Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, nije sporna potreba regulisanja ove tematike, vezane za državne i druge praznike, kako je ovde predlagač zakona izneo. Međutim, samo obrazloženje po pitanju nekih ranijih praznika, ne daje dovoljno dobru argumentaciju da se odustane od tih ranijih praznika.
Što se tiče proglašenja Sretenja za dan državnosti Republike Srbije, ono, i sam Prvi srpski ustanak u Orašcu 1804. godine kao i proglašenje Sretenjskog ustava 1835. godine, igra veliku ulogu u istoriji srpskog naroda, ali ne bih se složio s tim da ovaj dan možemo proglasiti danom državnosti.
Kompromisno rešenje bi bilo da se 28. mart zadrži kao dan državnosti Republike Srbije. To kažem iz prostog razloga, što su se ovde neki predstavnici pozicije pozivali na to da je i ranija vlast u Republici Srbiji samo nastavila politiku ranijeg komunističkog režima koji je vladao ovom zemljom 50 godina. A što se upravo na 28 martovskom 1989. godine ..., ja se izvinjavam, možete li malo da umirite poslanike.

Molim narodne poslanike da se saslušamo i da jedni druge uvažavamo, i kada sedimo u poslaničkim klupama i kada govorimo sa govornice, a sve zato što smo na to obavezni po odredbama Poslovnika Narodne skupštine na koji se tako često pozivamo. Izvolite gospodine Ružiću, izvinite.

Dakle, pre svega tog 28. marta kada su usvojeni amandmani na Ustav, pa oduzeti su elementi državnosti AP u Republici Srbiji, tadašnjem SAP Kosovu i SAP Vojvodini, dakle kada je Republici Srbiji vraćeno dostojanstvo i ponos građanima Republike Srbije. To je kompromisno rešenje koje predlažem, mada znam da ga vi, verovatno, nećete usvojiti.
Takođe, vrlo je nejasno u članu 4. tačka 2. gde se kaže da zaposleni imaju pravo da ne rade u dane sledećih verskih praznika, i to: katolici, kao i pripadnici drugih hrišćanskih verskih zajednica. To "pripadnici drugih hrišćanskih verskih zajednica" slobodno prevedeno može značiti pripadnici određenih verskih sekti. Pa, hipotetički možemo da doživimo da te verske sekte i poklonici tih verskih sekti, eventualno sprovode neke svoje rituale, na primer privođenje žrtve na oltar itd. Time skrnave monoteističke religije koje su u našoj državi priznate i veliki broj građana njih uvažava.
Najveći problem u ovom predlogu zakona je u članu 5, gde se Vidovdan, praznuje radno i to kao spomen na Kosovsku bitku. Kroz istoriju, na Vidovdan, je bilo donošenje Vidovanskog ustava, 1921. godine, takođe Gavrilo Princip je ubio austrougarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda u Sarajevu, na Vidovdan. Ono što je najproblematičnije u Predlogu ovog zakona, a to je sam predlagač, koji nema mere ni kredibilitet za ovo što predlaže da se Vidovdan radno praznuje.
Pošto ćete vi ipak izglasati ovaj zakon, budite uvereni da će predlagač ovog zakona ubuduće građanima Srbije biti sinonim za izdaju i za nepoštovanje osnovnog digniteta srpske nacije, a da će, s obzirom da je u kalendaru Srpske pravoslavne crkve Vidovdan i dan svih srpskih velikomučenika, onaj koga ste prodali za šaku dolara i izručili Hagu, on će spasti u te srpske velikomučenike, a vas će pamtiti samo po sramoti koju ste naneli srpskom narodu. Hvala.

Zahvaljujem. Reč ima narodni poslanik Zoran B. Ćirković, a nakon njega narodni poslanik Miroljub Veljković.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana gospođo potpredsednice Skupštine, ako ima i članova Vlade, i njih isto pozdravljam. Zaista Predlog zakona o državnim i drugim praznicima u Srbiji je izvanredno koncipiran. Zasluga za tako uspešan zakonski tekst pripada Komisiji sastavljenoj od eminentnih istoričara, tako da je Vlada kao predlagač zakona imala sjajan tekst koji je rezultirao ovako izvanrednim predlogom. Tu posebno ističem gospodina Radoša Ljušića, vrsnog istoričara, profesora Beogradskog univerziteta.

Vladin predlog zakona će naravno poslanička većina podržati, a mi iz Nove Srbije ćemo to učiniti sa posebnim zadovoljstvom, jer znamo da nove Srbije nema bez stare Srbije. Počeci moderne srpske države su zaista vezani za Sretenje 1804. godine i za početak srpske revolucije koju je Leopold Ranke nazvao "Die serbische revolutino". Zato je Sretenje kao dan srpske državnosti izvanredno izabran. Na Sretenje 1835. godine donet je Ustav obrenovićevske Srbije, zakonopisac je bio Dimitrije Davidović, tvorac srpskih novina i jedan od autora Hatišerifa. Sa posebnim poštovanjem i pijetetom prema tom vremenu, obrenovićevske Srbije, pročitaću nekoliko rečenica iz preambule tog Ustava: "Ušavši u Srbiju, svaki je rob postao slobodan. Zakon je vrhovni apsolut, a sloboda ličnosti je osnova Ustava, država je dužna da vodi socijalnu politiku."

Sa tim Sretenjskim ustavom Srbi kao narod su se kandidovali da mogu da uđu u zajednicu modernih država. Naravno, zvanično priznanje srpske države je bilo na Berlinskom kongresu. Neću, naravno, polemisati žustro, ali ne razumem zalaganja da se Sretenje briše iz zakonskog teksta.

Podsećam vas da je reforma kalendara bila 1582. godine, 5. oktobra. Vidite kako 5. oktobar ima svoju simboliku. Taj dan je proglašen za 15. oktobar. Reformom gregorijanskog kalendara nije svaka četvrta godina prestupna. Godina kojom se završava određeni vek je prestupna samo ako je ta godina deljiva sa 400. Iz tog razloga je u 16. veku razlika između gregorijanskog i julijanskog kalendara bila 10 dana. Ona je ostala i u 17. veku, u 18. je 11, a u 19. je 12 dana. To ističem iz posebnog razloga što neki autori prosto zaboravljaju tu činjenicu, pa datume gregorijanskog kalendara datiraju u prošli vek sa istom razlikom.

Zašto ovo ističem? Ako mi zaista želimo da Srbija kao država bude večna i da zadrži svoje stare praznike, kao stara država, onda u narednom veku će razlika biti. Dakle, u 20. veku ostaje razlika od 13 dana, a u 21. veku će biti 14 dana.

Prema tome, u 21. veku će Sretenje pasti ne 15, nego 16. februara. Kako je taj datum vezan za Sretenje, zalažem se da Sretenje ostane u zakonskom tekstu. (Dobacuje mu neko od poslanika.) Ma, ne znate vi Tomo, vi to na predvojničkoj obuci niste učili, ni na Pravnom fakultetu. Predvojnička obuka nije tretirala tu stvar. Sve što vama nije jasno vi se meni obratite, ja ću vam nakon toga dati besplatno objašnjenje.

Molim narodne poslanike da ne razgovaraju iz poslaničkih klupa.

Zato što me prekidate, i naprosto ne  znam šta vam to znači. Zaista nemam nikakvog opravdanja za vaše nasilničko ponašanje.(Misli na nekog od poslanika.)

Posebno pohvaljujem zakonodavca što je poštovao princip tzv. pozitivne diskriminacije, pa je broj neradnih dana po postojećem predlogu zakona (Predsedavajuća ga upozorava na vreme.) dakle, samo Srbi i Jevreji imaju isti broj dana. Pripadnici muhamedanske veroispovesti imaju dan više, a pripadnici katoličke veroispovesti imaju dva dana više. Nama Srbima, kao narodu, ta činjenica naprosto ne smeta.

I sada, na kraju želim da sa žaljenjem konstatujem jednu činjenicu: 15. februara grupa od 35 poslanika, na moj predlog, potpisala je, odnosno zahtevala je da ova skupština svojom odlukom u Zakonu o državnim praznicima reši i pitanje državnih simbola u Srbiji. To mi je posebno žao iz razloga što je naš premijer, kao gradonačelnik Beograda, skinuo taj satanski znak sa zgrade Skupštine grada Beograda, a on na žalost stoji ovde iznad zgrade Predsedništva i pretpostavljam da dovoljno plaši ljude, jer mu samo još nedostaju tri šestice.

Bio sam prekidan tri minuta. Dakle, završavam. Zahvaljujem se na pažnji i naravno, poslanička grupa Nove Srbije će podržati ovaj predlog zakona. Hvala lepo.

Ima reč narodni poslanik Miroljub Veljković, neka se pripremi narodni poslanik Đura Lazić.

Šteta je što smo mog prethodnika prekinuli. On je tek bio u ranom srednjem veku. Stvarno je šteta, imali smo šta od njega i da naučimo. Reče moj prethodnik da 5. oktobar ima simbolike. Ali, mnogo veća simbolika je bila na Vidovdan. Mnogo veća.
Poštovani narodni poslanici, posle serije katastrofalno loših zakona koje je usvojila ova skupština na predlog Vlade, da podsetim, paket poreskih zakona koji su, maltene, ubili privredu i stanovništvo, zatim paket zakona iz sfere rada i socijalnog zakonodavstva koji su radikalno suzili prava građana po tom osnovu, dolaze i katastrofalno loši potezi Vlade u ovih 150 dana. Da pomenem samo ovaj zadnji, kada je Vlada pogazila Ustav i zakon i kidnapovala, za sada, samo jednog Srbina i isporučila ga Haškom kazamatu. Pred nama je danas jedan relaksirajući zakon, jedan zakon koji je u principu dobar, iz prostog razloga što njime ukidamo pedesetogodišnju praksu da se za državne praznike proglašavaju ideološki praznici jedne političke opcije.
Međutim, jednu dobru nameru Vlada je u ovom nacrtu pokvarila sa par trapavih rešenja u samom tekstu zakona. Da u ovoj raspravi u načeli nabrojim samo nekoliko nelogičnosti.
Prvo, sam naslov zakona je smušen: zakon o državnim i drugim praznicima. Koji su to drugi praznici? Treba slobodno reći, znači, zakon o državnim i verskim praznicima. Nema razloga da se to u naslovu zakona ne kaže.
Zatim, proglašenje Sretenja praznikom državnosti nema logike. Srpska državnost seže duboko pre Sretenjskog ustava i iz tih razloga je duboko smislen predlog gospodina Šešelja da Sretenje bude dan ustavnosti, kao dan kada je srpski narod doneo prvi ustav.
Potom, mi konačno moramo prekinuti sa praksom, koja je prisutna i u ovom zakonu, pomeranja državnih praznika sa nedelje na radni dan. Setimo se samo našeg specijaliteta u prošlosti, tzv. spajanja državnih praznika. Imamo praksu u zadnjih deset godina da u januaru malte ne privreda i državne institucije ne rade 15 dana. Ide nova godina, pa se spaja sa Božićem, pa se spaja sa Srpskom novom godinom i praktično se ne radi 15 dana. Jednostano, ta praksa se mora prekinuti.
S druge strane, u Predlogu zakona dali ste nelogičan predlog, obraćam se Vladi, da se Sveti Sava i Vidovdan praznuju, kako kaže Vlada, radno. Ta dva velika, pre svega, nacionalna praznika, pa tek onda verska, moraju biti neradna.
Dakle, sve u svemu zakon je prihvatljiv, uz neke izmene koje se nadam da ćete prihvatiti kroz amandmane srpskih radikala.
Sada bih komentarisao par izlaganja narodnih poslanika u prepodnevnoj diskusiji.
Najpre, sa zaprepašćenjem sam slušao poslanika Hristodula. On nas je ubeđivao da mi, Srbi treba da se odreknemo svih pravoslavnih praznika, a sve zarad tobož, verske jednakosti. Odnosno, kako je on rekao, mi Srbi i ne verujemo u Boga. Čak, čitao je ovde neke statističke podatke, pa, zašto bi praznovali pravoslavne praznike. I, on to priča u srpskom parlamentu. I, čak, dobija aplauze dela poslanika DOS-a sa ove strane. (Pokazuje na levu stranu.) Razumem Hristodula i članove njegove stranke, da su ljuti. Potpuno ih razumem da su ljuti, jednostavno, zbog reakcije srpskog naroda na proslavu tzv. Međunarodnog dana ponosa. To je međunarodni dan homoseksualaca i lezbejki. To treba jasno da se kaže. Reakcija je, po meni, bila neprimerena. Ali, s jedne strane i razumljiva. Razumem da je on ljut. Ali, ipak je preterao kada nas je ubeđivao da se odreknemo naše pravoslavne vere i praznovanja naših verskih praznika.
Zatim, u najmanju ruku su mi iznenađujuće diskusije poslanika Zeldža Hurića i Muje Mukovića, članova poslaničke grupe DOS-a. Ta dva poslanika su iz poslaničke grupe DOS-a.
U najmanju ruku je iznenađujuće da ta dva člana DOS-a, političke grupacije koja je izrazito prozapadno orijentisana, da na ovakav način diskutuju. Obojica ističu tzv. princip dobrovoljnosti praznovanja verskih praznika. To je neosporno. Njima ne odgovara da za Božić i Uskrs ne rade. Navodno, time je ugroženo njihovo pravo na rad. Pa, poštovani narodni poslanici, ko im brani da rade na Božić i Uskrs? Evo ja vam kažem, slobodno radite, što se mene tiče i poslanika Srpske radikalne stranke, što se tiče ove države itd.
Mnogo je važnije da je ovim zakonom zagarantovano pravo da ne morate da radite za muslimanske praznike. Znači, da čovek može da bira, da praznuje svoj praznik. Da može da ne radi, niko vas ne tera da ne radite za, recimo, pravoslavne verske praznike. Ovaj zakon je jasno iskazao ravnopravnost svih građana kod praznovanja verskh praznika. To važi i za muslimane. Čak, imate više neradnih dana kod praznovanja svojih verskih praznika od pravoslavaca, što nije sporno. Napominjem da za nas, srpske radikale, to uopšte nije sporno.
Međutim, očito da problem nije u verskoj neravnopravnosti ili ravnopravnosti, već na delu je pokušaj političke manipulacije. U tom smislu očekujem da se šef njihove poslaničke grupe, šef poslaničke grupe DOS-a, kome pripadaju ova dva poslanika, izjasni povodom stava njihovih poslanika.
Na kraju, komentarisao bih izlaganje gospodina iz Demokratske stranke Srbije koji je rekao da je 7. juli bio praznik stida i srama. Jer, praznovanje je dan kada je Srbin pucao na Srbina.
Međutim, pitam, kako ćemo se osećati sledeće godine na Vidovdan? Sa jedne strane osećaćemo se tužno i ponosno zbog slavne tradicije, a sa druge strane, budite sigurni, nema Srbina u ovoj zemlji koji neće osećati stid i sram. Nema ga. (Milka Marinković, sa mesta: Ima.) Vi niste Srbi.

Molim narodne poslanike da ne komuniciraju sa govornice i klupa.