Zahvaljujem. Dajem reč predsedniku poslaničke grupe DOS - Demokratska stranka Srbije Dejanu Mihajlovu.

Predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, bez obzira koliko ovaj zakon o izmenama i dopunama sudskih taksi delovao u jednom delu beznačajno njegov značaj je mnogo veći. Ne povećavaju se samo obaveze za podnošenje tužbi i svu ostalu overu, što se reguliše ovim zakonom, već se značaj ovog zakona odnosi i na dva aspekta od kojih moramo da počnemo.
Pre svega, jednim delom naknada za rad sudova, to je jedan aspekt. Drugi aspekt je taj gde mi opterećujemo naše građane koji hoće da ostvare svoja prava pred sudovima.
Nesumnjivo je da je ovo zakon koji je menjan 1997. godine i da iznosi koji su u postojećem zakonu nisu adekvatni okolnostima, to je ta opasnost koja postoji da će naši sudovi biti zatrpani ukoliko takse budu bile previše niske. Građani neće moći da zaštite svoja prava. Podsećam da sudovi jesu tu da štite interese i prava pojedinaca kao i same države, tako da takse moraju da budu veće, kako sudovi ne bi bili zatrpani velikim brojem predmeta, a znamo u kakvoj sitaciji je naše pravosuđe. To je ono što nam je ostalo. Ja bih rekao da znamo zbog čega je situacija u pravosuđu ovakva - zato što imamo jedan potpuno nerešen sistem pravosuđa i to je ono što smo mi dobili u amanet od naših prethodnika. Ali, o tome nećemo sada govoriti.
Znači, ukoliko ne želimo da nam sudovi budu zatrpani, ukoliko želimo da nam sudovi budu efikasniji (činjenica je da su u ovom trenutku sudovi zatrpani sporovima, teško se ostvaruju prava pred sudom, naročito kada se dođe u fazu izvršenja sudskih presuda) smatramo da takse treba podići, ali da moraju biti primerene okolnostima u kojima se naša država trenutno nalazi, a naročito građani koji su pod raznim pritiscima. Postoji jedna socijalna tenzija i ne treba je još povećavati, na način kakav nije do kraja predviđen ovim zakonom, jer pojedine takse možda treba razmotriti i smanjiti, dok je jedan određeni broj taksi primeren datim okolnostima.
Takse ne smeju biti previsoke. Zašto ne smeju da budu previsoke? U tom slučaju će sudovi, s jedne strane, kvalitetnije raditi one predmete koji budu bili pokrenuti, ali će tih predmeta u svakom slučaju biti manje. S druge strane, građani neće biti u situaciji da ostvare svoja prava pred sudom, što će: ili otvoriti mogućnost da ti građani protiv kojih je bilo protivpravnog i nemoralnog delovanja ostanu oštećeni i da tu ljudi koji su to činili ostanu nekažnjeni za to što rade; ili će otvoriti mogućnost da građani bez suda ostvaruju svoja prava, a to bi vodilo ka povećanju stope nasilja, kriminaliteta. Zato je visina taksi izuzetno važna i ona reguliše jedan dobar deo društvenih odnosa i omogućava građanima da zaštite svoja prava.
Ono zbog čega je ovaj zakon loš, loš je u onom delu u kome se nije promenio, u onom delu gde je bio loš i tada kada su ga doneli socijalisti i svi oni koji su sa njima učestvovali u vlasti. To se pre svega odnosi na to da ovde nema fiskalne decentralizacije, da nema direktne veze između naplaćene takse i sudova kojima je ta taksa naplaćena, da nema direktnog usmeravanja u određenom procentu taksi koje su naplaćene u određenom sudu i to je nešto što smo mi smatrali da ovim zakonom mora biti promenjeno.Sva sredstva se slivaju na jedan račun, na račun budžeta Republike Srbije, i onda nadležni ministar usmerava ta sredstva u određene sudove. Mi smatramo da, radi poboljšanja materijalnog položaja sudova i sudija, u ovoj situaciji kada nemamo druge zakone, ovo treba da bude prvi korak.
Ovim zakonom može se učiniti nešto da se poboljša materijalni položaj sudija, a sam tim i naš pravosudni sistem učini efikasnijim i u ovoj datoj situaciji. Mislim da mnogo važnije od dela koji se odnosi na podizanje pojedinih taksi traba da bude decentralizacija, da se uspostavi direktna veza između sudova i naplaćenih taksi i da nepotpuni iznos bude vraćen sudovima, ali u jednom određenom delu da se vraća sudovima, dok onaj deo koji preostane treba da se usmerava sudovima koji ne mogu sami putem taksi da prikupe sredstva potrebna za svoje funkcionisanje. To je jedan model koji je pravičan, pravičniji od ovog postojećeg (ja kažem lošeg) modela koji nije promenjen još od socijalista.
Samim tim mi u DSS-u smatramo da bi Vlada trebalo da ovaj predlog povuče iz procedure, da ga doradi u delu koji se odnosi na decentralizaciju prikupljenih sredstava kako bi se ta sredstva usmeravala tamo gde se prikupe (znači, u nadležne sudove) što bi omogućilo efikasniji i bolji rad sudova, jer sudovi koji ubiraju veća sredstva biće daleko efikasniji i bolje će raditi. Biće zainteresovani da odrađuju što više predmeta, da prikupe što više sredstava, da bolje štite prava građana i jednostavno, to je jedan novi sistem kome bi Vlada u ovom trenutku trebalo da pribegne
Stoga smo mi, kao DSS, skloni da predložimo Vladi da to uradi, kako bismo imali prilike da glasamo za ovaj predlog. U slučaju da do toga ne dođe, nećemo glasati za ovaj zakon - ukoliko ne dođe do promene koja se odnosi na deo decentralizacije sredstava i upućivanje sredstava tamo gde se ubiraju.
Mislimo da je ovo jako važno i da je ovo jedan možda mali korak, ali korak koji pokazuje nameru vlasti da dođe do decentralizacije i istinsku želju za poboljšanjem materijalnog položaja sudova i sudija. Na ovaj način bismo napravili nešto što bi bilo dobro za građane i imamo predlog da Vlada Republike Srbije povuče ovaj predlog, doradi ga u delu koji se odnosi na decentralizaciju i da tada dođe pred Skupštinu nešto što će zadovoljiti, pre svega, interes građana koji oni preko sudova štite.

Hvala, drugo javljanje predstavnik Poslaničke grupe SRS-a Aleksandar Vučić.

Dame i gospodo narodni poslanici, čini mi se da sada razgovaramo o nečemu što je veoma ozbiljno. Naime, nisam imao pravo na repliku jer nije pomenuta poslanička grupa SRS, ali ću svojih deset minuta iskoristiti da ukažem na nešto što je gotovo neverovatno.
Šta to, gospodine Mihajlov, Vlada Republike Srbije sada treba da doradi, kada niko, prema Poslovniku o radu Narodne skupštine, više nema prava da to dorađuje? Niko. Može Vlada Republike Srbije samo da povuče zakon iz procedure. To je jedino rešenje. Ili da se prihvate naši amandmani. Ništa drugo. A ne da Vlada dorađuje svoj predlog, pa će ga neko prihvatiti ili neće.
S druge strane, moram da primetim još jednu stvar: ne mogu da se složim sa jednom stvari koju ne bih kritikovao u paketu zakona DSS-a, gde se govori o funkcionisanju sudova iz opšte nadležnosti i specijalizovanih, iako smo mi protiv specijalizovanih sudova, o tome ćemo govoriti kasnije kada taj paket dođe na dnevni red.
Tu se, u zaključnim odredbama kaže (zakon o uređenju sudova): "Rad sudova se finansira iz budžeta Republike Srbije." Šta to sada znači? Ovde bismo donosili neku vrstu ledž specialis-a odakle će da se finansira rad suda. Na takav način - direktnim putem, od sudskih taksi, a ovamo će se finansirati iz drugog dela, dakle iz jednog dela u drugi deo, iz jednog dela budžeta. Znači, iz budžeta, a Vlada je ta koja podnosi Narodnoj skupštini na uvid ceo budžet, sve prihodne i rashodne strane, u svim razdelima. Narodna skupština to odobrava, ili ne.
Ovo su budžetski prihodi, a ne posebni prihodi. Dakle, ono što se naplati u Prvom opštinskom sudu, e sada to da ostane Prvom opštinskom sudu za krečenje, a ono što se naplati u Četvrtom opštinskom sudu, da to ostane njima, da se uvede kanalizacija. E, to je nešto što ne može da se radi, ne može da se čini. Ovaj zakon je loš iz jednog razloga - zato što on utiče na ukidanje prava na sudsku zaštitu građanima Republike Srbije.
Pozivam narodne poslanike da razmisle čak i o materijalno-finansijskom elementu. Ako imate povećanje od šest ili sedam (naravno, imaćete pravo na repliku, ja sam zato govorio o vama, za razliku od vas mi smo džentlmeni, i mi uvek kažemo o kome govorimo i o čemu mislimo), dakle, ako budete imali 10 puta ili pet puta veće sudske takse, pitanje je da li ćete imati ovoliki broj podnesaka, kakav imamo danas i u kom procentu će se taj broj podnesaka smanjiti, da li za 100%, 200%, 300%, koliko? Dakle, ni taj materijalno-finansijski element neće biti za Vladu Republike Srbije tako povoljan, kao što ona inače očekuje. I to je još jedan od razloga, zbog koga bi ovakvo povećanje sudskih taksi trebalo odbiti.
Ponovo kažem - ako će neko da kaže da je 25 hiljada dinara prava cena za brakorazvodnu parnicu, postavlja se pitanje... znate, to može da bude prava cena, ako možete već na pripremnom ročištu da izvršite pomirenje itd, pa hajde, eto, vidite da nije bio neki veliki problem, pa da se time utiče na smanjenje sudskih postupaka, kojih je inače previše u našoj zemlji.
Da se ne lažemo, i za naše ljude se kaže da vole da idu često pred sud i da tuže, da se žale itd, što je razumljivo, ali to je Ustavom zagarantovano pravo građana. Ali, na ovaj način - šta ćete ako bije čovek ženu, naravno da će žena da traži razvod, prilično je logično, a nema 25 hiljada dinara, šta da traži? Ide, živi negde drugde, pa šta sad. Ali, nemojte to da radite, to je nešto što ne može da se prihvati, to je ono što predstavlja problem u ovom zakonu.
Dobro bi bilo da neko iz Vlade dođe i da kaže nešto pozitivno o ovom predlogu zakona, a ne da se mi ovde prepiremo između različitih poslaničkih grupa, idemo sa našim argumentima, ukrštamo ih, a njih to uopšte ne interesuje. Oni su pametni, njih Narodna skupština ne zanima.
U sistemu podele vlasti, naravno, razdvojene su funkcije zakonodavne nadležnosti i funkcije izvršnih organa vlasti, odnosno prerogativi te vlasti, ali postoje instrumenti kontrole izvršne vlasti. U tom smislu je zakonodavna vlast najviša vlast, a u ovoj zemlji zakonodavna vlast postaje ništa, odnosno narodni poslanici, eventualno, služe za reketiranje, da im neko oduzima pare ovde, da bi se punio budžet, i apsolutno nizašta više.
Vladu Srbije Narodna skupština ne zanima, Vladu Srbije Narodna skupština ne interesuje kao vrhovno predstavničko telo. Njihovi predstavnici u ovom domu nemaju šta da rade. Pitanje je da li nas sada u sali ima 70, 80, toliko koliko interesuje i poslanike DOS-ove većine, a o vladinim predstavnicima da ne govorim.
Smatram takođe da u deobnim parnicama vrednost ne može biti manja od pet hiljada dinara, takođe previše, zaista previše. Imate primer, jedan neverovatan primer, i pozivam nekoga da nam objasni, od ljudi koji će podržati ovaj predlog zakona, makar od poslaničke većine, koji će se prepoznati u kritici rada Vlade. Kaže: "Ako predmet spora nije procenjiv, kao vrednost se uzima iznos od 50 novih do dve hiljade dinara". Razumem šta se dešavalo kod plaćanja oko taksenih maraka, jer je tu bilo i nekih izmena koje su donošene i početkom 2000. godine, pa se prelazilo na 750 dinara, pa se sada ide na hiljadu dinara itd. Ali, ovo o čemu sam govorio, vezano za IV odeljak, to su prosto neverovatne stvari koje ne mogu da se prihvate i koje ne odgovaraju životnom standardu građana, koje ne odgovaraju onome što se zaista može platiti, a mi nemamo pravo da rušimo Ustavom zagarantovane kategorije i Ustavom zagarantovana prava građana.
Zato u ime poslaničke grupe Srpske radikalne stranke pozivam predstavnike stranke gospodina Mihajlova da glasaju protiv ovog zakona, jer ne mogu da glasaju za (jer ne može da ga dorađuje Vlada u Narodnoj skupštini) i naravno da prihvate amandmane poslanika Srpske radikalne stranke, koji neće i ne mogu u svemu da poprave ovaj zakon, ali će ga delimično popraviti, jer će se, koliko-toliko, smanjiti iznosi tih taksi.
Dakle, mi nismo smanjivali iznose taksi u odnosu na inicijalni tekst zakona, to ćete videti u našim amandmanima, mi smo ih čak povećali za 100%, čini mi se, rekao sam, dakle, u najvećem broju amandmana, ali ne da se poveća za četiri hiljade procenata, kao što imamo neke amandmane. To je ono što je neprihvatljivo i to je ono što u ovom trenutku može da se radi.
Jedino rešenje je, dakle, povlačenje zakona iz procedure, jedino poslovničko, jedino zakonsko rešenje je povlačenje ovog akta iz procedure ili da se prihvate amandmani koji su već na raspolaganju narodnim poslanicima u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Hvala.

 Ima reč gospodin Mihajlov (pravo na repliku).

Pre svega, zamolio bih kolege - ako se već citiramo i parafraziramo, da to bar činimo verodostojno. Ja sam i rekao da će DSS, ukoliko Vlada ne povuče zakon iz procedure da ga doradi u delu u kome  mislimo da treba da ga doradi, glasati protiv zakona. Tu ništa nije sporno, zato što smatramo da promene koje se odnose samo na deo povećanja taksi nisu one koje su u ovom trenutku potrebne našem pravosuđu, da bi se najadekvatnije zaštitio interes građana, i zato smatramo da ovaj zakon treba u tom delu da se doradi.
Naravno da bi sva sredstva, i po novom predlogu zakona, trebalo da idu preko budžeta Republike Srbije. To je predviđeno i našim predlogom zakona, zato što smatramo da sredstva moraju da idu preko budžeta Republike Srbije, da bi postojala kontrola i nadzor nad utroškom tih sredstava. Ali, ono na čemu mi insistiramo, to je da se unapred zna da će jedan procenat od naplaćenih taksi ostajati pre svega tom sudu, to će biti 60 ili 50%, a drugih 50% ili 40%, ili koji procenat se opredeli zakonom, koristiće se za rad onih sudova koji ne mogu sami da prikupe sredstva i za sve ostale materijalne troškove u radu ministarstva.
To je naš predlog i mislimo da u tom pravcu treba razmišljati i u tom pravcu reformisati bar ovaj deo koji se odnosi na sudske takse. Ja bih samo dao jedan primer - prilikom imenovanja sudija rečeno je za sud u Kovačici kako je taj sud odličan, kako taj predsednik suda odlično radi, kako je on sredio sud, a onda posle dođemo do podataka da je on sredio sud zato što je bio miljenik u Ministarstvu pravde, zato što su mu prebačena ogromna sredstva da bi taj sud bio lepo uređen, i sve ostalo, ali taj sud nema puno predmeta.
S druge strane, imamo sud u Pančevu, odakle sam ja, koji je zatrpan predmetima, u kome se puno radi, a koji nije sređen kao neki drugi sudovi, i to je ta nepravičnost koja postoji. Znači, mi smo za to da se nađe jedan pravičan predlog, koji bi se odnosio pre svega na raspodelu tih sredstava, vodeći računa gde se sve ta sredstva ubiraju, s jedne strane, a sa druge strane, pomoći onim sudovima koji su proterani sa Kosova i Metohije i ostalim sudovima koji ne mogu da prikupe sredstva za rad, kako bi svi građani mogli da ostvare zajemčeno pravo da štite svoj interes putem sudova.

 Da li se još neko od predstavnika poslaničkih grupa javlja za reč? (Ne.)
Ukoliko ne, pre nego što narodni poslanici uzmu učešće u raspravi, podsetiću vas na vreme za načelnu raspravu po poslaničkim grupama, prema članu 90. Poslovnika.
Poslanička grupa DOS - dva sata i četrnaest minuta, poslanička grupa DOS - DSS - 54 minuta, poslanička grupa SPS - 44 minuta, poslanička grupa SRS - 27 minuta, poslanička grupa SSJ - 16 minuta, poslanička grupa DOS - Nova Srbija - devet minuta, poslanička grupa DOS - Reformisti Vojvodine i SDP - sedam minuta i poslanička grupa DOS - PDS - šest minuta.
Obaveštavam vas da su, saglasno članu 89. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine, do otvaranja pretresa, prijave za reč u pisanom obliku, sa sledećim redosledom, podneli poslanici Đuro Popović, a sledeći prijavljeni za reč je Veroljub Arsić.
Da li je prisutan narodni poslanik Đuro Popović? Izvolite.

Dame i gospodo, poštovane kolege poslanici, u svemu ostajem pri stavovima poslaničke grupe SSJ, kao i kod podnetih amandmana i dodajem - predlagač ovog zakonskog akta trebalo je da izvuče pouku o lošim stranama primene dosadašnjeg zakona od strane prethodne vlasti.

Naime, pokazalo se da su važeće takse već bile previsoke za građane, pravne subjekte, a pogotovu za penzionere, koji su u najvećem delu socijalni slučajevi, i da po istim taksama, kao nikada ranije u istoriji srpskog pravosuđa, davaoci takse nikada nisu obeštećeni, odnosno u sudskim odlukama nisu izricane zakonske zatezne kamate na taksu u korist onoga ko dobije spor.

Najviša taksa za odluku suda u vanrednom pravnom sredstvu, reviziji, iz jednog privrednog spora iznosila je na iznos uvaženih 150.000 dinara na dan 16. aprila 1997. godine, a u dinarskoj protivvrednosti 41.660 maraka. Danas je stranka u parničnom postupku za obeštećenje dobila svega 5.000 maraka i time izgubila ravno 36.660 maraka, tako da stranka u postupku može da doživi da u potpunosti tuženi nestane iz evidencije privrednih subjekata, pri tome imajući na umu da, prema dosadašnjoj praksi, parničenja traju čak i do 20 godina.

Znači, ovaj zakon je trebalo menjati u celosti i oštećenom priznati na datu taksu odgovarajuću zakonsku zateznu kamatu od dana uplate sudske takse. Ili još bolje, doneti najkvalitetnije rešenje, po kome bi sud birao taksu nakon svoje pravosnažne i izvršne sudske odluke. Tek bi u tom slučaju građani i svi pravni subjekti u Srbiji imali razloga da pred sudovima potraže zaštitu svojih prava. Kako da ojađeni i oštećeni građani smognu novca da plate predložene takse, koje im se, i kada su u pravu, vraćaju na pomenuti način, bez ukamaćenja.

Smatram da najniži iznos vrednosti spora za određivanje takse treba da bude 3.000 dinara, a ne 10.000 dinara, kako je predloženo, a to iz razloga što su pojedini pravni subjekti, a pogotovu javna komunalna preduzeća, onemogućeni da naplaćuju svoja potraživanja putem suda, jer ova potraživanja zastarevaju za godinu dana. U ovim slučajevima, praktično, ako vrednost spora ne prelazi 10.000 dinara, građani ne moraju da plaćaju uslugu. Primera radi, u opštini Bečej desilo se da je Javno komunalno preduzeće dug korisnika uterivalo uz pomoć policijske patrole. Reč je o intervenciji za naplaćivanje računa u Bačkom Gradištu - tom prilikom plaćano je pravno zastarelo potraživanje.

Naime, nama je predloženo i povećanje takse po članu 39, tarifni broj 38, stav 1. i 2, gde se "100 novih" zamenjuje brojem "300", a što se odnosi na predlog za izuzeće sudija. Šta reći o ovoj taksi, ako su praktično svi sudovi u Srbiji zauzeli stanovište da ne dopuštaju izuzeće sudije u poslednjih pet godina. Ovaj predlog je čist cinizam u odnosu na građane Srbije i otimanje novca.

Zato predlažem da se najpre izmeni Zakon o parničnom postupku, i to član 71. i 73. U suprotnom, da se bar ovaj član briše u potpunosti, pošto su ga sudije u praksi već suspendovale.

Na kraju samo da podsetim, ne tako davno u vreme prethodnog režima, današnji ministar pravde, gospodin Vladan Batić, javno je protestovao protiv visine tada važećih sudskih taksi. Danas je najglasniji da se rigorozno uvećaju davanja građana i pravnih subjekata na ime sudskih taksi. Kakvog li apsurda? Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić, a posle njega narodni poslanik Živodarka Dacin.

Po članu 82. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, izražavam sumnju u postojanje kvoruma. Za mene kao narodnog poslanika je sramota da govorim pred salom koja nije čak ni polunapunjena.