Dame i gospodo narodni poslanici, ovo je jedna apsurdna sednica, na kojoj Narodna skupština raspravlja o skidanju imuniteta narodnim poslanicima, koji se na imunitet nisu ni pozvali. S druge strane, apsurdna je što se pretvara u sudnicu, a narodni poslanici u sudije. Da li smo mi kompetentni da nekom sudimo i procenjujemo njegovu krivicu, pogotovo ako nemamo jasnih činjenica i argumenata da se ta krivica dokazuje. Ovde imamo situaciju da jednom lekaru treba da se sudi iako je dokazano da nije bilo ni profesionalne, ni etičke, ni bilo kakve druge greške. Sada, na osnovu privatne tužbe ova skupština treba da mu skine imunitet i na taj način ga proglaasi krivim. Ko to hoće da sudi? Postoje dve vrste ljudi koji hoće da sude. Jedno su ljudi koji, u stvari, nabijeni mržnjom žele nekome da nanesu zlo. Drugo su ljudi koji, u stvari, u nekom svom životu nisu ispunili neke svoje želje, da budu dominantni u nekim situacijama i sad žele da suđenjem, presuđivanjem, nanošenjem nekog zla drugim ljudima leče neke svoje komplekse, koje su možda nasledili i poneli iz detinjstva.
Znam da je mnogo mediokriteta došlo na vlast posle te oktobarske revolucije, koji sad misle da su jako pametni i da sve znaju zato što ih je narod u jednom momentu svog beznađa i želje da nešto promeni, u stvari, stavio na vlast. To je bilo vreme te euforije i ta sužena svest i mržnja koja je u tom periodu bila, bila je i pravdana tom euforijom. To je i logično. U svakom slučaju, euforija sužava mržnju. Onda su se javile mnoge poglavice koje su na ratnim dobošima najavljivale hapšenje ljudi i progon političkih protivnika. Ako je to bio period koji možemo da objasnimo kao psihološku podlogu jednog vremena, onda je ovo posle godinu dana sigurno jedan drugi psihološki elemenat, koji je sad posledica jednog straha i jedne agresivnosti koja se javlja na bazi tog straha, straha da je narod shvatio da su sva obećanja bila lažna i da mi živimo u vremenu laži, prevara, podmetanja i razne demagogije, koja se neprekidno širi na medijima, pre svega preko reklamiranja ministarstava ili ministara, kao da su neki jeftini deterdženti.
U tim uslovima, takve jedne psihološke podloge, kad agresivnost izbija, onda se upravo javlja momenat da mnogi žele da presuđuju ili da preskaču nešto što je najavljeno a zvalo se demokratija, zvalo se zakonitost, zvalo se ustavnost. Prema tome, mi na takav način dolazimo u poziciju da imamo sada u društvu jednu strašnu opstrukciju života. Pričalo se o opstrukciji ovog parlamenta, ali šta je ovo drugo nego opstrukcija života, ako se na vanrednoj sednici, pored toliko problema koje ova zemlja ima, pored privrednog kolapsa i jednog socijalnog haosa, stavlja na dnevni red nešto što apsolutno nije potrebno i niko to nije ni tražio, ili je to posledica nečega što su istražne sudije (prihvatile) u velikom strahu od pretnji koje iz DOS-ovog politbiroa stižu? Sada potpuno nesigurni traže zaštitu na taj način, pa će za svakog narodnog poslanika tražiti da mu se skine imunitet da bi oni bili sigurni da im se ništa neće desiti, da njima niko neće pretiti ili ih skidati sa funkcija na kojima se nalaze.
Prema tome, kako je sada krenulo i kako se sada dešava, tvrdim vam da će se desiti, ako tako nastavite, da posle godinu dana ili nešto više, nanesete više štete Srbiji nego komunisti za 50 godina.