Molim narodnog poslanika Živanovića da primi upozorenje jeziku kojim se obraća Narodnoj skupštini. Stavovi o tome ko je korumpiran i ko je izdajnik su vaši lični stavovi ....

Čovek koji je najviše ogrezao u tom kriminalu, domaćin tog bespravno ozidanog objekta koga treba srušiti, jeste Zoran Đinđić i prema članu 52b ovog zakona treba da se kazni za krivično delo zatvorom od tri godine.
Krivac za tako bespravno izgrađeni objekat jeste Vojislav Koštunica jer je sav građevinski materijal prikupio bez kontrole kvaliteta i svojim ugledom izgradio ovaj objekat, a sada pokušava da ga prikrije pred građevinskom inspekcijom sastavljenom od srpskih radikala i da učestvuje u svemu što je urađeno, ali više ni mala deca ne veruju da u jednom loše izgrađenom objektu što se zove DOS postoji dobar Koštunica.

Molim vas, narodni poslaniče, da ili razgovarate o temi ili ću biti prinuđena da vam izreknem opomenu.

Ovim zakonom su pogođeni oni koji kuće grade više godina, a to su najsiromašniji građani. Normalno je da onaj ko gradi kuću na svom imanju jedva skupi novac za građevinski materijal a kamoli za plan, lokaciju i za sve prateće infrastrukturne programe. Zbog teškoće rešavanja krova nad glavom potrebno je da država legalizuje sve objekte koji su do sada izgrađeni i da ne podležu nekim pravnim normama.
Dame i gospodo, dolaskom DOS-a na vlast porušeno je dosta objekata. Da li objekata za stanove, ili objekata u kojima su izvođeni zanatski radovi, to smo se uverili u Zemunu. Imamo primer da je u Šapcu srušen legalni objekat, gde je vlasnik ispunio sve obaveze prema opštini, ali pre toga je srušen, a drugi, čiji su vlasnici DOS-ovski sponzori, mogu da podižu objekte na zabranjenim mestima, i bez dozvole.
Građevinska inspekcija ne može više da funkcioniše.

Molim narodnog poslanika da vodi računa o tome da treba da govori istinu za govornicom Narodne skupštine.

Tu ulogu je preuzeo predsednik opštine i savezni poslanik Dušan Petrović, to se zove DOS-ovska pravda i demokratija.

Pet minuta narodni poslaniče, isteklo je vreme za diskusiju, molim vas da završite. Žao mi je, poslaniče. Isteklo je vreme za diskusiju, po Poslovniku. Ja vam se zahvaljujem.
Ima reč narodni poslanik dr Branislav Blažić.

Dame i gospodo, narodni poslanici, pred nama ovde je još jedan zakon, koji je predstavljen kao reformski zakon, koji će menjati mnogo toga negativnog što nam se decenijama, mogu slobodno da kažem, u Srbiji dešavalo.
Međutim, da li je to tako kako je predstavljeno, pokazuje da je ovaj zakon još jedan u nizu sličnih zakona - sa po nekoliko članova, pravljen mesecima, i ovde pred nas postavljen kao izmena i dopuna Zakona o izgradnji objekata. Ponovo imamo devet članova ukupno, za devet meseci DOS-ove vlasti, svakog meseca po jedan član je ovde pisan, a od svih tih članova, dva člana u zakonu definišu problematiku o kojoj se radi, a sedam članova su kaznene odredbe. I sve se svodi na to - 30 hiljada, 50 hiljada, 100 hiljada, tri godine zatvora, represivnost, totalitarnost, to je karakteristika bar 90% do sada ponuđenih izmena i dopuna postojećih zakona.
Ponekad se čovek pita - zbog čega i otkuda u ljudima koji pišu ove zakone toliko restriktivnosti i želje da se nešto od građana uzima, da se nekako kažnjavaju, a da se ono osnovno, suština problema u datoj oblasti, uopšte ne dira, niti menja. Možemo to kroz jednu psihološku analizu ukupne DOS-ove vlasti napraviti, ali mislim da tu treba vreme da prođe, da se definišu stvarni razlozi svega toga.
Mislim da je jedan od razloga, možda, dugogodišnji boravak u opoziciji. Dugo godina boraviti u opoziciji, u želji da dođete na vlast, verovatno definiše kod ljudi u psihološkom smislu jednu akumulaciju neke destruktivnosti. Ta akumulacija destruktivnosti sada se ispoljava u željama da se donose ovakvi i slični zakoni. To je jedna od mogućnosti za objašnjenje svega ovoga, što ima svoju realnu podlogu, a druga je, možda, dolazak na vlast preko revolucionarnih poteza i taj revolucionarni zanos i sve ono obećano, želja da se brzo naprave neke silne promene. Možda se došlo u situaciju da se polako glave hlade i shvati se da nije to sve tako kao što se mislilo i da život sigurno ne počinje od nekih ljudi i od njihovog dolaska na vlast.
Suština ovog problema je ovde, i sigurno da je problem ogroman i da se treba upustiti u borbu sa njim, rešavati ga, ali ne na ovaj način da se represivnim merama, samo kaznenom politikom pokuša da se otklone glavni uzroci bespravne gradnje u Srbiji. Nikada se nisu mogli restriktivnim merama postići efekti, ako se suština problema ne sagleda.
Imamo milion bespravno izgrađenih objekata u prethodnom periodu i sada treba definisati razloge zašto su ti objekti napravljeni. Pa, rešavajući te razloge, ili lečeći te razloge, možemo doći do toga da stvarno imamo uređenu državu i uređeno društvo.
Postojao je zakon i pre ovoga, normalno, postojala je kaznena politika i pre ove. Međutim, to, ili se nije sprovodilo, ili se nije moglo sprovoditi, ili jednostavno, to nije način da se reše i isprave ti silni problemi. Ovde se postavlja pitanje, slažem se, i to je valjda jako dobro, jer je ovo prvi zakon koji nema retroaktivno delovanje, jer kako smo navikli kod DOS-ove vlasti, svi su zakoni retroaktivni. Međutim, ovaj nema tu retroaktivnost, i to je dobro.
Međutim, ono što je opet možda nepovoljno, to je da se u startu, a priori, odbacuje mogućnost rušenja nekih objekata, i sve se stavlja pod isti koš. Ne možemo pod isti koš stavljati ljude koji su pravili svoje kuće na svojoj zemlji, i neke koji su gradili vile na Kopaoniku, na Zlatiboru, na Tari i tako dalje. Sigurno da ti objekti koji su građeni u nacionalnim parkovima moraju na kraju krajeva biti srušeni, jer ne postoji način za njihovu legalizaciju. Ako bi se izvršila legalizacija takvih vikendica, na takvim mestima koja su zaštićena i predstavljaju najvitalnije i najveće dobro koje Srbija ima, onda se opet ne bi postiglo ništa dobro ovim zakonom.
S druge strane, neki građani zbog državne ili opštinske birokratije, ili zbog nekih drugih razloga, nisu mogli da dođu do papira, a na svojoj zemlji su gradili i na poziciji su da legalno to mogu da dobiju, a sada oni treba da budu zbog toga kažnjeni. Prema tome, tu je čitav jedan niz problema koje ovaj zakon uopšte ne rešava.
I šta se nama dešava - stalno nam se nude neki zakoni, sa po par članova, koji nešto grebu po problemu, a uopšte ne ulaze u njegovu suštinu. Gospodo, za devet meseci vi ste bili u obavezi, i nudili ste sigurno, da napravite jedan celovit, kompletan zakon i da ga date ovde na raspravu, da uzmete u obzir sve probleme koje ova oblast ima, da definišete te probleme, da nađete način kako ćete ih rešavati, i onda o tome da razgovaramo. A ovako, stvarno nema smisla samo stalno pričati o nekim stvarima koje ništa suštinski ne rešavaju.
Mene baš interesuje - koga ćete to strpati u zatvor na tri godine zbog bespravne gradnje i da li ćete uopšte imati efekte od ovakvog zakona?
Prema tome, ono što je suština i najvažnije u svemu tome, to je da je neophodno promeniti Ustav Republike Srbije, jer imamo situaciju da je plac vlasništvo građanina, a on ne može na tom placu da gradi. Ili, ako ima objekat, taj objekat leži na placu koji je državno vlasništvo. Prema tome, mi nemamo trgovinu placevima. To sigurno sprečava mnoge ljude da dođu i reše svoje stambeno pitanje.
Zbog toga bi bilo dobro da se u nekim razmišljanjima krene, pre svega, od pretpostavke da građanima treba pomoći, da svi zakoni koji se donose treba da budu u službi građana, a da se ne razmišlja samo o tome - kako će se građaninu nešto uzeti i kako će mu se neko pravo uskratiti, nego da mu se obezbede preduslovi da može da živi, da može da izgrađuje, da može da napreduje, da, jednostavno, može da da svoje učešće u ukupnom razvoju države. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Lazar Marjanski.

Ovaj krivični zakon, odnosno Zakon o izgradnji objekata, najviše pogađa najsiromašniji deo stanovništva. Zašto tako mislim - zato što predlagač ovog zakona nije hteo da uđe u suštinu ovog problema. Jednostavno, ovaj zakon ništa ne rešava, samo sankcioniše   i svirepo kažnjava.
Ko je kriv što ima oko milion bespravno izgrađenih objekata - država je kriva, oni koji su bili na vlasti. Ko će biti kriv ako bude usvojen ovaj zakon - DOS, koji je na vlasti.
Dosadašnji Zakon o izgradnji objekata nije imao krivične pravne sankcije, a ovaj predlog oko 70% ima samo kažnjavanja i krivičnog proganjanja. Kod nas u Jugoslaviji ima oko 60 krivičnih zakona, a vi dodajete ovaj novi. To je, po meni, nehumano, čak bruka i sramota.
Za mene lično, ovaj zakon je dobar. Zašto dobar - da što pre padne DOS. Ali, nisam ovde zbog sebe, nego zbog građana koji su me birali. Zato ne želim da ovaj kriminalni akt bude usvojen, jer je najgori. Znamo svi kako je bilo u proteklom vremenu kada su bile sankcije, ratovi i tako dalje. Siromašan deo naroda snalazio se kako je znao i umeo.
Šta će se sa tolikim brojem nezakonito izgrađenih objekata? Umesto da izađete u susret, legalizujete, vi ćete ih nemilosrdno rušiti, kao što ih sada rušite u Zemunu.
Kako možete da pomislite i kako ćete uraditi kada jedan seljak na selu sagradi bespravno jednu štalu koja mu je potrebna, jednu šupu koja je potrebna, jer znamo da, naročito na selu, ljudi koji grade štale, šupe nemaju dozvolu, ne traže dozvolu. Grade neku prostoriju ili kuću za svog sina, koji hoće da ostane, da bude paor na selu. Kako možete da srušite tu kuću ili tako nešto. Sigurno je, a možda vi, gospodine ministre, i ne znate, govorim za Srednjebanatski okrug, da se u selu grade šupe, štale, svinjci itd. bez građevinske dozvole. Mislim da ćete jednostavno shvatiti da ovakve stvari ne treba sakcionisati i da se to neće sakcionisati.
Morate imati kriterijum za one koje grade na svom zemljištu, svoje objekte, za potrebu svoje proizvodnje, za najnužniju potrebu svojih porodica i za one koji imaju višak stambenog ili poslovnog prostora. Po meni, te ljude bi trebalo kažnjavati. Jednostavno, predložio bih vam dve stvari: prvo, da hitno povučete ovaj zakon. Druga stvar, da u petak dođete u 18,00 časova na miting.