Dame i gospodo narodni poslanici, moram da priznam da se nije lako snaći u ovim amandmanima i ovim zakonima. Dakle, u članu 46. u odeljku koji govori o izboru sudija i u kojem se kaže da Narodna skupština može da izabere samo kandidata koga visoki savet pravosuđa predloži, ta norma je direktno suprotna Ustavu Republike Srbije, kao u ledž superior-y, kao najvišem aktu, i stoga ta odredba ne može da ostane i opstane u pravnom prometu.
Naime, potpuno je jasno ko je ovlašćen u Ustavu Republike da vrši izbor sudija i ne može biti ograničen bilo kojim drugim telom ili organom, niti izvršnom vlašću, a posebno ne nekim ekspertskim telom ili bilo kakvim drugim orgnizacionim telom, tako je to predlagač nazvao, u obavljanju svojih dužnosti i u obavljanju svojih ovlašćenja.
U mom amandmanu se kaže, u stavu 1, da Narodna skupština Republike Srbije bira predsednika i sudije Vrhovnog suda. Ono što jeste dakle naše ovlašćenje, kao Narodne skupštine Republike Srbije, s tim što u skladu sa onim što sam već rekao da je program SRS za obezbeđenje nezavisnosti sudstva. Vrhovni sud Srbije bi birao predsednike sudova i sudije sudova nižeg ranga, na predlog opšte sednice Vrhovnog suda Srbije. Mislimo da bi to bilo najlogičnije i najpametnije rešenje, da bi to bilo najnormalnije. Zaista je gotovo neverovatno i pomalo čudno da predlagač zakona insistira na rešenju da se određene ingerencije i određeni prerogativi vlasti oduzmu Narodnoj skupštini Republike Srbije, a daju nekom drugom telu, koje ni po Ustavu ni po zakonu ne može i ne sme da ima ovakva ovlašćenja i ovakve ingerencije.
Još nešto, Narodna skupština Republike Srbije u tom slučaju ima u potpunosti vezane ruke. Znači, svaki put kada dobije određeni predlog ili listu kandidata ili će prihvatiti sve, znači an blok listu, ili će morati da odbije, pa ponovo da čeka predlog visokog saveta pravosuđa, a on može da bude i potpuno istovetan, da nema nikakve razlike. I ako Narodna skupština to odbije, mi nemamo sudije, mi nemamo sudova, mi nemamo ničega.
Potpuno je neverovatno da na takav način mogu da budu vezane ruke Narodnoj skupštini Republike Srbije, kao najvišem zakonodavnom telu, kao nekome ko po Ustavu treba da obavlja dužnost izbora najviših pravosudnih funkcija, zato što visoki savet pravosuđa smatra da to ne bi trebalo da se na takav način učini.
Ako se nama ne dopada određeni predlog ili određeni kandidati iz mnogo razloga, ako ni zbog čega, onda zbog onoga što sam kritikovao, a to je dostojnost sudijske dužnosti, onda će visoki savet pravosuđa reći: vas 250 tamo koje je narod izabrao, vas 250 koje je narod birao, vi ste budale, a mi smo pametni, pa ćemo mi to sada isto da predložimo, ali to morate da usvojite. Ako to ne usvojite, a vi tamo u Narodnoj skupštini ne znate ništa, mi ćemo celom srpskom narodu i svim građanima da saopštimo kako vi blokirate izbor sudija, kako vi blokirate rad sudova, kako vi nećete u stvari da funkcioniše pravosudni sistem u Republici Srbiji. Više bih voleo da neki koji su dobacivali - opomena, opomena - da su nešto slušali, možda bi nešto i čuli, o čemu je reč, bar u ovim zakonima, umesto što se bave zavlačenjem ruku u tuđi džep.