DRUGA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA, 06.11.2001.

6. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

DRUGA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA

6. dan rada

06.11.2001

Sednicu je otvorio: Dragan Maršićanin

Sednica je trajala od 10:45 do 18:00

  • TAGOVI

  • Druga sednica Drugog redovnog zasedanja (2001)
  • Predlog zakona o sudijama (pojedinosti) (2001)
  • Predlog zakona o sudijama – glasanje (2001)
  • Predlog zakona o Visokom savetu pravosuđa (pojedinosti) (2001)
  • Predlog zakona o javnom tužilaštvu (pojedinosti) (2001)
  • Predlog zakona o Visokom savetu pravosuđa - glasanje (2001)

    • OBRAĆANJA

    ...
    Građanski savez Srbije

    Nataša Mićić

    | Predsedava
    Pošto se više niko ne javlja za reč, stavljam na glasanje amandman koji je podneo narodni poslanik Zoran Nikolić.
    Za 47, protiv 104, uzdržanih šest, nije glasalo 11, ukupno 168 narodnih poslanika.
    Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
    Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Vučić.
    Odbor za pravosuđe i upravu i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
    Da li podnosilac amandmana želi reč? Izvolite.
    ...

    Aleksandar Vučić

    | predsednik Republike Srbije
    Dame i gospodo narodni poslanici, predložio sam da se briše član 2. Predloga zakona o Visokom savetu pravosuđa, iz prostog razloga što smo, čini mi se, ukazali do sada na brojne nelogičnosti i nekonzistentnosti Predloga zakona. Mi smo se protivili načelnoj raspravi, dakle generalnoj debati o osnivanju i formiranju jednog ovakvog pravosudnog tela; posebno je neprihvatljivo obrazloženje predlagača zakona koji saopštava narodnim poslanicima u pisanoj formi da Narodna skupština, preko svog Odbora za pravosuđe i upravu nema potrebno znanje i nema vremena da ispituje stručnog kandidata za sudijsku dužnost ili dužnost javnog tužioca.
    Pošto neću izlaziti povodom amandmana na član 3, kojim se takođe traži brisanje tog člana, napraviću analizu koji su to članovi Visokog saveta pravosuđa, šta je to što mi time možemo da dobijemo, a šta je to što time možemo da izgubimo.
    Naime, Visoki savet pravosuđa sastoji se od pet stalnih članova i šest pozivnih članova. U pet stalnih članova spadaju predsednik Vrhovnog suda Srbije, koji, da čudo bude veće, u skladu sa odredbama prethodnog zakona nema pravo da bude član velikog personalnog veća, republički javni tužilac, ministar nadležan za pravosuđe i dva člana koje bira Narodna skupština. O čemu se sada ovde radi?
    Dakle, mi ćemo ovde imati opet jedan značajan deo onih ljudi koje direktno bira Narodna skupština, s tim što ćemo, za razliku od ranijeg perioda, imati neuporedivo veći upliv izvršnih organa vlasti od legislative. To je nešto što mi smatramo nedopustivim, nešto što smatramo nepotrebnim, jer stručnost i znanje pojedinih kandidata po izvršnoj vlasti će uvek biti skopčani sa političkom podobnošću pojedinih kandidata. To je od pamtiveka pa do danas.
    Suština podele vlasti nije u tome da jedna vlast bude bez ikakvih ingerencija u odnosu na neku drugu vlast, već je suština podele vlasti ograničavanje izvršne vlasti, a mi ovim dajemo neuporedivo šire prerogative vlasti izvršnim organima. Smatram da je to nešto što Narodna skupština ne treba da prihvati. Naše je stanovište da imamo Odbor za pravosuđe i upravu koji bi trebalo da obavlja svoj posao, inače ne znam šta bi bio predmet rada, šta bi to predstavljalo obavezu Odbora za pravosuđe i upravu, o čemu bi se tamo raspravljalo, ukoliko ne bi imalo ovakve nadležnosti koje su bile do sada predviđene.
    Dakle, mi u SRS smatramo da je ovo ne samo loš predlog zakona, već pokušavamo da vas ubedimo na svaki način (za one kojima nisu interesantnije novine; ali vidim list "Svedok", ipak je promena nabolje u odnosu na "Glas", "Blic", "Novosti" i tako dalje) da bi bilo dobro kada bi Narodna skupština u skladu sa Ustavom Republike Srbije obavljala svoje dužnosti i obavljala svoje poslove. Ako mislite da ćemo mi dobiti nešto na reformama, da ćemo dobiti nešto na većoj demokratičnosti ili da ćemo dobiti nešto na većoj pravičnosti u suđenju, ili u obavljanju bilo koje pravosudne funkcije na ovakav način, ja mislim da nećemo i čini mi se da se ovim na pravi način uvodi moralno-politička podobnost za sve one koji budu obavljali pravosudnu funkciju. Hvala vam.
    ...

    Dragan Maršićanin

    | Predsedava
    Da li se još neko javlja za reč po ovom amandmanu?
    Ukoliko ne, stavljam ga na glasanje.
    Za 20, protiv 138, uzdržanih nije bilo, nije glasalo 14, ukupno prisutno 172.
    Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
    Na član 3. amandman je podnela narodni poslanik Gordana Pop - Lazić.
    Odbor za pravosuđe i upravu i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
    Da li želite reč? Izvolite.
    ...

    Gordana Pop-Lazić

    Srpska radikalna stranka
    Dame i gospodo, prvo na šta želim da skrenem pažnju to je da smo već poslaničkom većinom usvojili Zakon o sudijama, u kome je ugrađen Visoki savet pravosuđa kao posebna institucija sa nadležnostima koje su regulisane sada ovim zakonom.
    Sada postavljam jedno teoretsko pitanje - šta bi se desilo da se slučajno ovaj zakon ne usvoji?
    Išli smo obrnutim redom i ova primedba se pre svega odnosi na predlagača i na predsednika Skupštine koji je o tome morao da vodi računa prilikom utvrđivanja dnevnog reda i trebalo je da prvo razmatramo ovaj zakon, pa tek onda Zakon o sudijama i Zakon o javnim tužiocima. No, verovatno je i predsednik, i predlagač, apsolutno ubeđen da će poslanička većina usvojiti ovaj zakon, pa je onda svejedno kojim redom idemo.
    Pretpostavljam da ste na osnovu naših izlaganja u toku načelne rasprave shvatili da smo mi poslanici SRS protiv ustanovljavanja Visokog saveta pravosuđa i svi naši amandmani su takvi da ne popravljaju tekst nego, poštujući Poslovnik, zahtevaju brisanje svakog od ovih članova predloženog zakona.
    Moj amandman se odnosi na član 3, čije brisanje tražim, a koji kaže: "Stalni članovi Visokog saveta pravosuđa jesu predsednik Vrhovnog suda Srbije, republički javni tužilac i ministar nadležan za pravosuđe (svi po dužnosti) i još dva člana koje izabere Narodna skupština." Pre svega, neprimereno je da ministar za pravosuđe bude član ovakvog jednog Visokog saveta pravosuđa koji će nesumnjivo biti ovim zakonom ustanovljen. Stav 2: "Narodna skupština bira po jednog člana sa dve liste od po tri kandidata koje odvojeno predlože Vrhovni sud i republički javni tužilac."
    Tu Narodna skupština ponižava sebe i stavlja u podređenu ulogu u odnosu na ovakav jedan organ. Zaista ne bismo smeli, a evo, to činimo danas, već po treći put, usvajajući jedan po jedan zakon koji se tiče pravosuđa, da Narodna skupština svoje nadležnosti prenosi na neke novoosnovane organe.
    U trećem stavu se kaže da izbor može biti predložen, odnosno da za izbor mogu biti predloženi istaknuti pravnici, koji ne moraju biti sudije, javni tužioci ili zamenici javnog tužioca. U obrazloženju, međutim, ovog zakona, kod razloga za donošenje zakona, predlagač kaže da je Narodna skupština sačinjena od političkih ličnosti, koje nemaju potrebnog znanja i vremena da ispituju stručnost pretendenta na sudijsku dužnost i dužnost javnog tužioca. To isto tvrdi i za skupštinski Odbor za pravosuđe, što u principu ne stoji, jer u svakom sazivu Skupštine, među 250 poslanika, sigurno ima bar tridesetak diplomiranih pravnika sa položenim pravosudnim ispitom i profesora fakulteta, koji bi mogli vrlo stručno da obavljaju taj svoj posao, ne ulazeći u to - da li u ovom sazivu, recimo, imamo kompetentne ljude u Odboru za pravosuđe.
    Mene ne bi čudilo da jedan od tih istaknutih pravnih stručnjaka u Visokom savetu pravosuđa bude Dragor Hiber, i da kao takav bude, sa svojim referencama koje ima, podoban za Visoki savet pravosuđa, ali istovremeno nije dovoljno kompetentan da, kao poslanik, bude predsednik Odbora i da tu svoju dužnost ispunjava onako kako treba.
    Zbog toga tražim brisanje člana 3. i, naravno, u nastavku rasprave o ostalim članovima na koje sam podnela amandmane reći ću vam ostale razloge za to. A u ovom članu pre svega, ono što me nateralo da tražim da se ovaj član briše jeste to da ministar nadležan za pravosuđe ne treba da bude u sastavu ovakvog saveta za pravosuđe i ne može Narodna skupština da bude u podređenom položaju u odnosu na ovaj novoosnovani organ.
    ...

    Dragan Maršićanin

    | Predsedava
    Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)
    Stavljam amandman na glasanje.
    Za 23, protiv 141, uzdržanih nije bilo, nije glasalo 10, ukupno 174.
    Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
    Na član 3. amandman je podneo Odbor za pravosuđe i upravu.
    Predlagač je prihvatio ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć. Predstavnik Vlade je prihvatio amandman, time je postao sastavni deo Predloga zakona.
    Na član 4. amandman je podnela narodni poslanik Nataša Jovanović.
    Odbor za pravosuđe i upravu i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
    Da li podnosilac amandman želi reč?
    Ima reč narodni poslanik Nataša Jovanović.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Nataša Jovanović

    Dame i gospodo narodni poslanici, u načelnoj raspravi i u raspravi o prethodna dva predloga zakona čuli ste stav SRS - da se mi protivimo osnivanju i ustanovljavanju Visokog saveta pravosuđa, koji će, prema Predlogu zakona, ubuduće imati tu mogućnost, a koja se u isto vreme oduzima Odboru za pravosuđe i upravu Narodne skupštine Republike Srbije, a samim tim i poslanicima u Narodnoj skupštini, da predlaže sudije, javne tužioce i da imenuje zamenike javnih tužilaca.
    Interesantno je obrazloženje predlagača, u kome on kaže da će to biti neko posebno pravosudno telo, ekspertske prirode, republičkog ranga. Postavlja se pitanje - ko su ljudi, po Predlogu zakona, koji će biti članovi Visokog saveta pravosuđa? Zaista, relativno je to koliko je ko kompetentan iz oblasti prava da o nečemu odlučuje. Međutim, ako se ima u vidu samo jedna činjenica, da su članovi Visokog saveta pravosuđa ministar pravde u Vladi Republike Srbije, predsednik Vrhovnog suda Srbije, onda imamo situaciju gde se izvršna vlast direktno meša u predlaganje, a samim tim i u izbor sudija.
    Narodna skupština se stavlja u situaciju da može da prihvati ili da ne prihvati listu koja stigne od Visokog saveta pravosuđa.Postavlja se onda pitanje - dokle bi to moglo da ide u nekom procesu predlaganja kandidata za nosioce sudijskih i javnotužilačkih funkcija u situaciji kada bi, recimo, skupštinska većina odlučila da ne prihvati takav predlog Visokog saveta pravosuđa.
    S druge strane, u nadležnost Visokog saveta pravosuđa stavljeno je i odlučivanje o položaju javnih tužilaca i njihovih zamenika, dok o tome za sudije odlučuje Vrhovni sud Srbije. Budući da je Javno tužilaštvo samostalni državni organ, ali ne i nezavisan, nema osnova da o nosiocima javnotužilačkih funkcija i njihovih zamenika odlučuje ovo telo, koje se ovim zakonom ustanovljava, a koje nikako nije nezavisno od izvršne i od zakonodavne vlasti.
    Negiranje sadašnjeg Ustava i onoga što po Ustavu u nadležnosti ima Odbor za pravosuđe i upravu takođe se potencira u obrazloženju Predloga ovog zakona. Predlagač kaže da u Odboru za pravosuđe i upravu sede ljudi koji su pripadnici političkih stranaka, pa samim tim oni su pristrasni kod predlaganja kandidata za sudije. Zbog toga je potrebno da ovo, navodno ekspertsko, telo, za koje ponovo kažem da nikako neće biti nezavisno, nego u koje se direktno meša izvršna vlast, predlaže kandidate za sudije, za javne tužioce i imenuje zamenike javnih tužilaca.
    Uz to se predlagač poziva na to da postojeći Ustav nije do kraja definisan, pa da zato predlaže ovakav zakon i to da se ustanovi Visoki savet pravosuđa. Ne, dame i gospodo poslanici, Ustav je i te kako definisan, ali postavlja se jedno drugo pitanje - zašto ljudi, koji po pravilu treba da budu iz pravne struke, diplomirani pravnici, oni koji se bave pravom, a sede u Odboru za pravosuđe i upravu, po nalazima svojih političkih stranaka vrše u opštinama i u gradovima iz kojih dolaze kadrovisanje i na taj način vrše izbor podobnih, a nepodobne otpuštaju sa posla, kao što to ovih dana imamo slučaj, ili u najavi još uvek aktuelnog ministra pravde.
    Prema tome, ustanovljavanje tog, navodnog ekspertskog, tela nije nikako u službi osnivanja nekakvog nezavisnog pravosuđa u našoj zemlji, već direktnog mešanja izvršne vlasti, što smo i do sada imali slučaj. Imali smo slučaj direktnog mešanja izvršne vlasti u izbor sudija u bivšem levičarskom režimu. On se nastavio i sada, kod vas dosmanlija. Prema tome, mi vam predlažemo da kroz amandmane koje smo dali na svih 20 članova zakona odbijete ovakav Predlog zakona. Hvala.
    ...

    Dragan Maršićanin

    | Predsedava
    Da li se još neko javlja za reč? (Da.)
    ...

    Aleksandar Vučić

    | predsednik Republike Srbije
    Dame i gospodo narodni poslanici, nadam se samo, pošto nisam lično čuo, dok sam bio u sali, ali posle su me obavestili da je predsednik pokušao da me uvredi. Ne može da me uvredi, ne zato što nemam obraz, već zato što ga on nema, te se neću ni obazirati na to što izgovara. Govorim o prepodnevnom delu zasedanja, a što možete da pročitate u stenografskim beleškama, pa ćete da vidite.
    Što se tiče člana 4, zašto sam izašao to da obrazložim, zašto sam izašao da pokušam da ukažem narodnim poslanicima da ne bi bilo dobro čak ni ovakav član da ostane. Možda on ne bi sprečio donošenje celog zakona, kao što bi ukidanje, odnosno brisanje pojedinih članova. Ovaj član bi trebalo brisati zbog toga što on na jedan način potvrđuje ispravnost političkog programa i onoga za šta se zalaže SRS o čemu smo govorili ovde, a što nije konsekventno sprovedeno u Predlogu samog zakona.
    Naime, kada smo mi rekli da bi najbolje rešenje bilo da Narodna skupština na predlog matičnog odbora, dakle nadležnog Odbora za pravosuđe i upravu, utiče na izbor predsednika i sudija Vrhovnog suda Srbije, a da se nezavisnost obezbeđuje upravo time što će Vrhovni sud Srbije birati ostale sudije, onda su nam rekli da bi takvo rešenje bilo nemoguće. Sada u Predlogu zakona pogledajte šta se predlaže. Kaže, šest pozivnih članova za Visoki savet pravosuđa, koje bi trebalo ne samo kao ekspertsko, već kao organizaciono telo da odlučuje o svemu. Ono ne samo da imenuje sudije porotnike, zamenike javnih tužilaca, ono de fakto imenuje i sve sudije.
    To što mi imamo pravo da kažemo, možemo da stavimo neku vrstu suspenzivnog veta. Posle izvesnog vremena smo stavljeni pred svršen čin i moramo da prihvatimo to što nam daje Visoki savet pravosuđa. Sada imamo ovde većinu onih koji jesu sudije Vrhovnog suda, koji će u tome da učestvuju, ali se to zato više ne radi onako kako je to bilo normalno da se uradi, preko sudija vrhovnog suda, nego se ide na Visoki savet pravosuđa. Mislim da je to toliko jasno da svako može da razume, čak i onaj koji nema elementarnog znanja o pravu. Zato mi je nejasno zbog čega je i zašto na ovakav način formirano ovo telo.
    Posebno bih obratio pažnju na stav 2. istog člana, u kome se kaže da od dva pozivna člana javna tužioca, jednog bira ministar nadležan za pravosuđe, a drugog republički javni tužilac. Ako uzmete u obzir da po jednom od zakona iz ovog seta, iz ovog paketa zakona, postoji mogućnost i nadležnost ministra pravde, ministra za pravosuđe, kako god hoćete, da imenuje vršioca dužnosti republičkog javnog tužioca, onda tek možete da vidite koliko je proporcionalno veći upliv izvršnih organa vlasti nego što bi bio u ovom slučaju.
    Dakle, ono što mi nudimo su čiste ingerencije Vrhovnog suda Srbije u izboru sudija, mnogo bolje, mnogo jednostavnije i potpuno nezavisno od bilo kojih drugih organa vlasti. Ono što se ovde nudi je neka čudna, neviđena mešavina upliva izvršne vlasti, upliva zakonodavne vlasti, upliva nekakvih mešovitih tela, specijalizovanih, koje neko naziva ekspertskim, neko organizacionim. Mogu da ih nazivam i telima za političku podobnost, potpuno je svejedno kako ćete ih nazivati. Ali, zaista potpuno nelogično rešenje. To je ono što smatram da ne bi trebalo uopšte da ostane i opstane ovde.
    Znate, ako već imamo ovu ideju, bolje je onda nju konsekventno i do kraja sprovesti, pa onda ajde neka Vrhovni sud Srbije odlučuje, postavlja i imenuje sve sudije nižih sudova, a da mi onda ovde odlučujemo samo o sudijama vrhovnog suda. To bilo konsekventno sprovedeno. Ovako, iz neba sprovedenom nadležnošću izvršne vlasti - suprotno je Ustavu, suprotno je drugim zakonskim pravnim aktima, dakle, čini mi se da je nešto što je nekoherentno, ne samo sa postojećim pozitivno-pravnim zakonodavstvom, već i sa onim što je predlagač danas nama predložio. Zahvaljujem se.
    ...

    Dragan Maršićanin

    | Predsedava
    Gospodin Mihajlov, izvolite.
    ...

    Dejan Mihajlov

    Obično se ne javljam kada su u pitanju amandmani, jer smatram da svako ima pravo da iznese primedbu na predlog zakona, a na Narodnoj skupštini je da se odredi prema toj primedbi i prema toj promeni, koja može da se unese ili ne može da se unese. Ovde smo danas govorili o raznim rešenjima i proteklih dana. Ključna stvar koje mi moramo da se držimo, što se nekom sviđa ili ne, što je to neko radio, ili ne, ali moramo poštovati Ustav. Ma kako on bio nakaradan ili ne bio nakaradan, mi ga moramo poštovati.
    Sudije bira Skupština. Pominjana je ideja da Vrhovni sud može da bude taj koji će imenovati sudije. Jednostavno, nije u skladu sa Ustavom. Možda u nekoj perspektivi, ako se prilikom promene Ustava usvoji načelo da sudije ne bira Skupština, već ih bira Vrhovni sud, onda bi to rešenje bilo moguće. U ovom trenutku to rešenje apsolutno nije u skladu sa Ustavom i mi jednostavno ne možemo da ga prihvatimo. Kao što ne možemo da prihvatimo i da se ovaj član briše.
    Visoki savet pravosuđa je, u odnosu 7:4 za sudije, taj koji predlaže sudije Narodnoj skupštini Republike Srbije. To dovoljno govori o uticaju Narodne skupštine na izbor sudija, a naročito ako se zna i ta činjenica da sudije Narodna skupština bira, da ona ne može da stavi novi predlog, već može da se odredi za ili protiv postojećeg predloga Visokog saveta pravosuđa, koji nakon toga može da da novi predlog. Samo on i niko drugi.
    To dovoljno govori o mogućnosti uticaja Narodne skupštine, uticaja politike i zakonodavne vlasti na izbor sudija. Nakon gotovo nepostojanja koncepta izbora sudija koji smo imali u Srbiji - Odbor za pravosuđe i upravu, skupštinski odbor, bio je taj koji je predlagao sudije - mi dolazimo do rešenja u kome sudije, u odnosu 7:4 na sve one ostale, imaju većinu.
    Govorim o tome da je amandmanima usvojeno i to da Advokatska komora imenuje jednog člana u Visoki savet pravosuđa kada se razgovara o izboru sudija. Kada se razgovara o izboru tužilaca, usvojen je amandman da oba člana Visokog saveta pravosuđa imenuje republički javni tužilac. To govori da ministar, odnosno izvršna vlast nema nikakav upliv. Ovi predlozi i idu samo u pravcu nezavisnosti prilikom predlaganja izbora ovih funkcija. To govori o našoj nameri da se odreknemo jednog dela vlasti u korist struke, govori o našoj nameri da nama ne treba podjarmljeno sudstvo, koje će suditi po političkom ili bilo kakvom drugom uticaju.
    Nama treba sudstvo koje će suditi i štititi interese građana i pojedinaca. Mi računamo da smo mi svi ti pojedinci, bili u Skupštini ne bili u Skupštini, i da nam treba sudstvo koje će u svakom trenutku moći da nas zaštiti, bez obzira kako se zvali i gde sedeli. Samo zato dajemo ovakav predlog, znači u granicama postojećeg ustava.