Ima reč gospodin Mihajlov (pravo na repliku).

Pre svega, zamolio bih kolege - ako se već citiramo i parafraziramo, da to bar činimo verodostojno. Ja sam i rekao da će DSS, ukoliko Vlada ne povuče zakon iz procedure da ga doradi u delu u kome  mislimo da treba da ga doradi, glasati protiv zakona. Tu ništa nije sporno, zato što smatramo da promene koje se odnose samo na deo povećanja taksi nisu one koje su u ovom trenutku potrebne našem pravosuđu, da bi se najadekvatnije zaštitio interes građana, i zato smatramo da ovaj zakon treba u tom delu da se doradi.
Naravno da bi sva sredstva, i po novom predlogu zakona, trebalo da idu preko budžeta Republike Srbije. To je predviđeno i našim predlogom zakona, zato što smatramo da sredstva moraju da idu preko budžeta Republike Srbije, da bi postojala kontrola i nadzor nad utroškom tih sredstava. Ali, ono na čemu mi insistiramo, to je da se unapred zna da će jedan procenat od naplaćenih taksi ostajati pre svega tom sudu, to će biti 60 ili 50%, a drugih 50% ili 40%, ili koji procenat se opredeli zakonom, koristiće se za rad onih sudova koji ne mogu sami da prikupe sredstva i za sve ostale materijalne troškove u radu ministarstva.
To je naš predlog i mislimo da u tom pravcu treba razmišljati i u tom pravcu reformisati bar ovaj deo koji se odnosi na sudske takse. Ja bih samo dao jedan primer - prilikom imenovanja sudija rečeno je za sud u Kovačici kako je taj sud odličan, kako taj predsednik suda odlično radi, kako je on sredio sud, a onda posle dođemo do podataka da je on sredio sud zato što je bio miljenik u Ministarstvu pravde, zato što su mu prebačena ogromna sredstva da bi taj sud bio lepo uređen, i sve ostalo, ali taj sud nema puno predmeta.
S druge strane, imamo sud u Pančevu, odakle sam ja, koji je zatrpan predmetima, u kome se puno radi, a koji nije sređen kao neki drugi sudovi, i to je ta nepravičnost koja postoji. Znači, mi smo za to da se nađe jedan pravičan predlog, koji bi se odnosio pre svega na raspodelu tih sredstava, vodeći računa gde se sve ta sredstva ubiraju, s jedne strane, a sa druge strane, pomoći onim sudovima koji su proterani sa Kosova i Metohije i ostalim sudovima koji ne mogu da prikupe sredstva za rad, kako bi svi građani mogli da ostvare zajemčeno pravo da štite svoj interes putem sudova.

 Da li se još neko od predstavnika poslaničkih grupa javlja za reč? (Ne.)
Ukoliko ne, pre nego što narodni poslanici uzmu učešće u raspravi, podsetiću vas na vreme za načelnu raspravu po poslaničkim grupama, prema članu 90. Poslovnika.
Poslanička grupa DOS - dva sata i četrnaest minuta, poslanička grupa DOS - DSS - 54 minuta, poslanička grupa SPS - 44 minuta, poslanička grupa SRS - 27 minuta, poslanička grupa SSJ - 16 minuta, poslanička grupa DOS - Nova Srbija - devet minuta, poslanička grupa DOS - Reformisti Vojvodine i SDP - sedam minuta i poslanička grupa DOS - PDS - šest minuta.
Obaveštavam vas da su, saglasno članu 89. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine, do otvaranja pretresa, prijave za reč u pisanom obliku, sa sledećim redosledom, podneli poslanici Đuro Popović, a sledeći prijavljeni za reč je Veroljub Arsić.
Da li je prisutan narodni poslanik Đuro Popović? Izvolite.

Dame i gospodo, poštovane kolege poslanici, u svemu ostajem pri stavovima poslaničke grupe SSJ, kao i kod podnetih amandmana i dodajem - predlagač ovog zakonskog akta trebalo je da izvuče pouku o lošim stranama primene dosadašnjeg zakona od strane prethodne vlasti.

Naime, pokazalo se da su važeće takse već bile previsoke za građane, pravne subjekte, a pogotovu za penzionere, koji su u najvećem delu socijalni slučajevi, i da po istim taksama, kao nikada ranije u istoriji srpskog pravosuđa, davaoci takse nikada nisu obeštećeni, odnosno u sudskim odlukama nisu izricane zakonske zatezne kamate na taksu u korist onoga ko dobije spor.

Najviša taksa za odluku suda u vanrednom pravnom sredstvu, reviziji, iz jednog privrednog spora iznosila je na iznos uvaženih 150.000 dinara na dan 16. aprila 1997. godine, a u dinarskoj protivvrednosti 41.660 maraka. Danas je stranka u parničnom postupku za obeštećenje dobila svega 5.000 maraka i time izgubila ravno 36.660 maraka, tako da stranka u postupku može da doživi da u potpunosti tuženi nestane iz evidencije privrednih subjekata, pri tome imajući na umu da, prema dosadašnjoj praksi, parničenja traju čak i do 20 godina.

Znači, ovaj zakon je trebalo menjati u celosti i oštećenom priznati na datu taksu odgovarajuću zakonsku zateznu kamatu od dana uplate sudske takse. Ili još bolje, doneti najkvalitetnije rešenje, po kome bi sud birao taksu nakon svoje pravosnažne i izvršne sudske odluke. Tek bi u tom slučaju građani i svi pravni subjekti u Srbiji imali razloga da pred sudovima potraže zaštitu svojih prava. Kako da ojađeni i oštećeni građani smognu novca da plate predložene takse, koje im se, i kada su u pravu, vraćaju na pomenuti način, bez ukamaćenja.

Smatram da najniži iznos vrednosti spora za određivanje takse treba da bude 3.000 dinara, a ne 10.000 dinara, kako je predloženo, a to iz razloga što su pojedini pravni subjekti, a pogotovu javna komunalna preduzeća, onemogućeni da naplaćuju svoja potraživanja putem suda, jer ova potraživanja zastarevaju za godinu dana. U ovim slučajevima, praktično, ako vrednost spora ne prelazi 10.000 dinara, građani ne moraju da plaćaju uslugu. Primera radi, u opštini Bečej desilo se da je Javno komunalno preduzeće dug korisnika uterivalo uz pomoć policijske patrole. Reč je o intervenciji za naplaćivanje računa u Bačkom Gradištu - tom prilikom plaćano je pravno zastarelo potraživanje.

Naime, nama je predloženo i povećanje takse po članu 39, tarifni broj 38, stav 1. i 2, gde se "100 novih" zamenjuje brojem "300", a što se odnosi na predlog za izuzeće sudija. Šta reći o ovoj taksi, ako su praktično svi sudovi u Srbiji zauzeli stanovište da ne dopuštaju izuzeće sudije u poslednjih pet godina. Ovaj predlog je čist cinizam u odnosu na građane Srbije i otimanje novca.

Zato predlažem da se najpre izmeni Zakon o parničnom postupku, i to član 71. i 73. U suprotnom, da se bar ovaj član briše u potpunosti, pošto su ga sudije u praksi već suspendovale.

Na kraju samo da podsetim, ne tako davno u vreme prethodnog režima, današnji ministar pravde, gospodin Vladan Batić, javno je protestovao protiv visine tada važećih sudskih taksi. Danas je najglasniji da se rigorozno uvećaju davanja građana i pravnih subjekata na ime sudskih taksi. Kakvog li apsurda? Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić, a posle njega narodni poslanik Živodarka Dacin.

Po članu 82. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, izražavam sumnju u postojanje kvoruma. Za mene kao narodnog poslanika je sramota da govorim pred salom koja nije čak ni polunapunjena.

Molim vas da proverimo, da li to tražite proveru ili odustajete od reči?
(Veroljub Arsić, sa mesta: Ne odustajem, prvo proveru kvoruma.)
Molim vas da utvrdimo kvorum.
Konstatujem da imamo kvorum.

Dame i gospodo poslanici,  sam zakonski predlog o povećanju sudskih taksi mislim da nema osnova.Samo ću da vam navedem jedan klasičan primer kako se postupa u sudskom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom za vrednost do 5.000 dinara, kako bi to izgledalo po novom.
Znači, taksa je 2.000 dinara, i u slučaju da podnosilac tužbe ne uplati taksu na vreme dobija opomenu, za koju treba da plati kaznu od 400 dinara. Ako ne postupi po toj opomeni, treba da plati taksu 2.000 dinara, 400 dinara kaznu i 1.000 dinara kaznenu taksu, ukupno 3.400 dinara. Ukoliko druga strana uloži prigovor, treba da plati 1.000 dinara taksu na prigovor, ako ne plati, još 400 dinara i još 500 dinara kazne, ukupno1.900 dinara. Znači, već smo dostigli vrednost spora pre nego što se održalo prvo i jedino ročište. Sudska presuda i sudski postupak nisu završeni naplatom sudske takse, nisu završeni ni pravosnažnošću sudske presude, već izvršenjem te pravosnažne sudske presude.

Reč ima narodni poslanik Živodarka Dacin, a posle nje narodni poslanik Đorđe Mamula.

 Poštovani predsedniče,  poštovane kolege narodni poslanici,  ovaj Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sudskim taksama jeste materijal koji se zapravo višestruko može posmatrati, analizirati i komentarisati. Kako god bilo, jedno je sigurno, a to je da predlog ovog zakona stavlja ponovo namet na džep naših građana, a drugo da su ta sva sredstva namenjena budžetu Republike Srbije.
Različito posmatram situaciju sa jedne i sa druge strane i moram da kažem da ne mogu, a da ne prihvatim obrazloženje da je naše pravosuđe u teškoj materijalnoj situaciji i da verovatno u ovom trenutku država nema neki drugi način, nego preko ovih sudskih taksi, da poboljša tu materijalnu situaciju. Složila bih se sa ovim i razumela bih visinu tih navedenih sudskih taksi, ali pod uslovom da postoji neki pravosudni budžet ili neki podbudžet pravosuđa u okviru budžeta Republike Srbije, gde bi praktično sva ta sredstva dobijena od sudskih taksi išla u taj pravosudni budžet i time bismo praktično postigli više efekata.
Pod broj jedan, smatram da bi se poboljšalo ažuriranje svih predmeta, jer bi praktično direktno sami izvršioci uticali upravo na materijalni položaj samog suda, a isto tako na ličnu materijalnu situaciju i to bi u stvari za mene bio korak po korak dolaska do nezavisnog sudstva, o čemu mi naročito volimo da pričamo u zadnjih godinu dana. Međutim, od nezavisnog sudstva u ovim okolnostima još uvek nema ništa.
Bilo bi lepo da je predlagač tu, ali kao i obično njega nema, pa da je kao podatak dao, recimo, koliki je to red veličina sredstava koja se od sudskih taksi ostvare na nivou, recimo, jednog opštinskog suda, pa koliko bi to uvećanje bilo za 4-10, pa i više puta od sudskih taksi, pa kada bi se napravila komparacija verujem da to ne bi bila minorna sredstva.
Ta sredstva mogla bi još jednu stvar da učine, a videli smo da ćemo po hitnom postupku ponovo imati predlog postavljanja ljudi na mesto predsednika raznih sudova da bi zaista i u tome prestalo paljenje političkog semafora i postavljanje ljudi u zavisnosti od toga da li će se kod pojedine koalicione partije upaliti zeleno svetlo političkog semafora ili crveno svetlo političkog semafora, nego bi se jednostavno na ta mesta birali ljudi koji su pre svega dokazani svojim radom i iskustvom u sudovima.
Dakle, dokle god ne postoji materijalna nezavisnost ne možemo da govorimo o nezavisnom sudstvu, a tome svi težimo. S obzirom da se iz Predloga zakona vidi da sva sredstva idu u budžet Republike Srbije, moje pitanje predlagaču bi bilo: da li će naše pravosuđe dobiti 4 -10, pa i 40 puta veća sredstva u odnosu na sredstva koja su do sada bila izdvajana? Sigurna sam da tako neće biti i, prema tome, naše sudstvo i dalje ne može da bude nezavisno, jer će direktno biti zavisno od izvršne vlasti u čijem mandatu je i budžet Republike Srbije.
Ako nema tog nekog opravdanja, koje bi po meni bilo zaista apsolutno logično, zaista ne vidim da cilj koji je ovaj predlog zakona imao opravdava ta visoka sredstva koja su data u Predlogu i zbog toga smatram da, sa ove tačke gledišta, zakon nije ispunio očekivanja.
S druge strane, možemo da posmatramo korisnike ovog predloga zakona, a to smo upravo svi mi i to su upravo svi naši građani Srbije, koji će zbog ovako visokih sudskih taksi biti sigurno onemogućeni, zbog, nažalost, niskog standarda i momentalno loše ekonomske situacije, da rešavaju u sudovima nešto što prosto sam život kao takav nametne, kao što su kupoprodaje, čuli smo brakorazvodne parnice, recimo neke zaostavštine i tome slično. Praktično sa ovim sudskim taksama mi udaljujemo pravdu od naših građana.
U obrazloženju ovog zakona stoji: "Noveliranjem zakona predlaže se srazmerno uvećanje taksi, odnosno usklađivanje taksi sa promenjenim ekonomskim okolnostima, sa rastom zarada i cena i sa drugim činiocima koji znatno utiču na poskupljenje troškova rada sudova".
Malo me zbunjuje šta je to novonastala ekonomska situacija, ako Vlada Republike Srbije i naš guverner Narodne banke tvrde da dinar nikada nije bio stabilniji nego što je sada, i zašto onda uvećanje ovih taksi i do 10 puta.
Drugo, kaže se da se vrši usklađivanje sa rastom zarada. Svakako znamo da standard naših radnika, naših građana nije poboljšan u odnosu na prošlu godinu od 2-10 puta. Ako meni ne verujete, molim vas da pogledate i uporedite svoje džepove, a reći ću vam da sam ja to učinila i kao zdravstveni radnik, kao specijalista medicinske biohemije: moja plata septembra meseca 2000. godine bila je 6.120,12 dinara, a septembra ove godine 10.785,73 dinara. Što znači da je ona uvećana samo za 76,23%.
Prema tome, apsolutno ne stoji ovaj razlog obrazloženja. Jedino što bih mogla da prihvatim to je ovo treće, da se uskladilo sa rastom cena, ali nažalost i naši zvanični statistički podaci govore iz meseca u mesec da potrošačka korpa zaista enormno raste.
Ako već niko, praktično, donošenjem ovog zakona i glasanjem za, neće dobiti ništa - neće se poboljšati materijalni položaj zaposlenih u sudovima, niti će se poboljšati uslovi rada ljudi u sudovima, niti će naši građani biti zadovoljni, a jasno mi je da zbilja treba povećati te sudske takse - evo dajem jedan konkretan predlog, a to je da praktično sudske takse budu uvećane za procenat rasta, recimo, zarada u zdravstvu, a to je za 76,23%.
Molim vas, zaista moram ovo da kažem, trebalo bi da prestanemo da donosimo zapadne cene i zapadne zakone. Ne zato što sam ja protiv toga, naprotiv. Ali, prvo bih volela da se stvore uslovi da naši građani imaju zapadni standard i onda bi zbilja bilo mnogo manje priče i o visini cena, u ovom trenutku sudskih taksi, i o svim ostalim zakonima. Hvala lepo.