Dame i gospodo narodni poslanici, s obzirom da je materijal kojim danas raspolažemo povodom ove tačke dnevnog reda veoma štur, neodrživo oskudan, ne postoji mogućnost da ozbiljno razgovaramo o konkretnim razlozima zbog kojih se traži ukidanje imuniteta dvojice narodnih poslanika i njihova isporuka sudskoj grani vlasti. Zato će moje izlaganje po tom pitanju biti čisto načelnog karaktera. Zašto?
Imunitet je jedna stara kategorija, imunitet narodnih poslanika kojim se zakonodavna vlast štiti od samovolje izvršne i sudske vlasti.
Potiče iz vremena, čak, kad je izvršna i sudska vlast bila oličena u jednom organu, kad je monarh bio, kao šef države, na čelu upravne vlasti, a bio je i poslednja sudska instanca u pravosudnom sistemu, jer je od njegove lične volje zavisilo da li će neko biti po krajnjoj instanci kažnjen ili ne, da li će izdržavati kaznu ili neće.
Zakonodavna vlast i u današnjem vremenu mora da se štiti. Najviše operativne vlasti koncentrisano je u organima državne uprave, odnosno u vladi, kao njihovom koncentrisanom izrazu. I vlada je u stanju, i to nije samo slučaj u našoj zemlji nego i u mnogim drugim parlamentarnim sistemima, da nameće svoju volju pravosudnoj vlasti. Mi imamo čitav niz primera da se to kod nas zaista dešava. Mi nezavisnog sudstva nemamo. Naše je sudstvo sada u najgorem mogućem stanju, još iz vremena titoističke diktature. I, kada sudska vlast traži da zakonodavno telo nekog izruči njoj na milost i nemilost, obično ona ima i neki politički razlog.
Jer, da je ovde razlog isključivo krivično gonjenje počinilaca krivičnih dela, ne bi bilo nikakvih problema. Međutim, onda bi se prevashodno našli mnogi pripadnici vladajućih stranaka na tapetu, a ne za neke gotovo beznačajne stvari gone se pripadnici opozicionih stranaka. Težina krivičnih dela, koja im se spočitava, nije tolika da se oni moraju isporučiti sudskoj vlasti pre isteka svog mandata u zakonodavnom telu. A onaj ko ih je kandidovao za ovaj mandat sledeći put će razmišljati da li baš njih opet da kandiduje, imajući u vidu šta se desilo u roku trajanja njihovog mandata, ukoliko zaista ima dokaza da je neko krivično delo počinjeno.
Jedna je stvar ovde veoma problematična - socijalisti, dok su imali apsolutnu vlast i moć, zajedno sa Novom demokratijom, potpuno su nam zamutili osnovne vrednosti koje se tiču institucije poslaničkog imuniteta. Oni su poslanički imunitet otimali čak i na osnovu prekršajnog gonjenja, mada sudija za prekršaje nije sudija u pravom smislu reči. On nije organ pravosudne grane vlasti, nego organ državne uprave i nikada, ni pod kojim uslovima ne bi se smeo narodni poslanik isporučiti sudu za prekršaj. To je krajnje ponižavanje parlamenta, a to su nama socijalisti svojevremeno radili.
Ako se sećate, Žarko Jokanović, visoki funkcioner Nove demokratije, posle ponoći je zakazivao sednicu skupštinskog odbora da bi se narodnim poslanicima oduzimao imunitet. Presedani koji su se dešavali veoma su loši i ti presedani mogu biti određena olakšavajuća okolnost za savez sadašnje skupštinske većine. Ali, vi ste nam garantovali da ćete biti sasvim drugačiji, da nećete slepo slediti jednu negativnu praksu iz prethodnog perioda. I ovo je nešto na čemu treba da pokažete da zaista slepo ne sledite tu parlamentarnu praksu.
Da bi se narodnom poslaniku oduzeo imunitet, da bi se on isporučio od strane zakonodavne sudskoj grani vlasti, mora parlament prethodno da se ubedi da je on zaista nesporno počinio neko ozbiljno krivično delo. Da bi se to uradilo, mora i krivična prijava, čak i dokazna sredstva, pa skupštinski odbor da razmotri, da se, zapravo, celo malo preliminarno suđenje obavi, pa ako svim parlamentarcima bude jasno da zaista treba isporučiti narodnog poslanika sudskoj grani vlasti, onda on da bude isporučen mirne savesti.
Na osnovu nekoliko rečenica, evo, ja sam za Ivkovića dobio papir, nismo ni dobili za Čanovića, je li, nije nam stiglo, možda je došlo, možda nije, ja u rukama to nisam imao. Ne možemo uopšte da zaključimo da li je njihovo krivično gonjenje opravdano ili je reč o jednoj čisto represivnoj meri izvršne grane vlasti, gde se manipuliše sudskom granom, gde se sudska grana zapravo instrumentalizuje u političke svrhe.
E sada, često sam govorio ranije socijalistima sa skupštinske govornice, javno, čak i na sednicama Vlade - uvek treba da se ponašate dok ste vlast onako kako biste želeli neka druga vlast prema vama da se ponaša kada jednog dana budete opozicija. Mnogi od njih su mislili da nikada neće biti opozicija i zato mi nije u principu mnogo žao kada neko od njih na ovaj način strada, ali nije ovo stvar emocija, ovo je stvar pravnih principa i političkih načela.
Da li ćemo graditi državu u kojoj će ista pravila vredeti podjednako za sve, pa sutra kada mnogi iz sadašnje vlasti postanu opozicija, da ne strepe da će im se neko na ovakav način svetiti i da će ih budzašto progoniti, jer nije slučajno tamo određena jedna ograda - da se narodni poslanik može uhapsiti samo ako se zateče pri izvršenju krivičnog dela za koje se može izreći više od pet godina zatvora. To je neka granica kada je umesno, ili neumesno, vođenje uopšte krivičnog postupka protiv člana zakonodavne vlasti.
E sada, postoji još jedna mogućnost - ako parlament ne izruči svog člana sudskoj grani vlasti, ako krivično delo ne zastari. Mi ćemo imati izbore, svi se slažu, čak i oni najveći optimisti, da će biti najkasnije u jesen sledeće godine. Nijedno od ovih krivičnih dela neće zastariti. Zašto gaziti princip, ako se može na jedan elegantniji način problem rešiti. Ako će se gaziti princip da se čista osveta provede, onda onaj ko tome pribegava može sutra istu sudbinu očekivati.
Znate, primetno je da ni Žarko Jokanović, ni ovaj Mile Ilić iz Niša, koji su noćne sednice Administrativnog odbora zakazivali poslanicima, otimali im imunitet da bi ih isporučili radi prekršajnog gonjenja, posle toga u javnosti više ništa ne predstavljaju. Oni su time, i Žarko Jokanović, i Mile Ilić, svoju čast, svoj moral, žrtvovali za večita vremena.
Nemojte da se savest bez potrebe opterećuje ovakvim stvarima. Naravno, u senci protivustavne i protivzakonite isporuke Slobodana Miloševića, na Vidovdan, Haškom tribunalu, ovo može izgledati sitnica, ali, po suštini, ovo nije sitnica. Ovo je veoma krupna stvar.
Što se mene tiče, rekoh vam i spasih dušu svoju - niko ne može da kaže da nije na vreme upozoren, a vi možete da radite, vaša glasačka mašina, šta vam je volja, kako god poželite; samo, setite se one stare narodne pesme: "Žari, pali, udbinski dizdare, dok na tvoju kulu ne dođe red".
Nekima se takva sudbina već ostvarivala, a nekima izgleda tek treba da se ostvari. Dok na svojoj koži ne osete, oni nisu spremni da ozbiljno razmisle, da procene, da budu korektni, da vode računa da se suviše ne osile dok su vlast. Osiona vlast uvek izaziva negativne posledice po narod, po opoziciju, ali, u krajnjoj instanci, najviše se sveti onima koji su se osiono ponašali.