Gospodine predsedniče, poštovane kolege narodni poslanici, mislim da u predloženim zakonima ima rešenja koja obećavaju i bude nadu za bolje funkcionisanje pravosuđa. Reč je o sistemskim zakonima za oblast pravosuđa, koji su usklađeni sa onom ustavnom pozicijom koju pravosuđe ima prema postojećem Ustavu. Ovi zakoni štite nezavisnost sudske vlasti od zakonodavne i izvršne, štite nezavisnost, samostalnost i stalnost sudske i javnotužilačke funkcije, a njima se smanjuje mogućnost preteranog ili otvorenog uticaja parlamentarnog, a time i stranačkog, na izbor sudija, tako što se predlaganje izbora sudija prenosi sa odbora Skupštine Srbije na visoki savet za pravosuđe, pri čemu se i sudije i predsednici sudova biraju na isti način.
Ovakva rešenja nama, socijalistima, nisu bila nepoznata i strana, s obzirom da su slična ili ista bila prisutna i u predlozima koje smo sačinili još 1997. godine, a koje su moje kolege poslanici u dosadašnjim diskusijama detaljno objasnili i prezentovali. Dakle, mi smo se oduvek zalagali i zalagaćemo se za takve zakone koji će omogućiti da sudovi budu samostalni organi državne vlasti, koji štite slobodu i prava građana i obezbeđuju ustavnost i zakonitost.
Zalagaćemo se za usvajanje i primenu takvih zakona koji će onemogućiti da se bilo koji građanin naše zemlje, kao što je to bilo u slučaju našeg predsednika Slobodana Miloševića, kidnapuje, zatvara i izruči nelegalnom Haškom tribunalu, ili bilo kojoj drugoj nelegalnoj i nekompetentnoj instituciji. Zalagaćemo se za takve zakone, da ako se to desi mora da postoji jasna odgovornost, a ne kao u slučaju predsednika Miloševića, da baš niko od odgovornih ljudi u pravosuđu ne reaguje, i pored činjenice što je u to vreme predsednik Milošević imao status pritvorenog lica nad kojim, kao što je poznato, jurisdikciju ima isključivo istražni sudija i sudski organ.
Dakle, ne mogu se posipati pepelom istražni sudija, predsednik Okružnog suda u Beogradu, ni predsednik Vrhovnog suda Srbije, niti bilo ko drugi iz pravosuđa, jer nisu poštovali ni postojeće zakone, a nisu imali ni profesionalne hrabrosti da osude takav čin ili podnesu ostavke zbog nečinjenja.
Predloženi zakoni, o kojima danas raspravljamo, pored pozitivnih imaju i negativne strane, imaju određenih slabosti i rešenja za koja mislimo da su nefunkcionalna i nedorečena i da dovode u pitanje nezavisan status pravosudnog sistema. Naročitih potreba ima za poboljšavanje i modifikacijama predloženih rešenja koja se odnose na: strukturu i ovlašćenje visokog saveta za pravosuđe; različito uređivanje položaja javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca. Želim da to ilustrujem i primerom - Predlog ovog zakona stavlja tužioca kao samostalni državni organ u ulogu upravnog organa i pod kapom ministra pravde, čime je princip inokosnosti i hijarhije pri izboru tužioca ugrožen. Do sada je, kao što je poznato, predlog za izbor tužioca davao republički javni tužilac, kao inokosni nosilac funkcije, a Odbor za pravosuđe je davao mišljenje, što je bilo logično. Po predlagaču, visoki savet dobija sad tu ulogu, što je pogrešno, jer se na taj način dezavuiše inokosnost funkcije javnog tužioca.
Takođe je nerazuman i član 70. Predloga ovog zakona, gde se govori o nestručnom vršenju dužnosti, shodno merilima republičkog javnog tužioca. Ova odredba je nedovoljno jasna i precizna i nužno je taksativno nabrojati šta se sve smatra nestručnim vršenjem dužnosti, da to ne bio plod slobodne improvizacije ili interpretacije. Nije prihvatljiv ni član 75. stav 3, po kome republičkom javnom tužiocu mere u prvom stepenu izriče ministar nadležan za pravosuđe, pa na taj način republički javni tužilac postaje puki izvršilac ministra, što nije prihvatljivo i nije dobro.
Postoji potreba da se na isti način izvrši uređivanje položaja sudija i sudija porotnika, u odnosu na ovo što je predloženo. Predloženim rešenjima je prenaglašena uloga ministra pravde i Ministarstva pravde u okviru ovih rešenja.
Kada je reč o Predlogu zakona o sedištima i područjima sudova i tužilaštava, smatram da treba predvideti onoliko sedišta koliko sada ima i okruga.
Konačno, u odnosu na predložena rešenja ima i nekih zakonskih kriterijuma koji su neprecizni i nedorečeni, pa kao takvi mogu prilikom izvršenja da stvore nedoumicu ili da upute na pogrešno tumačenje smisla pojedinih odredbi.
Zbog svega napred rečenog, mi smo, kao poslanička grupa SPS, pokušali da amandmanima koje smo podneli, po našem mišljenju, manjkavosti ispravimo. Naš konačan odnos prema predloženim zakonima zavisiće i od usvajanja naših predloga, a sve sa ciljem da se onemogući nastavljanje podređivanja sudske vlasti izvršnoj, daljeg degradiranja pravosudnog sistema i stvaranja samostalne, nezavisne sudske i pravosudne vlasti.