Ovaj amandman treba prihvatiti ukoliko kod skupštinske većine zaista postoji volja da se suzbiju mito i korupcija u državnim organima. Najčešći, najmasovniji oblik korupcije se dešava na nivou lokalne samouprave, u službama koje se bave izdavanjem urbanističkih, građevinskih i upotrebnih dozvola. Od opštine do opštine, ti iznosi mogu biti veoma visoki. Zabeležena je praksa da se namerno otežava i komplikuje proces izdavanja dozvola, kako bi se ljudi doveli u situaciju da pribegnu podmićivanju da nešto ubrzaju, kako bi i kad ispunjavaju sve uslove dobili ono što im sleduje, pogotovu u ovom slučaju na koji se odnosi član 7, kad je reč o izdavanju urbanističkih, građevinskih i upotrebnih dozvola, a da za to nisu ispunjeni svi uslovi.
Ovde treba zavoditi red u nadležnim službama lokalne samouprave. Treba povećati kazne. Ovde su kazne novčane. Čudi me kako kreatori ovog zakonskog projekta, koji su tako olako propisivali kaznu zatvora od tri godine ako neko bespravno gradi objekat ili manje vremenske kazne ako se ogluši o odluke državnih organa, a ovde gde je reč o kršenju zakona od strane nadležnih državnih organa, nema kazne zatvora. Pa, valjda je društveno opasniji delikt u kojem neko ko radi u opštinskom organu uprave izdaje građevinsku, urbanističku ili upotrebnu dozvolu, a da za to ne postoje svi ispunjeni uslovi, nego kad neko na svoju ruku i na svojoj zemlji gradi kuću ili neki poslovni objekat.
Ako je igde bilo logike da se krivično goni, onda je to po ovom članu.
Neko može da kaže da kažnjavanje po ovom članu za postupke ili prekršaje ne isključuje krivičnu odgovornost. Načelno, u pravu je. Međutim, u praksi je situacija sasvim drukčija. Tamo gde dođe do prekršajnog kažnjavanja ili do kažnjavanja za privredni prstup, prestaje svako dalje gonjenje. To nije početak krivičnog gonjenja. To nije signal za krivično gonjenje. To je stvar naše pravosudne prakse, da su time iscrpeni društveno opravdani uslovi i razlozi kažnjavanja. Dalje se ne ide.
Ovde treba najstrože kažnjavati, a ne tamo gde čovek podiže sebi i svojoj porodici krov nad glavom i nema drukčijih uslova. Opština mu ne izlazi u susret. Ima toliko opština u Srbiji koje u proteklih desetak godina, možda, nisu izdale više od 20 ili 30 parcela za individualnu stambenu izgradnju.
Zbog toga treba prihatiti ovaj amandman da bi se zavela disciplina u opštinskim organima, u organima lokalne samouprave. Imamo, čak, slučajeve da se za izdavanje kućnog broja plaća mito od 50 do 1.000 maraka. Kućni broj opština daje i onda kad objekat nije legalno izgrađen. Rekao sam koliko se plaća mito. To zavisi o kojoj je opštini reč, ko je na vlasti i kakav je generalni stav lokalnih vlasti.