Dame i gospodo narodni poslanici, molim vas da utvrdimo kvorum.
Konstatujem da imamo kvorum i obaveštavam da su javili da će odsustvovati sledeći narodni poslanici: Višnja Nežić, Milan Radulović, Goran Ćirić, Miloš Lukić, Stanko Kovačević, Vojkan Tomić, Predrag Bajčetić, Radomir Naumov, Juhas Atila, Dragiša Marinković, Neda Arnerić, Kermeci Karolj, Bojan Kostreš, Vuko Antonijević, Marko Jakšić, Branko Gligorić, Milan Ernjaković, Arsen Kurjački, Željko Tomić, Jožef Kasa, Biači Anton, Nataša Milojević i Dušan Golubović.
Pre podne odsutni Čedomir Jovanović i Pal Šandor.
Obaveštavam Narodnu skupštinu da su pozvani da sednici prisustvuju predsednik, potpredsednici, ministri i sekretar Vlade Republike Srbije, kao i sekretar Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo.
Prelazimo na 3. tačku dnevnog reda: - PREDLOG ZAKONA O UREĐENjU SUDOVA (pojedinosti)
Primili ste Predlog zakona koji je podneo narodni poslanik Dejan Mihajlov.
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Vukosav Tomašević, Đorđe Mamula, Slobodan Tomović, Tomislav Nikolić, Aleksandar Vučić, Nataša Jovanović i Gordana Pop-Lazić, kao i amandmane koje je podneo Odbor za pravosuđe i upravu.
Narodni poslanik Đorđe Mamula, na sednici Odbora za pravosuđe i upravu, povukao je amandman na član 51. Predloga zakona.
Primili ste izveštaje Odbora za pravosuđe i upravu i Zakonodavnog odbora, kao i mišljenje Vlade Republike Srbije o Predlogu zakona.
Podsećam vas da je Narodna skupština, nakon što je zaključen zajednički načelni pretres, u okviru koga je razmotren i Predlog zakona o uređenju sudova, prihvatila Predlog ovog zakona u načelu.
Pošto Vlada Republike Srbije, ni nakon utvrđenog roka koji je istekao danas u 8,00 časova, nije dostavila mišljenje o amandmanima na predloge zakona iz dnevnog reda ove sednice, o kojima je obavljen zajednički načelni pretres, predlažem da Narodna skupština, na osnovu člana 136. stav 5. Poslovnika, odluči da se predlozi ovih zakona razmatraju bez mišljenja Vlade o podnetim amandmanima.
Stavljam na glasanje predlog da Narodna skupština razmatra predloge zakona iz dnevnog reda ove sednice - tačke 3, 4, 5, 6. i 7. dnevnog reda, o kojima je obavljen zajednički načelni pretres, a koji su prihvaćeni u načelu - bez mišljenja Vlade o podnetim amandmanima.
Za 105, protiv 47, uzdržanih 9, nije glasalo 6, ukupno 167.
Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog i otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Odbor za pravosuđe i upravu podneo je amandman kojim predlaže da se posle člana 1. dodaju naslov i novi član 1a.
Predlagač je prihvatio ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč?
Da li predlagač želi reč? (Ne.)
Da li predstavnik Odbora želi reč? (Ne.)
Ima reč narodni poslanik Tomislav Nikolić.

Dame i gospodo narodni poslanici, Odbor nije blagovremeno dostavio amandmane na Predlog zakona. Amandmani, koje nam je Odbor  podelio po klupama tri dana posle početka sednice Narodne skupštine, ne mogu da budu uvršćeni u raspravu u pojedinostima o ovom paketu od pet zakona, koji se odnose na sudove, sudije, uopšte na oblast pravosuđa.
Predsednik Narodne skupštine ne može da nas pita šta ćemo sa tim amandmanima. Ti amandmani ne mogu da uđu u proceduru u Narodnu skupštinu Republike Srbije, nisu ispunili uslove po Poslovniku.
Podneti su nakon početka sednice Narodne skupštine Republike Srbije, ne predstavljaju usaglašavanje već usvojenih amandmana. Postoji samo jedna mogućnost - da nadležni odbori dostave amandmane na Predlog zakona u toku sednice. Ta mogućnost je kad se usvoji više različitih amandmana na isti član predloga zakona i odbor ima pravo da predloži Skupštini svoj tekst, kojim usklađuje prihvaćene odredbe. Ponekada su odredbe u koliziji, kao što se desilo oko Poslovnika.
Dakle, nema smisla, gospodine predsedniče, da nešto što nije u skladu sa Poslovnikom uopšte bude predmet rasprave na sednici Narodne skupštine. Ni jedan amandman, dostavljen posle roka, ne može da bude uvršćen u raspravu, zato što osnovne uslove, uslove da ne ponižava Narodnu skupštinu, ne ispunjava. Onaj ko piše amandmane na Predlog zakona, dužan je da ih blagovremeno piše, da ih blagovremeno preda.
Danas je trebalo da nas obavestite da su u toku rasprave, ili u toku sednice, kao što je ispravnije, stigli amandmani odbora, koji ne mogu da budu uvršćeni u raspravu. Ako već ima problema sa održavanjem ove sednice, nemojte da ih činite dodatno time što očigledno kršite Poslovnik Narodne skupštine Republike Srbije.

Vi ste se obratili meni kao predsedniku Skupštine. Vi znate da ja ne tumačim Poslovnik, uvek Poslovnik tumači Skupština. Prema tome, ne kršim ja Poslovnik, niti mogu prekršiti Poslovnik time što vodim sednicu na način kako vodim. Ovde imamo predlog Odbora za pravosuđe i upravu, i ukoliko mislite da je došlo do povrede Poslovnika, pretpostavljam člana 136, na šta se Odbor za pravosuđe i upravu poziva, mogu samo to da stavim na izjašnjavanje narodnim poslanicima. O tome ja, naravno, kao ni do sada, nisam odlučivao. Ja Poslovnik samo sprovodim. (poslanik Tomislav Nikolić, sa mesta: Hoću da se glasa o tome).
Molim narodne poslanike da se izjasne o prigovoru gospodina Nikolića da je došlo do povrede Poslovnika, člana 136. Poslovnika Narodne skupštine.
Molim narodne poslanike da se o ovom prigovoru izjasne. (Tomislav Nikolić, sa mesta: Glasaćemo, ali vi treba da znate da se o tome ne glasa. Nije to kršenje Poslovnika, to odbacujete kao materijal koji nije u skladu sa Poslovnikom.)
Za 52, protiv 115, uzdržan jedan, nije glasalo 14, ukupno 182.
Konstatujem da je Narodna skupština ocenila da nije bilo povrede Poslovnika.
Da li se još neko javlja za reč povodom ovog amandmana? (Ne.)
Ukoliko ne, stavljam amandman na glasanje i molim narodne poslanike da se izjasne.
Za 116, protiv 11, uzdržanih 26, nije glasalo 29, ukupno 182.
Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj amandman.
Na član 9. amandman je podneo narodni poslanik Tomislav Nikolić.
Odbor za pravosuđe i upravu i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li podnosilac amandmana želi reč?
Ima reč narodni poslanik Tomislav Nikolić.

Mi smo se ovim predlozima zakona zaista ozbiljno bavili, bez obzira na to što Skupština dugo nije imala stav  jesu li ovo ozbiljni predlozi zakona ili ne, i bez obzira na to što je očigledno da Vlada Republike Srbije ima stav da su ovo neozbiljni predlozi zakona.
I ako ću nekada podržati Vladu Republike Srbije, učiniću to danas kada kažem da nije pogrešila što nije pregledala amandmane koje je Odbor za pravosuđe dostavio u toku, a posle otvaranja, sednice Narodne skupštine Republike Srbije. Vlada je u pravu što materijalima koji nisu u skladu sa Poslovnikom ne želi da se bavi i ne želi da povredi Poslovnik. Ona to ostavlja ovim legalistima koji vode Narodnu skupštinu Republike Srbije.
Baveći se ovim predlozima zakona pokušali smo da amandmanima pokažemo Narodnoj skupštini i javnosti kako bi, u stvari, trebalo da izgleda, po programu Srpske radikalne stranke, uređenje sudova, a u tom uređenju sudova nema mesta za apelacioni sud. Ovo, kada žaba vidi da se konji potkivaju, pa podigne nogu, ne vredi, ona ne može da bude potkovana. Tako i taj apelacioni sud ne može da se uvrsti u sudstvo u Republici Srbiji zato što u okviru svih sudova mogu da se formiraju posebna odeljenja za upravne i privredne sporove, a da se ne osnivaju novi specijalni sudovi, jer nije tačno da oni neće iziskivati nova finansijska sredstva. I nije tačno da će pospešiti rad sudova, da će uneti dinamiku, efikasnost, pravdu i zakonitost; ovim se samo stvaraju čepovi u kojima će se odlivati dragoceno vreme i koji će sprečavati da građani pred sudovima, da privredni subjekti pred sudovima pronađu pravdu koja je ovoj državi i te kako potrebna.
Dakle, SRS naravno sada ne može, obrazlažući pojedine amandmane, da izloži čitav koncept koga se pridržavala radeći ozbiljno na ovim predlozima zakona, iako imaju negativan stav Odbora, iako imaju negativan stav Vlade, iako je neprirodno da čitavu jednu granu vlasti uređuje jedna poslanička grupa svojim predlozima zakona, ako znamo da se mesecima Vlada Republike Srbije, Vrhovni sud Srbije, razna pravnička udruženja pripremaju za Narodnu skupštinu Republike Srbije ozbiljan koncept pravosuđa sa svim zakonima koji iz toga proizilaze.
Ja bih vas zamolio - a dobro je što je i predstavnik Vlade došao na sednicu - nas poslanike SRS interesuje da li Vlada obustavlja radove na zakonima iz oblasti pravosuđa, da li Vlada stoji iza ovih predloga zakona, hoće li poslanička većina danas glasati za ove zakone, a kroz mesec dana glasati za zakone koje, eventualno, predloži Vlada Republike Srbije. To je skopčano sa velikim mukama i velikim problemima. Istovremeno upozoravam i one poslanike iz opozicije koji misle da će spasiti neke svoje sudije tako što će prihvatiti ove predloge zakona koji ne predviđaju razrešenje svih sudija, pa izbor novih, da je u proceduri postupak kojim će, bez obzira na zakon, sudije biti razrešenje i svakako biti birane nove, podobne, i to po nekom novom političkom rasporedu snaga u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Sada, kada je Vlada odlučila da njen predstavnik prisustvuje jednoj sednici Narodne skupštine Republike Srbije, bilo bi dobro da se ova dilema razreši. Da li Vlada stoji iza ovih predloga zakona, da li Vlada nastavlja sa radom, sa ozbiljnim radom na zakonima kojima će urediti pravosuđe, da li je ovo zamajavanje Narodne skupštine Republike Srbije, a traje već nedeljama, da li će ovi zakoni važiti mesec, dva, pet, godinu dana, da li će služiti samo da se sudije razjure i izaberu neke nove. Zaista bi trebalo uneti ozbiljnost.
Ja više neću da prigovaram vreme kada počinje sednica Narodne skupštine jer to više ne vredi da se prigovara, ali bih vas zamolio - sve do danas mi poslanici SRS smo ubeđeni da ovo nisu ozbiljni predlozi zakona. Drugačije bismo zaista o njima govorili ukoliko se ispostavi da su ozbiljni i da iza njih stoji Vlada Republike Srbije, iako ima negativan stav o njima. Hvala.

Reč ima ministar pravde i lokalne samouprave, gospodin Batić.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi gospodine predsedniče, mislim da je stvorena bespotrebna fama oko paketa zakona iz oblasti pravosuđa. Pokušaću u nekoliko rečenica da objasnim o čemu se to radi.
Ministarstvo pravde i lokalne samouprave, kao resorno nadležno ministarstvo za poslove iz oblasti pravosuđa, još u aprilu mesecu formiralo je radnu grupu koja je trebalo da izradi nacrt zakona o sudovima i sudijama. U toj radnoj grupi bili su, po nama, najkompetentniji stručnjaci iz ove oblasti: predsednik Vrhovnog suda Republike Srbije, magistar Leposava Karamarković; zamenik predsednika prof. dr Zoran Ivošević; predsednik Okružnog suda u Beogradu, gospođa Vida Škero; predsednici mnogih drugih sudova; najugledniji članovi društva sudija; profesor Pravnog fakulteta Vesna Rakić-Vodinelić.
Dakle, smatrali smo da treba uključiti one ljude koji neposredno rade u pravosuđu i one ljude koji su pored praktičnih znanja i najbolji teoretski stručnjaci u ovoj oblasti. Na čelu radne grupe bio je moj tadašnji zamenik, gospodin Đorđe Ninković, inače član Demokratske stranke Srbije. Radna grupa je u toku maja meseca, odnosno početkom juna meseca završila radnu verziju zakona o sudovima i sudijama, jednog sistemskog, jednog integralnog teksta koji je praktično obuhvatio ono što je sada sadržano u četiri predloga zakona koji su na dnevnom redu. Ono je bio jedinstven tekst.
Počela je i održana je u toku jula, avgusta i septembra jedna široka javna rasprava. Povodom te radne verzije zakona o sudovima i sudijama, svi sudovi, svi kolegijumi sudova u Srbiji, dobili su tu radnu verziju - održan je niz stručnih konsultacija, niz javnih rasprava širom Srbije. Došli su do Ministarstva pravde razni predlozi, primedbe, sugestije, kritike, i kada smo sve to sabrali, pre dvadeset dana je napravljen nacrt zakona o sudovima i sudijama, koji je prosleđen Republičkoj vladi i koji je prihvaćen od strane Vlade Republike Srbije. I onda je taj nacrt upućen na oficijelnu javnu raspravu, koja je trebalo da se završi oko 9-og (dvadeset dana te rasprave je isticalo 9.novembra), znači za nekoliko dana.
Poslanička grupa DSS je u skladu sa mogućnostima, ovlašćenjima i kompetencijama iz Poslovnika o radu Republičke skupštine podnela svoje predloge zakona kojima se uređuju pitanja iz oblasti pravosuđa. To je, dakle, pravo svake poslaničke grupe, pa čak i svakog pojedinog poslanika.
Vi znate da su, po logici stvari, pošto se ušlo u proceduru, oni bili na sednici Odbora za pravosuđe, Zakonodavnog odbora, mišljenje je dalo Ministarstvo pravde i lokalne samouprave, Republički sekretarijat za zakonodavstvo, i konačno, i sama Vlada. Govorim, dakle, o prvobitnoj verziji predloga koji su ušli u skupštinsku proceduru.
Na svim ovim nivoima koje sam pomenuo ta prvobitna verzija je bila odbijena. Međutim, treba prihvatiti nešto što je politička realnost, a politička realnost je da u političkim koalicijama postoje dogovori. Može se oko nekih stvari, koje izgledaju u jednom momentu kao suprotne, postići politički konsenzus, naravno ako ti dogovori i taj konsenzus ne štete interesima onih na koje konkretni zakoni treba da se odnose, i u krajnjoj liniji, ako taj kompromis i taj konsenzus ne škode interesima građana Srbije.
Takav dogovor je postignut između poslaničke grupe DOS-a i poslaničke grupe DSS-a oko predloga zakona iz oblasti pravosuđa. Tu ne treba praviti nikakvu famu. Možda je to početak jedne nove prakse, ali je nešto što je primereno parlamentarnom životu, što postoji svuda gde postoje političke koalicije, dakle nešto što je potpuno normalno.
Na bazi tog dogovora održan je sastanak radnih grupa Ministarstva pravde i poslaničke grupe Demokratske stranke Srbije i sve one fundamentalne stvari koje su bile u nacrtu zakona o sudovima i sudijama, radne grupe, tj Ministarstva pravde, odnosno Vlade Republike Srbije ugrađene su u ovaj projekat zakona koje je podnela poslanička grupa Demokratske stranke Srbije. Tako smo došli do jednog integrativnog teksta, koji ne narušava osnovni smisao i osnovnu ideju od koje je polazila radna grupa Ministarstva pravde, odnosno Vlade Republike Srbije, a koja takođe ne narušava smisao ideje od koje je pošla Demokratska stranka Srbije.
Radna grupa je prihvatila, a to je kasnije i Vlada prihvatila, mislim oko 59 amandmana, čiji je formalni predlagač Odbor za pravosuđe i upravu, a kojima se modifikuje prvobitni tekst i usklađuje sa onim što se čulo u javnim raspravama i što je bilo krucijalno važno za ideju i inicijativu koju je Vlada Republike Srbije imala u vidu.
Dakle, došli smo do jednog sporazuma, došli smo do jednog integrativnog teksta i Vlada Republike Srbije je saglasna da se procedura nastavi izglasavanjem predloženih zakona. U odnosu na amandmane mi smo dali mišljenje...

Gospodine ministre, samo da vas podsetim da je ograničeno vreme rasprave na pet minuta.

Mislim da se to ograničenje ne odnosi na članove Vlade.

U načelu se ne odnosi, a u pojedinostima da - za sve pet minuta.

Završiću odmah, izvinjavam se. Dakle, u odnosu na ovaj zakon koji je trenutno na dnevnom redu, Predlog zakona o uređenju sudova, moram da kažem da Vlada smatra i prihvata amandmane Odbora za pravosuđe i upravu, da ne pominjem članove. Reč je o 13 amandmana, a takođe prihvaćeni su i neki amandmani narodnih poslanika, narodnog poslanika Đorđa Mamule; narodnog poslanika Slobodana Tomovića; Gordane Pop-Lazić; Aleksandra Vučića; i opet Slobodana Tomovića. Dakle, to je mišljenje Vlade. Naravno, predlagač, Odbor za pravosuđe i sam parlament će se izjasniti po pitanju tih amandmana. Naše je mišljenje da ti amandmani mogu biti prihvaćeni. Izvinjavam se ako sam prekoračio vreme, nisam pažljivo tumačio odredbe Poslovnika.