Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani novinari, pred nama je predlog pet važnih zakona, kojima po zamisli predlagača, DSS-a, treba da se uredi jedna važna oblast. Dakle, dekomponovana je oblast koja je ranije rešena jednim zakonom na pet delova, koji čine jednu celinu. Ambicija predlagača očigledno jeste i da ima inicijativu u parlamentu u predlaganju zakonskih projekata.
Mi se kao SPS, kao poslanička grupa te političke organizacije, nećemo baviti time - zašto zakon nije podnela Vlada, iako to nije logično, već ćemo se baviti suštinom onoga što jesu predlozi u ovih pet zakonskih projekata.
Za one ljude koji su imali kontakte sa predlagačima sličnih zakona u prošlosti, ovde se u izvesnom smislu prepoznaje rukopis kadrova SPS-a, pre svega, gospodina Zorana Balinovca, makar u nekim segmentima ovoga što je danas ovde pred nama. No, nama imponuje što predlagači nisu gadljivi na ono što su ovi ljudi nekada radili i to takođe nije suština. Suština su sami predlozi, o kojima mi danas ovde razgovaramo.
Bilo je reči da će, ako se ovi zakonski projekti usvoje, sudstvo postati nezavisno. Ne mogu a da ne kažem da je ono već postalo nezavisno, postalo je nezavisno od Ustava npr, jer, kada jednog građanina mimo zakona i mimo Ustava izvršna vlast jedne države, mimo svih pravila i normi, izručuje nelegitimnim i parapravnim organima u svetu, onda ono jeste nezavisno i od prava, i od Ustava i od logike.
Od logike je nezavisno i zbog toga što je ova skupština sa 100 protiv 87 glasova za okružnog tužioca u jednoj velikoj varoši u Srbiji izabrala čoveka koji je falsifikator i koji je utajivač poreza. No, i to nije ukupna suština.
Ukupna suština onoga što vi danas ovde predlažete i što mi raspravljamo, nadam se, jeste poštena namera da se ova oblast uredi onako kako to želi predlagač, kakva mu je vizija uređenja države, odnosno o toj državi, i pre svega pravnog sistema, koji treba da garantuje pravnu sigurnost građanima ove države.
Već su kolege ovde govorile o nekoliko stvari koje su bitne. Takođe bih imao primedbe na način izbora sudija porotnika. Zaista mislim da nije logično da sudije porotnike, koji su takođe sudije, ako se složite, u neparnim većima njih je uvek više od onih koje mi zaista nazivamo sudijama, bira visoki pravni savet, a da sudije bira parlament Srbije.
To može da bude na prvi pogled logično, ali to ima izvesne posledice, pre svega zbog toga što je visoki pravni savet telo koje, uz sve uvažavanje autoriteta koji će tamo sedeti, naravno, ako zakon bude usvojen, to sve radi bez prisustva javnosti, radi u diskreciji i radi na onaj način koji ne može biti kontrolisan ni od javnosti, ni od medija, ni od parlamenta, koji jeste nadležan.
Založio bih se takođe da se područja okružnih sudova i tužilaštava poklope sa teritorijom okruga, gde god je to moguće. S tim u vezi, molim kolege narodne poslanike (podneo sam jedan amandman) da se Opštinski sud u Ivanjici i Opštinsko javno tužilaštvo u Ivanjici ubuduće nalaze, dakle da bude u delokrugu Okružnog suda u Čačku i Okružnog javnog tužilaštva u Čačku. Nije logično da Opštinski sud u Ivanjici i Opštinsko javno tužilaštvo u Ivanjici budu sada organizacijom regulisani tako da su im nadležni okružni sud i tužilaštvo u Užicu, jer za to ne postoji nijedan valjan razlog.
Okružni sud u Čačku pokriva tri suda, a tužilaštvo tri tužilaštva, a okružni sud i okružno tužilaštvo u Užicu pokrivaju 12 opštinskih sudova i 12 opštinskih tužilaštava. Molim kolege, ovde se ne radi ni o kakvo stranačkoj, niti bilo kakvoj drugoj borbi, radi se o jednoj funkcionalnoj organizaciji, da se nadležnost okružnih sudova i tužilaštava, ukoliko je to moguće, izjednači sa nadležnošću na teritoriji koju pokriva jedan okrug, iz više razloga.
SPS i njeni narodni poslanici u parlamentu, ukoliko bude usvojen dovoljan broj amandmana (kad kažem dovoljan, onda to znači onih koji po našem mišljenju na kvalitetan način popravljaju predložene zakone) možda i može da podrži neke od ovih zakonskih projekata, ili u celini, ili delimično. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Dušan Budišin, ali je odsutan. Reč ima Miroljub Veljković.

Danas ste nas, srpske radikale, obdarili neverovatnom milošću - umesto jednog minuta, koji ste nam tako demokratski dali novim Poslovnikom, da pričamo o predlozima zakona, danas smo dobili puna dva minuta, i to za četiri zakona vezanih za pravosuđe.
I normalno, nemam nameru ništa konkretno da kažem o rešenjima u tim zakonskim predlozima, jer za dva minuta je to prosto nemoguće, ali ću zato ove predloge zakona da sagledam sa jednog drugog aspekta, pre svega aspekta morala, odnosno odnosa u vladajućoj koaliciji.
Na ove predloge zakona, poštovani poslanici, svi ste dobili odgovor Vlade ili ste to pročitali. Vlada je taksativno rekla - predlozi zakona su loši, Vlada ima bolje predloge i uskoro će izaći pred parlament sa tim boljim predlozima.
Danas nas je gospodin Mihajlov obavestio da su nesuglasice rešene. Doduše, rešenje tih nesuglasica čekali smo od 10 sati jutros, do 16,30 po podne. Dobro, rešili ste nesuglasice, ali se postavlja jedno principijelno pitanje - da li su ovi vladini zakoni (Vlada nije promenila mišljenje u međuvremenu, bar nas nije obavestila, narodne poslanike), odnosno Batićevi zakoni bolji, ili su pak bolji ovi zakoni koje je predložila poslanička grupa DSS? Koji su najbolji zakoni?
Mislim da bi trebalo da usaglasite te stavove i da izađete sa najboljim rešenjem ovde.
Šteta što nije prisutan gospodin Jovanović da ga pitam da li su bolji ovi Vladini zakoni, pošto je Vlada rekla da ovi ne valjaju ili su bolji ovi predlozi zakona, koje je gospodin Mihajlov predložio. Kako da se izjašnjavam. Mi kao narodni poslanici treba da biramo najbolje predloge zakona. Možda ste napravili i neki "truli" kompromis i to svakako na štetu pravosuđa. Zbog toga molim da mi se odgovori na ovo pitanje.

Reč ima narodni poslanik Rodoljub Šabić.

Dame i gospodo narodni poslanici, neću ni ja govoriti duže od kolege Veljkovića, nisam to ni nameravao. Danas nije na dnevnom redu nešto što bi iziskivalo da uporedimo jedan predlog, koji je bio u radnoj verziji Ministarstva pravde, i jedan predlog koji je aktuelan, koji je pred nama.
Nije danas na dnevnom redu ni da pričamo o otmicama i isporuci pojedinih građana, iako nemam ništa protiv da i o tome pričamo nekom drugom prilikom.
Danas je bila lepa prilika da popričamo o nečem što je izuzetno bitno za svaku normalno organizovanu državu. Dakle, pričamo o jednom setu zakona koji treba, na jedan originalan i bitno noviji način, da uredi kompletan pravosudni sistem kod nas.
Iskreno bih voleo da sam i od kolega iz opozicije čuo nešto više o tome. Kada se uvodi nešto u ovoj meri novo, dobro je uvek čuti mišljenje druge strane. Nemam nameru da u ovoliko vremena koliko mi stoji na raspolaganju, pokušam da apsolviram sve, jer bi to bilo iracionalno, jer je to pet zakonskih predloga.
Hoću da skrenem pažnju samo na nešto što, je po mom dubokom ubeđenju, vrlo markantno i to sa nekim ubeđenjem da možda imam neki uticaj na njih. Pre svega, govorim o mojim kolegama iz opozicije. Govorim o sadržini zakona o visokom savetu pravosuđa. Dozvoljavam da različito možemo gledati na stanje u društvu, na stanje u pravosuđu, potrebe u pogledu intervencije u njemu, što je sasvim sigurno novo i što je sasvim sigurno dobro.
Čitali taj zakon na ovaj ili onaj način, gledali ga sa pozicije vlati ili opozicije, ne možemo a da ne dođemo do zaključka da je reč o jednom bitnom koraku emancipacije sudske vlasti u odnosu na političku, a namerno ne kažem samo na izvršnu.
Ne može niko poreći činjenicu da će ubuduće, bez obzira na sve opservacije, koje mogu biti ovakve i onakve, a naravno, mi ćemo i dalje birati sudije i vrlo dobro znate da to nije stvar koju je zakonodavac mogao da promeni, to je stvar koja je određena jednom neotklonjivom determinantom, dakle Ustavom Srbije, ali biraćemo ih samo na predlog visokog saveta pravosuđa.
Hoću da podsetim na odnose snaga i javnost rada. U tom savetu, visokom savetu pravosuđa, odnos snaga će biti 7:4. Naravno da ih bira Skupština, ali ne bira ih sve. Ponovo kažem, odnos snaga je 7:4 u odnosu struke i politike, odnosno u korist struke.
Ono što bih hteo da vas zamolim, to je da ne redukujemo istoriju na sadašnji odnos snaga u ovom parlamentu. Promeniće se to, što je sasvim sigurno, ali ne znam u čiju korist. Ono što smatram jako korisnim i što verujem da niko od vas ne može poreći, to je činjenica da u Srbiji prvi put u poslednjih 60 godina mi ustanovljavamo primat struke u odnosu na politiku.
Možemo mi i da biramo, ali više nećemo da biramo neograničeno, odnosno nećemo moći da biramo koga hoćemo. Moći ćemo da biramo samo onog iza koga struka stane. Šta god mislili o tome, šta god mislili o uticaju činjenica da će ova većina imati uticaja pri izboru visokog saveta pravosuđa, nemojte zaboraviti činjenicu da možda i ova većina neće biti večita. Jednom rečju, ono što zaista jeste bitna karakteristika zakona o kome govorimo, ali što zapravo determiniše i druge elemente celog projekta, jeste činjenica da smo u prilici da učinimo krupan korak u pravcu izgradnje nezavisnog sudstva.
Želim da verujem da je to interes svih nas. Hvala.

Reč ima poslanik Vučić, replika.

Želeo bih, dame i gospodo narodni poslanici, da razjasnimo neke stvari o kojima smo ovde već govorili.
Naime, kaže se da u ovoj stvari, po zamisli predlagača, jedan je organizacioni zakon, koji je zamišljen kao neko ekspertsko telo, kao neko posebno stručno telo koje će imati veću snagu i ne samo formalno-pravno, već i u celokupnoj javnosti, svojim predlozima i neće moći da bude preglasavan u Narodnoj skupštini, odnosno imaćete obavezu ili da prihvatite ili u celini da odbijete ili ponovo čekate predlog istog tog tela. Reč je o visokom savetu pravosuđa.
Međutim, moram samo da ukažem na sastav visokog saveta pravosuđa i da vidimo ko bira članove visokog saveta pravosuđa. Naime, taj savet ima pet stalnih članova. Među tih pet stalnih članova imamo i predsednika Vrhovnog suda. Ko bira predsednika Vrhovnog suda? Mi ga biramo. Ko bira ministra pravde? Mi ga biramo. Ko bira dva člana, a ovde se kaže da ih bira Narodna skupština, republičkog javnog tužioca takođe. Šest članova mimo toga bira Vrhovni sud Srbije.
Dakle, to bi mogao da bude takav odnos, ako računate i predsednika Vrhovnog suda, 7:4.
Svi oni u krajnjoj instanci potpadaju pod Narodnu skupštinu Republike Srbije. Nije to ništa strašno, to je potpuno logično. To je ono za šta se mi zalažemo. Ali, zašto da uništavamo ingerencije i prerogative vlasti nadležnih skupštinskih odbora i Narodne skupštine Republike Srbije, da bismo uvodili jedno novo telo koje ničem novom ne doprinosi, osim što će se nazivati visoki savet pravosuđa, pa će narod da misli da su to neke drugačije i mnogo umnije glave od onih ljudi koji sede ovde, a ovi ljudi ovde su vlasni da te ljude izaberu? Hajmo onda da ukinemo Narodnu skupštinu, da ti ljudi ne biraju njih nego da oni biraju nas, pa da vidimo ko je tu važniji i kako ćemo to izvagati i izmeriti.
Drugo, prethodnik nije govorio o tome gde imate uži i prošireni sastav i kako se glasa. Glasa se većinom.
Čak i ministar pravde, uz kontrolu koju ima, možemo da vidimo i kakva je danas faktička situacija, bez ikakvih problema izvršna vlast može da ostvari većinu u svakom trenutku, a time u potpunosti suzbijamo ono što su bile ingerencije zakonodavne vlasti i nekakva njena ograničenja prema sudskoj vlasti. To što sam rekao, u sistemima podele vlati nigde ne postoji potpuna i striktna podela, već postoje sistemi ograničenja između rezličitih vidova vlasti. Tako zakonodavna vlast u pojedinim domenima ograničava sudsku i sudska ograničava zakonodavnu.
Dakle, suština je da se ništa značajno ne menja, osim što se damagoški uvodi jedno telo koje će navodno biti ekspertsko, koje će biti stručno i nešto novo i mnogo drugačije doneti Narodnoj skupštini i našim građanima. Mislim da time ne dobijamo ništa značajno, osim što ćemo imati mnogo više problema, mnogo više zabune i mnogo više neznanja nego što je to bio slučaj do sada. Hvala.

Reč ima predlagač, gospodin Mihajlov.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo, cenjeni poslanici, notorna je neistina da sudije neće imati većinu u visokom savetu pravosuđa, jer je 7:4 ako se uzmu sudije, a ako se uzme republički javni tužilac, to se još više menja. To je notorna neistina i oni koji imaju žal za činjenicom da neće politika imati više uticaja na izbor sudija, meni je jako žao.
Mi smo se borili za to i hoćemo da napravimo sistem gde će izbor sudija biti apsolutno odvojen od političke vlasti i gde sudije neće imati mogućnost i neće morati da budu pod pritiskom politike, da bi strepeli da li će ili neće biti izabrani. Mi se borimo za sistem gde će sudije birati sudije.
Stalnost sudija omogućava da oni nezavisno, ako imaju mogućnosti, biraju svoje sudije i to je omogućeno ovim predlogom. Sudije imaju većinu i sudije će predlagati sudije. To je suština našeg predloga.
Ostale verbalne manipulacije koje, po meni, idu u pravcu da će ljudi u apelacione sudove morati da idu u udaljena mesta da bi ostvarili svoja prava, opet su notorna neistina.
U apelacioni sud ne idu sudije. Pred apelacionim sudovima se ne otvara rasprava, nego idu papiri. U opštinskim i okružnim sudovima se otvaraju rasprave i građani ostvaruju svoja prava putem javne rasprave. U apelacionim sudovima se odlučuje putem papira, tako da nema veze da li je predviđen jedan apelacioni sud sa tri odeljenja ili ima 40 apelacionih sudova. Pred njima stranke ne učestvuju u postupku time što će usmeno iznositi svoje argumente. To je još jedna od stvari koje se iznose ovde kao činjenica da će poskupeti postupak. Apsolutno je netačno.
Ovaj način organizacije sudstva doprineće ekonomičnosti, pre svega, racionalniji je od onoga koji je do sada predviđen. Ovom organizacijom sudstva predviđeni su mehanizmi da sudstvo efikasnije deluje. To je ono što je istina. Verujem da će građani imati prilike vrlo brzo, kada se konstituiše ovaj način organizacije sudstva, a trebaće vremena da se uvere da je ovo bolje od onoga što smo imali i da je ova organizacija sudstva ono što građani očekuju od nas.
Slažem se i verujem da su i oni koji su ranije predlagali i pripremali predloge zakona o sudstvu imali slična rešenja. Naravno, mi smo rekli, a i gospodin Mamula je rekao da, kada se radi o stvarima koje su bitne, ne treba izmišljati nešto novo, ne treba kretati putem nekog ekskluziviteta, već treba primeniti rešenja koja su poznata u svetskoj stručnoj javnosti. Tako smo i mi sada uradili. Ako se neka rešenja poklapaju, to je dobro. Ne vidim da je to nešto loše. Jedino može da se postavi pitanje zašto ta rešenja nisu predlagali oni kada su bili u prilici, već su zadržali postojeći postupak izbora sudija, gde je Skupština politički kontrolisala način izbora sudija. To je jedno od mojih pitanja, i to je sigurno, bez obzira da li ćemo dobiti odgovor ili nećemo, suština.
Zašto nema odeljenja u Prištini? Kosovske opštine su raspoređene po sudovima i po odeljenjima apelacionog suda. Zašto nema odeljenja u Prištini? Nije našom voljom, naročito ne sadašnje poslaničke većine i naročito ne DSS-a, jedan deo naše teritorije pod okupacijom. Nismo ga mi doveli pod okupaciju i nismo mi učinili da to dođe pod okupaciju. Mi moramo da uradimo ono što je najbolje moguće u datim okolnostima, u postojećem stanju, i mi to radimo. Mi ovim predlogom zakona hoćemo da omogućimo ljudima koji su sada na Kosovu da mogu da ostvare svoja prava. To je ono što se čini ovim predlogom zakona.
Upravo su same sudije, koristeći se statistikom i svim onim što imaju, insistirale, i to je ono gde se susreću predlozi zakona koje je napravio stručni tim Vlade Republike Srbije i ovaj, a to je upravo kod odeljenja apelacionog suda. Predlogom amandmana Odbora za upravu i pravosuđe je predviđeno više odeljenja apelacionog suda. To je upravo insistiranje stručne javnosti, koja ima saznanje o tome kako se i koliko predmeta obrade, u kojim oblastima ima da se uvede više odeljenja apelacionog suda. U tom pravcu smo mi i prihvatili primedbe na Predlog zakona. Jednostavno, mi smo smatrali da treba napraviti jednu verziju, da treba poboljšati ovu verziju. Mi nismo sujetni i ne idemo za tim da su predložena rešenja, takva kakva su, nepromenjiva. Mi smo mišljenja stručne javnosti i članova stručnog tima ministarstva inkorporirali u naš predlog i na taj način hoćemo da ga poboljšamo.
Ima tu još puno stvari koje utiču na to. Naročito treba pomenuti da je amandmanima prihvaćeno da advokati učestvuju u izboru sudija. To je nešto što je isto novina. Treba i taj deo, koji učestvuje u širem pravosuđu, pustiti da ima uticaja na izbor sudija. Na taj način mi hoćemo sve one koji su najvažniji za izgradnju pravne države da uključimo u proces izbora sudija, da, u širem pojmu gledano, uključimo u pravosudni sistem. Jednostavno, da svima damo priliku. Mi ne bežimo od odgovornosti da učinimo jedan ovako smeo korak, baš zato što smo dobili tu odgovornost da činimo smele korake i da pravimo rezove u odnosu na danas postojeće stanje.
(Aleksandar Vučić, sa mesta: Replika.)

Nema osnova za repliku. Niste pomenuti ni vi, ni stranka, ni poslanička grupa.
(Aleksandar Vučić, sa mesta: Sve vreme je govorio o meni. Rekao je da sam govorio notorne neistine.)
Po Poslovniku nema osnova za repliku.
(Aleksandar Vučić, sa mesta: Po Poslovniku.)
Izvolite.