Dajem reč narodnom poslaniku Dušanu Budišinu.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, ne bih se zadržavao na izrečenim kritikama. Odmah moram da kažem - prihvatam ih u najvećoj meri, posebno prihvatam kritiku koju je izrekao kolega Mamula, ta kritika stalno stoji, jer nema analize priliva taksi. Da bi moglo o ovome da se odluči, to je bilo nužno. To je jedna stvar.
Druga stvar, u pravu je kolega Cvetković kada kaže da će ovakve takse naterati ponovo građane da svoja potraživanja ostvaruju ilegalnim putem, a znamo dobro da se u Srbiji dosta odomaćila ta tehnika naplaćivanja, što nije dobro.
Međutim, pre nego što bih izrekao još nekoliko zamerki, želim da izreknem glavnu: ovo zaista nema smisla od Vlade. Pred nama je predlog zakona i neko je iz Vlade morao da dođe ovde i da nam kaže razloge, tim pre što smo na Odboru za pravosuđe mi o tome raspravljali, izneli kontraargumente i sada niko od Vlade ne dolazi ovde da nam kaže.
To je uvreda za Narodnu skupštinu. Ovako zaista ne može da se radi. Neko je morao da dođe, tim pre što je većina ovih zamerki izrečena i na Odboru za pravosuđe. Nismo na to dobili odgovor kao narodni poslanici, to zaslužujemo i tu nema dileme.
Druga stvar, prethodni govornici su, kritikujući, zaboravili jednu činjenicu, a ja ću na nju ukazati. Naime, o čemu se radi: donošenjem izmena ovog zakona 1997. godine, za to vreme iznosi su bili enormni, i to toliko enormni da te 1997. godine ogromna većina građana nije mogla da ih plaća. Druga je stvar kod privrednih sudova. Privredni sudovi kako prime prigovor, tužbu ili predlog za izvršenje, oni pošalju odmah rešenje nadležnoj banci da skine iznos koji treba da se plati za taksu. I tada je iznos u privrednim sudovima bio preterano veliki.
Dopuštam, sigurno da je u nekim stvarima ova taksa danas mala. Ali, pre svega, onda bi bilo dobro da se išlo selektivno, a ne povećavati sve bez mere. Moglo se, na primer, i to bih prihvatio, kod kupoprodajnih ugovora ukoliko je velika cena, u redu stvar, treba i država da uzme svoj deo. Međutim, ovako se krenulo bez mere i tu već dolazimo do one granice koja ne sme da se pređe, a to je granica kada su u pitanju ljudska prava.
Mi ćemo najširim slojevima na ovaj način onemogućiti da koriste svoja prava, da se obraćaju sudu i da na sudu dobiju u sporu ono što im je uskraćeno. To je jedan veliki problem.
Dalje, i danas ova taksa, ako se pogleda u privrednim sporovima i kod nekih građanskih sporova, ona je potpuno adekvatna. To upravo zbog toga što je 1997. godine bilo zahvaćeno više nego što se moglo tada tolerisati.
Ima još jedna stvar: sudovi su dosta oslobađali, a ranije su više oslobađali od plaćanja taksi onu stranku koja se obrati uz odgovarajuće uverenje da je bez imovine, da je mala penzija, da izdržava više članova domaćinstva. Međutim, mogu odgovorno tvrditi da je oslobađanje od takse u poslednje vreme, naročito poslednjih nekoliko godina, postalo izuzetak. Zato sam i rekao da je ovakvo povećanje, po meni, enormno i udar na građane, odnosno udar na ostvarivanje njihovih prava.
Stoga je to još jedan razlog zbog čega na Odboru za pravosuđe poslanici DSS-a nisu glasali za ovaj zakon i tako će isto biti i sada. Mi taj zakon, iz svih ovih razloga koji su rečeni, ne možemo prihvatiti. Hvala.

Dajem reč predsedniku poslaničke grupe DOS-a, gospodinu Čedomiru Jovanoviću, po Poslovniku.

Ja bih da iskoristim svoje pravo na diskusiju, a potom bih vam predložio nešto, mislim da je to u duhu svega onoga što je ovde rečeno, i nadam se da ćete i vi imati razumevanja za to, bez obzira na to da li ste predstavnici opozicije ili vlasti.
Pokušao bih da pre tog predloga napravim kratku analizu onoga što je ova tačka dnevnog reda imala kao svoju suštinsku intenciju. Naime, ne može se zanemariti činjenica da smo svi, bilo kao današnja vlast ili kao današnja opozicija, bili aktivni u kreiranju ambijenta iz koga je proistekao ovaj zakon.
SPS, kao stranka na vlasti, je poslednji put korigovala Zakon o sudskim taksama 1997. godine. Ukoliko napravimo analizu, videćete da se u najvećoj meri, praktično, radi o uvećanju koje je posledica inflacije iz prethodne četiri godine. Dakle, samo prošlogodišnja je bila 120%. Ako preračunamo po deviznom kursu, onom realnom, ne onom zvaničnom, 1997. godinu i ovu današnju, videćete da je takođe reč o praktično istom nastojanju da se obezbedi finansiranje sudova u meri u kojoj je to moguće, naplatom onoga što jeste posao suda.
Mi imamo veliki problem u oblasti pravosuđa, on je kadrovske prirode, on je proistekao iz činjenice da je prevaziđena zakonska regulativa kojom se reguliše taj segment našeg društvenog života, ali takođe imamo i problem sa finansiranjem sudova.
Kada nekoga kritikujemo da je nesposoban da se obračuna sa korupcijom, onda mu ne možemo vezivati ruke kada pokušava da otvori mogućnost onima koji rade da i žive od svog rada.
Slažem se da je krupna primedba ona na osnovu koje se dovodi u pitanje sudbina ovog zakona, s obzirom da se ne vidi tehnologija kojom će se trošiti sredstva obezbeđena primenom ovog zakona.
Ali, Vlada je spremna, obavljene su u međuvremenu konsultacije, da podzakonskim aktima to uredi jer drugačije nije moguće. U ovom trenutku tako nešto nije moguće i to nije bila praksa ni do sada. Teško je to preneti u praksu.
Što se tiče same visine taksi, koje su zaista ozbiljno opterećenje za svakoga ko pomisli da povede neki postupak pred sudom, smatram da opozicija ima pravo da iskoristi svaku priliku i da uloži kritiku na nešto tako.
Ali, oni koji su deo vladajuće koalicije i koji su 23. jula sedeli u Ministarstvu pravde kao predstavnici DSS-a, koji su imali zamenika ministra, nemaju pravo da sada upiru prstom na nas koji imamo dovoljno digniteta da kažemo da je sudovima potrebno obezbediti sredstva. Istovremeno, smatramo da je potrebno ovaj zakon dodatno uputiti u konsultaciju i sa poslaničkim grupama i sa Vladom, i nemaju pravo da na takav način politički profitiraju na jednoj temi koja sama po sebi nema smisla, jer ona nije bila uskopolitička.
Dakle, kada kažete taksa je visoka, onda obezbedite sudovima iz nekog drugog izvora sredstva, a ti drugi izvori danas ne postoje.
Znači, moj konkretan predlog je da mi sada napravimo pauzu u ovom radu i da nastavimo u 15,00 časova, u skladu sa Poslovnikom, da se u međuvremenu obave konsultacije sa Vladom, da se s obzirom na krupnu primedbu koja se tiče pre svega distribucije ovako obezbeđenih sredstava, a potom i visine sredstava, obezbede konkretni odgovori i da potom vidimo na čemu smo.
Ali, mislim da ovo nije tema na kojoj bi bar DOS mogao da bude u sporu, s obzirom da je ovo proisteklo iz zajedničke aktivnosti celokupnog DOS-a 23. jula. Molim Skupštinu da se izjasni o tome da napravimo pauzu do 15,00 časova, da u međuvremenu obavimo konsultacije, kako bi našli rešenje.

U skladu sa članom 95. stav 2, koji kaže da predsednik Narodne skupštine može odrediti pauzu u radu sednice Narodne skupštine da bi se izvršile potrebne konsultacije ili pribavilo mišljenje, određujem pauzu do 15,00 časova.

Prema tome, Narodna skupština nema potrebe da se izjašnjava o ovome.

(Posle pauze.)

Dame i gospodo narodni poslanici, molim vas da utvrdimo kvorum.
Konstatujem da imamo kvorum za nastavak rada Narodne skupštine Republike Srbije.
Obaveštavam vas da je Narodna skupština dobila od Ministarstva pravde i lokalne samouprave, odnosno od Vlade Republike Srbije, pismo sledeće sadržine: "Na osnovu člana 141. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, kao predstavnik Vlade Republike Srbije, POVLAČIM IZ PROCEDURE PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O SUDSKIM TAKSAMA. Predlog zakona povlači se do donošenja novog zakona o organizaciji i radu sudova, budući da je u neposrednoj vezi sa materijom tog zakona, u delu u kojem se uređuje finansiranje rada sudova."
Konstatujem da je predlagač povukao Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sudskim taksama.
Sada bi trebalo da pređemo na treću tačku dnevnog reda, međutim, u ovom momentu nemamo ni mišljenje matičnog odbora, ni mišljenje Vlade. Obaveštavam Skupštinu kako stoje stvari, a o tome će se Skupština izjasniti. Dakle, nemamo mišljenje ni nadležnih odbora, nemamo mišljenje ni Vlade Republike Srbije. Sutra imamo razgovore sa predstavnicima sindikata, te će i u tom delu doći do značajnih izmena.
Zbog toga predlažem, a naravno saslušaćemo da li ima drugih predloga, da sednicu nastavimo u utorak u 10,00 časova. To je, uz konsultacije sa predsednicima odbora, neko realno vreme u kome mogu da se ovi predlozi obrade. Nema drugih predloga i molim narodne poslanike da se o ovom predlogu izjasne.
Za 118, protiv dva, uzdržanih 25, nije glasalo 28, ukupno 173.
Konstatujem da je Narodna skupština donela odluku da se sednica nastavi u utorak u 10,00 časova.
Obaveštavam vas da je sednica Odbora za saobraćaj i veze, koja je trebalo da bude održana u četvrtak, 25. oktobra, odložena za ponedeljak, 29. oktobar, sa početkom u 10,30 časova.
Sednica Zakonodavnog odbora će se održati u ponedeljak, 29. oktobra, sa početkom u 12,00 časova.
Nastavljamo i vidimo se u utorak u 10,00 časova.