Dame i gospodo, dobro je u ovom predlogu zakona što su konačno izbačeni ideološki praznici kao državni praznici. Onome kome nije jasno, odavno je izvršeno u Srbiji nacionalno pomirenje. Isto tako, odavno su u Srbiji završeni svi ratovi, svi sukobi, tako da ovi koji zagovaraju teoriju da je 5. oktobra konačno završen rat u Srbiji, grdno se varaju. Varaju se u onome delu gde su zanemarili situaciju u kakvoj se nalazi Srbija posle te revolucije koju je izveo DOS 5. oktobra. Ali, o tom-potom.
Ono što je bitno, a što mi, srpski radikali, govorimo, to je da se, poštujući istoriju srpskog naroda, bude dovoljno tačan i precizan u definisanju nekih značajnih istorijskih trenutaka, značajnih istorijskih datuma u istoriji srpskog naroda. Pozivati se na to da su Predlog ovog zakona radili "eminentni stručnjaci" nije dovoljan argument, čak čini kontraefekat i dovodi u pitanje eminentnost i stručnost tih osoba koje su radile ovaj zakon.
Svako zna da je 1835. donesen Ustav Srbije, a državnost Srbije potiče mnogo ranije. To je i te kako bitno, bez obzira koliko neko zanemario ovu činjenicu. Ovo su datumi koji, oslanjajući se na istoriju, obeležavaju na neki način srpski narod i srpsku državu. Gospodo, kako ćete objasniti onima koji vas budu pitali na osnovu čega tvrdite da državnost potiče od ranije, kada vam je ovde 1835. ili 1804. godina. Niste valjda pomislili da će vam ti eminentni stručnjaci ubediti nekog da je državnost ranija od 1804.
Kakvi su vam stručnjaci, malo je i cinično i gotovo se može reći da ima ironije da među tim vašim stručnjacima, koji objašnjavaju prelazak verskih praznika u državne, ima najistaknutijih komunista, među kojima je, između ostalih i Dušan Mihajlović, koji je bio u elitnim jedinicama još Josipa Broza, a kasnije prešao pod šator Slobodana Miloševića. I kako on sa velikim ponosom pred TV kamerama objašnjava javnosti Srbije šta znači datum Sretenje 1835. i 1804, a ne smeta mu da paralelno sa tim vadi dokaze kako bi na kraju dokazao i da je Karađorđe ratni zločinac.
Ono što je propušteno, to je da se najveća svetkovina - Sveti Sava slavi kao praznik, ali ne radni praznik, kako ste vi to naveli, nego da bude u pravom smislu reči praznik. Ali, kad izlaze za ovu govornicu pojedini lideri DOS-a se pozivaju na načela svetosavlja, a pogotovo oni koji se pozivaju na Nikolaja Velimirovića.
Oni su puni citata i toliko su pobožni sa ove govornice, da čoveku prosto dođe žao kako to ranije nisu bili, jer puno godina imaju. Trebalo je, reda da je, i da je pameti, da budu i ranije toliko pobožni. Od ovih datuma koje ste stavili, među njima je i Vidovdan. Vidovdan je uvek bio u srpskom narodu dan kada se odaje počast svim onim junacima koji padoše na Kosovu, dan kada se sećamo sve one mladosti, sve one inteligencije, članova Mlade Bosne, koji u Sarajevu napadoše Austrougarsku, koji izvršiše sarajevski atentat - Principi, Čabrinovići, Čubrilovići, Grabeži. Tada srpski narod, sa velikom počašću odaje priznanje svim srpskim junacima, i to je bilo sve do ovog Vidovdana, do 28. juna 2001. To je Vidovdan koga će se srpski narod stideti, sramiti.
To je Vidovdan koji osramotiše oni koji Vidovdan gledaju tehnički, a ne moralno. Oni koji ne priznaju Kosovo, oni koji nipodaštavaju sve vrednosti koje su nam ostavili naši preci, ali, sigurno je jedno - i njima će doći jedan Vidovdan, i to što pre će im doći Vidovdan, neka vide kakvo je raspoloženje naroda za sve ovo što su obećali i obmanuli. Ne možete zamazati oči narodu, građanima Srbije, tako što ćete sa tri ili četiri verska praznika, ugrađena u zakonski predlog, da kažete - evo, mi smo demokratija.
Čudi me kako i u ovaj predlog zakona niste ugradili i deo Evrope, 29. jun, kako taj datum niste ugradili, ili možda čekate da navijači i građani Srbije drugačije reaguju, pa ne samo da ćete ugraditi, nego ćete se pridružiti tom karnevalu.