Pozivam se na član 98. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine. Ukazao bih samo na jednu nekorektnost poslanika DSS-a. Ako nekoga hoćete da nacrtate, obraćate mu se najuvredljivijim izrazima, kažete da govori notornu neistinu, kažite mu onda ime da bar ima pravo džentlmenski da izađe da vam odgovori, a ne da to mislite da kažete a da prođete bez ikakvog odgovora i  mislite da izgovorite sve najgore što možete, a da vama niko ništa ne kaže.
Moram samo da vam kažem da sve što ste sada rekli jeste notorna neistina. Uopšte nisam rekao da nema 7 sudija.
(Predsednik: Nisam vam dao pravo da govorite po replici, nego po kršenju Poslovnika.)
Upravo ću da objasnim gde je bilo kršenja Poslovnika.
(Predsednik: Ali, ne ulazeći u repliku, već objasnite gde je bilo kršenja Poslovnika.)
Hoćete li me pustiti da kažem?
(Predsednik: Hoću, ukoliko govorite o kršenju Poslovnika.)
Za one koji nemaju ni poslovnike, koji ne vole ništa da pročitaju, već sam naveo taj član. Što se tiče onoga gde je tačno povređen, povređen je u tome gde je malopređašnji govornik rekao da sam izgovarao notornu neistinu, iako je sve što sam izgovorio bilo istinito, a posebno je, ako hoćete, povredio i član 99. Poslovnika i član 101, gde je uvredio i poslaničku grupu SRS-a, aludirajući na to kako smo i mi učestvovali na predaji Kosova i Metohije okupatoru, a nismo. Mi smo jedini u celoj Srbiji, od svih političkih stranaka, bili protiv prihvatanja plana Ahtisari-Černomirdin, za razliku od partije gospodina Mihajlova i svih ostalih. To nama ne može da prebaci.
Ako nema argumente za prolaz svog seta zakona, zato što je mislio, ako se dogovorio sa ostalim delom DOS-a, sa SPS-om, SSJ-om, itd, da neće biti kritičara, onda je pogrešio.
Apelujem na predstavnike predlagača, ako imaju pravo da govore u svakom trenutku i ako kritikuju one koji su ih ovde argumentovano kritikovali, čini mi se, ne iznoseći nijednu, ako hoćete, čak ni težu reč, što je možda kritika meni, ali govoreći samo šta je sve loše u ovim zakonima, da izađete i da se takvim izrazima koristite, pri tome, nemajući ni jedan jedini argument, onda bar kažite ime i prezime onoga ili da se predsednik ne pravi naivan i nevešt da ne zna o kome je reč i da ne zna o kome se radi. To bi bilo mnogo poštenije i ljudski korektnije.

Pretpostavljam da očekujete moj odgovor i izjašnjenje Skupštine.
Dakle, javili ste se po kršenju Poslovnika. Kao predsedavajući ne mogu da koristim Frojdovske metode i da pretpostavljam, kada je gospodin Mihajlov rekao da nije DSS učestvovala i odgovorna za stanje na Kosovu, da će se bilo ko u sali u tome prepoznati. Ne mogu znati da ćete se vi u toj odgovornosti prepoznati. Uostalom, niste ni jedini odgovorni. Ponavljam vam da po Poslovniku vi niste imali pravo na repliku.
Da li želite da se Skupština izjasni? (Ne.)
Reč ima narodni poslanik Božidar Vujić.

Dame i gospodo narodni poslanici, u više hiljada godina postojanja srpskog naroda, taj isti mudri srpski narod iznedrio je bisere mudrosti, narodne izreke koje tačno odslikavaju pojave, događaje, stanje, kako u prošlosti, tako se to može odnositi i danas, a verujem i u budućnosti. Ono što odslikava ovaj paket zakona može da se kaže: "Prema svecu i tropar".
Zašto tako? Zato što znamo ko su predlagači zakona, pa su takvi i zakoni.
Ceo ovaj paket zakona niti ima smisla, niti može da bude dobar, niti može da bude u duhu onoga za čega se DOS, bar transparentno, zalaže, kao i verbalno, ako ništa drugo, a to je - niti su sistemski, niti su reformski.
Ono što sada imamo na delu može samo da se kaže - DOS protiv DOS-a. Imamo nešto, nadam se lično što, će se događati u budućnosti, da će toga sve više biti a da će narod na prvim narednim izborima znati da odredi DOS1, DOS2, DOS3, DOS na enti, i valjda će ih i tako staviti u neku istoriju na prvim narednim izborima.
Ono što sam lično znao bilo je da je uvek postojao kros "Politike" na Hipodromu. Sada ovde u ovoj skupštini imamo politički kros pojedinih DOS-ova u odnosu na ostale DOS-ove, pa ko prvi donese zakon o njemu ćemo razmatrati.
Očito je da je DSS hteo ishitreno to prvi da uradi. Međutim, imao je priliku pre par meseci, a svi ste svedoci ovde, da smo mi poslanici SRS tražili smenu ministra pravde gospodina Vladana Batića. Tada je isti taj DSS, koji je sada predlagač ovog paketa zakona, bio transparentno suzdržano uzdržan, a sada ovim zakonima za koje oni plediraju traže da se Batić smeni, jer evo oni su, hvala Bogu, doneli bolje zakone.
Zakoni nisu dobri, nisu u redu i glasaću protiv.

Reč ima narodni poslanik Zoran Radovanović, a posle njega narodni poslanik Petar Cvetković.

Poštovani predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, danas treba da govorimo o paketu zakona vezanih za pravosuđe. Međutim, uvek kada se spomene reč - paket, setim se legendarno lošeg paketa poreskih zakona ministra Đelića, pa mi dođe teško.
Inače, predlozi zakona su u načelu dobri. Ima nekih pojedinosti koje moraju da se pojasne i da se malo detaljnije razrade. Ono što je meni posebno drago to je da me ovi zakoni podsećaju na predlog zakona ili nacrt koji je dao SPS 1996. i 1997. godine. Radi se o pet predloga - o uređivanju sudova, o sudijama, o visokom savetu pravosuđa, javnom tužilaštvu i o sedištu sudova i javnih tužilaca.
Pročitaću vam, tačnije citirati, na to imam pravo, po novom Poslovniku, jedan tekst objavljen juče u novinama visokog funkcionera DOS-a, inače ministra pravde. "Blic", 29. 10. 2001. godine, Kuršumlija. Citiram: "U carski rez u pavosuđu, koji je inače veoma bolan, a koji će ipak morati da bude izveden spada i to što ću u skladu sa svojim ovlašćenjima uskoro objaviti listu sudija nepoželjnih u pravosuđu", izjavio je ministar Batić na konferenciji za štampu.
"Kada budu objavljena imena onih koji su u izbornim komisijama falsifikovali izborne rezultate, onih koji su uživali razne privilegije i dobijali stanove i kredite, sudili političkim neistomišljenicima, vodili montirane sudske procese protiv pripadnika drugih naroda, drugih država, kao i od onih koji po svojoj neefikasnosti i nesposobnosti neće više moći da budu, sudije očekujem da će se sami povući. Sudije sa tog spiska neće moći da se bave ni advokaturom, jer je sa predsednikom Advokatske komore postignut dogovor da im se bavljenje takvom delatnošću ne dozvoli".
Ovu izjavu je juče dao ministar pravde, dan uoči nastavka sednice na kojoj treba da se raspravlja o paketu zakona vezanih za pravosuđe. Zašto pominjem ministra Batića i kakve veze on ima sa ovim paketom?
Kao prvo, funkcija ministra pravde pominje se skoro u svim predlozima ovih zakona, te kao ministar predlaže ovo, ministar predlaže ono. Pošto je gospodin Jovanović, koji sada nije tu, kao šef jedne od 176 poslaničkih grupa DOS-a tražio da opozicija da konkretne predloge, evo ja predlažem da se svuda gde se pominje ministar pravde, a misli se na Batića, taj deo članova briše, ili eventualno ono što je još mnogo lakše jednostavno smenite ministra Batića.
Ionako je pre nekoliko meseci izbegao smenu u ovoj sali samo zbog toga što je jedan deo ljudi u sali bio uzdržan, tačnije od njega dobio je manje glasova samo Čanak pre neki dan u Skupštini Vojvodine. Da sam na njegovom mestu podneo bih ostavku, kako on kaže - iz moralnih razloga, jer čovek preda zakon o taksama pa se povuče. Čovek preda krivični zakon, pa se povuče.
Tačno je da je stanje u pravosuđu loše i u materijalnom i u stručnom pogledu. Umesto da ministar podigne plate, umesto da obezbedi bolje uslove za rad ljudima u pravosuđu i time pomogne i promeni stanje u materijalnom smislu, umesto da popravi stanje u stručnom pogledu, primanjem novih mladih stručnih ljudi, ministar prima ljude sa prosekom ocena 5,99 na osnovnim studijama, ljude sa studentskim stažom koji će biti jednak radnom stažu ljudi koji su pred penzijom i na kraju ljude koji imaju veze sa pravnom naukom koliko i ja.
Umesto da sve ovo radi ministar pravde, umesto da sedi ovde, preko novina preti. Preti i definitivno potvrđuje tezu da se vrši pritisak na nosioce pravosudnih funkcija na svim nivoima. Tačno je da postoji, a i kroz njega se vidi protivustavna zamena uloga sudske, izvršne i zakonodavne vlasti.
Paket zakona o pravosuđu mora pod hitno, normalno sa prihvatanjem naših amandmana, da bude usvojen kako bi ministar prestao da daje intervjue i da jednom definitivno odgovara za svagda za ono što kaže. A, u "Blicu", prvo, preti sudijama, preti nekim svojim ovlašćenjima, preti nepoželjnima. Drugo, preti onima koji su vodili procese protiv drugih naroda. Pitam sve vas, protiv kojih su to naroda koje sudije vodile procese, protiv kojih država je sud vodio ove procese. Jedino ako im narod ne računa one baliste koje je pustio mimo svih odluka suda, umesto da ih razmeni za 1.300 naših ljudi.
Treće, kaže da se sudije same povuku kako ih on ne bi isterao sa posla. Vrlo interesantna teza od prvog čoveka pravosuđa.
Četvrto, preti da se već dogovorio sa predsednikom Advokatske komore da ti ljudi neće moći ni da se bave advokaturom, kada ih on bude isterao sa posla ili onda kada se ti ljudi sami povuku sa svojih mesta. Koliko ja znam zakone, ovom izjavom se tim ljudima ukida pravo na rad.
Ima li nečeg interesantnijeg od saznanja da zakone o pravosuđu pišu poslanici i da zakone o radu pišu sindikalci?
Vrlo dobra procena, a ko ne razume shvatiće.
Zakoni, makar pisani i od strane poslanika, moraju da se donesu kako niko više, kao što je gospodin Slobodan Milošević, ne bi bio isporučen nekoj drugoj državi mimo Ustava ove naše zemlje.
I, na kraju, kroz konkretne primere objasniću zašto je ovo sve važno. Prvo, Predlog zakona o uređenju sudova, član 5. kaže - korišćenje javnog položaja, sredstava javnog obaveštavanja, ili bilo koje javno istupanje kojim se utiče na tok i ishod postupka, zabranjeno je.
Podsećam vas, a evo i "Blic" to jasno govori, u kojim se sve to novinama i na kojim sve televizijama socijalisti i neki drugi ljudi, pre svega, optužuju, osuđuju, a na kraju se preko novina i presuđuje.
Drugo, Predlog zakona o sudijama, član 12. kaže - sudija se udaljuje kada mu je određen pritvor. Može biti udaljen sa dužnosti kada je pokrenut postupak za njegovo razrešenje ili krivični postupak za delo zbog koga može biti razrešen.
Malopre sam kroz onaj "Blic" objasnio nebulozne i neodgovorne napade gospodina ministra na sve ljude u pravosuđu, jer je time jasno rekao - svi sedite, a mi ćemo procenjivati ko je od vas bio dobar ili dovoljno dobar da bude ponovo sudija.
Treće, što se tiče Predloga zakona o visokom savetu pravosuđa, više puta je bilo objašnjavano i kada je rečeno da time što skupštinski odbori potvrđuju, odnosno daju predloge, a Skupština ih potvrđuje, time se izbacuje nepristrasnost, odnosno dejstvo političkih partija.
Mislim, a ovde se već čulo za govornicom, da i tužioce i sudije, sudije Vrhovnog suda i predsednika, i ova dva koja daje Narodna skupština, opet bira Narodna skupština i to je ponovo odraz pristrasnosti sudstva. Tu postoji još jedna teza o ekspertima. Neću da pričam o ekspertima kako ne bih zaradio novčanu kaznu.
Četvrto, po Zakonu o javnom tužilaštvu, član 25. - vršioca dužnosti republičkog javnog tužioca postavlja ministar nadležan za pravosuđe. Ljudi, pa ovo je strašno. Zamislite da date ovlašćenja ministru Vladanu Batiću i da on zavede tužioca, postavi Milana Panića ili Mikija Savićevića, i da time reši sve probleme.
Da zaključim, pošto smo svi konstatovali da je ova materija vrlo bitna, da postoji puno problema vezanih za rad pravosuđa, predlažem, pošto nacrt, kako reče gospodin Mamula, ima svoju pozadinu, a pozadina ovog nacrta je SPS, da prihvatite naše amandmane i da usvojimo ovaj zakon.

Reč ima narodni poslanik Petar Cvetković.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo, s ozbirom da smo pri kraju današnjeg radnog vremena ja ću nastojati da budem što kraći. Danas razmatramo predloge zakona koje je dao poslanički klub Demokratske stranke Srbije. S mnogo strana, sa jedne, druge i treće strane, ima primedbi zašto su predlozi zakona dati od strane jednog poslaničkog kluba. Sve te koji podnose te kritike, u potpunosti neosnovane, podsetio bih da su svaki poslanik, kao i poslanička grupa, Vlada i nadležno ministarstvo, ovlašćeni po Ustavu da podnose predloge zakona.
Znači, suštinsko pitanje u ovim predlozima zakona je to da li su to kvalitetni predlozi i da li je to ono što je potrebno državi, našoj državi, u ovom momentu. Sa te strane nije bilo nikakvih bitnih primedbi. Čak ocenjujem da je sa svih strana, odnosno od strane svih poslaničkih klubova ovaj sat predloga zakona u principu, odnosno u najvećem delu ocenjen dobrim. Mi iz Demokratske stranke Srbije ne smatramo da je to neka veoma značajna naučna delatnost u domenu donošenja zakona i iz domena pravosuđa, pa tako prihvatićemo sve kritike koje su podnete u dobroj nameri, a u cilju poboljšanja zakonskih rešenja. U tom smislu predsednik poslaničke grupe Demokratske stranke Srbije. gospodin Dejan Mihajlov, je izričito jasno rekao da ćemo sve one primedbe koje su u domenu poboljšanja rešenja ovih zakona iz domena pravosuđa svakako prihvatiti.
Mi nismo niti u mogućnosti, niti imamo pretenzije da izmislimo neke nove zakone, koji nisu poznati u pravnoj nauci i u pravnoj praksi. Sa te strane slobodno se može hvaliti poslanička grupa Socijalističke partije Srbije, može pronalaziti neka svoja rešenja, kao što to može biti i iz neke druge poslaničke grupe, da smatraju da neka rešenja iz ovih zakona podsećaju nekada na njihova rešenja, ali sa druge strane je očigledno i opštepoznato da ta rešenja koja su navodno imali nisu prošla. Verovatno nisu imali dovoljno političke snage ili sluha da poboljšaju status, odnosno nezavisnost pravosuđa.
Ono što bih svakako hteo da kažem to je da je opšte poznato i ocena svih da je u proteklom periodu, a naročito u proteklih desetak godina pravosuđe, uostalom kao i čitavo društvo, spalo na niske grane. Nije osnovni problem, ali je najveći problem upravo u tome što smo imali iz domena pravosuđa loše zakone.Najosnovnije što je sudstvo bilo zavisno naročito od izvršne vlasti, odnosno od centara političke moći, a mnogo manje od zakonodavne vlasti.
S druge strane, pored te zavisnosti, sudstvo nije bilo nezavisno i zbog samog položaja prevashodno, a i to treba pomenuti i to je osnovni deo intencije ovih zakona iz domena pravosuđa, i zbog osnovnog materijalnog i ekonomskog položaja sudija. U takvoj konstelaciji snaga i u takvim uslovima osiromašenog čitavog društva, osiromašenog sudstva, najveći deo sudstva, najveći broj sudija je časno i pošteno obavljao svoju dužnost, ali i deo tih sudija je bio prinuđen da podleže tim raznim uticajima izvršne i političke vlasti. Da li je to bilo namerno ili najčešće prinudno, nije bitno. Važno je da smo imali jedan pravosudni sistem koji je dovodio stvari u pravosuđu do apsurda.
Neću vas podsećati na neke zakone koji su donošeni upravo u cilju omalovažavanja sudstva i dovođenja sudstva u neki apsurd, dokazivanje da je moguće sve ono što vrhovi političke vlasti požele. Tu su sudovi iz domena prekršaja prema medijima. Znači, o tome ima mnogo primera da je u ovom proteklom periodu, naročito u ovih deset godina, pravosuđe dovedeno na najniže grane.
Moramo se složiti da bez nezavisnog, stručnog, kvalitetnog pravosuđa ne možemo ući, govorim o nama koji smo to prošle godine obećali u ime Demokratske opozicije Srbije, u bilo kakve nama bitne i kvalitetne promene.
Podsetio bih ponovo da će izuzetno važnu funkciju i u postupku privatizacije imati naročito trgovinski sudovi. Dakle, rešenja koja su data predlozima zakona iz domena pravosuđa nisu osporena ni na koji drugi način, znači nisu osporena sa stručnog ili pravnog stanovišta, nego je pokušano osporavanje u vidu nekih insinuacija zašto je ko predložio, zašto je to ovaj predložio ili onaj predloži. Nema bitnih i suštinskih primedbi, a to dokazuje da su rešenja koja daju ovi zakoni upravo ona rešenja koja će stvoriti uslove za jedno bolje ustrojstvo pravosuđa, a sa druge strane to će direktno značiti da će stvoriti uslove za dalji napredak društva u svim domenima i svim sferama.
Stoga, normalno, uz amandmane koji su ispravni i koji će poboljšati tekst zakona i institute predviđene ovim zakonima, smatram i mislim da je to ocena većine nas poslanika u Skupštini, da treba ove zakone usvojiti.

Replika, gospodin Nikolić.

Dame i gospodo, uvažene kolege narodni poslanici, obzirom da je veći broj diskutanata osporio sličnost teksta koji je nekadašnja vlada 1996. i 1997. godine utvrdila u radnoj verziji kao nacrt u odnosu na rešenja koja se predlažu, želim samo malu repliku.
Ovde ispred sebe držim radnu verziju zakona o uređenju sudova od 7.novembra.1996. godine Ministarstva pravde, koja se u odnosu na ovaj predlog zakona, koji je po nama takođe sasvim dobar, razlikuje u dve ili tri stvari.
Te razlike se svode na to da li će se trgovinski sudovi zvati trgovinski ili privredni sudovi i da li će se u glavi u obezbeđenju suda, organ zvati pravosudna straža ili pravosudna policija.
Znači, to su otprilike razlike između ova dva teksta.
To zaista nije bitno, bitno je da pred ovaj parlament izađe kvalitetan predlog, ali ovo zarad istine.
Druga stvar, do realizacije ovog koncepta nije došlo samo iz tog razloga, što je nakon tog utvrđivanja nacrta došlo do formiranja nove vlade, u kojoj je jedan od koalicionih partnera postavio za uslov da nijedan nacrt i nijedan predlog zakona koji nije stavljen u skupštinsku proceduru, a utvrđen je na prethodnoj vladi neće moći automatski da se nađe pred skupštinom. I samo je to bio razlog što se ti zakoni 1997, odnosno 1998. godine nisu našli u skupštinskoj proceduri, a nije nikakva politička nemoć ili želja u pitanju. Toliko od mene.

Hvala lepo.
Rad nastavljamo sutra u 10,00 časova.