Poštovana gospodo narodni poslanici, kada smo počeli današnju sednicu i utvrdili ovaj dnevni red, sa predlogom da razgovaramo o izmenama i dopunama Poslovnika Narodne skupštine, a pre nekoliko meseci smo razgovarali ponovo, pre toga smo razgovarali na ovu temu i utvrđivali minimum nekih odnosa ovde u Skupštini, na bazi kojih će postojati i deo demokratije u raspravi.
Skupština treba da služi pre svega da bi se čula različita mišljenja i različiti stavovi, jer tako misle i birači u Srbiji. Međutim, da bi se opravdala teza o ovoj tački dnevnog reda, optužena je opozicija u Srbiji da ne dozvoljava sadašnjoj vlasti, koja pokušava da proslavi nekih godinu dana od svoje vlasti, sa osnovnom tezom da je sada došlo vreme kada treba raditi promene, a ovih godinu dana smo uživali u vlasti.
Šta je bila teza - teza je bila da mi činimo opstrukciju, jer, bogati, kada opozicija sedne ovde, vlast ne može ništa da radi. A mora po ceo dan da sluša nas iz opozicije, a onda tamo ne može da radi. A ja stalno pitam - gde su ti poslanici iz vlasti kad ih nema ovde u sali, pa se mora doneti i zaključak da ne mora uopšte da postoji kvorum. Mi sami iz opozicije sedećemo ovde i razgovarati o onome o čemu nam padne na pamet.
A onda se odavde ponovo kaže - ovo je sve po Ustavu i nema ni jedne mane. Neverovatno. Može li neko da bude kažnjen za tu glupost, kada tako izgovara? Naravno da ne može, jer Ustav je napisao u članu 77. - da ne može biti kažnjen za javno izraženo mišljenje. Ali onda se u u poslovniku kaže - može i te kako da se kazni sa 20% plate, a može da se žali, kome - nikome. Jer, kad je takva vlast utvrđena, nemate pravo ni da se žalite. Ne možete da se žalite ni zato što vam je hleb bio tri dinara, a sada vam je 30 dinara, itd. Možemo na ovu temu pričati koliko god hoćete.
Ono što je ovde najveći nonsens u ovom predlogu - prvo, pre nepunih dva i po meseca razgovarali smo o Zakonu o privatizaciji. Svi smo se zalagali, i maltene, konsenzusom usvojili da ugradimo član o kontroli postupka privatizacije. Danas tražimo formiranje odbora o privatizaciji, a rekli smo tamo da će biti po Zakonu o privatizaciji nadležan Odbor za finansije da razmatra i kontroliše postupak sprovođenja privatizacije. Toliko o ta dva prva člana.
Ostali članovi predloga o izmenama i dopunama Poslanika Narodne skupštine govore samo o sledećem - kako ukinuti tzv. opstrukciju u Skupštini, kako onemogućiti narodne poslanike iz opozicije da govore za govornicom i da iznose argumente, pa makar i hvalili predloge predlagača?
Ko predlaže ovde dokumente, ko predlaže dnevni red - dnevni red predlaže predsednik Skupštine. Predloge za dnevni red dostavlja Vlada Republike Srbije. Pa kako to onda opozicija ne dozvoljava ovde da se iznose pravi zakonski predlozi, da se ovde vodi rasprava o tim zakonskim predlozima, a priča se kako mi vršimo opstrukciju.
Pa dajte prave zakone, prave predloge. Ovde ste godinu dana trubili - istorijski zakon ovaj, pa istorijski zakon onaj, pa 60 godina, 50, 40, a poneki govore i o 10 godina. Pa nemojte menjati tezu i stalno pričati kako vam neko drugi smeta. Vršite vlast, ali u interesu naroda, u interesu građana Srbije. To ste, izgleda, zaboravili, ili vam to nije ni bila želja.
I kao što reče šef poslaničke grupe SPS, Branislav Ivković, sve je bilo dozvoljeno dok ste vi bili opozicija - da se ne plati porez, to ste tražili, da se ne plaćaju komunalije, kako bi se rušili lokalni organi vlasti. Rušio se Beograd, svašta se radilo, samo da biste došli na vlast, i to je bilo 5. oktobra prošle godine. A sada kada treba nešto raditi za ove građane, pa u ovom momentu je u Srbiji proizvodnja 11%, pa to je valjda tačka dnevnog reda.
Napravili ste krizne štabove, uništili ste privredu Srbije, vodili ste nekakve dijaloge i rasprave. Po tom osnovu nema ništa. Pitam vas, kako ćemo podići proizvodnju, a o ovome razgovaramo - pa to je strašno, gospodo moja.

Reč ima narodni poslanik Rade Bajić.

Poštovane kolege poslanici, danas je na dnevnom redu, i to po hitnom postupku, Predlog za izmene i dopune Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije. Šta reći o ovom poslovniku, zapravo predlogu? Mislim da nigde rigidniji i restriktivniji poslovnik nije nikada, niti će doći pred poslanike Narodne skupštine, a ne verujem ni u jednoj zemlji, pa ni onim koje zovemo banana republikama, ili zemljama koje su bile u polukolonijalnom režimu i koje su imale taj status, pa i ovakav poslovnik.
Što to kažem?
Svaka odredba, svaki član ovog predloga izmena i dopuna Poslovnika je protivustavan. Šta reći za poslovnik koji bukvalno daje narodnom poslaniku jedan minut i dvadeset sekundi da govori o poslovniku ili o tački dnevnog reda? Zar se za minut i dvadeset sekundi može reći nešto što će biti u svrhu poboljšanja nekog zakonskog projekta? Da li je neko rekao da je bilo mnogo prečih stvari koje je trebalo staviti na dnevni red prve sednice redovnog jesenjeg zasedanja, da su tu u pitanju, pre svega, izuzetno teška socijalna situacija građana u Srbiji, da su tu u pitanju visoke cene, Kosovo i Metohija, zatim izbori koji su verovatno ubrzo na Kosovu i Metohiji?
Ja i moje kolege smo vrlo lako zaključili da se to nije moglo staviti na dnevni red dok se nije moglo urediti da poslanik ne može izaći i govoriti o tim problemima. Kako bi, inače, građani bili uskraćeni da čuju o tim problemima, osim tako da poslanicima bude zabranjeno da govore? Zabranjeno im je ako jedna poslanička grupa dobije 30 minuta po tački dnevnog reda i dodatnih 13 minuta, recimo, za poslaničku grupu Socijalističke partije Srbije, onih dodatnih.
Da li treba da molim predsednika poslaničke grupe da mi da reč, da govorim o problemu koji tišti, recimo, onih 15 ili koliko već stoji građana iza nas poslanika, koji imaju isto mišljenje o nekom problemu kao ja, da ih zastupam ovde? Oni to mogu reći na nekoj maloj tribini, na nekom zboru građana, na autobuskoj stanici, ali ne mogu to reći da ih čuje javnost, već smo, jednostavno, mi dužni - to je naša obaveza - da kažemo ono što oni treba da kažu. Kako to da kažem za minut i 20 sekundi o nekom bitnom zakonu koji ovde treba da se predloži?
Zbog toga je ovo najrestriktivniji i najrigidniji poslovnik koji je ikada ovde donet.
Šta ste govorili za poslovnik koji je usvojen 1994. godine i koji je 15 puta bio, da tako kažem, komotniji od ovoga, koji je omogućavao svakom poslaniku da se dva puta javi za reč po 10 minuta? Rekli ste da je to najveća tamnica javne reči, rekli ste da je to neprimereno i u nekim banana državama. Po tom poslovniku svaki poslanik je mogao da podnese amandman na bilo koji član, da komentariše bilo koji amandman. Za takav poslovnik vi ste rekli da je najgori.
Gospodo, vi ste danas nama podneli Predlog poslovnika, koji praktično zabranjuje poslanicima da svoje ustavno pravo ostvare, da govore u ime svojih građana koji su ih birali. Praktično, ugušili ste svaku reč narodnog poslanika. Za minut se, jednostavno, ne može ništa reći.
Evo šta je jedan vaš lider rekao 1994. godine: pomenuo je Dugalić da ova sednica traje tri nedelje, a radilo se o Poslovniku Narodne skupštine Republike Srbije. Trajala je tri nedelje. Očito je da je rad Skupštine, povodom rasprave o Predlogu poslovnika, zapao u potpuni ćor-sokak. Očito je da se na ovaj način, voljom tvorca ovog predloga, želi devalvirati i degradirati Narodna skupština. Zatim se obraća predsedniku Narodne skupštine u vezi sa kažnjavanjem i izricanjem javnih opomena, pa kaže: vi ćete, ako budete prinuđeni konsekventno izvršavati, odnosno postupati po stavkama ovog poslovnika, imati ulogu nekog vaspitača u dečjem obdaništu, nekog starešine u nekoj kasarni ili upravnika kazneno-popravnog doma. Moraćete da imate neki trust mozgova ili neku proročicu, koju tako često prizivate, da angažujete, kako biste mogli da shvatite šta neko želi da kaže, a pri tom ćete moći da munjevito izričete opomene i da uzmete reč.
To je, zaista, sada, ovim poslovnikom, dato predsedniku Skupštine, odnosno predsedavajućem. Kako smo počeli da menjamo Poslovnik, izgleda da ćemo kao deca skupljati sličice pa ispunjavati albume Asteriksa ili asova fudbalskih prvenstava Evrope ili sveta. Ako je nešto moglo da ponizi ovu skupštinu i narodne poslanike, to je ovaj predlog poslovnika koji ste danas izneli. Ovim, praktično, zaustavljate svaku slobodnu reč narodnih poslanika da ukažu na ono na šta treba da ukažu kad je u pitanju neki predlog zakona.

Ima reč narodni poslanik Milan Stanković. Posle njega narodni poslanik Miomir Ilić.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, prilikom donošenja zakona ili bilo kog drugog akta, uvek postoji obrazloženje, odnosno vlast uvek može da nađe izgovor zbog čega donosi takav akt, u ovom slučaju poslovnik. To obrazloženje koje nam daje predlagač, u ovom slučaju to je Demokratska stranka Srbije, stoji na prilično klimavim nogama.
Prvo, da vas podsetim da je gospodin Vojislav Koštunica bio narodni poslanik, da je gospodin Zoran Đinđić takođe bio narodni poslanik. Obojica su bili članovi ovog parlamenta. Naravno, ne samo oni, nego i mnogi drugi, tada opozicioni poslanici, kritikovali su poslovnik, podnosili veliki broj amandmana prilikom donošenja poslovnika i žestoko se opirali donošenju jednog takvog poslovnika. Govorili su da takav poslovnik guši parlamentarizam u Srbiji, da ograničava pravo poslanika da govore, jer je jedina obaveza poslanika da govori i brani interese građana koji su ga birali. Sada kada su ova dvojica na vlasti, ne sviđa im se takav poslovnik, ali iz sasvim drugih razloga. Po njima, takav poslovnik daje suviše velike mogućnosti narodnim poslanicima, pa zato treba smanjiti obaveze narodnih poslanika. Znači, kad si u opoziciji, poslovnik je diktatorski, a kad si na vlasti, taj isti poslovnik je suviše demokratski, pa treba malo skresati tu demokratiju.
Ovim želim da podsetim javnost na još jednu od obmana DOS-ovskog režima, koji je pod geslom borbe za demokratiju došao na vlast, a sada ukida već stečena prava i slobode ne samo narodnim poslanicima, nego, praktično, i građanima koji su birali te narodne poslanike.
Sadašnji izgovor za donošenje ovako rigoroznog poslovnika, što praktično znači stavljanje parlamenta pod kontrolu Vlade, je sledeće: jedan parlament, po mišljenju Vlade, tj. DOS-a, mnogo košta. Tačno je. I za mene, kao poslanika koji živi od svoje poslaničke plate, to je mnogo novca. Međutim, ako DOS smatra da poreski obveznici ne treba da plaćaju rad parlamenta u državi, onda DOS lako može da ukine parlament i da reši taj finansijski problem.
Neko je ovde pomenuo da je tražio od Službe Narodne skupštine podatke koliko košta zasedanje Narodne skupštine, koliko koštaju prenoćišta u hotelima i kolike su dnevnice narodnih poslanika. U principu, slažem se da se i to radi u cilju racionalizacije rada parlamenta, ali je taj gospodin zaboravio da traži i podatke o tome kolike troškove pravi Vlada Republike Srbije, ko u svoj kabinet unosi televizor i trenažni bicikl, i šta će mu to u radno vreme. Umesto da vodi državu i brine o državi, on u radno vreme gleda televiziju, a obmanjuje narod da brine o njemu.
Drugi razlog, po predlagaču, jeste da se neki poslanici nedolično ponašaju, da ih zbog toga treba disciplinovati. Samo, zaboravio je da kaže da je disciplinovanje poslanika u stvari, stavljanje parlamenta pod kontrolu Vlade, a to nije ništa drugo nego diktatura.
Takođe, zaboravio je da kaže da je za DOS nedolično ponašanje samo ono koje udara po vlasti i da zbog toga hoće da disciplinuju poslanike, i to one poslanike iz opozicije koji jedino i kritikuju vlast. Ako se neko neodgovarajuće ponaša u parlamentu, na sledećim izborima građani neće glasati za njega. To je prava pravcata demokratska kazna za nedolično ponašanje poslanika.
Predlagač je, takođe, zaboravio da kaže da je nedolično ponašanje kad poslanici DOS-a ne prisustvuju sednicama, jer istovremeno obavljaju funkciju direktora, predsednika ili članova raznoraznih upravnih odbora. Zbog toga što ne prisustvuju sednicama, Skupština ne može da radi. Naravno, to povećava troškove rada Skupštine, a ne opozicija, kako to neki hoće da predstave.
Treći razlog je što se očekuje povećana zakonodavna aktivnost parlamenta, kako kaže predlagač, pa da opozicija ne bi kočila promene koje su u interesu građana, treba je potpuno onemogućiti da govori. Ovo je, naravno, velika obmana. Niko ne brani da Vlada upravlja državom, da građanima bude bolje. Nije Skupština ta koja je Vladi naredila povećanje cena struje, komunalija, telefona, hrane itd.
(Predsednik: Vreme)
Završavam. Iz svih ovih razloga mnogi predlozi novog poslovnika su antidemokratski, antinarodni, a neki od tih predloga, kao kažnjavanje poslanika, su i protivustavni. Znam da su grđani ove zemlje možda i umorni, ali njihova budnost će njima samima omogućiti bolje sutra, jer ako ovoj vlasti onemogućuje sada ovako drsko, autokratsko i bahato ponašanje, mogu biti sigurni da sledećoj vlasti neće pasti na pamet da uvodi ovakve poslovnike i zakone.

Reč ima narodni poslanik Miomir Ilić, a posle njega narodni poslanik Živko Selaković.
Imamo prigovor narodnog poslanika da nemamo kvorum za rad.
Molim narodne poslanike da utvrdimo kvorum.
Gospodine Iliću, izgleda da ste sada izgubili dobar termin za govor.
Konstatujem da nemamo kvorum.
Nastavićemo rad sutra u 10 časova.