DRUGA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA, 06.11.2001.

6. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

DRUGA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA

6. dan rada

06.11.2001

Sednicu je otvorio: Dragan Maršićanin

Sednica je trajala od 10:45 do 18:00

OBRAĆANJA

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Da li se još neko javlja za reč o amandmanu? (Ne.)

Stavljam na glasanje ovaj amandman.

Za 32, protiv 106, uzdržana dva, nije glasao 41, ukupno prisutan 181 narodni poslanik.

Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.

Pošto smo završili pretres Predloga zakona u pojedinostima i odlučivanje o amandmanima, da li predlagač želi da da završnu reč? (Ne.)

Zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Stavljam na glasanje Predlog zakona o sudijama u celini.

Za 132, protiv 26, uzdržanih nema, nije glasalo 23, ukupno prisutan 181 narodni poslanik.

Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila Predlog zakona o sudijama.

Prelazimo na 5. tačku dnevnog reda: - PREDLOG ZAKONA O VISOKOM SAVETU PRAVOSUĐA (pojedinosti)

Primili ste Predlog zakona koji je podneo narodni poslanik Dejan Mihajlov.

Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Tomislav Nikolić, Aleksandar Vučić, Gordana Pop-Lazić, Nataša Jovanović, Zoran D. Nikolić i Dragan Todorović, kao i amandmane koje je podneo Odbor za pravosuđe i upravu.

Primili ste obaveštenje narodnog poslanika Nataše Jovanović da povlači amandman na član 20. Predloga zakona.

Primili ste izveštaje Odbora za pravosuđe i upravu i Zakonodavnog odbora, kao i mišljenje Vlade Republike Srbije o razmatranju Predloga zakona.

Pošto je Narodna skupština, nakon što je zaključen zajednički načelni pretres, u okviru koga je razmotren i Predlog zakona o Visokom savetu pravosuđa, prihvatila Predlog ovog zakona u načelu, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Tomislav Nikolić.

Odbor za pravosuđe i upravu nije prihvatio avaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Da li podnosilac amandmana želi reč? Izvolite.
...
Srpska radikalna stranka

Tomislav Nikolić

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, bez obzira na to što stav Srpske radikalne strannke, iskazan kroz amandmane na svih pet zakona, da ne treba uvoditi Visoki savet pravosuđa, nije prihvaćen od većine u Narodnoj skupštini, bez obzira na to što izdvajate jedan broj sudija, ministara ili advokata da od sada vode kadrovsku politiku u pravosuđu, nama savest nalaže da vas upozorimo da činite nešto što nije spojivo ni sa Ustavom Republike Srbije, a nije spojivo ni sa principom da je sudska vlast nezavisna od ostalih vrsta vlasti u toj meri u kojoj su vlasti jedna od druge nezavisne.
Dakle, manje ili više nezavisne. Trebalo bi da smo mi kao zakonodavna vlast najviše nezavisni, a u stvari mi najviše zavisimo od izvršne vlasti, ponekad i od sudske grane vlasti, na koju uticaj izvrši izvršna grana vlasti.
Neshvatljivo je da - to moram da ponovim, mada sam već pominjao to kod Zakona o uređenju sudova i Zakona o sudijama - ponižavate Narodnu skupštinu i lišavate je prava da preko svog odbora predlaže odluke koje će donositi Narodna skupština Republike Srbije.
Narodna skupština Republike Srbije, kao najviši organ zakonodavne vlasti, sama ustanovljava svoje odbore koji joj pripremaju predloge za rad, izuzev predloga za članove Ustavnog suda, koje dobijamo od predsednika Republike, sve ostale predloge pripremaju nam nadležni odbori u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Vi sada dozvoljavate da više ne postoji Odbor za pravosuđe i upravu. Ovako kako radi i ne treba da postoji, ovako kako krši zakon, pisanjem amandmana u toku sednice. Ali, predsednik Odbora nikad i nije tu. On sada diže cenu, verovatno, telefonskih impulsa i za to je nagrađen, da pogazi svoj moral, svoje znanje, svoju savest i da ovde dozvoljava da se u Narodnoj skupštini Republike Srbije odlučuje mimo zakona i Ustava. Nadam se da vi još uvek mislite da smo mi najviši zakonodavni organ u zemlji i da nećete dozvoliti da mi rešavamo na osnovu predloga Visokog saveta pravosuđa.
Da nas neko pita - a što je visoki savet pravosuđa, što nije savet pravosuđa, jelÄ imamo niski savet pravosuđa, da li imamo mali savet pravosuđa, otkud baš visoki savet pravosuđa? Otkud to ime? Iz kog jezika je prevedeno? Da li su to, možda, novi zadaci koje je juče Haški tribunal obavljao ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije, pa su juče bili naoružani i oni koji nikada pištolje nisu nosili. Nama već i po Narodnoj skupštini Republike Srbije vršlja Haški tribunal, o čemu vi pojedinci vrlo dobro znate, a vi pojedinci vrlo dobro ne znate i nikada nećete ni znati šta vam se radi iza leđa.
Dakle, dame i gospodo narodni poslanici, nama ne treba Visoki savet pravosuđa. To je atak na Narodnu skupštinu Republike Srbije. To je mešanje u njen rad, u njene Ustavom određene nadležnosti. Narodna skupština Republike Srbije ima svoj odbor koji treba da se bavi svim poslovima navedenim u stavu 2. člana 1. ovog zakona, i nema drugih mogućnosti. Ne treba raditi protiv Ustava i protiv zakona, bez obzira na to koji su vam motivi. Bili ste u pravu kada ste odbili ovaj predlog zakona. Apsolutno je nespojiv sa Ustavom i sa zakonima. Nećete biti u pravu, ako budete glasali za ovaj zakon.
Pošto izlazite svi iz sale, mogu li ja da imam pravo, kao ono koje je sebi uzeo predsednik Narodne skupštine, da zatražim da utvrdimo kvorum, da bi se rasprava odvijala pred kvalifikovanom većinom?

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Apsolutno imate pravo.
Molim da utvrdimo kvorum.
Konstatujem da nemamo kvorum.
Dajem pauzu do 12,30 časova.
(Posle pauze - 12,25.)
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Dame i gospodo narodni poslanici, molim vas da, radi nastavka sednice, utvrdimo kvorum.
Dame i gospodo, konstatujem da nemamo kvorum.
Određujem pauzu do 15,00 časova.
(Posle pauze - 15,25)

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Dame i gospodo narodni poslanici molimo da utvrdimo kvorum.
Konstatujem da imamo kvorum za rad Narodne skupštine.
Nastavljamo raspravu u pojedinostima o Predlogu zakona o Visokom savetu pravosuđa. Gospodin Tomislav Nikolić je obrazložio amandman na član 1.
Da li se još neko javlja za reč?

Dejan Mihajlov

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo uvaženi poslanici, pre svega važno je, a na to se i odnosi amandman gospodina Nikolića, da se izbriše "imenuje zamenik javnih tužilaca". To je ono što smo mi i hteli ovim predlogom zakona, upravo da Visoki savet pravosuđa bude taj koji će imenovati zamenike javnih tužilaca. Smatramo da je to način na koji može da se obezbedi jedno dobro funkcionisanje javnog tužilaštva uopšte i da nema potrebe da imaju stalnost, kako je to predviđeno, kako to žele pojedini  ili kako je to bilo do sada, naročito zato što njihov mandat traje osam godina i to je mandat koji garantuje sigurnost u vršenju svoje funkcije. Osam godina nije kratak period i zato smatramo da nema potrebe da postoji stalnost javnih tužilaca.
O tome je bilo govora i na samom Odboru za pravosuđe i upravu. Stav stručne javnosti i stranaka, koje su prvobitno podržale ovaj predlog zakona, išao je u pravcu reizbornosti zamenika javnih tužilaca, pošto njihova funkcija, u svakom slučaju, ne može da se izjednači sa funkcijom javnog tužioca. Mi smo išli ka tome da jednostavno zadržimo princip reizbornosti, jer smatramo da će to garantovati efikasnije i odgovornije vršenje ove jako značajne funkcije, a to je zamenika javnih tužilaca. Ukoliko bude potrebe još ćemo detaljnije obrazlagati.

Dragan Maršićanin

| Predsedava
 Da li se još neko javlja za reč povodom  ovog amandmana? (Ne).
Stavljam amandman na glasanje.
Za 18, protiv 128, uzdržanih nije bilo, nije glasalo 11, ukupno 157.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Zoran D. Nikolić.
Odbor za pravosuđe i upravu nije prihvatio ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li podnosilac amandmana želi reč?

Zoran D. Nikolić

 Nije sporno, može se odustati od ovog amandmana, ali mislim da to nije pametno zbog daljeg toka rasprave i onoga što nas čeka prilikom odlučivanja kod Zakona o tužilaštvima. Naime, evo o čemu se radi, da bi poslanicima i javnosti bilo nešto jasnije.
Prvi član, na koji sam izjavio amandman, glasi: "Ustanovljava se Visoki savet pravosuđa". I drugi stav: "On predlaže Narodnoj skupštini predsednike sudova, sudije i javne tužioce, imenuje sudije porotnike i zamenike javnih tužilaca i vrši druge nadležnosti određene zakonom."
Znači, pošto smo mi kao poslanička grupa predložili da se sudije porotnici biraju, to rešenje nije prošlo, ali smo takođe u Zakonu o javnom tužilaštvu predložili da zamenike i javne tužioce Narodna skupština bira, bez obzira na ograničenje mandata, koje najverovatnije ostaje, i Odbor je to prihvatio. Znači, postoji velika verovatnoća da zamenici javnih tužilaca budu birani od strane Skupštine na osam godina, bar je to rešenje sada prihvaćeno od strane većine u Odboru za pravosuđe.
Ukoliko to rešenje ostane, a mi odbijemo ovaj amandman, izglasamo zakon i ostane formulacija kakava je u Predlogu zakona, onda ćemo imati dvostruko rešenje. U Zakonu o tužilaštvu, po amandmanu Skupština će birati zamenike javnih tužilaca, a ukoliko ostane stav 2. člana 1. imaćemo da visoki savet imenuje zamenike javnih tužilaca.
Zato činim predlog i nije problem da odustanem od amandmana, ne želim da stvaram nikakvu dilemu, nego da pomognem da rešenja budu konzistentna, da se zastane sa odlučivanjem o ovom amandmanu, kako bi se stvorio osnov da, ukoliko se Skupština u Zakonu o javnom tužilaštvu opredeli za rešenje da se zamenici javnih tužilaca biraju od strane Narodne skupštine, može da se kroz amandman Odbora reaguje i ovaj moj amandman prepravi ili kroz amandman Odbora dođe do rešenja koje će biti u skladu kod oba propisa.
Znači, nije problem u tome da li će se amandman prihvatiti ili ne, nego možemo da se nađemo kao Skupština u problemu, da nam sa iste sednice izađu dva zakona koja rešavaju istu materiju na različit način. Predlažem da se sada o ovom amandmanu Skupština ne izjasni, da pređemo jednostavno preko njega i da, ukoliko se rešenje usvoji, kako sada većina ima volje da usvoji, kod zamenika javnih tužilaca da budu birani od strane Skupštine, da se onda nakon toga usvoji ovaj amandman.
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Reč ima predlagač, narodni poslanik Dejan Mihajlov.

Dejan Mihajlov

 Prvo, ne možemo sada da zastanemo i ako usvojimo zakon onda ne možemo da se vraćamo. Morali bismo da sačekamo sa usvajanjem zakona, pa da ga usvajamo nakon onog zakona, što ne možemo da uradimo. Ovo je jednostavno zakon na dnevnom redu. Morali bismo da menjamo utvrđeni dnevni red, što je, priznaćete, nemoguće i nije u praksi parlamenta. Očigledno da na taj načn nećemo moći da radimo, bar je moje mišljenje, možda se Skupština izjasni o tome.
Ukoliko govorimo o zamenicima tužilaca i svemu ostalom, naš Ustav Srbije ne propisuje, naprotiv kaže da zamenici javnih tužilaca ne moraju da budu, nemaju stalnost, i intencija Ustava je upravo to da samo javni tužioci budu stalni, a da zamenici ne budu stalni i da ne budu birani na ta mesta stalno. Jednostavno, time bi jednu intenciju koja postoji, a u samom stavu zakonopisac ne bi propustio to da zamenici javnih tužilaca budu stalni, da je hteo da oni budu stalni, već je namera upravo bila da zamenici javnih tužilaca ne budu stalni. Pre svega zato što javni tužilac i zamenik javnog tužioca imaju ista procesna prava kada postupaju po zakonu, ali nemaju statusno ista prava i to je ono što ih razlikuje.
Zamenik menja tužioca u procesu. Znači, on ima sva prava, ali statusno nema prava i jednostavno zato i ne treba da budu izjednačeni. Ukoliko bude bilo potrebe, prilikom usvajanja Zakona o javnom tužilaštvu možemo da raspravljamo i o tome, ali ona rasprava koju smo vodili na Odboru išla je u pravcu da oni treba da budu reizborni, da se biraju na svakih osam godina, jer se smatra (i stručna javnost po statistikama koje ima) da bi se time obezbedilo efikasnije postupanje u samim postupcima.