Poštovani gospodine predsedniče, poštovane kolege poslanici, Vlada Republike Srbije predlaže jedan zakon kojim se utvrđuje nova visina sudskih taksi. U odnosu na to postavlja se, po mom mišljenju, nekoliko logičnih pitanja:
1. Da li je povećanje sudskih taksi realno, da li prati porast troškova života?
2. Da li će građani Srbije moći da plate nove sudske takse?
3. Da li će povećanje sudskih taksi doprineti poboljšanju materijalnog položaja zaposlenih u pravosuđu?
4. Da li će povećanje sudskih taksi doprineti unapređenju rada pravosuđa, odnosno, da li će građani moći da ostvare svoja prava pred sudskim organima?
Prvo, da li visina sudskih taksi, s obzirom da je zadnje usklađivanje vršeno pre nekoliko godina, prati porast troškova života, odnosno, da li je zasnovano na jedinstvenom kriterijumu? Vidimo kroz sadržaj ovog predloga zakona da zakonodavac nije ovo pitanje uredio jednoobrazno. Negde su sudske takse povećane četiri puta, negde deset puta, a negde je usklađivanje i više.
Ostaje nejasno, u zakonu nema objašnjenja, zašto je primenjen različit kriterijum. Ovo pominjem iz razloga što je logično bilo očekivati da stopa rasta bude jedinstvena za sve sudske takse. Moram takođe primetiti da je Vlada Republike Srbije u jednom drugom zakonu, u izmenama i dopunama Krivičnog zakona, kod krivičnih dela čije zakonsko obeležje sadrži imovinsku vrednost, izvršila povećanje nominalnih iznosa za četiri puta. Znači, primenila je jedan jedinstven kriterijum.
U ovom predlogu zakona Vlada primenjuje drugi kriterijum. Zašto su sudske takse negde povećane četiri, negde pet, negde šest, a negde 10 i više puta? Odgovor može biti sledeći: ako je u pitanju vremenska razlika u odnosu na dva različita zakona, onda bi kriterijum u ta dva zakona trebalo da bude različit, a ne u jednom zakonu različit kriterijum. Ako to nije, onda je u pitanju nemanje čvrstog kriterijuma Vlade Republike Srbije, onda je u pitanju čist voluntarizam. To u svakom slučaju nije dobro za građane Republike Srbije i govori o načinu rada Vlade.
Drugo, da li će građani moći da plate novo povećanje sudske takse? Uzimajući u obzir konstanatan rast troškova života u Srbiji tokom 2000. godine, a da plate ne prate rast cena, što je logična posledica stalnog pada i proizvodnje tokom cele godine, kao i činjenicu da imamo smanjenje materijalnih prava zaposlenih, tj. onih koji ostanu bez posla, logično da građani neće imati novca za nove više sudske takse. Onaj novac koji budu zaradili biće im primarno potreban za zadovoljenje egzistencijalnog životnog minimuma.
Treće, da li će ovo povećanje sudskih taksi doprineti poboljšanju materijalnog položaja zaposlenih u pravosuđu? Neće, jer novac od sudskih taksi ide u budžet Republike Srbije i biće trošen za druge potrebe. Pre nekoliko godina stanje u pravosuđu, u materijalnoj sferi, nije bilo dobro, ali smo tada i znali razlog zašto je to tako - posledica dugotrajnih sankcija, iscrpljenost zemlje, kasnije bombardovanja, rata, itd. znači, svega onoga što nam se dešavalo u proteklih nekoliko godina.
Sada, od početka 2000. godine, bar u ekonomskoj sferi i na međunarodnom planu imamo jednu potpuno drugu situaciju, navodnu otvorenost i prijem u sve međunarodne i finansijske institucije, ali porasta proizvodnje nema, porasta životnog standarda nema, porasta plata zaposlenih nema. Naravno, nema ni sankcija.
Sve to, nazovipozitivno, nema nikakvog pozitivnog uticaja na poboljšanje materijalnog položaja zaposlenih u pravosuđu. To, bez sumnje, jeste jedan negativan faktor koji odslikava ili daje jedan ugao opšteg stanja u pravosuđu. Drugi, svakako jeste ovo konstantno permanentno mešanje izvršne vlasti u rad pravosudnih organa. Ali, o tome ovom prilikom neću govoriti, već kad budemo razgovarali o sledećem setu zakona.
Četvrto, da li će ovim zakonom biti unapređen rad u pravosuđu, tj. da li će građani moći da ostvare svoja prava? Ostvarivanje prava pred sudovima, usled povećanja sudskih taksi, može biti ovim zakonom dovedeno u pitanje za veliki broj fizičkih i pravnih lica, odnosno može postati privilegija užeg kruga bogatih. Umesto plaćanja sudskih taksi, građani će, primera radi, sklapati fiktivne ugovore, izbegavati uknjižbe nepokretnosti, prava i drugo, a negativne posledice, a biće ih više, odraziće se, naravno, mnogostruko.
Sve ove stvari koje sam pomenuo, pogotovo vezane za visinu sudskih taksi i činjenicu da građani neće moći da plate sudske takse, kao i da sredstva od sudskih taksi neće biti upotrebljena za poboljšanje materijalnog položaja zaposlenih u pravosuđu, uverile su nas, poslanike SPS-a, da je ovaj zakon loš i da Vlada treba da ga povuče. Mi, socijalisti, nećemo ovaj predlog zakona podržati.
Na kraju, oko činjenica koje su pomenule i neke kolege poslanici da u Skupštini nema predstavnika Vlade - bez sumnje to predstavlja ignorisanje parlamenta i poslanika i to u dužem kontinuitetu.Ispred Vlade nema nikoga ko bi mogao dodatno da objasni neka zakonska rešenja. Nema nikoga ko bi mogao dati odgovore na neka pitanja koja postavljaju poslanici.
Ne znam zašto smo u Poslovniku o radu Narodne skupštine prihvatili amandmane da predstavnici Vlade mogu da govore kad i koliko hoće, kad njih uopšte nema. To, nama socijalistima, govori o jednoj vrsti nadmenosti koju Vlada pokazuje parlamentu, o tome da Vlada sebe smatra autonomnim telom za koju parlament nije važan, osim u slučaju da da saglasnost na zakone koje ona predlaže. Mi, socijalisti, smatramo da to nije dobro ni za parlament, a kamoli za državu Srbiju i njene građane.