Poštovani predsedniče, poštovane kolege narodni poslanici, želela bih zaista da smo danas uspeli da korekcijom ovog poslovnika postignemo efikasniji rad ovog našeg parlamenta. Međutim, činjenice stoje sasvim na nekoj drugoj strani.
Pre svega, ukida se osnovno pravo, a rekla bih i obaveza svakog narodnog poslanika da govori u ovom parlamentu i da aktivno učestvuje u donošenju svih zakonskih akata, pa i svih predloga zakona o kojima smo danas govorili. Rekla bih da je restriktivno smanjena mogućnost narodnih poslanika, koji su ipak birani ovde kao pojedinci i sva ta prava su im Ustavom zagarantovana, ne kao poslaničkoj grupi, ili su bar sva ta prava svedena na jedan određeni minimum.
Verujem da se ovo po prvi put dešava u parlamentarnom životu bilo koje zemlje. Pitam se samo zašto se na ovom prvom jesenjem redovnom zasedanju stavila upravo ova tačka dnevnog reda. Da li zbog toga da se napravi restrikcija u priči koja tek treba da sledi, a to su pre svega usvajanje predloga zakona o radu, o zdravstvenom osiguranju, zakona o penzionisanju itd, a tu i te kako mnogo toga ima da se kaže. Ako ne verujete meni, oslušnite malo glas naroda.
Međutim, mogu da prihvatim zbilja neke izmene, ali ne mogu nikako da prihvatim da se sankcionišu samo oni poslanici koji aktivno učestvuju u radu ovog parlamenta. Recimo, da me je kojim slučajem Demokratska stranka Srbije pozvala da kao neki spoljni član učestvujem u korigovanju ovog poslovnika, vrlo rado bih se potpisala kao 42, ali pod sledećim uslovima: pre svega uvela bih član koji bi regulisao i sadašnje stanje parlamenta, kada dvotrećinsku vlast ima DOS, a i za sva buduća vremena, iako sumnjam da će se ikada više ovo ovako ponoviti, da su u obavezi da svakog momenta obezbede 126 poslanika, kako bi ovaj parlament nesmetano mogao da radi. Od 176 poslanika i od mogućnosti da 50 poslanika DOS-a svakog radnog dana izostaje, a i dalje mogu da se donose svi zakoni, uštedelo bi se na vremenu, efikasnost rada bi bila povećana, jer prosto ne bi bilo toliko reklamacija Poslovnika o postojanju kvoruma i ne bismo non-stop slušali predavanja o tome da li su poslanici obavezni da se identifikuju, kako se ponašaju opozicioni poslanici itd.
Drugo, poštovanje radnog vremena. Ja sam u tom smislu dala jedan amandman, jer, setite se, prošli put kada smo u februaru ili martu menjali postojeći poslovnik, kada su svi članovi opozicionih stranaka u ovom parlamentu bili da se radi do 17,00 ili 18,00 časova, svi vi ste izglasali samo zato ne daj bože da se amandman opozicione stranke uvaži, da se radi do 19,30 časova i mi, poslanici Socijalističke partije Srbije, smo uvek bili do 19,30 tu, čak i kada se izglasavalo da se radi do dva ujutru.
Međutim, kao što se i danas kasnilo 50 minuta sa početkom rada sednice u prepodnevnim satima, evo 20 minuta u popodnevnim satima i to je negde oko 70 minuta, gde bi poslanici mogli po 10 ili pet minuta toliko toga da kažu i rad bi bio apsolutno efikasniji. Međutim, onaj ko je prvi i najodgovorniji, tu bih automatski uvela kaznene odredbe za nepoštovanje radnog vremena, pre svega je predsednik Skupštine ili onaj koji predsedava tog dana, jer je njihova obaveza da pet minuta pre početka sednice budu tu i u 10,00 sati da svi poslanici budu. Rad bi bio mnogo konstruktivniji i efikasniji. Ko ne poštuje svoj rad i svoje radno vreme, još manje je sposoban da poštuje tuđe.
Ovo ne govorim samo zbog svih nas 250 poslanika koji se nalazimo ovde, nego zbog armije ljudi koji mnogo savesnije prate rad ove skupštine, kao što su na primer gospoda novinari, kamermani, ljudi iz montaže, sekretari naših odbora i još mnogo ljudi.
Uvela bih kaznenu odredbu za nepraćenje rada ove skupštine. Ovo nije čitaonica i prema tome nemojmo da čitamo novine. Čitajmo materijal i pratimo šta je to što pričaju poslanici, a ne samo da budemo neinformisani kao glasačka mašina. Jednostavno, ako se već radi o demokratiji i o transparentnosti na ovaj način bi dokazali da apsolutno svi poslanici imaju jednaku obavezu ponašanja i rada ovog skupštinskog doma.
Na samom kraju, gotovo sam sigurna, a to je i rečeno, da ovo neće biti zadnji put da raspravljamo o Poslovniku. Dakle, ovo je opet neko prelazno rešenje. Do sada smo već imali jedno, pa se bojim da se ova naša zasedanja ne pretvore u besede o Poslovniku, a da zakoni i reforme budu na čekanju. Onda se pitam ko stavlja na dnevni red ovakav poslovnik, zašto ćemo tri-četiri puta i ko zna još koliko puta raspravljati, koliko će otići narodnih para na ovakva zasedanja i, molim vas, da li onda reformu koči opozicija. Mislim da ovog puta neće biti da je tako.

Reč ima narodni poslanik Ljubomir Mucić, a posle njega narodni poslanik Radojko Petrić.

Dame i gospodo narodni poslanici, Prvu sednicu Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije obeležava samo jedna tačka dnevnog reda i to izmene i dopune Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, koje su podneli poslanici Demokratske stranke Srbije.
Odmah na početku ponovo da pitam da li je ovo najvažnije i sudbonosno pitanje za građane Srbije i državu ili je posipanje pepela za prethodnih devet meseci vršenja vlasti? Jasno je da ova tačka ima dva cilja. Prvi cilj je da se na Narodnu skupštinu i njenu neefikasnost usmere sve negativne tendencije u ovom društvu, a takođe i sporo funkcionisanje vlasti i Vlade, kao i promene koje ste nagovestili narodu. Drugo, skraćenje vremena, da se buduće izmene zakonskih propisa, pošto novi zakonski projekti nisu predloženi, neće biti predloženi, da se narodu u tom smislu što manje informacija pruži.
Dobro je što ste ovim izmenama priznali svoje greške i to samo Demokratska stranka Srbije, tako da ćete njihovim usvajanjem kolektivno prihvatiti odgovornost za sve negativne stvari koje su se u prethodnih devet meseci dešavale u ovom parlamentu. Ova ocena je proistekla od iskustva i iz dosadašnjeg rada, kako stoji u obrazloženju ovog predloga.
Ko je odgovoran za sve ove probleme oko predloga dnevnog reda? Znamo da ga predsednik Skupštine priprema, to je član 76. Poslovnika, a o redu na sednici i o radu radnih tela stara se predsednik, odnosno predsedavajući, član 100. Poslovnika. Nepoznavanje i nedoslednost u primeni važećeg Poslovnika su osnovni razlozi neefikasnosti u radu Skupštine. Ko sve to ispašta, nego narodni poslanici, pre svega opozicioni, kao i građani koji su ih izabrali. Poslanici postaju čipovi glasačke mašine, nezainteresovani za materijal, diskusiju, građane koji su ih birali, a ovaj parlament "samo služi kao smokvin list za demokratiju", već davno i nekoliko puta pominjan citat gospodina Vojislava Koštunice od 17. novembra 1994. kada je usvajan prvi pravilnik.
Uporedna analiza postojećeg poslovnika i novog, koji su demokrate predložile, ukazuje na to da se uloga narodnog poslanika toliko degradira, a time i građana koji su ga izabrali, a značaj daje poslaničkoj grupi koja se formira nakon verifikacije mandata narodnih poslanika. Neravnopravan tretman narodnih poslanika, kao, na primer: članova poslaničkih grupa i onih koji to nisu; članova odbora koji mogu da izuzmu svoje mišljenje i onih koji nisu; redosled prijavljenih govornika; vreme trajanja diskusije; odnos pozicionih i opozicionih poslanika; onih koji čitaju za govornicom i onih koji čitaju novine na mestu, za njih nema nikakvih sankcija.
A, to su samo neki od primera demokratije za koju se DSS zalaže. Vreme izlaganja, po Poslovniku, za predsednika poslaničke grupe je smanjeno za dva puta, fizički jednom govori, a mogao je tri puta, a vreme izlaganja je smanjeno sa 30 na 10 minuta. Još gore su prošli narodni poslanici, kojima je vreme izlaganja skraćeno sa 10 minuta po važećem Poslovniku na 72 sekunde prosečno po novom, demokratskom predlogu, ako i to pravo i privilegiju ostvare.
Začuđuje da ste ograničili vreme za diskusiju, a vreme izlaska za govornicu sa mesta do govornice traje neograničeno. Možda je važnije kako i koliko dugo neko izlazi, nego šta i koliko priča. Vrhunac demokratije za ovaj parlament i ovaj parlamentarizam je cinizam u članu 9, koji glasi - govornik ne može da čita pisani tekst, osim što može da citira predlog akta koji se razmatra, odnosno propis ili drugi odgovarajući akt.
Da li to znači da će govornik izlaziti za govornicu vezanih očiju? Još samo da ste predvideli da govornik mora da stoji na jednoj nozi i da govori dok tako izdrži. Bar onda svi ne bi sedeli ovde već bi vežbali stajanje na jednoj nozi.
Time su uskraćene sve ustavne slobode poslanika kao građana ove Srbije. Ne smemo da napišemo ono što mislimo, a tek da kažemo. Gospodo, najbolje bi bilo da obični poslanici postanu dopisni narodni poslanici ovog parlamenta, kao što je Vlada prema ovom najvišem zakonodavnom telu, čime bi zaveli potpun red i uštedeli ogromna sredstva ministru Đeliću.
Zbog vašeg neučestvovanja u vlasti i prelaska u opoziciju u Vladi predložiste jedinu svetlu tačku u ovom poslovniku, interpelaciju u vezi sa radom Vlade, da bi sebe opravdali. Zbog toga povucite ovaj demokratski predlog kao predlog kojim ćete dokazati da to i jeste i ne zaboravite "da on neće dovesti do efikasnijeg rada parlamenta, već onih koji vode ovu zemlju bez ičijeg znanja". Ali reč neće moći da bude zaustavljena. To je citat gospodina Dragana Jočića, Demokratska stranka Srbije 18. novembra1994. godine, kada je usvajan prethodni Poslovnik.

Reč ima narodni poslanik Radojko Petrić, a neka se pripremi Zoran Radovanović.

Poštovano predsedništvo, poštovani poslanici, za 8 meseci rada ove Narodne skupštine Poslovnik o radu stavlja se treći put na dnevni red. Za ovaj period ni jedno drugo pitanje nije se tri puta našlo na dnevnom redu. Zar nije logično, uzimajući u obzir u kakvoj smo situaciji, da se sazove sednica u vezi rešavanja mnogo bitnijih i prečih pitanja.
Iz ovog proizilazi da je u drugom planu oblast ekonomije, socijalni položaj građana, Kosovo i drugo. Šta je sa obećanim privrednim i društvenim reformama? U obrazloženju predloga za izmene i dopune Poslovnika kaže se da se želi ovim poslovnikom efikasniji rad Narodne skupštine da postigne.
Međutim, kada se pogleda većina predloženih odredaba jasno se vidi da je neodrživa ta tvrdnja. Predlog se svodi uglavnom na to da se skrati i onemogući opsežna rasprava poslanika o pitanjima koja su na dnevnom redu, da građani budu uskraćeni da čuju i različita mišljenja u odnosu na date predloge, da ne čuju one koji različito misle.
Šta je ostalo od parlamentarizma? Šta je ostalo od slobode govora? U stvari, želi se ućutkati opozicija.
Stičem utisak da ovako predloženo ograničenje rasprave predstavlja farsu, lakrdiju, u odnosu na pravu parlamentarnu raspravu. Dok je SPS bio na vlasti neuporedivo više je poslanicima davao vremena za učešće u raspravi. Na primeru poslaničke grupe SPS-a od 37 poslanika, sadašnje vreme za učešće u raspravi po jednoj tački dnevnog reda smanjuje se od 400 minuta na 43.
Na prošloj sednici ove skupštine ministar pravde gospodin Batić citirao je duboku, ali uvek aktuelnu misao Tomaša Masarika od pre 100 godina, gde je rekao da je suština parlamentarizma rasprava, a ne glasanje. Šta ministar pravde može sad da kaže na ovakav predlog poslovnika?
Nije sporno da većina lako može da usvoji šta želi, ali zar nije u interesu građana da se omogući rasprava, pa i prihvate dobre sugestije i predlozi i ako dolaze od opozicije. Predlogom da amandman na jedan član može podneti samo poslanička grupa direktno se krši član 80. Ustava Republike Srbije.
Naime, navedenim članom Ustava dato je pravo svakom poslaniku da može predlagati zakone, druge propise i opšta akta. Iz toga jasno proizilazi da niko ne može sputavati poslanika da pojedinačno podnese amandman na deo zakona ili drugog akta koji je na dnevnom redu. Na žalost, predlagaču izgleda nije bitna ustavna odredba.
Kako vreme odmiče sve postaje očiglednije da se Narodna skupština kao najviše zakonodavno telo Republike potiskuje u drugi plan. Stvarna zakonodavna vlast faktički je van parlamenta. Ako se suštinski i pogleda stanje, ono je takvo kao i da nema Republičke skupštine. Odluke se donose van uvida javnosti. Donosi ih predsedništvo DOS-a.
Ovim poslovnikom hoće da se još više učvrsti takvo stanje i da i dalje ostane dominacija izvršne vlasti nad zakonodavnom. Želi se izbeći javnost rada i skupštinska kontrola Vlade. Želi se izbeći kritička analiza i borba mišljenja, kada se želi sprečavanje iznošenja različitih mišljenja i stavova, što direktno vodi ka rušenju demokratije.
Parlament se novim poslovnikom svodi na glasačku mašinu. Zaboravlja se sentenca poznatog filozofa da je jedinstvo bez razlike tiranija. Neće ovaj parlament efikasnije raditi ako se svede samo na glasačku mašinu. Pogubno je za zemlju ako se dozvoli da poslanici služe samo kao fasada parlamentarizma, da ćute i da samo pritiskuju taster za izglasavanje predloga.
Ne može se kritikovati opozicija za neefikasan rad Skupštine jer je problem na drugoj strani. Problem je u radu Vlade. Gde su najavljeni reformski zakoni? Pa, i ukupno je javnosti, a ne samo nama poslanicima, jasno da tih predloga nema. Pogledajmo koja su pitanja u poslednja dva i po meseca bila na dnevnom redu ove skupštine. Svakako to nisu bili reformski zakoni.
Predloženim izmenama Poslovnika, pored ostalog, želi se uskratiti građanima uvid u rad parlamenta i upoznavanje sa propustima u radu Vlade i njenih institucija. Sve se čini da kontrola vlasti bude onemogućena. S obzirom na ostalu medijsku blokadu, direktni televizijski prenosi ovih sednica bili su jedini način da se građani upoznaju sa mišljenjem opozicije.
Očigledno je da to vlast plaši i da hoće da to prikrije. Zna vlast da ogroman broj građana gleda ove sednice. Bez obzira što se u isto vreme TV program emituje na više kanala i što građani mogu da biraju druge programe, prenos ovih sednica skoro je najgledaniji.
Pokušaj prikrivanja istine neće proći. Smatram da nije suvišno da podsetim na jednu priču koju deca uče u osnovnoj školi, a to je ona priča o caru Trajanu - ništa se na zemlji ne može sakriti. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Zoran Radovanović, a zatim Dragan Marković.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, današnja tema za priču posle legendarno lošeg paketa poreskih zakona ministra Đelića, posle svih onih neustavnih odredba koje ste doneli, definitivno pokazuje srpskoj javnosti šta je ono što vas zanima i šta je ono čime se vi bavite.
Vi ste pre neki dan smenili veći broj predsednika sudova u Srbiji, dobar deo časnih ljudi, i postavili neke čiji je prosek ocena bio 5,59, ili idu u penziju za neki mesec. Pokazali ste ponovo šta je vaša osnovna orijentacija. Danas predlažete Predlog odluke o izmenama i dopunama Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, koji pokazuje da na vašim kursevima iz demokratije koji su držani u Segedinu niste bili baš redovni đaci.
Šef poslaničke grupe DSS i izvestilac pravda donošenje ove odluke i naše amandmane tezom da kada smo trpeli 10 godina možemo trpeti još nekoliko sati. Argumentacija je i suviše smešna, da bih nešto komentarisao na tu temu. Pre nego što vam kažem šta ja mislim o ovom predlogu, evo šta su poslanici nekih opozicionih stranaka pozicionoj većini rekli šta misle o vašem predlogu.
Poslanik DHSS konstatuje da će sada parlament biti manje demokratski, tačnije da se uvodi parlamentarna monarhija. Poslanik DC konstatuje da predlog ugrožava prava poslanika da govore, jer ako poslanik može da predloži zakon, po vašem predlogu ne može da predloži više od dva amandmana. Poslanik ND kaže - predlog odluke ugrožava integritet poslanika, njegovu individualnost i veliča kolektiv. Znači, jedan deo poslanika nekadašnjeg DOS-a, a sada saveza samostalnih nesvrstanih stranaka DOS-a, pokušava da ublaži ovaj vaš, slobodno mogu da kažem, smešni predlog.
Međutim, danas su izrečene ovde još dve stvari, koje su, po meni, vrlo važne. Prva - neko od vas je rekao da nije dobro da bude opomena, pa odmah kazna. Verovatno zbog toga što ste obećali ovih šest milijardi i mnogo para, pa toga sada nema. Mi prelazimo na restriktivnije metode punjenja budžeta Republike Srbije - opomena i odmah novčana kazna, pa, nakupiće se sigurno za već ionako ispražnjeni budžet.
Drugo, neko je rekao da je ovo rešenje prelazno. Vi ste već za ovih devet meseci jedanput menjali Poslovnik, vi ste predlagali neke stvari. Između ostalog, jedan poslanik je za ovom govornicom rekao da će tek sada napraviti novi poslovnik, koji će biti mnogo bolji.
Gospodo, da vas podsetim, za neki dan će biti tačno godinu dana od vaše "piroman-bager revolucije", kada ste potpalili nešto od institucija u ovoj zemlji. Znači, vi ste godinu dana na vlasti i vi sada menjate Poslovnik, da biste počeli sa radom. Hajdemo sada, kao što je rekao predsednik poslaničke grupe, izvestilac, da porazgovaramo o argumentima.
Umesto da ove izmene i dopune nama dostavi na uvid, predložena radna grupa, formirana radna grupa održala je samo dva pseudo-sastanka, i ovo predlaže drugo telo ove skupštine, iako je ta grupa imala članove iz svih stranaka. Opstrukciju ste u parlamentarni život, da podsetim građane Srbije, uveli vi 1997. godine, kada ste na Zakon o lokalnoj samoupravi podneli 1350 amandmana i time pokušali da opstruirate rad tadašnje skupštine. Sada vi to ukidate.
Gospodo legalisti, prekršili ste članove Ustava: 11, 23, 44, 45, 46, 77. i 93. i, pošto verovatno niste bili obavešteni, da vas podsetim da je ovo Ustav Republike Srbije, kakav je takav je, ovo je naš Ustav. Prema tome, Ustav Srbije mora da se poštuje. I druga stvar, ukoliko nešto treba da uradite, donesete, izaberite Ustavni sud.
Interpelacija u vezi rada Vlade, to je posebna priča, jer po članu 195. Poslovnika 20 poslanika može da predloži nepoverenje Vladi. Vi predlažete da 50 poslanika može da pokrene interpelaciju; ovo kao ideja može da se prihvati, da iza ovoga ne stoji pre svega želja predlagača da kontroliše rad Vlade, jer vi ste izgleda trebali premijeru samo kao topovska hrana i topovsko meso, od kada je na funkciji, za njega više ne postojite. Prema tome, ovo je samo još jedan pokušaj, u stvari, vaša interpartijska borba. Građani Srbije to prate, a više pojedinosti ću pričati kada bude tu gospodin Čedomir Jovanović, koji mi nedostaje i kada razgovaramo o ovim amandmanima.

Gospodine Radovanoviću, izričem vam prvu opomenu.
Reč ima narodni poslanik, gospodin Dragan Marković.

 Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, kao privrednik očekivao sam da ćemo na ovoj sednici dobiti izveštaj o radu Vlade Republike Srbije i da ne treba da uvrstimo u Poslovnik interpelaciju, da Vlada sama predloži Skupštini da tačka dnevnog reda bude izveštaj Vlade Srbije. Međutim, očigledno je da je izveštaj Vlade katastrofalan, a i oni ne moraju za ovom govornicom da kažu građanima šta su uradili, građani vrlo dobro osećaju kako danas žive.
Mi iz Stranke srpskog jedinstva smatramo da se promenom Poslovnika ide na to da se oduzmu sva prava koja su do sada imali narodni poslanici u ovoj skupštini. Danas se to, gospodo, odnosi na nas iz opozicije, sutra ćete vi biti opozicija, biće i vama veoma teško.
Što se tiče predloga da za interpelaciju 50 narodnih poslanika podnesu zahtev, dug je vremenski period, 30 dana, od dana kada 50 narodnih poslanika podnesu zahtev, a nakon toga Vlada ima obavezu za 15 dana da to stavi kao tačku, odnosno da uvrsti u dnevni red. Mislim da smo već danas zakasnili kad je u pitanju predlog za jesenju setvu. Znamo da jesenja setva treba da počne za desetak dana, a da o poljoprivrednim proizvođačima ni na jednoj sednici ništa nismo govorili, poštovane dame i gospodo.
Nisu isti kriterijumi za opoziciju i poziciju, konkretno, više puta, kad je u pitanju SSJ. Mi vodimo računa i uvek smo bili konstruktivna opozicija, za ovom govornicom nijedna ružna reč nije izgovorena od strane poslanika SSJ i od strane predsednika SSJ, prof. Borislava Pelevića.
Međutim, ja sam dobio tri opomene, od kada je konstituisana ova skupština i reći ću vam koje su to tri opomene - prvu opomenu sam dobio kada sam reagovao kada je poskupela struja, a to Vlada nije obećala, i kada je uvedena školarina od 500 do 4.500 maraka. Dobio sam opomenu jer to, kažu, nije tačka dnevnog reda. Nikada do sada to nije bila tačka dnevnog reda.
Drugu opomenu sam dobio kada sam reklamirao kvorum - član 93. - a kvorum sam reklamirao jer vi iz DOS-a imate obavezu da prisustvujete na svim sednicama, jer vas ima 176. Takođe, u obrazloženju sam rekao da veliki broj narodnih poslanika iz DOS-a dolazi službenim automobilima. Putne troškove naplati i stavi u svoj džep, a u proseku su, konkretno do Niša, 3000 dinara putni troškovi.
Javi se gospodin Jovanović za repliku i ne kaže ono što sam ja govorio, nego kaže šta je emitovala TV "Palma plus". Zatim ja tražim repliku, kaže - nemate pravo.

 Gospodine Markoviću, molim vas, nemojte nam prepričavati šta je bilo, nego se držite teme, da ne bi bila opet opomena.