Poštovani predsedniče, poštovane kolege narodni poslanici, ovaj Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sudskim taksama jeste materijal koji se zapravo višestruko može posmatrati, analizirati i komentarisati. Kako god bilo, jedno je sigurno, a to je da predlog ovog zakona stavlja ponovo namet na džep naših građana, a drugo da su ta sva sredstva namenjena budžetu Republike Srbije.
Različito posmatram situaciju sa jedne i sa druge strane i moram da kažem da ne mogu, a da ne prihvatim obrazloženje da je naše pravosuđe u teškoj materijalnoj situaciji i da verovatno u ovom trenutku država nema neki drugi način, nego preko ovih sudskih taksi, da poboljša tu materijalnu situaciju. Složila bih se sa ovim i razumela bih visinu tih navedenih sudskih taksi, ali pod uslovom da postoji neki pravosudni budžet ili neki podbudžet pravosuđa u okviru budžeta Republike Srbije, gde bi praktično sva ta sredstva dobijena od sudskih taksi išla u taj pravosudni budžet i time bismo praktično postigli više efekata.
Pod broj jedan, smatram da bi se poboljšalo ažuriranje svih predmeta, jer bi praktično direktno sami izvršioci uticali upravo na materijalni položaj samog suda, a isto tako na ličnu materijalnu situaciju i to bi u stvari za mene bio korak po korak dolaska do nezavisnog sudstva, o čemu mi naročito volimo da pričamo u zadnjih godinu dana. Međutim, od nezavisnog sudstva u ovim okolnostima još uvek nema ništa.
Bilo bi lepo da je predlagač tu, ali kao i obično njega nema, pa da je kao podatak dao, recimo, koliki je to red veličina sredstava koja se od sudskih taksi ostvare na nivou, recimo, jednog opštinskog suda, pa koliko bi to uvećanje bilo za 4-10, pa i više puta od sudskih taksi, pa kada bi se napravila komparacija verujem da to ne bi bila minorna sredstva.
Ta sredstva mogla bi još jednu stvar da učine, a videli smo da ćemo po hitnom postupku ponovo imati predlog postavljanja ljudi na mesto predsednika raznih sudova da bi zaista i u tome prestalo paljenje političkog semafora i postavljanje ljudi u zavisnosti od toga da li će se kod pojedine koalicione partije upaliti zeleno svetlo političkog semafora ili crveno svetlo političkog semafora, nego bi se jednostavno na ta mesta birali ljudi koji su pre svega dokazani svojim radom i iskustvom u sudovima.
Dakle, dokle god ne postoji materijalna nezavisnost ne možemo da govorimo o nezavisnom sudstvu, a tome svi težimo. S obzirom da se iz Predloga zakona vidi da sva sredstva idu u budžet Republike Srbije, moje pitanje predlagaču bi bilo: da li će naše pravosuđe dobiti 4 -10, pa i 40 puta veća sredstva u odnosu na sredstva koja su do sada bila izdvajana? Sigurna sam da tako neće biti i, prema tome, naše sudstvo i dalje ne može da bude nezavisno, jer će direktno biti zavisno od izvršne vlasti u čijem mandatu je i budžet Republike Srbije.
Ako nema tog nekog opravdanja, koje bi po meni bilo zaista apsolutno logično, zaista ne vidim da cilj koji je ovaj predlog zakona imao opravdava ta visoka sredstva koja su data u Predlogu i zbog toga smatram da, sa ove tačke gledišta, zakon nije ispunio očekivanja.
S druge strane, možemo da posmatramo korisnike ovog predloga zakona, a to smo upravo svi mi i to su upravo svi naši građani Srbije, koji će zbog ovako visokih sudskih taksi biti sigurno onemogućeni, zbog, nažalost, niskog standarda i momentalno loše ekonomske situacije, da rešavaju u sudovima nešto što prosto sam život kao takav nametne, kao što su kupoprodaje, čuli smo brakorazvodne parnice, recimo neke zaostavštine i tome slično. Praktično sa ovim sudskim taksama mi udaljujemo pravdu od naših građana.
U obrazloženju ovog zakona stoji: "Noveliranjem zakona predlaže se srazmerno uvećanje taksi, odnosno usklađivanje taksi sa promenjenim ekonomskim okolnostima, sa rastom zarada i cena i sa drugim činiocima koji znatno utiču na poskupljenje troškova rada sudova".
Malo me zbunjuje šta je to novonastala ekonomska situacija, ako Vlada Republike Srbije i naš guverner Narodne banke tvrde da dinar nikada nije bio stabilniji nego što je sada, i zašto onda uvećanje ovih taksi i do 10 puta.
Drugo, kaže se da se vrši usklađivanje sa rastom zarada. Svakako znamo da standard naših radnika, naših građana nije poboljšan u odnosu na prošlu godinu od 2-10 puta. Ako meni ne verujete, molim vas da pogledate i uporedite svoje džepove, a reći ću vam da sam ja to učinila i kao zdravstveni radnik, kao specijalista medicinske biohemije: moja plata septembra meseca 2000. godine bila je 6.120,12 dinara, a septembra ove godine 10.785,73 dinara. Što znači da je ona uvećana samo za 76,23%.
Prema tome, apsolutno ne stoji ovaj razlog obrazloženja. Jedino što bih mogla da prihvatim to je ovo treće, da se uskladilo sa rastom cena, ali nažalost i naši zvanični statistički podaci govore iz meseca u mesec da potrošačka korpa zaista enormno raste.
Ako već niko, praktično, donošenjem ovog zakona i glasanjem za, neće dobiti ništa - neće se poboljšati materijalni položaj zaposlenih u sudovima, niti će se poboljšati uslovi rada ljudi u sudovima, niti će naši građani biti zadovoljni, a jasno mi je da zbilja treba povećati te sudske takse - evo dajem jedan konkretan predlog, a to je da praktično sudske takse budu uvećane za procenat rasta, recimo, zarada u zdravstvu, a to je za 76,23%.
Molim vas, zaista moram ovo da kažem, trebalo bi da prestanemo da donosimo zapadne cene i zapadne zakone. Ne zato što sam ja protiv toga, naprotiv. Ali, prvo bih volela da se stvore uslovi da naši građani imaju zapadni standard i onda bi zbilja bilo mnogo manje priče i o visini cena, u ovom trenutku sudskih taksi, i o svim ostalim zakonima. Hvala lepo.
