Dame i gospodo narodni poslanici, ukoliko bude bilo kvoruma danas, radićemo po amandmanima kojima je svrha da ukoliko je moguće, ukoliko ima razumevanja, poprave Predlog zakona, kako bi bio primenjiv u praksi i kako ne bi izazvao posledice koje bi ga dovele u situaciju da ne bude primenjiv. O čemu se radi? Stavom 1. člana 3. predviđeno je da je predmet privatizacije društveni, odnosno državni kapital, u daljem tekstu kapital. Onda stavom 2. tog istog člana, odjednom se kao predmet privatizacije pojavljuje imovina ili deo imovine subjekta privatizacije, odnosno pojedini delovi subjekta privatizacije. Naravno, kapital jeste imovina, ali kada joj se oduzmu obaveze. To je valjda predlagaču zakona bilo jasno, čim je u prvom stavu predvideo privatizaciju kapitala. O čemu se ovde, u stvari, radi? Radi se o tom dekomponovanju, o novoj reči koja se pojavljuje u ekonomskoj praksi, a i u državnoj praksi od kako je DOS došao na vlast.
Znači, radi se, na primer, o fabrici "Zastava" u Kragujevcu. Ulazimo u postupak privatizacije, pa bi trebalo privatizovati kapital. Međutim, pošto tamo ima delova preduzeća koji mogu sami da opstanu na tržištu, odjednom predlagač zakona kaže, pa može imovina, pa mogu i delovi subjekta privatizacije. Znači, alatnica, mehanička obrada i još neki delovi Zavoda "Crvena zastava", odjednom će ići mimo osnovne namene koja je u toj fabrici predviđena, mimo proizvodnje automobila, u privatizaciji. Ostaće ono što je glomazno, ono što je zapošljavalo gro radnika, ostaće trake, montaža; ne verujem da će lakirnicu hteti onako, jer je uništena u bombardovanju, da će se neko u to sada petljati.
Odjednom, mi čeprkamo iz naših preduzeća samo ono što kupcu odgovara. Njemu ne odgovara preduzeće, subjekt privatizacije, njemu odgovaraju delovi subjekta privatizacije, a onda čak odgovara mu i imovina, pa da uđemo u mađarski model privatizacije, da neko u bescenje kupi naše hale i da ih odmah zatvori, da se u njima snimaju horor filmovi, američki. Imate prilike da gledate američke filmove, a uglavnom se radnja dešava u napuštenim halama, fabrikama. Sve je tu: i motori i ventilatori, vide se i delovi mašina, samo je nestao kapital, nema radne snage, nema proizvoda. Nas to čeka ukoliko ovako beskrupulozno, bezosećajno, nemoralno - moram da kažem, uđemo u privatizaciju. Kako da sami priznamo da postoji nešto što možemo da prodamo, nešto što ne možemo.
Kakva je onda svrha, kakav je cilj privatizacije? Da svedemo 15.000 zaposlenih na 2.000 zaposlenih. Šta ćemo sa ostalima? Piše li ovde da će onaj ko kupi deo subjekta privatizacije odgovarati, na bilo koji način, za ostali deo subjekta privatizacije, za zaposlene u drugom delu subjekta privatizacije? Piše li to igde u ovom zakonu kao obaveza, piše li to igde u uslovima za aukciju, za tender, piše li negde obaveza kupcu da proizvodi bar pet godina ono što je u toj fabrici proizvođeno, da bar dve godine ne menja broj zaposlenih? Ima li ikakvih obaveza za kupce, izuzev obaveza za državu, za društvo u celini i za zaposlene? Ja bih zamolio Zaharija, da ako je završio posao na njivama, da ovde odmara, a ne da dobacuje govorniku koji govori o svom amandmanu. Nije u redu da vas nema petnaest dana i čim šesnaesti dan dođete u salu, da dobacujete govorniku. Idite i dalje na sunčanje.
Znači, sumnjam u dobre namere stava 2. koji menja u osnovi stav 1. zakona. Dezavuiše stav 1. člana zakona. Šta to znači, predmet privatizacije je kapital, a u drugom stavu kaže, ma ne mora da bude kapital, može samo deo kapitala, može imovina. Zašto onda to nije u prvom stavu člana 3. rečeno - predmet privatizacije je kapital, imovina, deo subjekta privatizacije - onda bismo znali o čemu se radi. Ovako se kao ispod žita podvuče još jedan stav i onda ostaje....
(Predsedavajuća: pet minuta i četrdeset sekundi.)
..... završavam, onda ostaje prilično zagonetno kako ćemo mi to sprovesti. Kada imate u vidu član koji zabranjuje i tužbe poverilaca, kada imate u vidu da se obustavljaju svi postupci oko naplate kod dužnika, onda vam, ili bar nekima od nas, postaje jasno da naša privatizacija neće proći mnogo bolje od privatizacije u ostalim istočno-evropskim zemljama. Uostalom, isti ljudi to sprovode, za isti novac, što bi nama želeli bolje nego drugima.