SEDMO VANREDNO ZASEDANjE, 11.07.2001.

14. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

SEDMO VANREDNO ZASEDANjE

14. dan rada

11.07.2001

Sednicu je otvorila: Gordana Čomić

Sednica je trajala od 10:25 do 19:10

OBRAĆANJA

Rodoljub Šabić

| Predsedava
Po Poslovniku, za reč se javio Srboljub Živanović.

Srboljub Živanović

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, prema članu 93, opet je povređen Poslovnik. "Predsednik Narodne skupštine prekida rad Narodne skupštine, kada utvrdi nedostatak kvoruma".
Znači, sve dok ne utvrdi kvorum, prekida se rad Skupštine.

Rodoljub Šabić

| Predsedava
Ako sam vas dobro razumeo, gospodine Živanoviću, vi tražite utvrđivanje kvoruma.
Molim narodne poslanike da, radi utvrđivanja kvoruma, ubace svoje identifikacione kartice.
Konstatujem da imamo kvorum i da Skupština može da nastavi sa radom.
Za reč se javio narodni poslanik Melank Šandor.

Melank Šandor

Dame i gospodo narodni poslanici, hteo bih da kažem nešto o ovoj temi, ali sa jednog drugog aspekta. Znači, da posmatram ovaj problem sa kulturološkog aspekta i sa aspekta arhitektonskog i urbanističkog naselja. Gospodo poslanici, mi svojim radom i političkim delovanjem ostavljamo jedan trag u društvu, trag koji prate generacije koje dolaze iza nas,  a arhitektonski i urbanistički tragovi su oni koji su građeni u čvrstom materijalu i dugo traju. Da li možete da zamislite buduću generaciju koja bi mogla da vam postavi pitanje - odakle na soliteru od pet spratova dve kuće prizemljuše,  mislim da imaju i garaže, na Zelenom vencu?
Ili, ko je dao dozvolu za sletanje onog "Pink" objekta u srce jednog naselja predviđenog, prema urbanističkom planu, za nešto sasvim drugo? Taj "Pink" objekat, koji bih sad isto spomenuo, za razliku od gospodina Kovačevića, ne bih ga hvalio za ovom govornicom, jer pre svega kao arhitekta smatram da ta jedna sjajna ljuska sa priličnom šupljom sadržinom, u stvari predstavlja jednu metaforu Srbije u poslednjih 12 godina i da joj mesto, kao metafori, tu baš i ne odgovara. Sama građevina kao građevina - čelik, staklo i to, verujte, meni nije nepoznato u arhitekturi. Ali, pravi materijal od koga je ova građevina sazidana je u stvari arogancija, lažni sjaj, mito, nepoštovanje elementarne arhitektonske i urbanističke logike, nepoštovanje zakona.
Ovaj zakon bi upravo trebalo da bude preventivan i upozoravajući za slučajeve tog tipa, da se ne može nepoštovanjem zakona, mitom, novcem, kupiti ono što nije za kupovinu. Prema tome, opominjem i poslanike u ovom domu da buduće generacije koje dolaze iza nas, da smo dužni prema njima da im arhitektonsku baštinu ostavimo u jednom stanju koje zaslužuju da naslede od nas i odgovorni smo za to. Prema tome, mi - poslanici Građanskog saveza ćemo glasati za Predlog zakona o izmeni ovog zakona.

Rodoljub Šabić

| Predsedava
Reč ima narodni poslanik Stanko Kovačević, pravo na repliku.

Stanko Kovačević

Pravo arhitekata je da svoja mišljenja o nekim građevinskim objektima daju u zavisnosti od njihovog pravca kojim su krenuli u svojoj struci. Kada sam govorio o objektu TV "Pink", nisam govorio sa aspekta poznavaoca arhitekture, jer moja struka je nešto sasvim drugo. Ali, imao sam priliku da u stranoj štampi na tri strane pročitam zaista slavopojke o ideji jednog mladog arhitekte koji je ono otelotvorio.
Sa tog aspekta sam rekao da bi bila velika šteta, i zbog činjenice da je u taj objekat uloženo oko 20 miliona maraka, da se u sadašnjim uslovima, zbog nepoštovanja propisa od strane ili investitora ili nadležnih državnih organa, koji nisu blagovremeno intervenisali, da se sada zahteva iseljenje ili rušenje dela objekta, što bi bila mnogo veća šteta, nego da se utvrde veoma strogi uslovi njegove legalizacije i da taj objekat dobije legalne papire. Upravo sam rekao da me uopšte ne zanima vlasnik tog objekta, ali treba odati priznanje i investitoru i arhitekti za tako lepo arhitektonsko rešenje, o kome dobro mišljenje imaju svetski arhitekti, a ne samo ja.

Rodoljub Šabić

| Predsedava
Za reč se javio narodni poslanik Đura Lazić. (Nije u sali.)
Sledeći prijavljeni je narodni posalnik Dragoljub Vojinović.

Dragoljub Vojinović

Poštovani narodni poslasnici,   gospodine ministre, apostrofiraću prof. dr Radulovića, koji je rekao da je ovaj zakon predložen od nevolje, iz nevolje i zbog nevolje. Kad govorimo o tome zašto iz nevolje, govorimo sve vreme o stambenim objektima, a ne govorimo o drugim objektima. Gle paradoksa. U Srbiji ima preko 70.000 stambenih objekata u kojima niko ne stanuje, zatim preko 700.000 tzv, kako ih ministar nazva, "bespravno podignutih objekata", a drugi ih nazvaše "divlje podignutih". I etimološki i suštinski, ovo su dve potpuno različite reči. Hoću baš to da naglasim. Zašto? Zato što ove objekte koji su bespravno izgrađeni, izgradila je sirotinja i to sirotinja koja je hrlila u komunizmu u grad, a ovi divlji su oni koji narušiše Crni vrh, narušiše Kopaonik, Zlatibor, najekskluzivnije delove Beograda, Niša, koji označavaju silu, moć, i koji na neki način devastiraju ovu zemlju.
Mislim, njih treba nazvati divljim i njih sankcionisati na način kako je predloženo u ovom zakonu. Što se tiče ovih činjenica o kojima sam malo pre govorio, one govore da je bespravna gradnja u stvari socijalni problem, da je u stvari, reklo bi se, ekonomski problem i da je jedan deo vlasti do sada to dozvoljavao rešavajući na taj način socijalni mir. Dok su ovi drugi pokazivali svoju osionost i svoju moć na neki način. Prema tome, ono o čemu treba da govorimo, a to je gospodine ministre da to vi kao arhitekta i kao stručnjak definišete, pitao bih vas šta je sa onim objektima koji su pravno izgrađeni, a koji su arhitektonski, kako mladi kolega reče, rešeni, a onda od strane moćnika dograđivani da više ne liče na ono što su bili.
Druga jedna stvar, moramo govoriti šta ćete sa objektima koji su izgrađeni, a to su fabrički, različita stovarišta, na najplodnijoj zemlji. Kako ćete njih da sankcionišete? Prema tome, ne bih dugo, već bih da završim. Glasaću za ovaj zakon iz nevolje, ali vas molim da ukoliko uskoro ne budete rešili ceo ovaj problem setom zakona, moraćete da zatražite ponovo moje poverenje i mojih birača.

Rodoljub Šabić

| Predsedava
Za reč se javio narodni poslanik Dragan Milentijević, a sledeći prijavljeni je narodni poslanik Sredoje Mihajlov.

Dragan Milentijević

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, ovo je još jedan od zakona koji opozicija kritikuje, mada je normalno da nemate nikada idealni zakon, ali ovo je zakon koji se dopunjuje i nadam se da će nadležno ministarstvo sigurno u narednom periodu doneti još neka kvalitetnija rešenja, tako da ovaj zakon bude zaista pravi. Ali, ono što je najbitnije i što mnogi pokušavaju ovde da opovrgnu, to je da zakon nije retroaktivan, što znači da svi oni koji su u proteklom periodu bespravno gradili, za sve te ljude važiće dosadašnji zakon. Dakle, nema govora o priči da će za te ljude koji su u proteklom periodu gradili, važiti odredbe zakona - kazna zatvora do tri godine ili novčane kazne do nekih 450.000.
Mislim da je želja bila, i to smo na Odboru za urbanizam i građevinarstvo utvrdili, želja predlagača je bila da jasno podvuče crtu i da kaže da od ovog trenutka, kada ovaj zakon bude usvojen, divlja ili bespravna gradnja bude smanjena na najmanju moguću meru. On je takoreći isti kao prethodni zakon, ali se najviše menja u ovim kaznenim odredbama. Tu mislim da sve jasno stoji u nekim objašnjenjima koje je Vlada dala, odnosno Ministarstvo je dalo na amandmane opozicionih poslanika. Ovde jasno stoji i kaže - novčane kazne su usklađene sa Zakonom o prekršajima, s tim što će nadležni sud prilikom odmeravanja kazne za učinjeni prekršaj u propisanim granicama, u svakom konkretnom slučaju odmeriti kaznu za učinjeni prekršaj, uzimajući u obzir sve okolnosti koje utiču da kazna bude veća ili manja.
Jasno je da u ovom zakonu veliku ulogu igra i sudstvo, to je nesporno, dakle ne samo Ministarstvo građevina i urbanizma, ali je jasno da odredbe, gde piše - do tri godine zatvora, ne znače da će svako ko se bude ogrešio o gradnju, biti kažnjen sa tri godine zatvora. Nadležni sud će utvrditi da li je onaj ko je prekršio zakon dobiti tri meseca zatvora ili tri godine zatvora, jer nije pre svega isto ako neko želi da dogradi neku ostavu do svoje kuće ili želi da podigne fabriku bespravno. Mislim da se ovog zakona plaše oni ljudi koji jednostavno žele bespravno da grade, a da oni koji ne misle da krše zakon, njima je svjedno da li će zatvorska kazna biti do tri godine ili do 10 godina. To apsolutno nije bitno. Mislim da ne treba u ovim situacijama kritikovati samo organe u lokalnoj samoupravi koji su zaduženi za izdavanje dozvola. Mi treba da znamo ...
(Predsedavajući: Kolega, molim vas da omogućite govorniku da govori.)
...da postoje specifični objekti koji traže saglasnost i drugih ministarstava. Dakle, često se dešava, ako se gradi neka fabrika vezana za prehrambenu industriju ili fabrika za hemijsku industriju, i tako dalje, da je potreban niz drugih saglasnosti iz određenih ministarstava. Vrlo često ta ministarstva sporije rade i dešava da čovek ne dobije dozvolu u onom vremenu koje želi, nego da se sve to prolongira na neke duže rokove.
Da pojasnimo: dozvola se dobija u roku od 15 dana od onog trenutka kada čovek koji želi da gradi, dobije sve prethodne saglasnosti. Bilo je na Odboru reči i o tome da smo ovde samo sagledali one ljude koji bespravno grade i njih kažnjavamo, a da svi oni koji izdaju građevinske dozvole, nisu sankcionisani. Međutim, Krivični zakon u članovima 242. i 245. sankcioniše i te ljude jer se ti članovi zakona odnose na zloupotrebu položaja. Dakle, oni koji budu izdali dozvolu na neadekvatan način, idu pod ove članove Krivičnog zakona.
I na kraju sam želeo da kažem da lokalne samouprave snose odgovornost i imaju zadatak da u saradnji sa Ministarstvom pravde naprave određene dobre programe za sve one ljude koji žele da svoje objekte, koji su bespravni, legalizuju. Dakle, postoji niz načina i čitao sam primere lokalnih samouprava koje su ovaj problem želele da reše. Na primer, na taj način što su dali neke reprograme svima onima koji su bespravno gradili, dakle svi oni koji treba da plate dozvole, mogu da to urade u više rata ili ne znam kako drugačije. Dakle, potrebno je tim ljudima izaći u susret u svakom slučaju, da bismo taj problem što pre rešili. Hvala.