U izlaganju gospodina Ivkovića? Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, rekao sam ono što su činjenice. Možda se prethodni govornik ne seća onoga o čemu je bilo reči u svim državnim medijima, kakvu su hajku i kampanju vodili protiv srpskih radikala svojevremeno, ali nije to meni posebno ni cilj da u ovom trenutku objašnjavam. Sećaju se građani Srbije svega o čemu je tu bilo reči i niko nije sporio da je prethodni Poslovnik bio neuporedivo bolji, narpotiv, o svemu tome smo ovde govorili, ali bi bilo dobro kada bi nam gospodin Ivković objasnio o kakvoj je CIA reč,  o čemu on to govori, jer niko sa ove govornice mu nije CIA pominjao, možda on ima neka bolja ili veća iskustva pa to on dobro zna.
Ne znam o čemu je reč, ne bi bilo zgoreg da nam kaže o čemu se radi, je l( to o nekim trvenjima unutar SPS-a ili nije. Nama je to svejedno i sa ove govornice o tome nikoga nismo obaveštavali niti nešto govorili. Možda gospodin Ivković zna šta se sve tu zbiva, ko je tu koga vrbovao, ali ne treba Narodnu skupštinu time da opterećuje. Niko mu sa ove govornice nešto slično nije rekao. Samo sam rekao, da su poslanici Demokratske stranke svojevremeno podneli preko 1.000 amandmana, 75 kilograma amandmana je bilo i da je tada na isti način kao danas govoreno preko svih sredstava javnog informisanja da ćemo time izgubiti ogroman novac, desetine i stotine hiljada nemačkih maraka, da je to nešto najstrašnije na svetu, a danas nas isti ti optužuju za to kada imamo i šest puta manje amandmana nego što su oni imali svojevremeno.
Ne razumem zašto se u sve to umešao gospodin Ivković, da li da brani Demokratsku stranku ili SPS, ne znam, ali bi dobro bilo da sam razmisli o tome koga je rešio da brani, a naravno da je prethodni Poslovnik bio svetionik demokratije, ovaj trenutno, kao pozitivni - pravni akt u odnosu na ovo što se predlaže, u odnosu na ovo što se donosi. To niko nikada nije sporio i niko iz SRS nije sporio. Što se tiče nas, mi imamo mnogo problema, suočeni smo sa jednom orkestriranom hajkom, orkestriranom kampanjom protiv SRS. Mogli ste da primetite u tri dnevne novine potpuno iste tekstove, samo što im tačka i zapeta nisu prepisane u napadu na SRS, nedeljne novine da ste uzeli, bukvalno pod indigom napisani tekstovi na četvortoj ili petoj strani pojedinih novina, tačno iz jednog centra, kao u Brozovo vreme. To mislim da nije bilo još od 1988. godine, kao u Brozovo vreme i onda se to tako napravi. To su naši problemi, ali rešićemo ih kao i mnoge druge jer to narod počinje da prepoznaje. Što se tiče unutrašnjeg problema, mi ih nemamo, što smo više napadani i što je veća hajka na srpske radikale, to smo homogeniji i to smo jedinstveniji. Hvala vam najlepše.

Reč ima narodni poslanik Pal Šandor, a posle njega Srboljub Živanović.

Hteo bih samo dve - tri reči vrlo kratko da kažem, da vam ne oduzimam mnogo vremena. Mislim da ovaj poslovnik, odnosno ove izmene poslovnika sadrže dve krucijalne promene i trebalo bi i cilj dva krucijalna pravca. Prvo je uvođenje instituta interpelacije. Mi je do sada u poslovnicima, iako sam prvi put predlog za uvođenje interpelacije po ovom poslovniku u ovoj skupštini podneo još 1991. godine sa gospodinom Mićunovićem, nismo imali. Socijalisti su 1994. godine bili blizu toga,  nekoj radnoj varijanti i to je postojalo, ali su u poslednjem sekundu odustali.
Ono što je DOS bila sposobna i spremna, to sve dosadašnje izmene Poslovnika nisu uradile, nisu omogućile poslanicima da interpelišu Vladu, odnosno ministre i mislim da je to vrlo važno. To nije samo mogućnost da opozicija kontroliše Vladu, nego je mogućnost i da Vlada izlaže po određenim temama, ako bude naručivala od nas interpelacije, a to je pitanje njene procene.
Drugo, vidi se to iz desetogodišnjeg iskustva, načelna rasprava sa kvorumom je besciljna i bespredmetna, jer rađa u ovako napetoj političkoj situaciji mnoge konflikte. Ako bismo sednicu, sa gospodinom Petkovićem sam to i predložio, sednicu otpočinjali sa kvorumom, a načelnu raspravu nastavljali bez kvoruma, shodno ukupnom vremenu i veličini poslaničkih grupa, onako kako je to uobičajeno u većini parlamenata sveta, mogao bih da navedem tu čitavu listu, mislim da bismo ove konflikte koje sada imamo, mogli u dobroj meri da smanjimo.
Svako bi bio sposoban da kaže šta hoće, bez ikakvog prekidanja, bez međusobnog upadanja, a videlo bi se koliko su zapravo poslanici zainteresovani da slušaju ono ili one koji tog dana budu u prilici da izlažu. Da se ne bi ponavljala stalno ova situacija da idemo, kako smo mi to predložili, od najmanje do najveće poslaničke grupe, mogao bi se utvrditi jedan redosled in kontinuo od tačke do tačke, tako da bi prilikom svake tačke bila druga poslanička grupa prva, što bi dobilo na našoj međusobnoj ravnopravnosti.
Ono što inače mislim jeste da ovaj poslovnik, kada prođemo sada ovu eksperimentalnu fazu, treba generalno da se menja i ozbiljno da se napravi po ugledu na svetske poslovnike. Pre svega, mislim, sa komparativnim iskustvom šta je i kako je u svetu, a jedna ozbiljna grupa ljudi bi trebalo da sedne i da napravi jedan drugi poslovnik, jer ovo je ipak poslovnik koji zadržava oko kvoruma i oko nekih rešenja recidive iz prošlih vremena. Mi bismo morali sada da napravimo jedan novi koncept nekog poslovnika koji sistemu i društvenom uređenju više odgovara. Pre svega, mislim da bi tu moralo da dobije naglašeno mesto jačanje funkcija odbora. Time bi se sednice u plenumima smanjile, rad Skupštine bi postao efikasniji, a ako bi funkcija odbora bila mnogo bolja izraženija, čak dotle kako je u nekim parlamentima da prilikom izglasavanja, odnosno postavljanja Vlade, ministri obavezno moraju da se pojave pred nadležnim odborom i postaju kandidati za ministra tek onda ako polaže taj takozvani prijemni ili kontrolni ispit pred nadležnim ili parlamentarnim odborom koji je kvalifikovan.
Mislim da bi to kao parlamentarna praksa ubuduće bilo dobro. O tome bismo mogli da razmislimo.
Drugo, mislim da treba izvršiti promene, i poslovnikom to sankcionisati,kod funkcionisanja elektronskog sistema koji sada imamo. On nizašta nije sposoban, samo da registruje naše glasanje. Imamo tu jedinice koje su predviđene za mikrofone. Mnogo bi se vremena na taj način uštedelo, ako bi poslanici mogli da govore sa mesta, da ne izlaze. Imamo tu još raznih opcija koje su moguće. Treba videti šta tu može da se uradi.
Sledeće, izgled sale u kojoj mi sedimo nije parlamentaran. Vi ćete reći da su to možda sve uzgredne napomene. Oni koji se nalaze u opoziciji, u manjini, a počesto sam bio tu, imali su pred sobom parlamentarnu većinu i imali su predsednika koji je takođe bio iz redova parlamentarne većine i tada su se poslanici nalazili između čekića i nakovnja.
(Predsednik: Vreme.)
To psihološki nije dobro. Naša sala nosi recidive komunizma, jednog partijskog uređenja, kada je bilo svejedno ko, gde i kako sedi, kad su svi bili sa iste strane. Prema tome, parlamentarna sala mora drugačije da izgleda i to poslovnikom treba drugačije da se uredi. Vi ćete kazati da je to beznačajno što govorim, a ja mislim da je od suštinske važnosti. Recimo, pogledajte sale u Saveznoj skupštini. One su i mentalno sasvim drugačije koncipirane, nego što je ova naša sala.
Četvrto, naš novi poslovnik, koji iza ovoga treba studioznije da se radi, morao bi da nađe odgovor kako sprečiti parlamentarnu opstrukciju, a da to ne ide na uštrb demokratije.
(Predsednik: Molim vas da privedete kraju.)
Mislim da je to osnovno pitanje. On bi morao da bude oštar prema svim izgrednicima, prema svima onima koji se u ovoj sali sa nipodištavanjem odnose prema svojim kolegama ili prave nered.

Reč ima narodni poslanik Srboljub Živanović, a posle njega narodni poslanik Dragan Jovanović.

        Dame i gospodo narodni poslanici, predlagač promene Poslovnika je predložio da ovaj  parlament radi efikasno, radi plodonosno. To znači da se sve ono što se zamislilo, u ovom parlamentu na jedan civilizovan način tako i  odradi. Ali, nazvao je ovaj  parlament cirkusom. Slažem se da je ovaj  parlament cirkus. Vidite, u četvrtak se tri sata i 47 minuta nije mogao naći kvorum u ovom parlamentu i nije mogao da počne rad skupštine.
Što se tiče cirkusa, Srbija je podijum na kome se izvode cirkusne radnje. Pogledajte samo, od aprila do današnjeg dana, jer glavni glumci u tom cirkusu su, u stvari, predsednik Vlade i predsednik Republike. Oni između sebe već mesecima vode duel, prepucavanje. Možete samo jedne novine otvoriti i videćete - na prvoj strani je obično gospodin Đinđić, a na drugoj je gospodin Koštunica.
(Predsednik: Molim vas da govorite o onome što je na dnevnom redu.)
Što se tiče ovog poslovnika, predlagač želi da ova Srbija bude domaćinska Srbija, ali nije napomenuo ono što je najvažnije - to je da je ova domaćinska Srbija, koju on želi, sastavljena od siromaha, gladnih i bednih. Kako je ozbiljan ovaj predlog, tako su ozbiljni i amandmani.
Dame i gospodo, ako pogledate danas, videćete da je štrajk rudara u Kolubari i u Kostolcu. DOS-ovci kažu da je to politički štrajk, a ono što je bilo prošle godine, da je to socijalni štrajk.
(Predsednik: Gospodine Živanoviću, drugi put vas opominjem. Oni svakako ne štrajkuju zbog Poslovnika. Molim vas da govorite o onome što je na dnevnom redu.)
Bilo bi dobro da je to danas politički štrajk, međutim, to je, u stvari, socijalni štrajk. Ljudi hoće svoje, ono što su zaradili.
Dame i gospodo, umesto da se ovde raspravlja o pitanjima koja su danas najvažnija, a to je o Kosovu i Metohiji, o izborima, o životnom standardu koji nas očekuje u periodu koji je ispred nas, a očekuje nas zima u kojoj neće biti grejanja, u kojoj ljudi neće primati plate, jer su fabrike pod vašom vlašću...
Dame i gospodo, što se tiče interpelacije, slažem se sa vama zato što je trebalo uvrstiti u ovaj predlog verovatno svih, ne 50, nego 250 poslanika. Zbog čega? Zato što je, ako pogledate, među vama mnogo onih poslanika koji sede ovde, mnogi su predsednici u svojim opštinama, mnogi su članovi raznih komisija, mnogi su predsednici nekih odbora. U stvari, vi ovde sedite samo da biste oprali vaše položaje na kojima se nalazite.
Dame i gospodo, što se tiče interpelacije, bilo bi dobro kada biste se pozvali na prvih sto dana Vlade, gde ste rekli - nećemo reći: "Obećali smo", nego ćemo reći: "Uradili smo". Znači, rekli ste političku stabilnost. To ste slagali.
(Predsednik: Vreme. Molim vas da u ovom prekoračenju kažete makar jednu rečenicu o onome zbog čega ste se javili.)
Javio sam se o Poslovniku. Ovaj vaš poslovnik, to vide i vrapci na grani, ništa ne valja. Ne znam samo....

Reč ima narodni poslanik Dragan Jovanović, a posle njega narodni poslanik Zlatan Jovanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, Skupština Republike Srbije već peti dan raspravlja o poslovniku. Mislim da građani Srbije to nisu zaslužili. Međutim, građani Srbije moraju da znaju da glavnu zaslugu za ovo nosi predlagač dnevnog reda i predlagač poslovnika, koji je, mimo Poslovnika, po hitnom postupku, na prvoj  redovnoj  sednici uvrstio poslovnik.
Reći ću nekoliko reči o poslovniku. Teško je naći u bliskoj prošlosti manji tekst kroz koji je od predlagača ispoljen veći dvojni moral, veće licemerje i, kroz obrazloženja, veća zamena teza u pokušaju da se objasni nešto i da se odbrani nešto što se odbraniti ne može. Zašto govorim o dvojnom moralu? Petnaest - dvadeset poslanika je pročitalo stenograme sa ranijih sednica skupština, gde je predlagač ovog poslovnika Demokratska stranka Srbije tražila da se potpuno ukine ograničenje u trajanju govora poslanika, gde su za Poslovnik, u kome je dato 20 minuta svakom poslaniku, gospodin Jočić, gospodin Koštunica, gospodin Batić, koji je bio član Demokratske stranke, govorili da je to sumrak parlamentarizma, da je to smokvin list demokratije.
Danas izlaze pred parlament sa poslovnikom koji, u tački 4, poslanicima Socijalističke partije Srbije omogućuje da govore 47 sekundi. Da li je to, dame i gospodo, dvojni moral? Još kažu da je to demokratski poslovnik, poslovnik koji daje velika prava opoziciji. Ne bi bio dvojni moral da su rekli - dame i gospodo, poslanici kada smo bili opozicija smatrali smo da nam je potreban parlament, da nam je potrebna demokratija, a danas kada smo na vlasti videli smo da je parlament suvišan, da je demokratija suvišna, da Srbiji ne treba opozicija, da je ona drska, bezobrazna, da je toliko drska da hoće da kaže istinu, da je toliko drska da hoće da kritikuje loše zakone.
Dame i gospodo, obrazloženje koje smo čuli od gospodina Mihajlova je krajnje licemerno, u svim oblicima. Stenogram kaže da je ovaj poslovnik predložen da poslanici ne mogu da govore i da bi građani Srbije živeli bolje. Dame i gospodo, ako će građani Srbije živeti bolje ako poslanici opozicije ne mogu da govore u parlamentu, predlažem da svim poslanicima odsečemo jezik, ali ne žive građani Srbije loše zbog govora poslanika opozicije u parlamentu, žive oni mnogo lošije nego ranije zbog loše vlasti.
Kada govorimo o zameni teza, predlagač pokušava kroz obrazloženja da stravičnom zamenom teza odbrani poslovnik. Govori o opstrukciji, dame i gospodo, govori o efikasnosti. Slučajno sam, ili namerno, pogledao ova skupština je, dame i gospodo, od početka svog rada imala 39 prekida rada zbog nedostatka kvoruma, zbog nedolaska poslanika vladajuće stranke. Ova skupština je stotine sati raspravljala o tačkama dnevnog reda, koje je predložila aktuelna vlast, a nemaju veze ni sa kakvim zakonima. To su potpuno trivijalne tačke, od toga kako će biti organizovan rad ovih tetkica u Skupštini, pa do nekih mnogo beznačajnijih. Ova skupština je izgubila stotine sati zbog loše pripremljenih zakona i onih koji su bili pravi zakoni, a toliko su loše bili pripremljeni da je moralo da se na njih reaguje. To je posledica velikog nepotizma u Skupštini, dolaska po porodičnoj liniji, a ne po liniji znanja.
Ono što posebno smeta od predsedavajućeg, od predsednika Skupštine, je što pokušava da ovu raspravu prikaže neozbiljnom. Dame i gospodo, rasprava o svakom aktu je onoliko ozbiljna koliko je ozbiljan i sam akt. Ovde se radi o jednom izuzetno neozbiljnom aktu za koji amandmanima poslanici pokušavaju da pokažu koliko je besmislen. Ako se ograniči vreme govora na 47 sekundi, nije neozbiljno od poslanika ako da predlog da rasprava bude 9 sekundi. Ako se poslanici kažnjavaju novčano, mimo Ustava i zakona, nije neozbiljno ako neko predloži da poslanici kleče u ćošku ili da kreče Skupštinu. To je samo pokušaj da građanima Srbije pokažemo koliko su predlozi besmisleni.
Osnovni cilj ovog poslovnika je, i to mora jasno da se kaže, da se poslanici opozicije spreče da govore. Ako poslanik Socijalističke partije može da govori 47 sekundi, a poslanik Srpske radikalne stranke minut i deset sekundi šta je to nego sprečavanje poslanika da govore. Opasna je teza zamene poslaničkih grupa poslanicima. Možda to u ustavnim rešenjima koje piše šefica Demokratske stranke Srbije stoji, ali danas je poslanik osnov rada Skupštine. Skupština ima 250 poslanika koji imaju neprikosnoveno pravo da govore, a ima iks poslaničkih grupa koje će kao amebe da se javljaju.
Zato bih predložio predlagaču da ovaj poslovnik povuče. Neka to bude mala zabava u čast 5. oktobra, a neka izađe pred ovu skupštinu sa ozbiljnim zakonima, koji će ovom narodu omogućiti da bolje živi.

Reč ima narodni poslanik Zlatan Jovanović, a posle njega Vitomir Plužarević.

Dame i gospodo, Predlog odluke o izmenama i dopunama Poslovnika Narodne skupštine, koji je predložila Demokratska stranka Srbije, ne zaslužuje ozbiljnu raspravu u ovom parlamentu. Da je Vlada Republike Srbije u proteklom periodu rešila bar najkrupnije probleme u Republici Srbiji, problem Kosova i Metohije, ekonomske probleme, privredne probleme, socijalne probleme, možda bi bilo razumevanja za jedan ovakav akt, da se poslanici malo zabave, da se relaksiraju posle napornog rada. Međutim, Vlada Republike Srbije nije uradila ništa u proteklom periodu, bar ništa ozbiljno, ništa što je moglo doneti blagostanje i napredak u ovoj državi.
Uprkos tome, Demokratska stranka Srbije izlazi ovde sa Predlogom izmene i dopune Poslovnika, sa jednim restriktivnim i nedemokratskim predlogom. Šef poslaničke grupe Demokratske stranke Srbije u ime predlagača izneo je ovde u svom izlaganju da ovaj predlog ima za cilj da ubrza reforme u Srbiji, da upravo zbog Poslovnika i zbog opstrukcije od strane jedne poslaničke grupe stoje reforme u Srbiji. Podsetio bih javnost u Srbiji da smo mi dva meseca odmarali u toku leta, da u tom periodu poslanici nisu dobili ništa od materijala, od zakonskih projekata i nacrta zakona, osim predloga za izbor sudija i tužilaca, koji su u više navrata dostavljani poslanicima, pa povlačeni itd. Nijedan ozbiljan predlog zakona nije stigao poslanicima i nije ušao u skupštinsku proceduru.
Prema tome, moramo shvatiti, i mi ovde i javnost, da opstrukciju rada parlamenta ne prave poslanici Srpske radikalne stranke, niti opozicija. Opstrukciju parlamenta prave poslanici vladajuće koalicije. Ako mi ovde svakodnevno po nekoliko puta pravimo pauze zbog kvoruma, ako u skupštinskoj sali od 176 poslanika vladajuće koalicije sedi maksimalno 100 ili manje od 100 u svakom momentu, onda je jasno i treba da bude jasno svima u ovoj Srbiji ko pravi opstrukciju parlamenta.
Razumem poslanike DOS-a da nemaju vremena za parlament, jer je veći broj poslanika DOS-a su predsednici skupština opština, predsednici izvršnih odbora, direktori javnih i drugih preduzeća ili na nekim drugim funkcijama. Oni, jednostavno, ne mogu da uspešno obavljaju sve te poslove i funkcije i ja ih sa tog aspekta razumem. Međutim, to je problem DOS-a i DOS mora taj problem rešiti, mora jednostavno te ljude rasteretiti, mora pronaći nove ljude, podeliti te funkcije na veći broj ljudi i obezbediti kvorum u ovom parlamentu.
Prema tome, opstrukciju parlamenta čine, u stvari, predstavnici vladajuće koalicije, jer permanentno nisu prisutni u ovoj sali i na taj način onemogućavaju uspešan rad. Neozbiljno je reći da opstrukciju prave poslanici Srpske radikalne stranke, ako svi znaju u ovoj Srbiji da poslanici Srpske radikalne stranke najaktivnije i najangažovanije učestvuju u radu parlamenta. Najveći broj amandmana do sada, ozbiljnih amandmana, amandmana čiji je cilj bio da se poprave svi zakonski projekti koji su bili na dnevnom redu ovde, došao je upravo od srpskih radikala. Najveći broj diskusija upravo je od srpskih radikala. Sve te diskusije su bile ozbiljne i sa ciljem da se svi projekti koji su podneti Skupštini poboljšaju, da se dođe do najboljih i optimalnih rešenja u ovom momentu. To što vi nazivate opstrukcijom ide na vašu dušu.
Predlog poslovnika koji je pred nama, samo ću kratko par stvari da iznesem koje je javnost već čula, toliko je restriktivan da ne zaslužuje ozbiljnu raspravu i ozbiljnu pažnju. Neozbiljno je da se traži od poslanika u parlamentu da ne čitaju svoje govore. Neozbiljno, je ako imamo činjenicu da predsednik Savezne Republike Jugoslavije dr Vojislav Koštunica čita govor od tri rečenice u kome poziva građane izbegle sa Kosova i Metohije da se registruju. Neozbiljno je sada očekivati od poslanika u Skupštini Srbije, kojih ima različitih po obrazovnom nivou, da ne čitaju govore, a istovremeno predsednik savezne države, jedan političar sa dubokim političkim stažom, doktor nauka, čita svoj govor.
Neozbiljno je kažnjavati poslanike i za svaku opomenu koju izriče predsednik Skupštine, a ne znamo na osnovu kojih kriterijuma ih izriče i u kom momentu će izreći opomenu, da li prema svom raspoloženju ili prema nekom drugom kriterijumu.
Sve je to neozbiljno pa predlažem predlagaču da povuče ovaj poslovnik, da se više ne sramoti i da ne pravimo cirkus u ovoj skupštini.
S ozbirom na ovakav predlog, ovako restriktivan, čini mi se da više zaslužuje epitet diktatorski nego demokratski, pa predlažem predlagaču da promeni naziv partije (saglasno sa ovim što sam rekao), znači da se više ne zove Demokratska stranka Srbije, a istovremeno napominjem da će i u tom slučaju ostati skraćeno DSS.