Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi gospodine predsedniče, mislim da je stvorena bespotrebna fama oko paketa zakona iz oblasti pravosuđa. Pokušaću u nekoliko rečenica da objasnim o čemu se to radi.
Ministarstvo pravde i lokalne samouprave, kao resorno nadležno ministarstvo za poslove iz oblasti pravosuđa, još u aprilu mesecu formiralo je radnu grupu koja je trebalo da izradi nacrt zakona o sudovima i sudijama. U toj radnoj grupi bili su, po nama, najkompetentniji stručnjaci iz ove oblasti: predsednik Vrhovnog suda Republike Srbije, magistar Leposava Karamarković; zamenik predsednika prof. dr Zoran Ivošević; predsednik Okružnog suda u Beogradu, gospođa Vida Škero; predsednici mnogih drugih sudova; najugledniji članovi društva sudija; profesor Pravnog fakulteta Vesna Rakić-Vodinelić.
Dakle, smatrali smo da treba uključiti one ljude koji neposredno rade u pravosuđu i one ljude koji su pored praktičnih znanja i najbolji teoretski stručnjaci u ovoj oblasti. Na čelu radne grupe bio je moj tadašnji zamenik, gospodin Đorđe Ninković, inače član Demokratske stranke Srbije. Radna grupa je u toku maja meseca, odnosno početkom juna meseca završila radnu verziju zakona o sudovima i sudijama, jednog sistemskog, jednog integralnog teksta koji je praktično obuhvatio ono što je sada sadržano u četiri predloga zakona koji su na dnevnom redu. Ono je bio jedinstven tekst.
Počela je i održana je u toku jula, avgusta i septembra jedna široka javna rasprava. Povodom te radne verzije zakona o sudovima i sudijama, svi sudovi, svi kolegijumi sudova u Srbiji, dobili su tu radnu verziju - održan je niz stručnih konsultacija, niz javnih rasprava širom Srbije. Došli su do Ministarstva pravde razni predlozi, primedbe, sugestije, kritike, i kada smo sve to sabrali, pre dvadeset dana je napravljen nacrt zakona o sudovima i sudijama, koji je prosleđen Republičkoj vladi i koji je prihvaćen od strane Vlade Republike Srbije. I onda je taj nacrt upućen na oficijelnu javnu raspravu, koja je trebalo da se završi oko 9-og (dvadeset dana te rasprave je isticalo 9.novembra), znači za nekoliko dana.
Poslanička grupa DSS je u skladu sa mogućnostima, ovlašćenjima i kompetencijama iz Poslovnika o radu Republičke skupštine podnela svoje predloge zakona kojima se uređuju pitanja iz oblasti pravosuđa. To je, dakle, pravo svake poslaničke grupe, pa čak i svakog pojedinog poslanika.
Vi znate da su, po logici stvari, pošto se ušlo u proceduru, oni bili na sednici Odbora za pravosuđe, Zakonodavnog odbora, mišljenje je dalo Ministarstvo pravde i lokalne samouprave, Republički sekretarijat za zakonodavstvo, i konačno, i sama Vlada. Govorim, dakle, o prvobitnoj verziji predloga koji su ušli u skupštinsku proceduru.
Na svim ovim nivoima koje sam pomenuo ta prvobitna verzija je bila odbijena. Međutim, treba prihvatiti nešto što je politička realnost, a politička realnost je da u političkim koalicijama postoje dogovori. Može se oko nekih stvari, koje izgledaju u jednom momentu kao suprotne, postići politički konsenzus, naravno ako ti dogovori i taj konsenzus ne štete interesima onih na koje konkretni zakoni treba da se odnose, i u krajnjoj liniji, ako taj kompromis i taj konsenzus ne škode interesima građana Srbije.
Takav dogovor je postignut između poslaničke grupe DOS-a i poslaničke grupe DSS-a oko predloga zakona iz oblasti pravosuđa. Tu ne treba praviti nikakvu famu. Možda je to početak jedne nove prakse, ali je nešto što je primereno parlamentarnom životu, što postoji svuda gde postoje političke koalicije, dakle nešto što je potpuno normalno.
Na bazi tog dogovora održan je sastanak radnih grupa Ministarstva pravde i poslaničke grupe Demokratske stranke Srbije i sve one fundamentalne stvari koje su bile u nacrtu zakona o sudovima i sudijama, radne grupe, tj Ministarstva pravde, odnosno Vlade Republike Srbije ugrađene su u ovaj projekat zakona koje je podnela poslanička grupa Demokratske stranke Srbije. Tako smo došli do jednog integrativnog teksta, koji ne narušava osnovni smisao i osnovnu ideju od koje je polazila radna grupa Ministarstva pravde, odnosno Vlade Republike Srbije, a koja takođe ne narušava smisao ideje od koje je pošla Demokratska stranka Srbije.
Radna grupa je prihvatila, a to je kasnije i Vlada prihvatila, mislim oko 59 amandmana, čiji je formalni predlagač Odbor za pravosuđe i upravu, a kojima se modifikuje prvobitni tekst i usklađuje sa onim što se čulo u javnim raspravama i što je bilo krucijalno važno za ideju i inicijativu koju je Vlada Republike Srbije imala u vidu.
Dakle, došli smo do jednog sporazuma, došli smo do jednog integrativnog teksta i Vlada Republike Srbije je saglasna da se procedura nastavi izglasavanjem predloženih zakona. U odnosu na amandmane mi smo dali mišljenje...