Uvaženi predsedniče, dame i gospodo potpredsednici, uvaženi gospodine ministre, poštovane kolege narodni poslanici, što se tiče predloženih izmena i dopuna Zakona o popisu stanovništva, mislim da je u prethodnim govorima uglavnom rečeno sve, a i nema tu puno šta da se kaže, jer predložene izmene i dopune se odnose samo na brojke, dakle na datume koji se uslovljeno pomeraju i gospodin ministar je to objasnio na pravi način.
Oni koji su govorili o nedostacima, odnosno teškoćama sa kojima ćemo se suočavati prilikom sprovođenja tog popisa u pravu su, prvenstveno kada su govorili o tim teškoćama lociranim na području Kosova i Metohije.
Međutim, nije to jedino područje koje će imati određene poteškoće, ima i nekih drugih područja. Naravno da neki od tih govornika znaju za to, ali nisu to hteli da kažu. Svima vama je jasno da postoji jedno područje, pogranično područje prema Bosni i Hercegovini, gde je popriličan broj tamošnjeg stanovništva raseljen, proteran. Ima ih ubijenih i kidnapovanih itd.
Kada sam pomenuo kidnapovane, na današnji dan se navršava ravno devet godina kada je jedna grupa od 17 Bošnjaka oteta u mesnoj zajednici Sjeverin, u selu Mioče, opština Priboj. Jutros sam dobio telegram popriličnog broja članova porodica tih otetih, sa molbom da to istaknem, da podsetim građane. Ne želim da zloupotrebim ovu govornicu, ne zato što imam postave na džepovima i što su mi plitki, nego zbog svog morala i, prvenstveno, profesionalne etike. Zato molim gospodina predsednika ako će mi dozvoliti da ispunim želju tih građana koji su me zamolili da kažem nekoliko podataka vezanih za tu otmicu.

Bio bih dužan da vas opomenem da to ne činite, jer to zaista nije po Poslovniku, a opet, sa druge strane imam potrebu, i  u ime onih koje ovde predstavljam, da se u javnosti pogrešno ne protumači oduzimanje prava da to izreknete, te vas molim da to bude u zaista najkraćem mogućem obliku.

Zahvaljujem se. Potrudiću se da to bude što kraće. Dakle, 22. oktobra 1992. godine u sedam časova u selu Mioče kod ranije spaljene kafane "Amfora", vlasništvo Đuze Adema, iz autobusa koji je saobraćao na liniji Priboj-Sjeverin je oteto 17 Bošnjaka, muslimana, sa područja mesne zajednice Sjeverin - Priboj, i odvedeno u nepoznatom pravcu. Istog dana, prema saopštenju vojnih izvora objavljenom u "Borbi" od 24. i 25. oktobra, izmasakrirani su kod Višegradske banje. Likvidirani su građani između 22 i 50 godina starosti, u to vreme.
Dakle, u autobus su ušla dvojica koja su izbacila sve muslimane, izuzev jednog deteta. Jedan je stajao kod vozača autobusa Stojkana (koji se prezivao Stojanović), a drugi je štetao između sedišta i izbacivao muslimane. On je izbacio i jednog Srbina, kome su zapretili da će se i on provesti kao i oni, pokazavši glavom prema izvedenim muslimanima, ako mu se još jednom desi da sedi sa njima na istom sedištu. Neki kažu da su ga izveli zato što je protestovao što izvode muslimane. Ipak su ga pustili da otputuje sa ostalim putnicima srpske nacionalnosti. Napolju je bilo još pet naoružanih ljudi, svi su bili u maskirnim uniformama i nagaravljeni. Izbačeni muslimani odmah su ubacivani u vojni kamion, koji je bio bez registarskih tablica, maskiran, zavučen u neko žbunje, u neki usek, sa tako uvučenom kabinom.
Sudeći po tome da su ljude, muslimane, koje su izvodili iz autobusa bez teškoća, bez legitimisanja i raspitivanja za ime, prepoznavali ko je Srbin a ko musliman, može se pretpostaviti da su najmanje ta dvojica koji su iz autobusa izveli civile, muslimane, meštani. Na to ukazuje i način kako je postupio Ilija Kitić, vozač iz Sjeverina, koji je putovao na posao u Priboj, sa njim je bio njegov maloletni sin i 12 godina star sinovac Živić Esada.
Još samo dve rečenice, molim vas. Admir je stajao pored Kitićevog sina, a kada je nagaravljeni uhvatio malog Admira za rame da ga izvede Ilija je odmahnuo rukom i rekao - u redu je. Da završim, pošto ste nestrpljivi, a ne znam razlog zbog koga ste nestrpljivi. Neću ni da pomislim da se neko oseća prozvanim. Da kažem samo i to da je mali Admir živ i nalazi se negde u inostranstvu, a od svih lica koje sam pomenuo nikada niko nije saslušan, vezano za ovaj slučaj.
Gospodine predsedniče, vama se još jednom zahvaljujem zbog ovoga što ste mi dozvolili da u ime onih koji su zamolili ovo iznesem, a vama takođe, poštovane kolege narodni poslanici.

Reč ima narodni poslanik Žarko Obradović, a neka se pripremi Branislav Blažić.
(Glasovi: Žarko Obradović je već govorio.)
Reč ima narodni poslanik Ljubomir Mucić, a posle njega narodni poslanik Branislav Blažić.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, baš će biti zanimljivo na osnovu ovog novog poslovnika, koji smo usvojili na prethodnoj sednici, kako će se meriti vreme i kako će se poslaničke grupe ponašati. Na osnovu iskustva koje smo od jutros ovde imali mislim da će vrlo brzo biti aktivirana ona grupa koja je na jednoj od prethodnih sednica formirana u cilju izrade novog, zaista kvalitetnog poslovnika i mislim da se zaista, što se tiče ovih izmena Poslovnika koje su u prečišćenom tekstu, vrlo teško snalazimo i mi poslanici, a i vi, gospodine predsedniče.
Što se tiče ovog zakona, mogu samo da kažem da je ovo jedan revolucionarni pomak u odnosu na one zakone koje smo imali na početku, a koje je dostavljala Vlada Republike Srbije, ekspertska vlada, imajući u vidu da od ovih osam članova rok u jednom članu je već prošao, 30. septembar, i da je već prošli put na dva člana predlagan po jedan do dva amandmana, a ovom prilikom na osam članova predložen je samo jedan amandman.
Drugo, mogu zaista da kažem da izmene ovog zakona i jesu potrebne i nisu potrebne. Važnije je da smo čuli od Vlade i gospodina ministra dokle se stiglo u pripremama za sprovođenje popisa stanovništva, koji treba po ovim rokovima da se održi od 1. do 15. aprila 2002. godine, baš iz razloga koji su ovde pominjani. Prilikom rasprave o budžetu za 2001. godinu, svi smo sugerisali da onu stavku od predviđenih 200 miliona treba izbrisati ili treba li ta sredstva povećati i obezbediti sve pripreme za neometano izvršavanje popisa stanovništva, domaćinstava i stanova u 2002. godini.
Isto tako, moram reći da, što se tiče ovog obrazloženja zakona koji smo dobili, Vlada Srbije i ministarstva ne vrše popis. Popis vrše stručne organizacije, statistički zavodi i popisivači, odnosno organizacije popisa na nivou opština. Ja sam učestvovao u popisu stanovništva 1981. godine kao student, 1991. godine kao instruktor i mogu da kažem da se najveća operativa uglavnom svodi na opštinske popisne komisije i na zavode za statistiku i njihova odeljenja po opštinama.
Zato mislim da je neodgovorno posle šest meseci od formiranja Vlade, tri meseca od usvajanja budžeta ili tri meseca nakon što je Vlada dostavila predlog zakona Skupštini, da mi o ovome raspravljamo. Mislim da je posle 50 ili 60 godina ovo prvi put u istoriji da popis nije izvršen na vreme, a zaista mislim da su podaci koje je trebalo da imamo izuzetno značajni, pogotovo što se i vama namestilo da je ovo prva godina novog veka, prva godina novog milenijuma i bićete zapamćeni po tome što nikakvo stanje, niti bilo kakve podatke u toj prvoj godini milenijuma nemamo.
Ima dosta zanimljivih podataka koje bi trebalo ovom prilikom obezbediti i kroz programe popisa omogućiti ih, kako bi mogli da utvrdimo prave pravce razvoja kroz neku strategiju razvoja ove naše zemlje Srbije. Dosta je govoreno ovde o popisu stanovništva i domaćinstava na Kosovu. Moje je pitanje - da li će to biti jedinstven popis na celom području Republike Srbije. Interesantno je kako će i gde će biti popisani pojedini naši ministri, članovi Vlade. Interesantno je, takođe, na koji način će biti popisana i lica koja su prognana, izgnana, imajući u vidu da uglavnom oni smatraju nas kao Srbijance, a oni su Srbi. Da li će ova vlada čekati da se ova zemlja Srbija i dalje rasparčava i dalje nazaduje. Mogu da kažem zaista da su ovi podaci, i oko broja zaposlenih, broja stanovnika, broja nezaposlenih, dece, mladih i starih, vrlo značajni za buduću strategiju, ako uopšte bude razvoja u ovoj zemlji Srbiji.
Mislim da je svaka popisna jedinica - da li je to domaćinstvo, da li je to stanovnik - posebna i specifična i da sa pripremama za ovaj obiman posao treba krenuti što pre. Prema podacima i aktivnostima na teritoriji opštine sa koje ja dolazim i nisam video neke veće aktivnosti, ni u pogledu obeležavanja ulica, ni postavljanja kućnih brojeva, niti neke velike aktivnosti u geodetskoj upravi na izdavanju rešenja o kućnom broju, što se tiče samih stambenih objekata.
Zaista bih želeo da po treći put učestvujem u popisu i da na neki način pomognem da se što bolji podaci obezbede, u cilju budućeg razvoja ove zemlje Srbije.

Reč ima narodni poslanik Branislav Blažić, a sledeći je narodni poslanik Đura Lazić.

Dame i gospodo narodni poslanici, raspravljamo o jednom pitanju koje u svakom slučaju nije toliko minorno kao što predlagač želi da ga predstavi. Na neka pitanja, pre nego što se usvoji ovakav predlog, treba u svakom slučaju odgovoriti. Da li ćemo ponovo parcijalno donositi neke predloge ili ćemo jednom definitivno ozbiljno pokušati bilo koji problem koji postoji u ovoj zemlji da rešimo. Zašto danas govorimo o tome da je Savezna skupština donela odluku o popisu stanovništva, a na račun onoga što je uradila Crna Gora, i to treba da usvoji i prihvati i Srbija. Srbija sigurno ima daleko više problema koje u nekom preduslovu treba da reši da bi mogla uopšte da krene u rešavanje ovog problema. Samo ću ih kratko nabrojati, a to je da li je moguće izvršiti popis na Kosovu, da li ćemo popisivati izbeglice ili ovde treba da izađem kao što je jedan poslanik izašao, pa je govorio......

Reč ima narodni poslanik Đura Lazić, a sledeći je narodni poslanik Miroljub Veljković.

Uvaženo predsedništvo, uvaženi ministre, poštovane kolege i koleginice narodni poslanici, na dnevnom redu nam je jedno vrlo važno pitanje za državu, za naciju, za narod, ali čini mi se da smo dovedeni, kao narodni poslanici, pred svršeni čin, jer i ako se odredimo da podržimo ovaj predlog izmena zakona imaćemo posledica, i ako ga odbacimo opet ostaju posledice.
Jedino što je dobro, što sam dobio informaciju da je Vlada predložila izmene i dopune matičnih knjiga, što će u znatnoj meri doprineti da se ljudi koji su iz drugih oblasti, i to van Savezne Republike Jugoslavije, a koji su se doselili na području naše zemlje, moći da se evidentiraju. Ja bih ovoga puta govorio o posledicama nesprovođenja popisa 2001. godine. Nesprovođenja, upravo sa aspekta šta će se dogoditi kada ga uradimo naredne godine, kada je u pitanju sudbina ljudi na Kosovu i Metohiji, i prognanih sa Kosova i Metohije.
Da je popis sproveden po do sada važećem zakonu, da je sproveden u ovoj godini, mi bismo sigurno tačno znali, popisali broj stanovnika na Kosovu i Metohiji i prognane sa Kosova i Metohije, popisali bi njihovu imovinu, kuće i stanove, ne bi ostavili prostor, međuprostor, međunarodnoj zajednici da vrši pritisak i da podmeće još jednu prevaru i podvalu i rukovodstvima naše zemlje, i Srbiji i srpskom narodu, tvrdeći da je neophodno da se izvrši registracija Srba i drugog nealbanskog življa.
Sam čin registracije izvršen je pod pritiskom naših ministarstava, ljudi iz Vlade i rukovodstva naše zemlje i iako naš narod zna šta zanči registrovati se za izbore, a to znači izbornu radnju, a takođe Srbi i Crnogorci sa Kosova i Metohije, i na Kosovu i Metohiji, i te kako znaju dobro šta znače novembarski šiptarski izbori i posledice koje će trpeti posle toga. Oni su svesni toga da će 18. novembra da osvanu u novoj šiptarskoj državi, bez obzira što međunarodna zajednica tvrdi da će ...
(Predsedavajuća: Gospodine Laziću, molim vas da se držite teme dnevnog reda, popis stanovništva.)
.... Srbi imati mnoge pogodnosti.
Što se tiče ranijih popisa, moram da kažem nekoliko reči oko popisa od 1991. godine, koji su bojkotovani od strane apsolutne većine Šiptara zato što nisu hteli da priznaju državu Srbiju kao svoju. Što se tiče izbora od 1981. godine, bilo je mnogo mahinacija i manipulacija od strane tadašnjih pokrajinskih vlasti jer su članovima popisnih komisija obezbedili, odnosno obećavali nadoknadu za broj popisanih lica, pa se događalo da se mnogi Šiptari popišu više puta, a na nekim mestima čak pet i više puta. Zbog toga je naduvana cifra toliko koliko je naduvana 1981. godine, a da se ne bi otkrila činjenica da je mnogo manje Šiptara bilo 1991. godine, bojkotovani su ti izbori.
Pitam se kako će naša država da izvrši popis stanovništva na Kosovu i Metohiji posle novembarskih izbora, jer znamo da je već unapred zakazana sednica parlamenta Kosova, i praktično međunarodna zajednica sa ovim izborima predaje vlast, i zakonodavnu, i izvršnu, i sudsku, pa i lokalnu, u ruke tamošnjeg većinskog stanovništva, Šiptara, bez ikakvog modusa da se stavi veto na određene odluke. Ako oni odluče da ne dozvole našim državnim organima da sprovedu popis, šta onda? U ovoj godini da smo po važećem zakonu izvršili taj popis, to bi mogli da učinimo.
Drugo, zaista pitanje Kosova i Metohije i samog popisa ljudi na Kosovu i Metohiji, i prognanih sa Kosova i Metohije, nije stranačka stvar. Mislim da je to i nacionalno i državno pitanje i mislim da bi tu trebalo da postignemo određeni konsenzus i da ne nasedamo na podvale međunarodne zajednice i da ne ubeđujemo srpski narod na Kosovu i Metohiji, i prognane, da izlaze na ove izbore koji su pod plaštom međunarodne zajednice u stvari organizovani i traže ih Šiptari.

Reč ima narodni poslanik Miroljub Veljković, a sledeći prijavljeni za diskusiju je Rajko Baralić.