Reč ima narodni poslanik Nebojša Jović, a posle njega narodni poslanik Dragan Maršićanin.

Poštovani narodni poslanici, neosnovano je pravo narodnog poslanika da u smislu člana 127, 153. i 154. Poslovnika predloži Predlog odluke o izmenama i dopunama Poslovnika Narodne skupštine. Oni se vezuju da je to po Ustavu, po članu 82. Ustava, međutim predloženi članovi izmene i dopune Poslovnika su u suprotnosti sa članom 11, 23, 45, 46, 77. i 93. Ustava. Kao razlog za donošenje ove odluke navodi se da u predstojećem periodu predstoji donošenje velikog broja sistemskih zakona i zbog toga treba da se podstiče efikasnost rada ove skupštine.
Mislim, ako postoji neefikasnost rada, da su razlog tome predloženi zakoni koji su do dana današnjeg bili na dnevnom redu. Ti zakoni su bili nedorečeni, vrlo često, da ne kažem uvek, protivustavni. Samim tim se tražilo aktivno učešće narodnih poslanika da u svojoj raspravi doprinesu da se izmeni ono što ne valja, da bude bolje. Od dana kada je DOS došao na vlast, ovo je drugo menjanje Poslovnika iz 1994. godine. Taj poslovnik je nazivan nedemokratski. Ja zaista u ovom trenutku ne mogu da nađem pravu reč kako bih nazvao ovaj poslovnik. Ovo je nešto najgore, da ne upotrebim grublji izraz, što je moglo doći na dnevni red.
Vi članom 1. predloženog poslovnika uvodite, odnosno predlažete da se uvede, odbor za privatizaciju. Pitam se zašto to nije urađeno u prolećnom zasedanju kada je bila izmena Poslovnika. Prilikom donošenja Zakona o privatizaciji rečeno je da Odbor za finansije kontroliše i sprovodi proces privatizacije. Pitam se, ako usvojimo odbor za privatizaciju, u principu nisam protiv, ko će onda da vrši kontrolu sprovođenja privatizacije. Mislim da uvođenjem, odnosno donošenjem odluke da se odobri osnivanje odbora za privatizaciju dolazi do dvojnosti funkcija.
Članom 4. stava 1. alineja 6. predviđeno je da po otvaranju pretresa svake tačke dnevnog reda sednice Narodne skupštine, pravo da govori o navedenom redosledu i trajanju ima poslanička grupa u trajanju od najmanje 30 minuta, s tim da za ovo vreme ima pravo da govori jedan ili više poslanika iz te poslaničke grupe.
Mislim da je neprimereno da se jednoj poslaničkoj grupi daje za pravo da govori 30 minuta. Poslaničke grupe koje imaju veliki broj poslanika - ne pruža se prilika svim poslanicima da učestvuju u raspravi, a samim tim oduzima mu se pravo na reč, pravo na slobodu, pravo da govori i to pripada poslaniku, a ne poslaničkoj grupi.
Birači su birali poslanike, a ne poslaničke grupe.
Mislim da se time ruši osnovno načelo parlamentarizma.
Članom 5. ograničavate da u načelu po svakoj tački dnevnog reda rasprava traje pet sati. Prihvatam da po pojedinim tačkama dnevnog reda pet sati je dovoljno vreme, ali ne znam ko će za ovom govornicom da izađe pa da potvrdi da je za donošenje budžeta ili Ustava Republike Srbije dovoljno pet sati.
Zbog toga mislim da ovo treba izmeniti i time ne ograničavati poslaničku grupu. Kako će poslanik da govori, da li će govornik da čita pisani tekst ili ne, u ovom trenutku nije zaista bitno, bitno je ono šta poslanik kaže. O povredi Poslovnika Narodne skupštine kaže se da može da govori predsednik ili ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe. Mislim da se time ukida pravo svim poslanicima da govore o povredi Poslovnika, kao osnovnog akta Narodne skupštine.
Narodni poslanik predstavlja građane u izbornoj jedinici u kojoj je izabran, i sud o ponašanju narodnog poslanika daće građani koji su ga birali. Njegovo ponašanje će ceniti ti ljudi, a neprimereno, nezakonito i protivustavno je, kao što se kaže članom 77. Ustava, da se narodni poslanik kažnjava. Narodni poslanik ne može se pozivati na krivičnu odgovornost niti biti pritvoren, niti kažnjavan za izraženo mišljenje ili davanje glasa u Narodnoj skupštini.
Ja sam se za ovom govornicom, još prilikom formiranja Vlade, pitao ko je od vas doktorirao na temi "Diktatura demokratije", a pitam se da li je to grupa od 41 poslanika koja je mogla da predloži ovakav poslovnik.

Reč ima narodni poslanik Dragan Maršićanin, a posle njega je narodni poslanik Sreten Mitrović.

Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, naravno da se mi ovde ne možemo slagati o tome šta se dobija, a šta se gubi novim poslovnikom. Naravno da se ne možemo i ne treba da slažemo o brojnim drugim pitanjima. Ono oko čega se moramo složiti, to je da moramo poštovati realnost. Realnost, koju čini mi se da ne možemo da ne utvrdimo, jeste da ova Narodna skupština još uvek nije ono što treba da bude, da građanima Srbije koji su nas izabrali, ne upućuje sliku kakvu treba da upućuje, da se ovde ne vode rasprave onakve kakve se vode u demokratskim parlamentarnim državama, i da ova skupštinska govornica najčešće nije mesto za sukobljavanje različitih mišljenja, već služi sasvim drugoj svrsi, onako kako pojedine poslaničke grupe utvrđuju svoju političku strategiju.
Predlogom ovog poslovnika razumem i zaista samo kao privremeno rešenje, a da vas podsetim, mi smo još u julu mesecu formirali jednu skupštinsku komisiju, višestranačku, koja je trebalo da ponudi tekst novog poslovnika i koja do današnjeg dana jedno slovo na papir nije stavila, nažalost.
Realnost je da mi u ovo redovno zasedanje nismo mogli da uđemo sa Poslovnikom koji nedovoljno precizno, nedovoljno dobro reguliše naše međusobne odnose, naš rad u parlamentu i koji ostavlja preveliku mogućnost (makar se tu ne moramo međusobno uveravati, pre svega građani koji prate ove prenose vide) i veliki, preterani prostor poslaničkim grupama, kojima do parlamenta nije, već do nečega što je samoponištavanje parlamenta, da remete rad ovog parlamenta, da upravo o njemu šalju onu sliku koja treba da bude drugačija, koja treba da potvrdi značaj institucije, značaj parlamenta kao mesta na kome će se suprotstavljena mišljenja sučeljavati, na kome će se predlozi akata analizirati i na kojem će, u krajnjoj liniji, nekada su to zvali konstruktivnom opozicijom, doprinositi diskusijom, i u radu parlamenta, poboljšanju određenih zakonskih projekata.
Takođe, realnost je, ono što ne može da se ospori, da narodni poslanici imaju velika prava utvrđena Ustavom svuda u svetu, pa i kod nas, i da su neka od tih osnovnih prava pravo da govore, pravo da rade, da učestvuju u radu parlamenta i pravo da predlažu zakonske predloge. To su neka prava koja se narodnim poslanicima ne mogu oduzeti, niti se ovim predlogom izmene Poslovnika to narodnim poslanicima oduzima. Ovde se samo primenjuje nešto što se primenjuje u evropskim parlamentarnim državama, a to je sužavanje prava narodnih poslanika na nivo parlamentarnih grupa. I druge države su bile suočene sa sličnim problemima, sa pitanjem do koje mere omogućiti parlamentarnim grupama ono što se ovde naziva pravo na opstrukciju, a gde je neka granica koja se ne sme preći da bi se obezbedio normalan i efikasan rad parlamenta.
Mi smo suočeni sa problemom, valjda to ne treba ovde da govorim, svi mi to dobro znamo, različito ćemo na to reagovati, ali građani koji prate ove prenose vide šta se u parlamentu dešava i znaju da je te probleme koji se ovde ispoljavaju potrebno rešiti, između ostalog i izmenama Poslovnika. Naravno, poslovnik ne može te stvari eliminisati, ali može na neki način, kao odraz realnosti i potreba da se na tu realnost reaguje, da te stvari dovede u red. Nije tačno, i tu valja da budemo pošteni međusobno, stalno se govori - pola sata po poslaničkoj grupi. Naravno da to nije pola sata po poslaničkoj grupi, sem ukoliko se namerno zaboravi da se tu radi o vremenu koje ima predlagač zakona, ako se zaboravi da ima posebno vreme za predsednika poslaničke grupe, za onoga ko je izdvojio mišljenje u skupštinskom odboru.
Pitanje je da li sve poslaničke grupe učestvuju u radu odbora, a to je njihovo pravo. Dakle, same se odriču jednog prava, ako hoćete i obaveze narodnog poslanika, jer to se ne vidi pred kamerama pa ne možemo blefirati građane koji su nas izabrali. Dakle, ne učestvujemo ni u čemu, sem u onome što se dešava isključivo ovde, uz direktne prenose i onda prigovaramo da nam je vreme malo. Najmanje vreme, jer ovo vreme koje je utvrđeno Poslovnikom može biti odlukama produženo, za poslaničku grupu je 70 minuta. Ako poslanička grupa ne može za 70 minuta rasprave u načelu da iznese svoj politički stav o nekom predlogu akta, onda ta poslanička grupa ne radi dobro. Jednostavno, to je tako.
Ne zaboravite, i istaknite ono što je dobro u svemu ovome, a to je uvođenje interpelacije, to je uvođenje odbora za praćenje procesa privatizacije. Dakle, shvatite da je ovo jedno privremeno rešenje.
(Predsedavajuća: Vreme.)
Potpuno podržavam ideju, i na tome bih i sam insistirao, da se odmah pristupi pisanju jednog celovitog, novog, temeljeno drugačijeg Poslovnika o radu Narodne skupštine, koji će korenito da definiše rad ovog parlamenta. Ovo je kao privremeno rešenje koje će, uostalom, da omogući valjano donošnje takvog poslovnika. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Vojislav Šešelj, kao šef poslaničke grupe (prvo javljanje).

Dame i gospodo narodni poslanici, po pitanju rada parlamenta,  mora se prethodno razmotriti problem odnosa izvršne i zakonodavne vlasti. Svaka izvršna vlast, koja voli da krši Ustav i zakone, osnovnu smetnju vidi u parlamentu. Mi već imamo izvršnu vlast koja je ogrezla u kršenju Ustava. Donela je više od stotinu uredbi, od kojih je 80 protivustavno. To znaju svi. To govore i političke partije, odnosno njihovi čelnici koji su u vladajućoj  većini, pa i politička partija koja je izašla ovde sa ovim restriktivnim predlozima izmena Poslovnika.  Jedina brana, pogotovo sada kad još nemamo Ustavni sud, samovolji izvršne vlasti jeste parlament.
Umesto da se povećava značaj parlamenta, ovde nas neprekidno zasipaju izmenama Poslovnika, kako bi se uskratila prava narodnim poslanicima, i formalno i suštinski. Formalno, tako što će se poslanici maltretirati i neće moći svi da govore. Tamo gde poslanička grupa ima više od 30 poslanika ne može ni svaki poslanik po jedan minut da govori. Pa, onda - za pojedine članove samo jedan amandman iz poslaničke grupe. Sada, jedan poslanik požuri i preda, a ostali ne mogu, cela poslanička grupa može da se ne slaže sa njegovim amandmanom. Šta sad - da mu šef poslaničke grupe naređuje da povuče amandman? To ne može. Iako smo mi srpski radikali najdisciplinovaniji, ni kod nas to ne može. Imali smo Zakon o privatizaciji, ja se nisam slagao sa jednim dobrim delom amandmana, neki su povlačili, neki nisu.
Dakle, ovde se formalizuje skupštinski rad. Svaki diktatorski režim želi da spreči skupštinsku kontrolu. Svakome je osnovni argument - koliko košta skupštinska sednica. Ako je Skupština tako skupa, najbolji je način da se Skupština ukine i onda nema trošenja para. Ovde je bilo mnogo problema u radu ove skupštine. Ali, jedine probleme je pravila skupštinska većina, zato što niste disciplinovani i ne dolazite na sednice, napadate opoziciju i pokušavate čak da kaznite opoziciju što neće da vam pravi kvorum. Gde to u svetu opozicija pravi kvorum skupštinskoj većini? Onda kada nemate većinu mora Skupština da se raspušta. Vi ne smete da računate na glasove opozicije. Što računate na te glasove? Ko ste vi da računate na glasove opozicije?
U tom slučaju, umesto da vodite računa o disciplini vaših poslanika, vi kinjite opoziciju. Vi je kinjite tako što opozicija ne može da dođe do izražaja. Srpska radikalna stranka ne može da kaže šta ima. Imate skupštinsku većinu, neselektivno primenjujete odredbe Poslovnika u pogledu kazni kada je reč o opozicionim partijama, posebno SRS-u, a veoma ste selektivni kada je reč o drugim poslaničkim grupama. Nikada još nije kažnjen pripadnik vladajuće partije, ove DOS-ovske koalicije. Nikada još nije kažnjen. Nijedan još nije bio izbačen iz Skupštine.
Koliko je puta predsednik Skupštine kršio Poslovnik? Sada ćemo vam to crno na belo dati u predlogu za smenu Dragana Maršićanina, predsednika Narodne skupštine. Za dan - dva ćete dobiti. Mi temeljito i te materijale spremamo. Koliko je puta ovde ugrožavao prava narodnih poslanika? Nikoga to ne brine. Vi ste u stanju da izglasate da je u pravu kad kaže da ovde postoje poslanici koji da nemaju glavobolju ne bi znali ni da imaju glavu. Ja sam srećan i presrećan što ste vi to danas izglasali, jer to ostaje za istoriju. Pamtiće se kroz istoriju i ko je glasao za Đinđićevu vladu kada je Vlada birana.
Ovde smo imali šefa poslaničke grupe, navodne opozicione partije, koji se hvali kako on nikad nije ni opomenu dobio. Mene to odmah asocira na jedan fragment (nadam se da mi nećete upadati u reč) iz nekog dela Ive Andrića (sva sam dela čitao, ne mogu se tačno setiti iz koga): Omer-paša Latas došao u Bosnu, u carski serasker i guši pobunu. Iz grada u grad ide, ubija lokalne muslimanske feudalce, zavodi carski centralizam i u jednoj kasabi se šćućurila Fata uz svoga Muju i kaže mu: "Bogu hvala, moj Mujo, kad ti nisi nikakav čovek, jer da si neki čovek sada bi i tebe tamo streljali."
To vam je kada izađe šef poslaničke grupe neke opozicione partije...
(Predsedavajuća: Gospodine Šešelj, vreme. Hoćete li da produžite?)
(produžiću) ... i hvali se ovde kako ga nikada DOS-ovska vlast nije kaznila, a mogao je da glasa za Đinđićevu vladu. Mislite da će se to nekada zaboraviti? Nikada se to neće zaboraviti. To ostaje zapisano u istoriji. Sve što se uradi u ovom parlamentu ostaje zapisano za sva vremena, za večita vremena i o tome treba voditi računa. Za večita vremena ostaje da ste vi nama danas izglasali da nema glavobolje ne bismo znali ni da imamo glavu. To govori o prirodi vaše vlasti.
Otkud vama potreba za stalnim restriktivnim merama? Prethodni režim ste nazivali diktatorskim, i mi smo mnogih godina, ali tom prethodnom režimu nikada nije padalo na pamet da izađe sa ovakvim projektom poslovnika, nikada. Mislim da bi revolucija nastala u Srbiji da je nekome palo na pamet da na ovaj način krivi opoziciju, iako smo dobijali batine, policija nas je iznosila, svašta se ovde dešavalo. Vi ste u stanju da napadnete opozicionu partiju zato što pribegava opstrukciji, i najružnijim izrazima da to nazovemo, i beščašćem.
Opstrukcija je osnovno demokratsko pravo. Svaki ozbiljan udžbenik iz političkog sistema o tome govori. Italijanski radikali su pre 10 - 15 godina, kada su želeli da spreče izglasavanje nekog zakona, mučili parlament tako što su redom izlazili za govornicu, čitali telefonski imenik, čitali Bibliju i šta je kome palo na pamet. Nije bilo ograničenja trajanja diskusije, jer u principu se narodni poslanik ne ograničava. Samo izuzetno se donosi odluka kada treba brzo o nečemu odlučivati, da se ograniči izlaganje narodnog poslanika, pa dok nisu popadali u nesvest čitali su Bibliju, čitali telefonski imenik itd. Taj zakon nije izglasan.
Vodite računa o nekim elementarnim demokratskim tradicijama. Znam da vas one ne interesuju. Vi ste svašta narodu obećali u izborima prošle godine, ništa niste ispunili, a godina dana se navršila i sada više nema kud. Sada više krivica prošle vlasti ne može vam biti argument ni za jedan vaš neuspeh. Koji je to zakon koji nije stigao na dnevni red Skupštine? Ima li ijedan? Nema nijedan. Možda ovaj septembarski. Jedan je u septembru podnesen. Samo zakon o radu smo dobili kao narodni poslanici i mogli smo danas već da krenemo da raspravljamo o zakonu o radu.
Zašto vam smeta kada Srpska radikalna stranka podnese 400 - 500 amandmana? Što vam to smeta? Da li ste vi zaboravili kada je Demokratska stranka podnosila 1.000 amandmana? Niste zaboravili. Pamtite. Znači, mi smo malo podneli i treba da dodamo. Sada nema više vremena izgleda, ali gledaćemo za neki sledeći zakon.
Vi ovde formalizujete skupštinski rad. Vama su u pitanju samo radni časovi. Pet sati po zakonu, pa bio to zakon o pelcovanju kokoški, bio to neki organski, sistemski zakon od izuzetno velike važnosti. Pet sati po zakonu i po poslaničkim grupama, a poslanici kako ko koga odredi. Čak za poslanike koji nisu članovi ni jedne poslaničke grupe kažete da oni moraju međusobno da se dogovore ili ako se ne dogovore ko se prvi javi za reč. Znači, trka do stola predsedavajućeg, pa ko prvi preda. U kom to parlamentu na svetu ima? To ste naveli ovde u vašem predlogu.
Što se tiče ovih novčanih kazni, sve vam je palo na pamet, ali nije vam palo na pamet drugostepenost postupka. Ne može u ovoj zemlji niko biti kažnjen zatvorom ili novčano, a da nema mogućnost žalbe. Čak ni u firmama, ni u privatnim preduzećima nije moguće izreći kaznu, a da nema mogućnosti žalbe na tu kaznu. Što to niste predvideli? Vi biste poslanicima oduzimali hleb, uzimali platu, jer su vam neposlušni, jer vas ne slušaju, jer govore drugačije nego što biste vi želeli i uvek je to izvor problema za ovom govornicom, a ništa drugo.

Vreme.

Idem na sledećih pet minuta.

Treće javljanje.