Ima reč gospodin Ivković, replika.

Gospodin ministar je dopustio sebi da izrekne terminski kvalifikaciju koja baš i ne priliči komunikaciji između dva gospodina i zato sam se javio za reč. Javio sam se zbog toga što je predsednik skupštinskog odbora gospodin Hiber rekao sledeću rečenicu.
"U velikoj meri promenjena je kadrovska struktura". On je, kao i svaki profesor univerziteta, iskazao svoju želju za promenom kadrovske strukture, da mladi dobiju šansu da rade, angažovani, neopterećeni nekim ranijim rešenjima, i to je sigurno nešto što treba podržati apsolutno u praksi, da mladost dobije šansu da kreativno radi odgovorne poslove. Sigurno svaki građanin zemlje Srbije pozdravlja i poruku, poslednju, gospodina ministra, da treba apsolutno težiti nezavisnom, apsolutno nezavisnom pravosudnom sistemu Srbije, kao jednom osnovnom stubu države Srbije, države u kojoj će privreda mnogo bolje da radi, u kojoj će standard građana biti viši.
Međutim, mnogo toga što se događalo u poslednjih 11,5 meseci upućuje na to, i zbog toga sam izrekao ono, zbog čega sam dobio tu kvalifikaciju, onako odoka sa govornice, da su sigurno termin - promene - tumačili u sistemu, nudeći krizne štabove i uvodeći svojevrsne krizne štabove i u pravosudni sistem Srbije. Zna se kako se prvoborci, koji su vraćeni, u poslednjim mesecim ponašaju prema ljudima koje su zatekli u pravosudnom sistemu Srbije, doduše, između svoja dva stručna studijska putovanja, od Češke do Engleske.
Činjenica je da je u novinama pisalo da se u predlogu, u nacrtu zakona o sudstvu, predviđa da 31. decembra o.g. svim zaposlenima u pravosudnom sistemu Srbije prestaje radni odnos, a da će dva meseca ranije, po novom zakonu o sudstvu, biti raspisan konkurs, na bazi koga će biti primljeni ljudi da rade. Naravno, na konkurs mogu da konkurišu i oni koji su trenutno zaposleni, kao i oni koji nisu zaposleni, pa će im biti konkurencija.
Zamolio bih gospodina ministra da nam stvarno ovde, da ne bude da idu laži sa ove govornice, kaže šta je istina u nekoj sadašnjoj verziji nacrta zakona o sudstvu. Mene to kao građanina interesuje, a i da razume zašto je vrlo opasna ta priča, da im prestaje 31. decembra radni odnos, da će svi biti na konkursu, jer ako 14 presdednika privrednih sudova potpiše kroz šta su prošli i ako nema dokaza, da će biti razrešeni pre nego što im je istekao mandat. Jasno je da onda rečenica gospodina Hibera o promenama u kadrovskoj strukturi može biti tumačena i u onom smislu u kome mi imamo informaciju sa terena o velikim sukobima u DOS-u oko kadrovskih rešenja. Jedino nam preostaje da verujemo stvarno da će i novoprimljeni, koji će ovde biti izglasani, voditi računa o tome da sačuvaju svoj obraz, kao i ogroman broj onih koji su sada u pravosudnom sistemu Srbije.

Nastavljamo jedinstveni pretres.
Reč ima narodni poslanik Stevan Gudurić.

Koleginice i kolege narodni poslanici, nekoliko meseci dobijam ove predloge, koje ste toliko istumbali na početku ove rasprave. Šef moje poslaničke grupe je rekao da se presabere taj odbor i da nam napiše šta nam u stvari predlaže, svima zajedno, jer na kraju nećemo znati za šta glasamo, jer smo dobili ovoliko materijala, a pola ne važi.
Pola vaših ljudi ste dovodili u zabludu da će otprilike biti nešto, pa ste ih onda u međuvremenu šutnuli, pa nisu ništa. Gospodin Hiber, koji je, nažalost, profesor univerziteta, ovde kaže: "ne dira se lični dignitet predsednika sudova" - a šutirate ih kao krpu, zato što kažete da su njihovi sudovi neažurni, izblatite ih i smenjujete, a ne iznesete ni frtalj činjenice, ni pred odbor, a pogotovo ne pred Skupštinu, i onda on to kaže i ispadne da je neko pogrešio što ide na fakultet kod njega na predavanje, a teško da ga on nešto pametno može naučiti.
Pa još tako kaže nam ovde, i ostane još jedanput živ, da odbor nije napravio neke ozbiljnije greške, verovatno je smatrao da je sve ovo što su radili neozbiljno, pa tu ne može napraviti ozbiljnu grešku.
Gospodin Jovanović je pričao ovde nešto, što vi niste našli, odmah na početku zasedanja, i ovog, a i Saveznog parlamenta, kada ste prvo lopove, ubice, kriminalce i teroriste amnestirali, niste našli političke zatvorenike u apsi, a sada ih ima koliko god hoćete, znači, u ovom trenutku ima najviše političkih zatvorenika, od vremena Golog otoka, u demokratiji. Onaj što je otišao malopre, pa je i on ministar, ubedi nas kako je on u svemu ovome samo ispao tehnički sekretar, čovek raspisao konkurs i pokupio papire i dao odboru.
Ko je tu naivan, jeste li vi u DOS-u naivni ili je on naivan? Mi ostali teško da možemo da se upecamo na takve budalaštine. Pričalo se ovde, predsednik odbora je pričao, pa je i ministar pričao, kako su se tražila i mišljenja kolegijuma. Možda negde i jesu, ali uglavnom nisu. Znači, lagao je ministar, lagao je predsednik odbora. Nažalost, ljudi imaju ispred imena i neke titule, neprilično. Jer, za Privredni sud u Novom Sadu kaže ovako - na kolegijumu sudova Privrednog suda u Novom Sadu, koji je održan 7. septembra (to je znači bilo pre neki dan, i setite se kada smo dobili predsednika Privrednog suda u Novom Sadu, a sada ga šutirate sa tog mesta) jednoglasno je donet zaključak da nam se kolegijum pismeno obrati, i to povodom navodne tvrdnje iz rešenja o predlogu odluke broj taj i taj, od 20. jula (znači, skoro dva meseca pre toga, što niste ni tražili), koja se odnosi na rad sudije i predsednika Privrednog suda u Novom Sadu. Ona se mora okvalifikovati kao paušalna i neistinita, ili ako hoćemo srpski, kao laž, zato što je taj Privredni sud u Novom Sadu u 2000. godini u proseku završavao 1.295 predmeta više nego pre, nego u 1999. godini, što je čak za 378 rešenih predmeta više od predmeta koji su u istom periodu naznačeni za ostale privredne sudove u Srbiji i sijaset nekih drugih stvari.
Isto tako kaže se - ako se ima u vidu činjenica da je Privredni sud u Novom Sadu u toku 2000. godine, a naročito od vremena stupanja na dužnost sadašnjeg predsednika suda, zakonom propisane nadležnosti faktički ostvarivao sa oko 1/3 predviđenog sudijskog kadra, navedeni podaci o svim rezultatima rada, kao i ukupno angažovanje svih zaposlenih, daju nam za pravo da sav dosadašnji rad predsednika suda ocenimo uspešnim.
I da nije bilo deljenja predmeta "trange frange", kako je navedeno u onome što ste dostavili, isto tako generalna tvrdnja Odbora za pravosuđe i upravu o navodnoj raspodeli predmeta po kriterijumima, mimo zakona i poslovnika i to u odnosu na sudije i predsednika Privrednog suda u Novom Sadu, lišene su svakog osnova. Kolegijum sudova smatra da generalna ocena o radu sudova u Republici Srbiji ne može biti razlog za pojedinačno razrešenje predsednika sudova pre isteka vremena na koje su izabrani.
Posebno zabrinjava svesno zaobilaženje Zakona o sudovima, član 46. do 48. u vezi sa članom 29. stav 6. Zakona, o propisanom postupku za njihovo razrešenje. Možda većina tih koje ste vi predložili, a koji, kao, nemaju politički predznak ili im je kriterijum bio da su studirali kao naš drug Čeda. A taj gospodin magistar Mile Korać, koji je bio predsednik Privrednog suda u Novom Sadu, a od danas neće biti, jer ćete vi doneti odluku - rodio se 1960. godine, a diplomirao na Pravnom fakultetu već 1982. Znači, nešto se žurio, nije kao neki koji su studirali po sedam-osam godina, da utvrde gradivo, pa je položio pravosudni ispit i postao sudija 1985, pa je 1987. prešao u okružni sud, pa je biran za sudiju, pa je 2000. biran za sudiju i predsednika Privrednog suda u Novom Sadu.
Na osnovu svih činjenica koje stoje i koje postoje, jako vam je klimava argumentacija za tog čoveka, sem za to što verovatno spada u one za koje smo videli, u jednom materijalu koji je ovde već prezentiran, da imaju tu manu što nisu prihvatili. Otprilike, ovako je išlo: Batićevi su tražili - ako nećeš da budeš naš, nećeš biti. Neki su imali malo liberalniji stav, pa su rekli - ako budeš kod nas u privrednom savetu, neka si nestranačka ličnost, ostaćeš sudija. Znači, svi koje ste predložili imaju jasnu i glasnu političku oznaku. Nemojte da pričate druge priče. Ako kažete da lažem, vi nađite da gospodin Korać nije bio član SPS-a, ni one organizacije koja se krstila kao sedmi mesec itd. Znači, njemu ne stoji ta etiketa da brišete nekog komunjaru iz prethodnog vremena. Da li je to možda najstrašnija ocena novosadskom sudu?
Jedna izjava gospođe Lepe Karamarković, koju ste vi ovde stavili da bude glavna: "Gospodin Mile Korać spada sigurno u tri najbolja čoveka u sudstvu u Novom Sadu." Da li je onda ocena da samo dvoje vrede, a već od trećeg nadalje ne vrede nizašta. To se može izvući iz ovakvog zaključka. Ako on spada u tri, pa i taj treći ne vredi ništa, o čemu je onda reč?
Prema tome, pričajte vi to nekim drugim ljudima, kako ovo sve nije politički. Ali, na sijaset mesta smo čuli, pisale su vaše novine (uglavnom takve postoje, jer nekih drugih nema), objavile su da su se negde davale preporuke, a negde donosile odluke vaše DOS-ovske kompanije, na terenu, koje su određivale ko će šta biti. Jedino vam se događa da i u nekim solucijama baš ministri ne slušaju šta dođe od onih dole i onda predlože nešto drugo, pa se onda bunite. Zato, verovatno, ovih 40-tak promena imena. Ovi će biti, što smo od kada dobili, pa onda više neće biti. Znači, neko je uspeo za nekog da izlobira, da skinete glavu nekom koga ste predložili, a neko opstao. Komentarisati odluku vašeg sudstva u Beogradu, da se ovim belosvetskim hohštaplerima ne sudi ...
(Glas iz sale: Što je dosadan.)
Jauči koliko hoćeš, sestro. Verovatno te boli nešto. I mene boli, zato što onima koji su nam poubijali tolike ljude, koji su nam srušili toliku imovinu ...
Ćelavi, nemoj da širiš ruke.
Vi kažete da se protiv njih ne treba ni voditi postupak. To verovatno spada u deo onoga što ste dobili za zadatak, između ostalog, da nisu oni krivi, nego da je sve kriva bivša vlast što su pobijeni ti ljudi, što su porušeni svi mostovi, pa će, verovatno, po tom principu i onaj u Americi, u Trgovačkom centru, da ide u aps, i onaj iz Pentagona će da ide u aps. Primeniće vaš kriterijum. Znači, ti kojima je srušen, oni su krivi, a oni koji su rušili su nevini kao novorođenče. Vama na čast, ako je imate. Sumnjam.

Reč ima narodni poslanik Tomislav Nikolić. Posle njega narodni poslanik Žarko Obradović.

Dame i gospodo narodni poslanici, danas raspravljamo o jednom veoma velikom predlogu, brojčano velikom, u kome je zahvaćeno u srž pravosuđa u Republici Srbiji. Rasprava je počela tako što je predstavnik vladajuće poslaničke grupe u ovoj skupštini uputio jasan nalog jednom od sudija, sudiji koji sudi u slučaju otimanja prostorija Srpske radikalne stranke, i rekao da te prostorije mora da otme od SRS-a, zato što su već 150 godina nacionalno blago. Zamislite sudiju koji je morao mnogo toga da nauči u životu, a dobije nalog od čoveka koji, na primer, ne zna da je Zemun tek 1918. godine ušao u sastav Srbije. Pa, ako je neka zgrada 150 godina nacionalno blago, ako je od tih 150 godina samo 80 godina nacionalno blago Srbije, onda se postavlja pitanje da li to gospodin štiti nacionalno blago drugih država, kao što to činite otkako ste došli na vlast?
Čulo se ovde da je Srbija imala sreću da 5. oktobra promeni vlast, a ja vam kažem, iako znam da mnogo ljudi danas to gleda u Srbiji, iako znam da ćete da grakćete - kamo sreće da Srbija 5. oktobra nije promenila režim. Nije to baš ono graktanje koje sam slušao pre nekoliko meseci. Kamo sreće, onaj režim nije valjao, a ovaj režim je mnogo gori.
Zašto mi danas ne možemo da raspravljamo ni o predlogu u celini, niti pojedinačno, o predlozima koje ću ovde navesti? Zato što je predsednik Upravnog odbora "Telekoma" obmanuo Narodnu skupštinu i građane Srbije. Danas, odgovarajući na moj prigovor da je povređen Poslovnik Narodne skupštine, tako što su u toku jučerašnjeg i današnjeg dana, mimo poslovničkih odredaba, uvršćivani predlozi u unapred utvrđen dnevni red, rekao je da se radi isključivo o skidanju pojedinih predloga. Nije tačno. Žao mi je što taj koji se predstavlja kao predlagač nije u sali.
Recimo, predlog za područje Okružnog suda u Nišu, ovaj promenjeni predlog, danas više ne može da bude na dnevnom redu. Predlog za sudije od Zrenjanina do Loznice, koji je izmenjen juče, danas ne može da bude na dnevnom redu. Predlozi za sudiju Ustavnog suda - Slobodana Vučetića i za sudiju Vrhovnog suda - Čogurića, danas ne mogu da budu predmet rasprave. Uopšte nisu bili u predlogu dnevnog reda koji ste potpisali, mislim da vas ima 126, i na osnovu vašeg zahteva je sazvano ovo vanredno zasedanje.
Naime, februara meseca smo mi već imali ovakav slučaj, to je u slučaju Leposave Karamarković, moguće da je bilo još nekih takvih slučajeva da smo poništavali odluku Narodne skupštine Republike Srbije kojima je svojevremeno prestao mandat sudije. Ali, to je bila 7. tačka dnevnog reda vanrednog zasedanja i posebno je tražena potpisima minimum trećine poslanika u Narodnoj skupštini. Ne može predlog dnevnog reda, koji kaže da se govori o predlozima odluka o prestanku funkcija, razrešenju i izboru nosilaca pravosudnih funkcija, u sebi da sadrži poništavanja dve odluke Narodne skupštine. To moraju da budu posebne tačke dnevnog reda. Da ih je predložio broj poslanika koji je potreban po Poslovniku, o njima bi moglo da se raspravlja. Danas o tome ne može da se raspravlja.
Strašno je pročitati ovo što je napisao predsednik Odbora za pravosuđe i upravu. Da li bi on svog studenta pustio na ispitu da mu ovako obrazloži jedan stav? Na kraju kaže da Odbor za pravosuđe nema pravo da odluči ko je v.d. republičkog javnog tužioca, ali se pojavio čovek koji se tako predstavlja. Od broja jedan, dva i tri, on je bio broj jedan, pa Odbor za pravosuđe kaže - valjda onaj ko je broj jedan, taj će prvi. Pa, možda će i da se smenjuju, ako ne bude odgovarao taj koji će prvi. A, onaj koji će drugi, onaj koji će treći, oni čekaju da se ovaj prvi umori ili da, recimo, pokaže da je dovoljno servilan da bi zaista mogao da bude republički javni tužilac. Ne može da se popravi stanje u pravosuđu tako što ćete vi na teritoriji opština, u okviru DOS-a da se dogovarate ko će biti predsednici sudova, ko će biti sudije.
Čitam u stenografskim beleškama sa sednice Odbora za pravosuđe, da je sudija koga ste sad predložili da ne bude izabran imao podršku ministara Rasima Ljajića i Vladana Batića. Čini mi se da je to rekao Ivošević, onaj vaš sudija Vrhovnog suda Srbije. Obrazlažući predlog, rekao je: "Iza ovog predloga stoje ministri Rasim Ljajić i Vladan Batić".
Vi danas ne slušate ministre Rasima Ljajića i Vladana Batića. Pošto ih obojicu poznajem, znam zašto ih ne slušate. Zašto ste ih onda izabrali za ministre? Ne zaslužuju oni to narodno poverenje. Ne može stanje u pravosuđu da se popravi tako što ćete ekspresno pre dolaska Širaka u Srbiju najpre da nam najavite još jedan dečiji dodatak za našu decu, a onda da ih potpuno oslobodite odgovornosti za bombardovanje u kome su naša deca ginula. Ne može.
Ako su vaše porodice bile zbrinute, bezbedne, ne možete u ime onih porodica koje nisu bile zbrinute, koje nisu bile bezbedne, u ime onih ljudi koji su s puškom u ruci čekali hoće li NATO pakt da se iskrca i oni kojima su iznad glave zavijale sirene, ne možete vi kao predstavnici građana Srbije mimo njihove volje, a videli ste kako izgleda njihova volja u pogledu sudbine Amerike, da kažete da nas oni nisu bombardovali, da su bili teroristi, da nas nisu ubijali...

Gospodine Nikoliću, gde nađoste bombardovanje na dnevnom redu?

Ja vas uopšte više i ne slušam, gospodine Maršićanin.

Ni ja vas, ali kada je tako nešto žestoko, što je van dnevnog reda...

Otkud znate šta pričam, kada ne slušate, gospodine Maršićanin?