Narodni poslanik Gordana Pop-Lazić upozorila je da predsedavajuća krši Poslovnik. Činjenica da sam dužna da dam objašnjenje predstavlja slobodu komentara poslanika koji krše Poslovnik.
Da li narodni poslanik hoće da se Narodna skupština izjasni o tome da li predsedavajuća krši Poslovnik? (Ne.)
Ima reč narodni poslanik Dragan Todorović, nakon njega Đura Popović.

Dame i gospodo narodni poslanici, vrlo mi je teško da posle ovakvih, zaista krupnih reči o temama  koje uopšte nisu na dnevnom redu, bez obzira iz čijih usta i od koga one dolazile, govori o Predlogu zakona o izgradnji  objekata, koga normalno ne možemo razmatrati van konteksta vremena u kome živimo.
Molim vas, gospođo predsedavajuća, da upozorite poslanike koji nemaju strpljenja da saslušaju, bar se nadam jedno mirno izlaganje, ako ne isprovociraju u međuvremenu da ih upozorite da se malo smire, pošto mi signaliziraju kolege da ne mogu da me čuju i da budem malo i glasniji. Dakle, dame i gospodo, u ovom trenutku kada se naša zemlja nalazi zaista u nezavidnom položaju, kada naši građani nemaju da obezbede osnovna sredstva za život, srpski parlament razmatra Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o izgradnji objekata, kao da se u našoj zemlji dešava najbolje vreme, kao da sva građevinska preduzeća i te kako dobro rade, kao da se nalazimo u prosperitetu, u nekom periodu kada gradimo vile, kule i ko zna šta.
Na našu žalost nismo u takvom vremenu i kao ilustraciju moram da podsetim i ministra koji je ovde prisutan, jedan od retkih ministara zaista, ruku na srce, koji je prisutan kada se razmatra o problematici iz njegovog resora, da je, barem što se tiče grada iz koga dolazim, pusto gradilište koje je započeto u jednom reonu Pirota od dolaska DOS-a na vlast, gde su se gradile četiri zgrade za mlade bračne parove, u realizaciji Građevinskog preduzeća "Progres", koje se trenutno nalazi u agoniji, koje nema posla. Dakle, takvih gradilišta je po Srbiji tušta i tma.
Mi rešavamo pitanja, zaista, kao što sam rekao, kao da se nalazimo u periodu prosperiteta i cvetanja naše građevinske industrije. No, šta je tu je, Vlada je stavila predlog ovog zakona na dnevni red naše skupštine, mada je po mom skromnom mišljenju bilo mnogo toga pre za razmatranje. Kao što sam rekao, šta je tu je. Moram da konstatujem još jednom da se iz ovog predloga zakona vidi jedan pogrešan koncept rada DOS-ovske vlade, koncept koji se zasniva na represiji, koncept koji se zasniva ne na revitalizovanju proizvodnih kapaciteta, ne na stvaranju uslova za bolji život, ne na stvaranju uslova za povećanu izgradnju, već na kaznama, na povećanju nekih iznosa koje bi trebalo da prekršioci ovog zakona plaćaju.
U principu, radi se o jednom represivnom Predlogu zakona. Daleko od toga da sam lično, kao socijalista i kao čovek, protiv da se u ovu oblast našeg društva zavede malo više reda. Međutim, kao što sam rekao, ne možemo da se ponašamo kao da živimo u Americi. Nažalost, naša Vlada se ponaša kao da je Vlada SAD-a, gde je plata ne znam koliko hiljada dolara. Da vas podsetim, prosečana plata u našoj zemlji je oko 4.500,00 dinara i sa takvom platom naš čovek ne da ne može da gradi, nego ne može da obezbedi svojoj deci ni školarinu koju ste nedavno uveli, a da ne pričamo o struji koja je poskupela više od 250% i ko zna gde će to da stigne.
Međutim, ovakvim Predlogom zakona, dakle, pošto mi se bliži kraj izlaganja, normalno, a početak socijalističke partije, pa možda i moj lični je tek preda mnom i pred mojom partijom, fizičko lice, preduzetnik ili svako ko je izvođač radova ovim zakonom se dovodi u neizvestan položaj da može da ode u zatvor. Nažalost, još jedan eklatantan primer da se naša Vlada i ova nova vlast bave samo time kako će koga da otera u zatvor. Nije vam dosta što ste oterali jednog od velikih srpskih sinova u Hag, već se spremate i da naše građane na osnovu ovakvih zakona, kada im vreme nije, terate u srpske zatvore. Dakle, sutra u 18,00 časova na Trgu Republike. Hvala lepo. Samo je dokaz da ovaj parlament treba što pre raspustiti i treba raspisati nove izbore, a propo dešavanja koja su aktuelna.

Reč ima narodni poslanik Đuro Popović, a nakon njega narodni poslanik Marko Petrović.

Dame i gospodo, poštovani narodni poslanici, gospođo predsedavajuća, uvaženi ministre gospodine Dragoslave Šumarac, bezrezervno podržavam stavove Stranke srpskog jedinstva, odnosno poslaničke grupe kojoj  pripadam, a koji su izrečeni tokom jučerašnje rasprave u načelu. To činim ne samo zbog  odgovarajuće discipline koja  jedinstvenim čini naših 14 poslanika, već i zbog ličnog i to dubokog i iskrenog ubeđenja.
Drugi sam dan u ovoj klupi u svojstvu narodnog poslanika, a moram vam reći da sam istinski razočaran zakonima koje nam je Vlada Srbije ponudila na usvajanje. Razočaran sam iz mnogo razloga, a ponajviše uveren sam da svakog poštenog čoveka ne može, a da ne iritira krajnje ignoristički, pa i bezdušan stav jedne navodno demokratske i ekspertske vlade prema velikom delu sopstvenog naroda. Očigledno je proklomovan cilj predlagača da metlom počisti, takoreći preko noći, bespravnu gradnju. Izgrađen u svojevrstan pravni presedan za koji je teško poverovati da postoji sličan u civilizovanom svetu. Ovaj akt kao da je uperen protiv osnovnog ljudskog prava na dostojanstveni život čoveka.
Još više me boli što je pravna oštrica u najvećoj meri uperena ka najviše obespravljenom delu našeg stanovništva. Nesporno je da ogroman broj bespravnih graditelja čine izbeglice i prognanici, i to Srbi. Zar da ova masa nesrećnih ljudi doživi za poslednju deceniju, ove prve godine novog milenijuma, treći egzodus srpskog naroda? Zar im nisu bila dovoljna spaljena ognjišta? Treba li da od svojih sunarodnika dožive da im sruše i to malo krova nad glavom i da zbog toga robijaju? Kako ne pomisliti da je aktuelnoj vlasti u pameti nekakav pakleni plan da ove ljude proteraju iz svoje voljene matice? Kako ovaj akt Vlade Srbije, ne potpisa neko drugi do gospodin Jožef Kasa, pripadnik nacionalne manjine u kojoj ima i naših sugrađana koji su svoja graditeljska znanja podigli za njih u rezervnoj državi.
Za nas koji nemamo rezervnu otadžbinu dolazi u obzir da jedino na našim prostorima gradimo domove, makar i bespravno, a najpre uz podršku i pomoć svoje vlasti. Sve ovo ne dovodi u pitanje neophodnost da se divljoj gradnji i njenim profiterima najzad stane na put, ali to mora biti selektivno i postepeno. To se ne postiže drakonskim zakonom, očigledno uperenim protiv gladnih i u mnogo čemu već obespravljenih penzionera, invalida i socijalno ugroženih. Zato nećemo podržati ovaj predlog zakona Vlade Srbije.

Reč ima narodni poslanik Marko Petrović.

Poštovana predsedavajuća, poštovane kolege i koleginice, pred nama se nalazi jedan "sitan, mali" zakon  koji u ovom trenutku mnogo znači, jer je nagoveštaj mnogo veći i značajnijih zakona iz ove oblasti, koji će, siguran sam, do kraja ove godine staviti na noge kompletno zakonodavstvo što se tiče građenja i staviti tačku na ono što se do sada u Srbiji zadnjih tridesetak godina dešavalo.
Svi mi znamo naše gradove iz kojih potičemo i zajednički unutar svih tih gradova je obruč divlje gradnje, oko centra svakog od tih gradova koji su nekada davno, ranije ili u bližoj prošlosti, bili građeni po nekim urbanističkim normativima, da li kako neko pomenu ovde - kraljice, carice Marije Terezije ili nekih srpskih arhitekata, ili u novije vreme do 70-te godine nekih naših domaćih graditelja. Međutim, ono što te gradove okružuje, pola divlje gradnje što je nastalo 70-te godine pa naovamo, moram priznati krivicom vlasti i spregom vlasti i svih nas, svih građana, rodio se tu jedan konsenzus između građana i Vlade, da stanemo na put zajedničkom uništavanju onoga što najviše vredi u ovoj zemlji, a to je zemljište i korišćenje tog zemljišta.
Ovaj zakon, vraćam se na njega, ovde je bilo polemika o svemu i svačemu, može da se sažme u nekoliko rečenica. Prvo, u ovih 10 članova koji su predloženi, podrazumeva sledeće: investitor koji bude gradio ubuduće, ne do sada, nego ubuduće, biće kažnjen zatvorom do jedne godine. Znači, ne jednu godinu, nego do jedne godine; preduzetnik, znači onaj ko bude gradio, da li je to firma ili privatnik, svejedno, biće kažnjen do tri godine. Znači, ne tri godine, nego do tri godine. Skala postoji; zatim fizičko lice u nadležnim institucijama, u nadležnim javnim preduzećima, telekomunikacija, vodovoda, kanalizacije i elektroprivrede, ko bude takvim objektima dozvolio da se priključe na one objekte ili na onu infrastrukturu koju sam pomenuo malopre, biće kažnjen do tri godine.
Ovde zapažamo jednu stvar, da što se tiče mera kažnjavanja, najmanje je kažnjen investitor, a najviše oni koji ne priznajući to da investitoru nema dozvolu, rade i dalje ono što je u ovom društvu bilo loše. Znači, intencija zakona je ne da investitoru stane za vrat, nego da onima koji zloupotrebljavaju to što investitor nema dozvolu i dalje grade, da im se stane za vrat i onemogući dalji rad.
Šta da vam dalje kažem o ovom zakonu? Pomenute su mnoge stvari, loša navika i cilj ovog zakona je da se jedna situacija koja je u društvu pravljena unazad 30 godina okrene. Ona je sledeća. Ko gradi bez dozvole i ko je gradio bez dozvole u ovom periodu od 30 zadnjih godina, taj je nešto i napravio. Onaj ko je pokušao da gradi sa dozvolom, naišao je na brdo papira, na brdo prepreka i taj čovek je ili odustao od gradnje, pobegao sa ovog našeg podneblja gde je nemoguće bilo graditi na legalan način, a da ne podmitiš, ne potplatiš i ostalo, i taj čovek je na krv dobio tu dozvolu i posle vrlo velikog broja godina ipak počeo da gradi. Bolje na kraju da nije ni radio, znate šta se tu dešavalo u međuvremenu, inflacija i ostale stvari.
Situacija mora da se promeni. Onaj ko nema dozvolu biće kažnjen zbog toga što gradi i svi oni koji učestvuju u procesu gradnje bez dozvole. Onaj ko gradi sa dozvolom i ko ima nameru da gradi sa dozvolom, biće po ekspresnom postupku daleko bolji nego do sada, a posle donošenja ovih zakona do nove godine iz oblasti urbanizma i građevinarstva, siguran sam za neke i mnogo brže, biće protežirani i stavljeni u prvi plan, na taj način što će mnogo brže nego do sada dobijati urbanističku dokumentaciju i građevinske dozvole.
Moram da priznam da je ovaj zakon koji mi danas sigurno usvajamo, ovo mali korak u rešavanju ovih problema koji su nagomilani unazad 30-tak godina u urbanizmu i građevinarstvu Srbije, ali su očigledno veliki korak u sprečavanju samovolje pojedinih investitora, finansijske samovolje pojedinih investitora, korumpiranih organa i pojedinaca u organima opštinskih uprava i komunalnim preduzećima. Siguran sam da polemika koja se ovoliko digla od strane opozicije na ovaj zakon, upravo proističe iz evidentne stvari da se takvoj praksi staje za vrat.
Prema tome, po onoj narodnoj - spreči ga dok je mali, daj da sprečimo jedan mali zakon dok nisu doneli one velike zakone. Doneće se i ovaj mali, a doneće i oni veliki zakoni posle ovoga.
Ima jedna jedina opasnost u ovim zakonima, to je sprovođenje. U Crnoj Gori je donesen sličan zakon, iste su kaznene mere date, međutim po starom običaju on je izvrdan. Na koji način? Na jedan jedini način,što naše sudstvo koje je još uvek bolesno, sve ove kazne koje smo mi ovde predvideli, preinačilo je u uslovne kazne. Prema tome, vi dobijate kaznu od jedne godine zatvora zato što ste gradili na divlje, a sud vam to preinači na tri godine uslovno. Vi imate objekat koji je napravljen bez dozvole, uslovno ste tri godine kažnjeni, a to dobro znamo da je sloboda.
Prema tome, i vi ste na slobodi i imate objekat. Od nadležnog ministra zahtevam kao predsednik Odbora za urbanizam, da se ovaj zakon radi u korelaciji sa ostalim pravnim institucijama i bez pomoći svih ostalih ministarstva, znate na koje mislim, ovaj zakon će biti još jedno razočarenje, ali uz pomoć ostalih ministarstava ovaj zakon će biti onaj koji treba. Hvala vam veliko.

Nema prijavljenih narodnih poslanika. Reč je tražio ministar, Dragoslav Šumarac.

Poštovana gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, meni je žao što nisam imao prilike da se više puta javim da odgovorim na neka konkretna pitanja, poštujući pre svega Poslovnik  da se u ime predlagača može samo dva puta govoriti tokom načelne rasprave. U narednih nekoliko minuta ja ću pokušati da odgovorim na sva ta pitanja.
Na početku želim da naglasim da zakon nema retroaktivno dejastvo. Od trenutka stupanja na snagu ovog zakona, svaki novozapočeti objekat moraće da ima građevinsku dozvolu. Dakle, objekti do sada izgrađeni, započeti, nisu predmet ovog zakona, to je odgovor gospodinu Kovačeviću i gospodinu Milanu Ernjakoviću, ako sam dobro zapamtio imena, zakon nije retroaktivan.
Nadamo se da će donošenjem ovog zakona, kao što je juče lepo rekao gospodin Sredoje Mihajlov, da niko neće ni doći pod njegov udar i da će on biti pre svega preventivni, u smislu da se izvršavaju sve obaveze koje su potrebne da bi se jedan objekat izgradio, pre svega ono što je potrebno lokalnoj samoupravi za uređenje i nadoknadu gradskog građevinskog zemljišta, za uređenje komunalija i infrastrukture.
Nije tačno tvrđenje koje je ovde iznela opozicija da će biti uhapšeno milion ljudi. Druga stvar koja je ovde potencirana je da se zakon pre svega odnosi na izbeglice i na siromašne. To nije tačno. Pre svega, Vlada Srbije je pokrenula i predložila i kao prioritet stavila jedan projekat za rešavanje smeštaja izbeglica za donatorsku konferenciju i zajedno sa Habitastom radimo na tom programu i on će sigurno uskoro zaživeti.
Kao dokaz da ovaj zakon nije uperen protiv izbeglica i siromašnih i da je pre svega uperen u pravcu da ne dobijamo više spiskove kao što smo dobili od inspekcije Saveskog venca, spisak objekata koji podležu zakonu koji ste vi ovde usvojili i koji je Vlada predložila o jednokratnom porezu na ekstra dohodak i ekstra imovinu, ovde imamo 80 takvih objekata i to su sve objekti čija je vrednost iznad pola miliona maraka, bilo da su vile ili poslovni objekti, niko od izbeglica nije ovde na ovom spisku.
Moram da kažem da su ovde pre svega neke firme kao što su TV "Pink", o kojoj je već bilo reči, Kompanija "Gemaks", "Koling", nažalost sve firme koje su bile bliske prethodnoj vlasti. Normalno, ima i pojedinaca kao što je porodica Karić itd. O tome će još biti reči u narednom periodu. To je još jedan odgovor gospodinu Milanu Ernjakoviću, da se ovaj zakon uopšte ne odnosi na izbeglice.
Treća stvar je potencirana pre svega od poslanika DOS-a, gospodina Mihajlova, Mijailovića, Prodanovića, sa pravom, a to su potvrdili i gopoda Čedomir Jovanović, gospodin Panajotović, Milan Marković itd, da ovo nije celovito rešenje. Napravili smo prvi korak u cilju zaustavljanja bespravne gradnje, a predstoji nam jedan posao u sređivanju urbanizma i pojednostavljivanju dobijanja procedure, pre svega kod urbanističke i građevinske dozvole. Tu je zaista velika odgovornost i na lokalnoj samoupravi. Gospodin Prodanović je, koliko znam, predsednik Gornjeg Milanovca, tako da ćemo zajedno i sa njim da napravimo jednu strategiju kako ćemo što pre doći do najboljeg rešenja.
Želim još jednom da istaknem da je u Novom Sadu već preduzeta akcija da se građevinske dozvole izdaju na jednom mestu, po uprošćenoj proceduri. Gospodin Nenad Bogdanović je javno obećao da će to biti uskoro i u Beogradu. Na tome se, siguran sam, radi. Sa gospodinom Prodanovićem ćemo krenuti u Gornjem Milanovcu i u svim gradovima u Srbiji. Zajedno sa Savetom za državnu upravu Vlade Republike Srbije i sa gospodinom Kavranom, stavili smo ovu grupu kao prioritet i kod Agencije za unapređenje državne uprave. Ja se nadam, kao što je ovde i predsednik Odbora za urbanizam i građevinarstvo obećao, da ćemo već krajem godine imati celovita rešenja. Normalno, ne može se očekivati bez zakona o denacionalizaciji da se napravi valjan predlog zakona o gradskom građevinskom zemljištu.
Četvrto i poslednje, moram da kažem da se potpuno slažem sa gospodinom Đorđem Mamulom, da je najmanje licemerno ono što je ovde izneto od strane poslanika Srpske radikalne stranke, da se oni ponose sa onim što je urađeno u Zemunu. Želim da odgovorim na konkretna pitanja koja su postavljena. Kada smo rekli da će, na žalost, biti srušeni oni objekti koji su na infrastrukturnim pravcima, prethodna vlast u Zemunu, a sada opozicija u ovoj skupštini, samo je gledala svoj interes da ubere neke prihode pod parolom nadoknade za gradsko građevinsko zemljište, tako da su izdavali parcele na koridoru koji je u Prvomajskoj ulici bio, koji je i sada po urbanističkim planovima predviđen za drugu traku u Prvomajskoj ulici i čak za gasovod. Ovo najbolje govori o prethodnoj republičkoj vlasti i prethodnoj vlasti u Zemunu, kako nije poštovala ni zakone koje je sama donosila. Naime, staro jezgro Zemuna je pod zaštitom države. Za njega je nadležno Ministarstvo urbanizma i građevina. Tu su opet, da bi što više ubrali prihoda, nelegitimno, protivzakonito prodavali tavanske prostore, dozvoljavali nadziđivanja. Pored toga, u toj zaštićenoj zoni su dali dozvolu za izgradnju. Sve je to bila privremena dozvola, jer ljudi se nisu ni interesovali. Verovatno su i mislili da će oni ostati beskonačno na vlasti. Dakle, dali su da se na javnom prostoru izgrade četiri objekta i opština je naplatila 363.000 dinara. To je ovo Ministarstvo urbanizma i građevina, zajedno sa sadašnjom opštinskom vlašću, na žalost, moralo da poruši.
Na kraju, posebno je licemerno to što Socijalistička partija Srbije optužuje sadašnju vlast, pre svega, kritikujući ovaj zakon. Mislim da su tu gospodin Jovanović i gospodin Panajotović već odgovorili, da je ipak Ministarstvo urbanizma i građevina, zajedno sa lokalnom samoupravom, najodgovornije za uređenje prostora i uređenje čitave ove oblasti. Jednostavno, to je gospodin Panajotović lepo rekao, i u onom slučaju kada je lokalna vlast tražila asistenciju od organa unutrašnjih poslova kod sprečavanja neke gradnje, jednostavno, niste hteli da sarađujete.
Tačno je to što je gospodin Ivković ovde rekao da su oni doneli sijaset zakona. Međutim, gospodin Marin Krešić mu je lepo odgovorio da smo 1931.godine imali samo jedan zakon koji je uređivao sve, od izgradnje objekata, gradskog građevinskog zemljišta, urbanizma. Tada je Srbija bila najuređenija. Sa dolaskom komunista, a posebno sa dolaskom sadašnje opozicije na vlast, i u proteklom desetogodišnjem periodu, broj zakona je rastao, a na žalost, rastao je i broj bespravno napravljenih objekata. U trenutku kada je gospodin Ivković doneo ove zakone, kojima se hvali, a sada ih verovatno ima 30, što zakona, što propisa, bilo je 70.000 bespravno napravljenih objekata u Beogradu, a sada ih ima preko 200.000. Gospodin Milan Marković je rekao da samo na Paliluli ima 25.000. U Zemunu sada ima oko 17.000 bespravno napravljenih objekata.
Posebno ne stoji kritika na račun lokalnih vlasti. Imamo jedan primer - u trenutku kada su gospoda koja su sada ovde poslanici SPS-a bili u Ministarstvu urbanizma i građevina, to ministarstvo je dozvolilo jednom istaknutom članu SPS-a, gospođi Gorici Gajević, da na Kopaoniku, u nacionalnom parku, što nema veze sa lokalnom samoupravom, dobije 4,3 ara placa. Dakle, pored samog "Granda", u centru nacionalnog parka, bez nadoknade i na neograničeno vreme. Tu je pomenuta gospođa, zajedno sa Čajetinom, napravila hotel od sedam spratova. Gospodo, što je mnogo , mnogo je. To čak ni Josip Broz nije radio.

Reč ima narodni poslanik Tomislav Nikolić, replika.
Molim narodne poslanike da se saslušamo. Narodni poslanik Tomislav Nikolić se javio za reč. Osnov za repliku je pominjanje političke stranke. On je zamenik predsednika poslaničke grupe.
Izvolite.

 Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam po više osnova neravnopravan u odnosu na ministra. To se čak vidi i ovako vizuelno. Mene je život dosta potrošio. Ja sam osedeo, a ministar nije. Njega baš briga, on je imao lagodan život.
Izrečeno je nekoliko laži o opštinskoj vlasti u Zemunu, koju je vršila SRS. Odmah da raščistimo - ako je građeno na objektima pod zaštitom spomenika kulture, investitor je bio dužan da dobije uslove od Zavoda za zaštitu spomenika kulture. To nije opštinski posao i opština s tim nije imala ništa. Dali smo lokacije za mnogo objekata sa privremenom namenom, ali, ako privodite nameni to zemljište, sutra možete da porušite svaki od njih. Ko je licitirao lokaciju i preuzeo je, potpisao je da će srušiti onog časa kad opština bude privodila zemljište nameni. Tako da nemate obavezu, ni nova vlast, niti bilo koja vlast nema nikakvu obavezu ni prema jednom privremenom objektu na teritoriji opštine Zemun. Ni prema jednom.
Nismo mi prodavali placeve samo brinući svoje interese, da napunimo kasu. Kasa se ne puni, gospodine ministre, sa cenom od 15 dinara po kvadratnom metru za plac, a vi to jako dobro znate. Naš problem je problem izbeglica koje su špartale Zemunom, nemajući više gde da se sklone i to je ovaj problem koji smo morali da rešimo, a rešili smo ga smo na zemljištu koje je neko bez mnogo mozga odredio za deponiju, na mestu gde to podzemne vode i vetrovi ne dozvoljavaju, što bi zagadilo ne samo Batajnicu, nego i pola Zemuna. Mi smo to zemljište iskoristili, isparcelisali, placeve prodali, ljudi su kuće napravili. U nekim naseljima uspeli smo da dovedemo električnu struju, u neka naselja smo doveli vodu, svima smo doveli put i makadamske ulice, pa to je ono što smo uspeli da uradimo za četiri godine. Ja vam garantujem, ta naselja bi do danas bila potpuno civilizovana, imala bi svu infrastrukturu, da su srpski radikali ostali na vlasti. Mi nismo srušili nijedan objekat u Zemunu, ali su građani znali, izgrade li na tuđem, na ulici, na javnoj saobraćajnici, biće srušeno. Ako gradi na svom, znate kada imate 10 hiljada bespravnih objekata u Zemunu i kada čovek gradi u svom dvorištu, vrlo je teško. Suočićete se vi i sa tim. Vrlo je teško ući u dvorište i čoveku srušiti još jednu sobu ili nešto što je doziđivano.
Izdvojiti iz cele Srbije, gospodine ministre, opštinu Zemun, pa je ovde označiti kao opštinu koja zaslužuje kritiku novog ministra za urbanizam i građevinarstvo, to je licemerje. Ja to nazivam licemerjem. Nije nijedan radikal uzeo od opštine plac, nijedan radikal se nije time koristio.
(Predsedavajuća: Tri minuta, 30 sekundi i molim narodne poslanike da ne dobacuju, da poštujemo Poslovnik.)
Dobacujete vi, vi ste na to navikli, navikao sam i ja da dobacujete, navikao sam i da mi svašta pretite i da ćete, pa šta? Duša ide samo Bogu. Dušu vlast nijedna ne može da uzme. Meni ne može gospodin Čeda Jovanović koji malopre nije imao pravo na repliku, pa mu zato niste dali reč. Evo ja mu pružam sada priliku, jer jedva čekam da on izađe za ovu govornicu. Meni on ne može ništa da prigovori. On mora svoj život..
(Predsedavajuća: Četiri minuta.)
...Možete u četiri i četiri, ja uvek krećem, znate već kako to ide.