Gospodine Vučiću, javili ste se po Poslovniku. Hoćete li mi reći o čemu, zapravo, govorite?

Govorim o onome što vi nećete razumeti zato što nikad nećete imati ta saznanja.

O kom članu Poslovnika govorite?

O članu 99.

Pročitajte mi tu odredbu.

Pročitaću vam, pošto vam je i to teško da učinite: "Narodni poslanici dužni su da poštuju dostojanstvo Skupštine" - tako glasi deo tog člana. Ovo je bilo kriminalno rušenje dostojanstva Narodne skupštine, kao što je, uostalom, i vaše svakodnevno i celodnevno ponašanje, ali mi nije namera da vas podučavam tome, niti mislim vama da bilo šta prebacujem. Sa vama više ne želim da polemišem ni o jednom pitanju, u krajnjoj liniji ni da razgovaram.
Ovo govorim o nekim drugim poslanicima koji su vređali dostojanstvo Narodne skupštine, a pozivali se na argumentaciju koja je, blago govoreći, kriminalna i na koju niko nikada ne bi smeo u parlamentu da se poziva. Možete se pozivati na taj argument u izvršnim organima vlasti. U narodnom predstavničkom telu, u Narodnoj skupštini, niko takav argument ne sme da poteže. Ako nam je Skupština skupa, e, lepo, ukinite Skupštinu, zapalite i ovu skupštinu, pa neka sudbinu Srbije određuje bord direktora ili neki centralni komitet, potpuno svejedno, sve ćete probleme rešiti.
Ne optužujte na ovakav način narodne poslanike i Narodnu skupštinu zato što sednica Skupštine traje i zato što je neko rešio da radi, a ne samo da čita novine, ne samo da sedi ili da ide u skupštinski restoran. Hvala vam najlepše.

Da li tražite da se Skupština izjasni?

Ne.

 Ima reč narodni poslanik Zoran Nikolić. Posle njega narodni poslanik Nebojša Jović.

Uvaženo predsedništvo, poštovane kolege narodni poslanici, pošto je odlučeno da rasprava traje pet minuta, odmah ću preći na stvar, kako bih iskazao svoj odnos prema pojedinim odredbama Predloga odluke o izmenama i dopunama Poslovnika Narodne skupštine.
Što se tiče čl. 1. i 2, kojim se predlaže uvođenje odbora za privatizaciju, slažem se s tim uvođenjem. Tu ništa nije sporno. Ali, ne mogu da ne kažem da je pravo vreme za uvođenje tog odbora za privatizaciju bilo tokom prethodnih izmena Poslovnika, marta meseca.
Isto tako, ne mogu da se ne setim rasprave vođene prilikom usvajanja Zakona o privatizaciji, gde je veliki broj amandmana opozicionih poslanika upravo vezan za utvrđivanje skupštinske kontrole nad procesom privatizacije - glatko odbijen, a sada se kroz izmenu Poslovnika predlaže formiranje ovog odbora, što mislim da nije loše, ali je malo zakasnelo.
Što se tiče čl. 4. i 5, tu su zaista velika ograničenja u odnosu na postojeća. Čini mi se da su i u dubokoj koliziji sa pozicijom narodnog poslanika po Ustavu Republike Srbije.
Podsetiću da je odredba Ustava Republike Srbije (član 2. stav 2.) predvidela da suverenitet u ovoj državi pripada građanima koji ga ostvaruju preko narodnih poslanika, a da je odredbama člana 76. Ustava predviđeno da narodni poslanici predstavljaju građane izborne jedinice u kojoj su izabrani. To znači da je narodni poslanik subjekt prava i obaveza po Poslovniku, a ne, kako se ovde predlaže članom 5, poslanička grupa, jer se vreme za raspravu dodeljuje poslaničkim grupama, a ne narodnim poslanicima.
Mislim da rešenje kakvo je dato u članu 5. - da ukupno vreme za raspravu u načelu iznosi pet časova, a po poslaničkoj grupi 30 minuta, nije konzistentno sa procesima koji su sada u Parlamentu. Upravo, donošenje ovog poslovnika će iznedriti, kao jednu od posledica, formiranje novih poslaničkih klubova, verovatno i unutar DOS-a, verovatno i van DOS-a. Onog trenutka kad se formira u Skupštini preko 10 poslaničkih klubova, moguće je da vreme za rasprave bude iznad pet časova, pa će ova odredba člana 5. sama sa sobom biti u suprotnosti.
Podsećam da, po ovom poslovniku, kao i odredbama koje sada ne menjamo, pet poslanika može da formira poslaničku grupu. Teoretski, moguće je, po ovom poslovniku, formirati 50 poslaničkih klubova u Narodnoj skupštini.
Što se tiče člana 8, nemam ništa protiv da o povredama Poslovnika može da govori predsednik poslaničke grupe. To pravo i nismo prečesto koristili. Ali, protiv smo rešenja izraženog u članu 2. - da se povredom Poslovnika ne smatraju odluke predsednika koje se donose na osnovu diskrecionih ovlašćenja predviđenih ovim poslovnikom. Upravo odluke donete na bazi diskrecionih ovlašćenja njčešći su predmet sporova među nama poslanicima.
Što se tiče odredaba čl. 10. i 11, kojima se uvode novčane kazne za poslanike, govorili su i ljudi pre mene. Odredbe člana 77. stav 2. Ustava Republike Srbije potcrtavaju apsolutnu neodgovornost poslanika za izrečenu reč ili davanje glasa u ovoj skupštini.
Znači, ne može narodni poslanik biti kažnjen ni na jedan način, niti u bilo kom postupku za ono što kaže i izgovori ovde. Možda su ta rešenja u skladu sa rešenjem iz zapadnih demokratija, ali svakako nisu u skladu sa Ustavom rođene zemlje, o čemu mislim da je predlagač ipak morao da vodi računa.
Što se tiče odredbe člana 13. koja je takođe neprihvatljiva i u koliziji sa Ustavom, ona govori da narodni poslanici koji su članovi iste poslaničke grupe mogu da podnesu samo jedan amandman na jedan član predloga zakona. Podsetiću da je članom 80. stav 2. Ustava Republike Srbije predviđeno da je narodni poslanik ovlašćeni predlagač zakona.
Molim vas, ako neko može i ima ovlašćenje da predloži neograničen broj predloga zakona, onda svakako taj isti subjekt može da predloži i predlog za izmenu i dopunu predloga zakona što je po našoj poslovničkoj definiciji amandman, kako to stoji.
Odredbe vezane za interpelaciju, u najkraćem - svakako da je opozicija uvek zainteresovana za nove vidove kontrole vlade i pozdravljamo unošenje interpelacije, ali smatramo da način na koji je to uneto, čini pomalo interpelaciju golim pravom. Pre svega, iz dva razloga. Privodim kraju, izvinjavam se. Prema broju poslanika koji su predviđeni da mogu podneti interpelaciju, jer ako po članu 93. Ustava o poverenju Vladi to pitanje može da pokrene 20 poslanika, onda svakako za interpelaciju (što je blaži oblik kontrole Vlade, nešto malo jači od poslaničkog pitanja) ne treba ići iznad tog broja 20. Ovim ću završiti: ono što smeta je stav 2. novog člana 200a, koji kaže da u toku jednog zasedanja Narodne skupštine može da se podnese najviše pet interpelacija. Ovako neodređena formulacija u kojoj se ne zna ni ko je taj koji može da podnese, ni ko je taj koji će odlučiti kojih pet interpelacija će se naći na dnevnom redu...
(Predsednik: Molim vas da privedete kraju.)
.... u kom postupku će se naći, čini ovu dobru ideju, dobar institut neupotrebljivim u praksi i, čini mi se, golim pravom za većinu poslanika, odnosno poslaničkih grupa. Mislim da je bolje preciznije definisati ovo. Sasvim na kraju, završavam, mislim da bi predlagač učinio veliku uslugu i sadašnjoj većini, i sadašnjoj manjini i parlamentarizmu u Srbiji ukoliko bi povukao ovaj predlog i da se, na bazi svih ovih sugestija koje su date i koje će biti date, izađe sa rešenjima koja će biti prihvatljiva za sve.