Konstatujem da je narodni poslanik Aleksandar  Vučić povukao amandman na član 8.

Time smo završili pretres Predloga zakona u pojedinostima i odlučivanje o amandmanima. Predstavnik predlagača nije tu. Zaključujem pretres predloga zakona u pojedinostima.

Stavljam na glasanje Predlog zakona o izmenama Zakona o izvršenju popisa stanovništva, domaćinstava i stanova u 2001.godini u Republici Srbiji, u celini.

Za 116, protiv 39, uzdržanih nije bilo, nisu glasala 22, ukupno 177.

Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova usvojila Predlog zakona o izmenama Zakona o izvršenju popisa stanovništva, domaćinstava i stanova u 2001.godini u Republici Srbiji.

Prelazimo na 2. tačku dnevnog reda: - PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O SUDSKIM TAKSAMA

Primili ste Predlog zakona koji je podnela Vlada Republike Srbije.

Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Dragan Marković, Petar Petrović, Miloš Lukić, Ljubomir Mucić, Rajko Baralić, Aleksandar Vučić, Gordana Pop-Lazić, Nataša Jovanović i Tomislav Nikolić. Narodni poslanik Rajko Baralić obavestio je Narodnu skupštinu da povlači amandman na član 10. Predloga zakona. Pored toga, primili ste ispravke u amandmanima koje su podneli narodni poslanici Nataša Jovanović - na član 34. i Petar Petrović - na član 6. Predloga zakona. Primili ste izveštaje Odbora za finansije, Odbora za pravosuđe i upravu i Zakonodavnog odbora o razmatranju Predloga zakona.

Pre otvaranja načelnog pretresa podsećam vas na Poslovnikom utvrđeno ukupno vreme rasprave u načelu.

Da li ima predloga da se vreme za raspravu u načelu produži? Nema.

Izvolite. Gospodin Nikolić, po Poslovniku.

Gospodine predsedniče, ne znam zašto, ali izostavili ste amandman narodnog poslanika Božidara Vučurovića na član 6. Predloga zakona o sudskim taksama, koji je u Skupštini zaveden 18.oktobra pod brojem 03434-2163/01 u 12 časova i 30 minuta. Tu je i drugi koji ima isti broj.

Ne bih znao da vam kažem, evo zapisano je i proveriće se o čemu se radi, a do rasprave o amandmanima...
(Božidar Vučurović, sa mesta: Mogu ja da vam objasnim ukoliko mi dozvolite.)
Nema potrebe. Nije vas pitao gospodin Nikolić, nego Skupštinu. Prema tome, od Skupštine će dobiti odgovor. Možemo nastaviti rad, ako se slažete, jer ćemo do amandmana imati još vremena.
Da li ima predloga da se produži vreme rasprave? (Ne.)
Molim predsednike - predstavnike poslaničkih grupa da podnesu liste govornika.
Da li ima još prijava? (Nema.)
Otvaram načelni pretres.
Da li predstavnik predlagača želi reč? (Nema ga.)
Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? (Ne.)
Pre nego što nastavim, pošto nije obeleženo, pretpostavljam da je poslanička grupa SPS protiv, naravno.
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč? Izvolite.

 Uvaženi gospodine predsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, povodom Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o sudskim taksama Stranka srpskog jedinstva je odlučila da ovaj zakon ne podrži iz sledećih razloga:u članu 3. Predloga zakona stoji da se u članu 28. reči "250 novih" zamenjuje sa "10.000 dinara" i ovde se radi o povećanju cene za 40 puta; u članu 4. stoji, u članu 31. reči "500 novih dinara" zamenjuju se brojem "5.000 dinara," a ovde se uvećava cena sudske takse za 10 puta; u članu 5. piše, u članu 33. stav 3. reči "50 novih dinara" zamenjuju se brojem "2.000 dinara", gde se takođe povećava cena sudske takse za 40 puta.
U obrazloženju ovog predloga zakona stoji - noveliranjem zakona predlaže se srazmerno povećanje taksa, odnosno usklađivanje taksa sa promenjenim ekonomskim okolnostima, sa rastom zarada i cena, kao i drugim činiocima koji znatno utiču na poskupljenje troškova rada sudova.
Uz puno uvažavanje teške ekonomske situacije u našem sudstvu, moram da konstatujem da plate nisu porasle za 40 puta, niti za 100 puta, a takođe ni cene nisu porasle za 40 puta, odnosno 100 puta. Zato je ovo obrazloženje Vlade u svakom slučaju neprimereno, a čini mi se i neistinito.
Žao mi je što upotrebljavam ovako grube reči, ali je to činjenica. Vlada je u obrazloženju tvrdila i tvrdi da su ovi troškovi poskupljenja sudskih taksa srazmerno rastu zarada i rastu cena, što zaista nije tako. Iz tih razloga, a zbog zaštite standarda naših građana, koji je ionako urušen u poslednje vreme, Stranka srpskog jedinstva neće podržati ovaj zakon i glasaće protiv njega. Hvala na razumevanju.

Reč ima gospodin Vučić, a zatim gospodin Obradović. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, predlog ovog zakona trebalo je da obrazloži neko od predstavnika Vlade Republike Srbije, odnosno morao je. Mislim da je za ovlašćenog predlagača izabran ministar pravde i lokalne samouprave, Vladan Batić. To piše u tekstu koji smo svi dobili, ali ovde nema ni jednog jedinog člana Vlade koji bi nešto rekao o zakonu kojim oni žele da ubede narodne poslanike da  za njega glasaju.
Nikada se u Narodnoj skupštini ovakve stvari nisu dešavale. Nikada. Pozivam narodne poslanike vladajuće većine da to zaista shvate, da to razumeju, da pogledaju ako hoće čak i iz onog diktatorskog perioda da je i tada bio pravi procvat reformi i demokratije u odnosu na ovo što danas imamo.
Danas Vlada očekuje da se usvoji njen zakon. Jedan, po našem mišljenju, loš zakon. Loš zakon zato što predstavlja dodatni udar na standard građana. Čak se meša i u neka ustavom zagarantovana prava ljudi, gotovo na direktan način. Objasniću o čemu je reč. A, nema ni jednog predstavnika Vlade koji će da izađe i da obrazloži narodnim poslanicima zašto je potrebno glasati za ovaj zakon. Zašto je potrebno na ovakav način povećati sudske takse, taksene tarife na svaki podnesak, na tužbu, protivtužbu, prigovor, prebijanje i na sve drugo.
Da vidimo o čemu je ovde reč. Naime, ovde imamo nešto što bi trebalo da nas pomalo vrati u eru tržišta, čak i u grani sudske vlasti koja mora da bude potpuno nezavisna, ne samo od izvršne nego i od zakonodavne, a naročito pojedini sudovi, to se razume, koji nemaju veze sa sudovima opšte nadležnosti, kao što je Ustavni sud, ali je ovde i Vrhovni sud itd. Moramo na svaki način da vidimo kako se plaća i na koji način se izdržavaju svi koji rade u pravosudnom sistemu Srbije.
Ovde se kaže da se povećava učešće taksenih obveznika u finansiranju rada sudova. To je tačno. Ali, postavlja se pitanje da li će čak i u tome materijalni efekat biti onakav kakav je Vlada želela, a na stranu da li će ustavom zagarantovano pravo građana na sudsku zaštitu, Ustavom Republike Srbije i Ustavom Savezne Republike Jugoslavije, biti uopšte omogućeno.
Mislim da neće zato što po pojedinim sporovima, to u četvrtom odeljku imate, može da se vidi da je potrebno izdvojiti ogroman novčani iznos za određene podneske, ogroman novčani iznos. Recimo, ako je do sada bilo potrebno 2.500 dinara za podnošenje tužbe za brakorazvodnu parnicu, ili nešto drugo, sada vam je potrebno 25.000 dinara.
Za mene se postavlja pitanje, naravno, ako je namera države da merama, odnosno sudskim taksama vrši mere generalne i specijalne prevencije u porodično-pravnoj oblasti, da želi da štiti opstanak braka, ali šta tamo gde ima izuzetno opravdanih razloga za razvod - kako će neko ko nema taj novac skupiti 1.000 maraka ili 900 maraka, već koliko to iznosi...

Molim vas da ne dobacujete. Molim vas nemojte da dobacujete, opomena je opomena.

Samo vi nemojte nikoga da reketirate. Ne brinem ja, ne tražim nikome opomenu.
Dakle, što... aman čoveče, hoćete li da me pustite da govorim?
Dakle, suština je u tome da imamo sporove u kojima će vrednost podneska, dakle sudska taksa, biti veća od celokupne vrednosti spora. Tako ovde imate primer smetanja poseda. Ako je reč o nekoj beznačajnoj stvari, o nečemu što je za nekoga od manjeg značaja, ali čovek želi da zaštiti svoje pravo, on ima ustavom zagarantovano pravo na sudsku zaštitu. On mora da da najmanje 5.000 dinara zbog smetanja poseda. Ovde imate mogućnost, čak kaže - ako predmet spora nije procenjiv, kao vrednost se uzima iznos umesto od 50, koliko je do sada stajalo u zakonu, 2.000 dinara, što je za 40 puta više od onoga što smo imali do sada. Dakle, za 40 puta povećano.
Da li su zarade i cene - jer se ovde govori o vrlo netačnim poenima, umesto da se govori o indeksima troškova, o indeksima cena, o tome koliko su nominalne plate - povećane, da bismo na osnovu nečega mogli da zaključimo zašto su ove sudske takse ovako povećane, taksene tarife. Ovde se radi o tome da imamo u jednoj rečenici nešto što je vrlo neodređeno - govori se o promenjenim društvenim okolnostima, o povećanju cena i zarada.
Povećanje zarada u nominalnom iznosu je negde oko 20-30%, tako da se ni u kom slučaju ne može ovde govoriti o usklađivanju sa povećanjem zarada. Može se govoriti o usklađivanju sa povećanjem cena. Tačno je da su određene cene povećane za 100, 200, 300, 400, 500, ali nisam još čuo da su neke povećane za 4.000%, kao što ovde imamo primere. Možda i jeste, možda je i toga bilo, ali ja još nisam čuo. Znam da je struja povećana za oko 300%, znam da su telefonski impulsi povećani za oko 300%, znam za cenu hleba i mleka, za oko 300 i 400% su povećane, ali za 4.000% još nisam čuo da je neka cena toliko povećana. Evo, ovde to imamo.
Zarade nisu prelazile, govorim o nominalnim zaradama, da ne govorim o onoj razlici između bruto i neto plate, jer vi sada govorite da je plata 200, imajući u vidu da se u to računa sve ono što je nekad računato kao topli obrok, regres i sve ostalo, pa zato govorite da je to mnogo više u odnosu na nekadašnjih 90, a objektivno i suštinski nije. Dakle, imajući sve to u vidu, čini mi se da su ove sudske takse jedan novi namet građanima, nešto što će građani teško moći da podnesu, nešto što će im u krajnjoj liniji još više zavlačiti ruku u džep, imajući u vidu i sve ono što se dešavalo poslednjih meseci. Pitanje je da li će moći da ostvare svoje ustavom garantovano pravo, a ustavom garantovano pravo je pravo na sudsku zaštitu.
Sa ovakvim sudskim taksama, sa ovakvim rešenjima, koja je Vlada predložila, a koja niko u Narodnoj skupštini od predstavnika Vlade ne želi da brani i ne želi da objašnjava narodnim poslanicima, čini mi se da nećemo daleko stići i da ćemo građanima samo otežavati i oduzimati njihova prava. Ako hoćete, time se dira i u korpus ljudskih prava i sloboda, na koje je DOS-ovska većina bila navodno toliko ponosna. Da li će ljudi moći ta prava da ostvaruju, siguran sam da u velikoj meri neće.
Nije problem za tarife kada je vrednost spora preko 500.000 dinara, jer taj će imati da plati tih 10%, koliko to iznosi, plus određeni procenat prema vrednosti spora. Ali, šta će oni ljudi čija je vrednost spora neuporedivo manja, koji taj novac nemaju i obično, govorim najpre o parnicama, taj novac nemaju, tu mogućnost nemaju, na koji način će svoje pravo zaštititi?
Poslanička grupka Srpske radikalne stranke smatra da je to udar na džepove, budžet i standard građana Srbije i zbog toga će glasati protiv Predloga zakona. Hvala vam.

Da li se još neko javlja za reč?

Poštovani gospodine predsedniče, poštovane kolege poslanici, Vlada Republike Srbije predlaže jedan zakon kojim se utvrđuje nova visina sudskih taksi. U odnosu na to postavlja se, po mom mišljenju, nekoliko logičnih pitanja:
1. Da li je povećanje sudskih taksi realno, da li prati porast troškova života?
2. Da li će građani Srbije moći da plate nove sudske takse?
3. Da li će povećanje sudskih taksi doprineti poboljšanju materijalnog položaja zaposlenih u pravosuđu?
4. Da li će povećanje sudskih taksi doprineti unapređenju rada pravosuđa, odnosno, da li će građani moći da ostvare svoja prava pred sudskim organima?
Prvo, da li visina sudskih taksi, s obzirom da je zadnje usklađivanje vršeno pre nekoliko godina, prati porast troškova života, odnosno, da li je zasnovano na jedinstvenom kriterijumu? Vidimo kroz sadržaj ovog predloga zakona da zakonodavac nije ovo pitanje uredio jednoobrazno. Negde su sudske takse povećane četiri puta, negde deset puta, a negde je usklađivanje i više.
Ostaje nejasno, u zakonu nema objašnjenja, zašto je primenjen različit kriterijum. Ovo pominjem iz razloga što je logično bilo očekivati da stopa rasta bude jedinstvena za sve sudske takse. Moram takođe primetiti da je Vlada Republike Srbije u jednom drugom zakonu, u izmenama i dopunama Krivičnog zakona, kod krivičnih dela čije zakonsko obeležje sadrži imovinsku vrednost, izvršila povećanje nominalnih iznosa za četiri puta. Znači, primenila je jedan jedinstven kriterijum.
U ovom predlogu zakona Vlada primenjuje drugi kriterijum. Zašto su sudske takse negde povećane četiri, negde pet, negde šest, a negde 10 i više puta? Odgovor može biti sledeći: ako je u pitanju vremenska razlika u odnosu na dva različita zakona, onda bi kriterijum u ta dva zakona trebalo da bude različit, a ne u jednom zakonu različit kriterijum. Ako to nije, onda je u pitanju nemanje čvrstog kriterijuma Vlade Republike Srbije, onda je u pitanju čist voluntarizam. To u svakom slučaju nije dobro za građane Republike Srbije i govori o načinu rada Vlade.
Drugo, da li će građani moći da plate novo povećanje sudske takse? Uzimajući u obzir konstanatan rast troškova života u Srbiji tokom 2000. godine, a da plate ne prate rast cena, što je logična posledica stalnog pada i proizvodnje tokom cele godine, kao i činjenicu da imamo smanjenje materijalnih prava zaposlenih, tj. onih koji ostanu bez posla, logično da građani neće imati novca za nove više sudske takse. Onaj novac koji budu zaradili biće im primarno potreban za zadovoljenje egzistencijalnog životnog minimuma.
Treće, da li će ovo povećanje sudskih taksi doprineti poboljšanju materijalnog položaja zaposlenih u pravosuđu? Neće, jer novac od sudskih taksi ide u budžet Republike Srbije i biće trošen za druge potrebe. Pre nekoliko godina stanje u pravosuđu, u materijalnoj sferi, nije bilo dobro, ali smo tada i znali razlog zašto je to tako - posledica dugotrajnih sankcija, iscrpljenost zemlje, kasnije bombardovanja, rata, itd. znači, svega onoga što nam se dešavalo u proteklih nekoliko godina.
Sada, od početka 2000. godine, bar u ekonomskoj sferi i na međunarodnom planu imamo jednu potpuno drugu situaciju, navodnu otvorenost i prijem u sve međunarodne i finansijske institucije, ali porasta proizvodnje nema, porasta životnog standarda nema, porasta plata zaposlenih nema. Naravno, nema ni sankcija.
Sve to, nazovipozitivno, nema nikakvog pozitivnog uticaja na poboljšanje materijalnog položaja zaposlenih u pravosuđu. To, bez sumnje, jeste jedan negativan faktor koji odslikava ili daje jedan ugao opšteg stanja u pravosuđu. Drugi, svakako jeste ovo konstantno permanentno mešanje izvršne vlasti u rad pravosudnih organa. Ali, o tome ovom prilikom neću govoriti, već kad budemo razgovarali o sledećem setu zakona.
Četvrto, da li će ovim zakonom biti unapređen rad u pravosuđu, tj. da li će građani moći da ostvare svoja prava? Ostvarivanje prava pred sudovima, usled povećanja sudskih taksi, može biti ovim zakonom dovedeno u pitanje za veliki broj fizičkih i pravnih lica, odnosno može postati privilegija užeg kruga bogatih. Umesto plaćanja sudskih taksi, građani će, primera radi, sklapati fiktivne ugovore, izbegavati uknjižbe nepokretnosti, prava i drugo, a negativne posledice, a biće ih više, odraziće se, naravno, mnogostruko.
Sve ove stvari koje sam pomenuo, pogotovo vezane za visinu sudskih taksi i činjenicu da građani neće moći da plate sudske takse, kao i da sredstva od sudskih taksi neće biti upotrebljena za poboljšanje materijalnog položaja zaposlenih u pravosuđu, uverile su nas, poslanike SPS-a, da je ovaj zakon loš i da Vlada treba da ga povuče. Mi, socijalisti, nećemo ovaj predlog zakona podržati.
Na kraju, oko činjenica koje su pomenule i neke kolege poslanici da u Skupštini nema predstavnika Vlade - bez sumnje to predstavlja ignorisanje parlamenta i poslanika i to u dužem kontinuitetu.Ispred Vlade nema nikoga ko bi mogao dodatno da objasni neka zakonska rešenja. Nema nikoga ko bi mogao dati odgovore na neka pitanja koja postavljaju poslanici.
Ne znam zašto smo u Poslovniku o radu Narodne skupštine prihvatili amandmane da predstavnici Vlade mogu da govore kad i koliko hoće, kad njih uopšte nema. To, nama socijalistima, govori o jednoj vrsti nadmenosti koju Vlada pokazuje parlamentu, o tome da Vlada sebe smatra autonomnim telom za koju parlament nije važan, osim u slučaju da da saglasnost na zakone koje ona predlaže. Mi, socijalisti, smatramo da to nije dobro ni za parlament, a kamoli za državu Srbiju i njene građane.