Uvaženo predsedništvo, poštovane kolege poslanici,  moram prvo da se obratim predsedniku i da ga zamolim da ovo što se dešavalo u prethodnom periodu oko rada Skupštine ne služi na čast i da predložim da dok ne pripremimo materijale i ne usaglasimo, da Skupština ne radi i da se ne troše ovoliki novci. Ono što je bilo prethodno osporavano da opozicija blokira rad, došli smo do tog zaključka da zaista nije pripremljeno i molim vas da Skupština ne zaseda ubuduće sve dok ne bude usaglašeno i pripremljeno da možemo da radimo. To je jedan predlog.
Drugo, molio bih da utičete kao vlast, kao poslanik, a i vlast držite, da pojedini ministri ne iznose netačnosti, a ja ću reći za sinoć da je Gašo Knežević rekao da je poslao zakon o univerzitetu, da je sve uradio, a njega nema. Dajte tačne informacije odavde šta je došlo u skupštinsku proceduru, kada je došlo i zaista, mi moramo uvek odgovoriti na neistine iz Vlade Srbije.
Što se tiče ovih zakona, pitao bih Odbor za pravosuđe, da li je moguće da dva puta zaseda, da jednom donese odluku da nešto ne prihvata, a posle zaseda i ponovo po istoj tački. Neka pravnici razmisle dok ne donesu određene odluke, za mene je to blago rečeno neozbiljno. Mislim da ne služi na čast onome ko vodi Odbor, a nalazi se na Pravnom fakultetu.
Što se tiče zakona, meni nije bitno ko predlaže zakone. Ono što je najbitnije, da li ti zakoni idu u susret onim građanima ili za poslove koji se donose, ali me brine i imam utisak da je ovaj deo zakona da usaglašen sa Demokratskom strankom na taj način koji će ići na uštrb zakona o radu, i tu se traži kompromis i upozoravam sindikat da može imati štetne posledice za radnike koji su uopšte zaposleni.
Što se tiče izbora pomoćnika javnih tužilaca, naši su prethodnici to rekli, a hoću da ukažem da ministre pravde treba sklanjati, i parlamentarna većina mora zaustaviti hajku i njegov odlazak po sudovima, biranje spiskova. Nadam se da ovaj zakon nešto omogućava, ali ne do kraja i nadam se da ćemo amandmanima ukloniti mogućnost da izvršna vlast komanduje sa onim što nije njena nadležnost.

Reč ima narodni poslanik Ljubomir Kragović, a posle njega narodni poslanik Ljubomir Mucić.

Poštovane kolege narodni poslanici, ovaj set zakona o uređenju pravosuđa, želeo bih samo da prokomentarišem sa dve tačke. Jedna, da upozorim DSS da gospodin Batić nije više njihov član i da mu ne daju ovolika ovlašćenja. Druga, da je ovaj set zakona  ipak restriktivan jer će umnogome oštetiti građane Srbije. Kako će oštetiti? Razumem vas zašto vi udaljavate radnike iz fabrika, jer vam je potrebno da fabriku obezbedite da bi mogli što lakše da je prodate.
Zašto građane terate da ne koriste usluge suda, a sud ima samo tu funkciju da štiti interese građana, odnosno pravnih i fizičkih lica. Međutim, ovim setom zakona vi to onemogućavate tako da će građanima sud da bude prosto nedostupan, kako kroz ovaj predlog zakona, tako i kroz Predlog zakona o poreskim taksama.
Pošto je vreme ograničeno i imam samo dva minuta da govorim o ovih pet zakona, a zakoni su jako loši i mi ćemo glasati protiv ovih zakona, želeo bih još jednom da podsetim DSS tj. predlagača da je pre 4-5 godina bojkotovala izbore u Srbiji, jer nisu bili demokratski uslovi u Srbiji. Međutim, očekujem, ako ne večeras onda sutra ili prekosutra veče, da će njihov predsednik stranke da pozove Srbe da izađu na izbore koji su zakazani za 17. novembar. Upozoravam ga da nije demokratija u Srbiji samo zbog toga što je on predsednik Jugoslavije i upozoravam ga da Srbi nemaju nikakve uslove da izađu na izbore i da bi to bila jedna pogubna politika...
(Predsednik: Molim vas da se držite teme.)
... za Srbe koji žive na Kosovu i Metohiji.

Reč ima narodni poslanik Ljubomir Mucić, a posle njega narodni poslanik Lazar Marjanski.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, svetlu masku druge sednice drugog zasedanja Narodne Skupštine Republike Srbije predstavlja set od pet zakona, koji treba kompeltno da urede prvosudni sistem i pravosuđe u Srbiji. Nakon jučerašnjeg dešavanja i trgovine sve maske su pale i predlagač ovog celovitog projekta je pokazao i ostvario ono što je islaskom iz Vlade i vlasti nagovestio, a to je opoziciono delovanje u poziciji.
Drugo, poučeni iskustvom sa vanrednog zasedanja oko postavljanja nosilaca prvosudnih funkcija, kada značajni predlozi DSS nisu prošli, predloženim dnevnim redom ovog zasedanja stvoreni su ultimativni preduslovi za trgovinu sa glavnim Vladinim predlogom, a to je zakon o radu.
Tamnu masku sigurno zaslužuje Vlada Republike Srbije, odnosno Ministarstvo pravde i lokalne samouprave, zbog neodmerenog obrazloženja predloga odbijanja ovih zakona, stvaranja zabluda u pravosudnim organima, među sudijama i jedinicama lokalne samouprave, nekakvom radnom verzijom zakona po kome bi sve sudije sa 31. decembrom bile razrešene, ukinuti neki sudovi, uglavnom u malim sredinama i gde su na vlasti socijalisti. U mom okrugu napominjem da je to bio slučaj sa opštinom Krupanj, koja je već pomenuta, i opštinom Osečina, gde je stigla peticija od strane odborničkog kluba udružene opozicije Osečina i odborničkog kluba SPS-a da se zadrži, odnosno da opštinski sud u Odečini i dalje ostane.
Oba Vladina predloga, o krivičnom postupku i sudske takse, su povučeni sa ovog zasedanja, što govori o njihovom ozbiljnom pristupu pravosuđu. Odnos ministra pravde prema pravosuđu potvrđuje njegovo neprisustvovanje zasedanju Narodne Skupštine kada se raspravlja o najvažnijim pitanjima, o uređenju pravde u Srbiji. Možda se strogo drži člana 2. Zakona o uređenju sudova, gde je propisano da je sudska vlast nezavisna od zakonodavne i izvršne vlasti. Možda je kroz postavljanje nosilaca pravosudnih funkcija u septembru svoj rad završio pre donošenja ovih propisa.
Moje mišljenje je da se usvajanjem ovih zakona stvaraju solidni preduslovi za nezavisno i odgovorno sudstvo, a takvi preduslovi i realizacija u praksi će isključivo zavisiti od izvršne vlasti i materijalnog položaja zaposlenih. Jednakost svih građana pred sudom daje pravnu sigurnost, što se ne može reći u oceni funkcionisanja vlasti u prethodnih godinu dana.
Dobre i pozitivne vrednosti ovih zakona, politički nezavisno i odgovorno sudstvo, stalnost i nepremestivost sudija, zadržavanje postojeće teritorijalne organizacije većine sudova uz dosadašnju praksu, dobra su osnova pravne i ekonomske sigurnosti građana. Meni smeta što svi ocenjujemo stanje u pravosuđu kao vrlo teško, a niko nije ponudio pravu informaciju. Nije dobro da sve sudije svrstavamo u isti koš, iako je najveći broj njih nezavisan, odgovoran, stručan i savestan u svom radu.
Na kraju, bez obzira na savremene zakone, i paušalne ocene o pravosuđu neće doprineti poboljšanju stanja. Poslanici SPS-a će podržati u načelu ove zakone, jer su bliski zalaganju ove partije, kao i ranijem predlogu sličnih rešenja, a u zavisnosti od kozmetičkih promena i prihvatanja amandmana zavisiće i glasanje zakona u celini.

Narodni poslanik Lazar Marjanski nije tu.
Samo nešto da obavestim, pošto je sada 13,40 časova mi imamo 30 min. ukupne rasprave poslaničkih grupa i pravo na završnu reč predsednika poslaničkih grupa i predlagača, pa vam predlažem da radimo bez pauze. Dakle, negde oko 14,30 časova, najkasnije, doći ćemo do momenta odlučivanja o zakonu u načelu, pa predlažem i podsećam ujedno predsednike poslaničkih grupa da to imaju u vidu kada se radi o prisustvu narodnih poslanika u sali, da ćemo ići tim redom, a onda ćemo doneti odluku da li da nastavimo sa razmatranjem zakona u pojedinostima, s obzirom da nemamo mišljenje Vlade o ovim amandmanima koje je Odbor uputio Narodnoj Skupštini i Vladi. Sednica Vlade, koliko mi je poznato, zakazana je tek za sutra u 12 časova, tako da praktično ne bismo mogli, ukoliko se saglasite da ne možemo raditi i odlučivati bez mišljenja Vlade, ne bismo mogli da nastavimo sa radom pre ponedeljka. Molim vas da to imate u vidu, s obzirom da se obično oko 14 časova krene sa pauzom.
Reč ima gospodin Milorad Mirčić, a posle njega narodni poslanik Slobodan Tomović.

Rasprava o ovim tačkama dnevnog reda je proistekla iz činjenice što je postignut politički dogovor između stranaka unutar DOS-a i očito tok rasprave pokazuje da nisu samo učestovovale stranke u okviru DOS-a nego i pojedine stranke iz opozicije, sve one osim SRS, čak i one što kažu da će biti uzdržane, ali sačinjavaće kvorum, tako da je tu jasna stvar.
Što se tiče potrebe da se donesu ovakvi zakonski predlozi iz oblasti pravosuđa, ona evidentno postoji, ali nameće se jedno razmišljanje, kada su ovi predlozi zakona od strane DOS-a ili tačnije rečeno od strane DSS bili pred Vladom, Vlada ih je odbila, čak uz obrazloženje resornog ministarstva, Ministarstva pravde, da Vlada ima predloge zakona iz oblasti pravosuđa koji su bolji i adekvatniji kao rešenje nego ovi predloženi zakoni.
Šta se dešava? Dešava se nešto što čovek ne može da nazove da je to volja većine u parlamentu, nego dešava se nešto što je, zahvaljujući spletu izborne ili postizborne kombinatorike, omogućilo DSS da ove tačke uvrsti u dnevni red, a to je da imaju čoveka koji je predsedavajući u ovoj skupštini, da se ogluši, koristeći svoje diskreciono pravo, ogluši se o mišljenje Vlade, a pri tome ne postavlja se pitanje ni od strane predlagača, ni od strane predsedavajućeg da li paralelno sa usvajanjem i raspravom o ovim zakonima treba pokrenuti inicijativu o poverenju Vladi Srbije.
Ako Vlada Srbije sa svojim mišljenjem da ovaj zakon nije dobar i da imaju bolji predlog zakona, a pogotovo resorno ministarstvo se tako izjasni, onda u svim parlamentarnim demokratskim društvima, po automatizmu, Vlada, ako ništa drugo, stavlja svoje poverenje pred Skupštinu i Skupština se izjašnjava. Ako ne uradi to Vlada, a u ovom slučaju i kod nas je uslovno rečeno nemoguće očekivati, onda bar resorni ministar.
Proizilazi zaključak da su ovo neke unutarkoalicione igre i kombinatorike, koje se svode na to da je na ovaj način najlakše smeniti ili pokrenuti inicijativu za smenu resornog ministra.
Što se tiče samih zakona, očito da su oni nastavak ili jedan sled stvari koji je predviđen i napisan u predlogu novog ustava od strane Zorice Radović, a to su ovi apelacioni sudovi koji se sada predviđaju, da ih bude četiri a kasnije će biti najverovatnije i gotovo sam siguran 6, jer tako će se i Srbija isparcelisati, pa će ingerencije sa Vrhovnog suda biti prenete na apelacione sudove, pa će svaka pokrajina, svaka republika imati, u stvari i u suštini, svoj vrhovni sud.

Reč ima narodni poslanik Slobodan Tomović.

Gospodine predsedniče, poštovane kolege narodni poslanici, mislim da u predloženim zakonima ima rešenja koja obećavaju i bude nadu za bolje funkcionisanje pravosuđa. Reč je o sistemskim zakonima za oblast pravosuđa, koji su usklađeni sa onom ustavnom pozicijom koju pravosuđe ima prema postojećem Ustavu. Ovi zakoni štite nezavisnost sudske vlasti od zakonodavne i izvršne, štite nezavisnost, samostalnost i stalnost sudske i javnotužilačke funkcije, a njima se smanjuje mogućnost preteranog ili otvorenog uticaja parlamentarnog, a time i stranačkog, na izbor sudija, tako što se predlaganje izbora sudija prenosi sa odbora Skupštine Srbije na visoki savet za pravosuđe, pri čemu se i sudije i predsednici sudova biraju na isti način.
Ovakva rešenja nama, socijalistima, nisu bila nepoznata i strana, s obzirom da su slična ili ista bila prisutna i u predlozima koje smo sačinili još 1997. godine, a koje su moje kolege poslanici u dosadašnjim diskusijama detaljno objasnili i prezentovali. Dakle, mi smo se oduvek zalagali i zalagaćemo se za takve zakone koji će omogućiti da sudovi budu samostalni organi državne vlasti, koji štite slobodu i prava građana i obezbeđuju ustavnost i zakonitost.
Zalagaćemo se za usvajanje i primenu takvih zakona koji će onemogućiti da se bilo koji građanin naše zemlje, kao što je to bilo u slučaju našeg predsednika Slobodana Miloševića, kidnapuje, zatvara i izruči nelegalnom Haškom tribunalu, ili bilo kojoj drugoj nelegalnoj i nekompetentnoj instituciji. Zalagaćemo se za takve zakone, da ako se to desi mora da postoji jasna odgovornost, a ne kao u slučaju predsednika Miloševića, da baš niko od odgovornih ljudi u pravosuđu ne reaguje, i pored činjenice što je u to vreme predsednik Milošević imao status pritvorenog lica nad kojim, kao što je poznato, jurisdikciju ima isključivo istražni sudija i sudski organ.
Dakle, ne mogu se posipati pepelom istražni sudija, predsednik Okružnog suda u Beogradu, ni predsednik Vrhovnog suda Srbije, niti bilo ko drugi iz pravosuđa, jer nisu poštovali ni postojeće zakone, a nisu imali ni profesionalne hrabrosti da osude takav čin ili podnesu ostavke zbog nečinjenja.
Predloženi zakoni, o kojima danas raspravljamo, pored pozitivnih imaju i negativne strane, imaju određenih slabosti i rešenja za koja mislimo da su nefunkcionalna i nedorečena i da dovode u pitanje nezavisan status pravosudnog sistema. Naročitih potreba ima za poboljšavanje i modifikacijama predloženih rešenja koja se odnose na: strukturu i ovlašćenje visokog saveta za pravosuđe; različito uređivanje položaja javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca. Želim da to ilustrujem i primerom - Predlog ovog zakona stavlja tužioca kao samostalni državni organ u ulogu upravnog organa i pod kapom ministra pravde, čime je princip inokosnosti i hijarhije pri izboru tužioca ugrožen. Do sada je, kao što je poznato, predlog za izbor tužioca davao republički javni tužilac, kao inokosni nosilac funkcije, a Odbor za pravosuđe je davao mišljenje, što je bilo logično. Po predlagaču, visoki savet dobija sad tu ulogu, što je pogrešno, jer se na taj način dezavuiše inokosnost funkcije javnog tužioca.
Takođe je nerazuman i član 70. Predloga ovog zakona, gde se govori o nestručnom vršenju dužnosti, shodno merilima republičkog javnog tužioca. Ova odredba je nedovoljno jasna i precizna i nužno je taksativno nabrojati šta se sve smatra nestručnim vršenjem dužnosti, da to ne bio plod slobodne improvizacije ili interpretacije. Nije prihvatljiv ni član 75. stav 3, po kome republičkom javnom tužiocu mere u prvom stepenu izriče ministar nadležan za pravosuđe, pa na taj način republički javni tužilac postaje puki izvršilac ministra, što nije prihvatljivo i nije dobro.
Postoji potreba da se na isti način izvrši uređivanje položaja sudija i sudija porotnika, u odnosu na ovo što je predloženo. Predloženim rešenjima je prenaglašena uloga ministra pravde i Ministarstva pravde u okviru ovih rešenja.
Kada je reč o Predlogu zakona o sedištima i područjima sudova i tužilaštava, smatram da treba predvideti onoliko sedišta koliko sada ima i okruga.
Konačno, u odnosu na predložena rešenja ima i nekih zakonskih kriterijuma koji su neprecizni i nedorečeni, pa kao takvi mogu prilikom izvršenja da stvore nedoumicu ili da upute na pogrešno tumačenje smisla pojedinih odredbi.
Zbog svega napred rečenog, mi smo, kao poslanička grupa SPS, pokušali da amandmanima koje smo podneli, po našem mišljenju, manjkavosti ispravimo. Naš konačan odnos prema predloženim zakonima zavisiće i od usvajanja naših predloga, a sve sa ciljem da se onemogući nastavljanje podređivanja sudske vlasti izvršnoj, daljeg degradiranja pravosudnog sistema i stvaranja samostalne, nezavisne sudske i pravosudne vlasti.

Reč ima narodni poslanik Tomislav Nikolić.