SEDMO VANREDNO ZASEDANjE, 11.07.2001.

14. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

SEDMO VANREDNO ZASEDANjE

14. dan rada

11.07.2001

Sednicu je otvorila: Gordana Čomić

Sednica je trajala od 10:25 do 19:10

OBRAĆANJA

Slađan Mijajlović

Dame i gospodo narodni poslanici, predloženim izmenama i dopunama Zakona samo ćemo poboljšati jedan ionako dobar zakon, po mom mišljenju. Problem je u tome što se ovaj zakon ne primenjuje u domenu u kome reguliše izgradnju sa ili bez građevinske dozvole. U članu 51. Zakon predviđa da je građevinski inspektor ovlašćen da donese rešenje kojim se ruši objekat, ukoliko se gradi bez građevinske dozvole. Član 34. građenje bez dozvola sankcioniše kao privredni prestup i predviđa novčanu kaznu od 10 do 100.000 dinara. Objekat se ni samo jednim delom  ne sme graditi na javnoj površini i u tom slučaju sledi rušenje. Za fizičko lice koje gradi bez dozvole, predviđena je prekršajna kazna zatvora do 30 dana. Da su se ovi članovi zakona primenjivali, kao recimo Zakon o porezu na imovinu, bespravna gradnja sigurno ne bi uzela toliko maha. Nekažnjavanje nelegalne gradnje je podignuto na stepen vrline, kao jedan moralan čin, i možda jedan čovek gradi, a inspektor hoće da on ruši.
Drugi problem jeste što država na jednoj strani, barem formalno, zabranjuje bespravnu gradnju, a legalna gradnja gotovo da nije dozvoljena, jer ne postoje generalni i detaljni urbanistički planovi, zemljište nije privedeno nameni, ne postoje regulacioni planovi, plan parcelizacije, itd. Za njihovo donošenje biće potrebno nekoliko godina i puno novca.
Ove izmene i dopune nisu preuzete samo iz evropskih zakona, nekada je u našem gradu postojalo krivično delo bespravnog zauzeća građevinskog zemljišta u društvenoj svojini. Kasnije su elementi tog dela promenjeni, pa je bilo krivično delo samo bespravno zauzeće zemljišta, ako ono služi posebnim namenama. Zakon nije odredio koje su to posebne namene, a u sudskoj praksi zemljište je imalo posebnu namenu ako služi potrebama vojske, ako je u okviru nacionalnog parka. Dakle, ovim izmenama i dopunama mi se, na neki način vraćamo starim rešenjima koja su imala određene rezultate.
Ima i nekih objektivnih okolnosti koje su doprinele tome da se ne ruše objekti koji se grade bez dozvole, jer rušenje objekta mnogo košta, obavlja se o trošku države, odnosno opštine ili grada, što zavisi od toga ko vrši nadzor nad gradnjom objekta, a to opet zavisi od vrste objekta koji se gradi. Najveći problem jeste što je ovo prihvaćeno mišljenje, konsenzus vlasti i građana da ovoj meri ne treba pribegavati jer je duboko nepravedna. Ovakvo mišljenje se formira zbog dugogodišnje prakse da je građenje bez dozvole suprotno zakonu, ali ipak moguće.
Loše funkcionisanje državne uprave takođe dovodi i pospešuje bespravnu gradnju. Zakon predviđa da nadzor nad gradnjom objekta od značaja za Republiku vrši Ministarstvo. Nadzor nad gradnjom poslovnih objekata i stambenih objekata poveren je opštinama, odnosno gradovima. Koristeći ovu mogućnost, grad Beograd je za svoje inspektore zadržao nadzor nad poslovnom i stambenom gradnjom, a individualna stambena gradnja je u nadležnosti opština. Kada opštinski inspektor vrši nadzor i preti rušenjem objekta, dobija odgovor od budućeg vlasnika da je u pitanju poslovna gradnja i da on nije nadležan, već gradska uprava. Kada gradski inspektor vrši kontrolu, budući vlasnik odgovara da je u pitanju gradnja porodične kuće i da on nije nadležan. Na ovaj način se prolongira primena zakona ukoliko objekat ne bude sagrađen. Dakle, u ovoj oblasti najveći problemi jesu u neprimenjivanju zakona, u raširenoj pojavi korupcije i u lošem funkcionisanju državne uprave. Hvala.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Narodni poslanik dr Pal Šandor, a nakon njega Ljubomir Kragović.

Šandor Pal

Poštovane kolege, ono što bih mogao da kažem o ovom zakonu jeste - konačno, a to je da se konačno primenjuju prave sankcije, mere kažnjavanja primerene za ono što se u oblasti urbanizma radi po celoj Srbiji, a i iz svoje sredine i sam znam ponešto, kako to nije dozvoljeno. Ono što sam  imao prilike da vidim u poslednjih mesec dana, uverava me da u ovoj oblasti vlada visok stepen haosa, koji su manje-više tolerisale sve dosadašnje vlasti, visok stepen haosa sa visokim stepenom podmićivanja   i raznih vrsta zloupotreba.
Šta da vam kažem kada se, recimo, izda građevinska dozvola suprotna urbanističkom planu, a za to niko ne odgovara. Ono što je sada u članu 57. i što je moguća kazna od 100 do 1.000 novih dinara, to je 30 i nešto maraka, da će se kazniti neko ako overi tehničku dokumentaciju koja je suprotna urbanističkoj dozvoli, ako izda dozvolu protiv propisa ili izda upotrebu dozvole protiv propisa.
Međutim, ima tu još jedan stepen koji je, usuđujem se reći, najkorumptniji, a koji niko ne kažnjava. To su one osobe koje izdaju tzv. urbanističko-tehničke uslove, a na osnovu urbanističko-tehničkih uslova se izdaje građevinska dozvola. Onaj ko izdaje građevinsku dozvolu u principu ne kontroliše urbanističko-tehničke uslove, jer misli ako je to napisano da je korektno, ako postoji taj predlog, da je to u redu. Sam sam bio u situaciji pre mesec dana da na jednom takvom urbanističko-tehničkom uslovu kaže da je u skladu sa sprovođenjem odluke urbanističkog plana tu i tu, kaže se sa kojim članovima, i kada sam uzeo da proverim te članove - piše sve potpuno suprotno.
Prema tome, ne samo da bi trebalo predložiti kazne za one koji u krajnjoj instanci dozvoljavaju i izdaju te dozvole, nego i za one koji učestvuju u procesu priprema odluka koje su nekorektne. Tu je, u stvari, mahinacija. Kažete da svi čekaju nekoliko nedelja. Šta se događa, recimo, kada čovek za dva sata dobije urbanističko-tehničke uslove? Zasigurno svi mislite da tu nešto nije u redu. Može možda za nedelju dana, za tri dana, za ne znam koliko, ali za dva sata dobiti urbanističko-tehničke uslove ili za tri dana od momenta kada mu je građevinska inspekcija bila tamo i zabranila dalju izgradnju, a on nasuprot tome nastavio da radi, onda očigledno mislimo i znamo, manje - više svi, da tu neki odnosi nisu u redu.
Prema tome, ja jesam naravno da se sruši sve što je izgrađeno bespravno. Ne verujem da se bilo koji jednostavni građanin bez velike podrške i moćnih uticaja usuđivao da gradi objekte koji nemaju dozvolu. To su, rekao bih manje - više silnici, moćnici i dobro situirani koji mogu, misle oni, za sitne novce da potkupe, plate, isplate i da se onda smeškaju, jer će to ionako biti kako su oni smislili.
Prema tome, bio bih za to da se i retroaktivno primenjuje ovaj zakon ili bismo u nekoj drugoj prilici, kada dolazi do njegovih izmena, morali o tome da povedemo računa.
Ako ministar bude propisivao neke uredbe o sprovođenju ovih izmena, molio bih ga da se ono što se odnosi na zauzeće javnih površina odnosi i na ulice. Rekao sam malopre to u privatnom razgovoru - događa se da neko ispred svoje kuće, navodno zbog lošeg trotoara, trotoar digne za 20 ili 30 santimetara, potpuno samoinicijativno, i izvede vodu iz svog dvorišta pred kuću, pa se svim onim drugim komšijama koje nemaju para ili su siromašniji i ne dižu trotoar ispred svoje kuće voda sliva u podrum, ruši se kuća itd. Što je najopasnije, kada se načelnicima skrene pažnja na te situacije oni kažu - što sad ljudima da rušimo to ispred kuće, kada su već potrošili novce na beton. Zato što su onu kvotu koja je registrovana u urbanističkom planu podigli za 30 santimetara. Zbog toga se strašne stvari događaju na ovaj način, gde oni navodno vode računa o tome da trotoar bude dobar, a onaj ko treba da ide ulicom ili je malo stariji i to ne vidi može da slomi vrat, nogu itd. U Americi se to, koliko ja znam, kažnjava malo ozbiljnije. Ne može ovde vladati samovolja.
Još samo jedan momenat oko onoga gde nema urbanističkih planova, a dužni su prijavljivati sporedne objekte. To piše u Zakonu o izgradnji objekata, dužni su prijaviti sporedne objekte, ali se ne kaže da nema izgradnje pomoćnih objekata tamo gde postoji detaljni urbanistički plan ili neki regulacioni plan. Onda ovi koji su u opštinama kažu da to ne piše, nego tamo gde nema tamo treba da se to prijavi. Prema tome, molio bih vas da uz ovaj zakon sada ide, ako je moguće, nešto što će celu problematiku tako razjasniti da se onima koji eventualno imaju dileme oko sprovođenja i namerno ne sprovode onako kako treba, te dileme razreše.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Ljubomir Kragović, a nakon njega narodni poslanik dr Jovan Deretić.

Ljubomir Kragović

Srpska radikalna stranka
Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o izgradnji objekata je jedan u nizu zakona kojima Vlada Srbije vrši primer najdrastičnije opstrukcije ovog parlamenta. To ne bih čak nazvao ni opstrukcijom nego maltretiranjem javnosti, građana i narodnih poslanika u ovoj skupštini. Setimo se da je bilo zakona koji su usvojeni, pa povučeni, pa drugi zakon koji je nedelju dana raspravljan, pa onda povučen, pa predloženi novi zakoni koji su razmotreni na odborima, predloženi amandmani, pa i ti zakonski predlozi povučeni i mislim da će i ovaj predlog zakona doživeti istu sudbinu.
Zašto će doživeti? Zato što je ovaj predlog zakona jedan restriktivan, rigorozan zakon, koji bih ja pre svega nazvao - izmene i dopune nekog krivičnog zakona, jer u ovom zakonu imamo samo dva-tri člana koji ukazuju na to šta treba kazniti i ostalo su sve kaznene odredbe, povećavanje stavki, da se sistemom zaplašivanja spreči nešto što se ne može sprečiti.
Očekivali smo od ministarstva da nam dostavi jedan celovit predlog zakona, međutim ovde je jedno parcijalno rešenje, jedno rešenje koje ne vodi ničemu i ne vidim da će dati konačne rezultate. Šta se ovde kaže? Objekat koji se gradi, odnosno čije je građenje završeno bez građevinske dozvole ne može biti priključen na elektroenergetsku i telekomunikacionu mrežu, vodovod i kanalizaciju. Znači da svi oni domaćini, svi oni koji su uspeli da stvore sebi krov nad glavom ne mogu da se priključe, a zna se kako se vrši priključenje, moraju da plate sve te komunalije i dovodi ih u jedno stanje da će ovim zakonom imati opustošene građevinske objekte koji neće služiti narodu, baš zahvaljujući ovom predlogu zakona.
Skupština Srbije donela je Zakon o urbanizaciji još 1997. godine, međutim taj zakon se ne primenjuje i to je ono što je najbitnije, što se najviše očekuje, da se jednim takvim zakonskim projektom legalizuje sve ono što je nelegalizovano, što je bespravno izgrađeno.
Ne slažem se sa idejom Pal Šandora da treba srušiti sve bespravno izgrađene objekte. To može da kaže samo neko sulud. I da se ovaj zakon primeni retroaktivno to je neko suludo rešenje, nenormalno rešenje. Slažem se samo da treba ukloniti i one objekte koji ugrožavaju lokalnu infrastrukturu, a tu pre svega mislim na vodovod, električnu mrežu, kanalizaciju, vodovod i slično. Sve ostale treba naterati, bilo da je pravno, bilo da je fizičko lice da izvrše legalizaciju tog objekta.
Zatim treba pristupiti izradi planova, kako regulacionih tako i urbanističkih, detaljnih, generalnih, kako ih sve zovete, izvršiti reviziju zemljišnih knjiga. Znači, treba dosta tih preduslova da se uradi da bi se pristupilo izgradnji jednog zakonskog projekta koji bi imao tu svrhu da spreči dalju gradnju bespravnih objekata.
Samo na taj način može se uticati na građanstvo i na narod Srbije. Sve do onog momenta dok se jako teško dolazi do građevinske dozvole, do urbanističkog plana, narod je prinuđen i moraće i dalje da radi na divlje. Onaj ko je kupio plac, spremio malo građevinskog materijala, sigurno neće čekati pet godina da dobije građevinsku dozvolu, nego će taj materijal da uloži, a onda će u daljem postupku da ostvari ta svoja prava.
Znači, da bi rešili ovu problematiku, predlažem ministru da ovaj predlog zakona povuče, jer narod ne treba kažnjavati za ono što nije kriv, zato što je radio nešto što je morao da radi. Zatim, da se pristupi legalizaciji bespravno izgrađenih objekata, normalno onih objekata koji ne ugrožavaju stanarsku strukturu, i to po onim najpovoljnijim uslovima za građanstvo, da se potom donese jedan celovit zakon o izgradnji stambenih objekata, da se urade zemljišne knjige i da se pojednostavi put do dobijanja građevinske dozvole.
To je jedini način sprečavanja divlje gradnje. Sve ove kaznene mere, kaznene odredbe, neće uticati na to da se spreči dalja izgradnja divljom gradnjom.
I na kraju, dame i gospodo, hteo bih da vas obavestim da se u petak u 18 časova, na Trgu Republike, održava patriotski skup i pozivam građane i vas da dođete da prisustvujete.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Narodni poslaniče, pet minuta i dvadesetpet sekundi, sa prekoračenjem vremena, i izlaskom iz teme. Molim da se to više ne čini.
Ima reč narodni poslanik Jovan Deretić.

Jovan Deretić

Poštovana gospođo predsedavajuća, poštovane kolege poslanici, poštovani gospodine ministre, pred nama je jedan važan zakon, koji bi trebalo da počne da rešava jedan gorući problem Srbije. Mi imamo sada problem divlje, ili ako hoćete, nelegalne gradnje, negde u obimu oko milion objekata.
I sada, Vladi koja je podnela Predlog ovog zakona može da se oda priznanje što je počela i načela to pitanje, ali nažalost, na pogrešan način. Problem divlje gradnje u Srbiji nije problem pojedinaca koji su gradili te zgrade, nije to njihova krivica, to je krivica političke vlasti, koja je bila na ovom prostoru ima već pola veka.
Politika je bila takva da se u Srbiji, i specijalno u Beogradu, natrpa što veći broj beskućnika, da se stvori proletarijat, industrijski proletarijat, čije stambeno pitanje nije država bila u stanju da reši. Ljudi su živeli po mansardama, po podrumima, familije od po pet-šest članova, na prostoru od 30 kvadrata i tome sl. Ne samo da su obični građani bili u tim uslovima, nego su i danas u tim uslovima. U tim uslovima mi imamo danas vojna i policijska lica, čije stambeno pitanje ova država nije mogla da reši.
U ovim uslovima, gde se građevinska dozvola nije mogla dobiti, već 1% samo, došlo je vreme korupcije u toj meri da se za građevinsku dozvolu tražilo i po 50 hiljada maraka. To je najveći stepen korupcije u tom domenu u svetu, koji je meni poznat.
Nekada sam živeo u Americi i znam kako se tamo radi - dobijanje građevinske dozvole u Americi je puka formalnost, sve je predviđeno urbanim planom, vi samo predstavite projekat, i odmah vam kažu gde taj projekat možete da gradite, da smestite, i da sve bude u redu, da se poveže i kanalizacija, struja, telefon, i sve ostalo, i taj objekat da se uklapa u ambijent i u namenu toga kvarta, gde taj objekat treba da je podignut.
Mi u Srbiji tako nešto nemamo. Mi imamo jedan potpuni nered gradnje, niti su ulice trasirane po meri, niti je gradnja sistematizovana, niti postoji urbani plan, ništa. Sve se mora iz početka. Umesto da Vlada počne da izrađuje prvo urbane planove, da obezbedi infrastrukturu za povezivanje kanalizacije, struje i telefona, ona je došla sa zakonom gde zabranjuje priključivanje struje, vode i telefona, kod već izgrađenih objekata, što je direktan udar na ljudska prava i dostojanstvo građana Srbije.
Ovaj zakon, kako je predložen, nije za prihvatanje. On mora da se vrati na doradu, preradu, i Vlada mora da dođe pred Skupštinu sa jednim kompletnim zakonom o gradnji objekata, a ne sa ovom nakaradnom propozicijom, koja ni na šta ne liči, koja će naići na oštar otpor bar tri miliona građana Srbije koji su pogođeni ovakvim zakonom.
Gospodo, ljudi nisu imali mogućnosti da reše svoje stambene probleme, nisu imali mogućnosti da zasnuju svoje porodice, i šta im je drugo preostalo nego da napuštaju ovu zemlju, da se iseljavaju po svetu, i zato danas imamo četiri i po miliona Srba raseljenih po svetu.
Kako će neko od tih ljudi da se vrati, ako ne može da dobije dozvolu da napravi stan, da reši problem krova nad glavom? A kako će da reši stambeno pitanje ovaj ogromni broj izbeglica, koje se nalaze u Srbiji, ako ne može da napravi neku kućicu, gde može da se smesti?
Nema građevinskih dozvola, nije moguće do njih doći. Znam slučajeve gde je određeni gospodin, koji više nije u životu, tražio po 50 hiljada maraka za građevinsku dozvolu, i to privremenu građevinsku dozvolu. U takvim uslovima ljudima nije preostalo drugo, nego divlja gradnja. Tim ljudima treba čestitati što su napravili te objekte, jer su rešili stambeno pitanje za dva miliona građana Srbije, najmanje, ako ne i tri miliona.
Trebalo bi Vlada da im da diplome, da im se zahvali za taj poduhvat, što su rešili stambeno pitanje za toliki broj građana, a ne da im donosi sada predloge zakona, da ih tera u zatvor, da ih kažnjava, da im ne dozvoljava priključivanje telefona, vodovoda i struje, da drži ta dva miliona građana u jednom podređenom položaju, gde se njihova ustavna i ljudska prava gaze.
Predlažem i molim gospodina ministra da povuče ovaj predlog zakona i da dođe pred Skupštinu sa jednim novim predlogom zakona, koji će odgovarati našoj situaciji i potrebama Srbije. Hvala vam lepo.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Stevan Gudurić.

Stevan Gudurić

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, mislim da je realno da se priključim jednom broju onih koji su danas ovde govorili i koji su predlagali ministru da povuče ovaj predlog za izmenu  i dopunu Zakona  iz procedure, zato što se ovaj deo bavi posledicama, a ne uzrocima.
Mislim da bi na bolji prijem naišao predlog izmene i dopune ovog zakona koji bi regulisao način da se lakše dođe do dozvole, s obzirom da ovde pričamo o dozvoli, koja je veći problem za privatna lica. A oni koji rade u firmama i koji su tražili raznorazne saglasnosti, znaju da se kobila pre oždrebi, nego što se dobije određena saglasnost, a ona to uradi za 11 meseci, pa je bolje bilo da se napravi jedna dopuna i da se propisalo i taj deo sankcionisao, da se omogući onima koji traže to, bilo da su privatna lica, bilo da su firme, da mogu na jedan brži i efikasniji način da steknu pravo, kad podnesu zahtev, da im se taj zahtev pozitivno ili negativno reši.
Zatim, da propiše vreme onome kome se podneo zahtev, on mora da reaguje na njega, da bi se ta oblast drugačije rešila. Stoji da treba da se uvede apsolutno reda u ovu oblast, stoji da ima previše nelegalnih radnji, ali je činjenica da veći deo toga je više iz muke nego iz hira. Stoji da je to i iz hira i obesti, to nije sporno. Stoji da je veći deo ovoga bio iz preke potrebe, iz toga što puno opština nisu regulisale urbanistički deo u svojoj sredini. Mislim da sa ovakvim jednim predlogom, koji je vrlo restrikivan, koji će oterati većinu Srbije u zatvor ako se bude striktno primenjivao, mislim da to ne može biti nikome cilj i mislim da u osnovi i predlagač to nije tako zamislio da uradi. Striktna primena ovoga pre liči na to, nego na nešto drugo.
Mislim, ako je već pola godine od kada je ova vlada na vlasti, očekivao se neki propis, očekivao se jedan kompletniji propis, a ne samo propis koji će uvesti neke nove stvari. Nije problem u ovom delu da se samo menja ovaj deo koji se tiče novčanih kazni, da bude toliko, to je u redu, to se usaglašava sa nekim drugim stvarima. Ni to ne bi bilo problematično, nego ovaj deo koji govori o kaznama od jedne do tri godine zatvora. Ispadne da neko ko spoji jednu i tri, dobije četiri godine. Mnogi za ubistvo čoveka nisu ležali toliko u zatvoru.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Rad sednice nastavljamo u 15,00 časova i 30 minuta. Prvi poslanik u popodnevnom radu je narodni poslanik Marin Krešić, pa zatim narodni poslanik Nataša Jovanović.
(Posle pauze.)