Uvaženo predsedništvo, poštovane kolege, neću se više javljati za reč, iako imam još par amandmana, obzirom da je jasno da skupštinska većina nije prihvatila neke naše ideje, što je svakako pravo većine u Parlamentu. Nije problem što nije poslušana skupštinska manjina, mislim da je veći problem što se na neki način većina zamerila i struci.
Rekao sam da je naša poslanička grupa, a nadam se da su i druge grupe dobile dopis u kome su okružni javni tužilac u Beogradu, sa kolegama pet opštinskih javnih tužilaca u Beogradu, dali određene primedbe i sugestije na Predlog ovog zakona, čiji se epilog može svesti na jednu njihovu rečenicu, koju su u dopisu naveli - usvajanjem ovih zakona, bez odgovarajućih izmena, dobijamo nezavisne sudove i zavisne tužioce.
To su rekli nosioci funkcija koje je ova skupština, ova većina, koliko pre par meseci velikom većinom glasova postavila na ove visoke dužnosti. Mislim da to nije u redu, no kažem da je to svakako pravo većine.
Što se tiče samog amandmana, on se odnosi na to ko republičkom javnom tužiocu izriče mere u prvom stepenu. Predlogom zakona je propisano da to čini ministar za pravosuđe. Degradirajuće je za republičkog javnog tužioca, koji predstavlja javno tužilaštvo, da mu, uslovno rečeno, ne pežorativno, činovnik izvršne vlasti izriče opomene. Zbog toga smo predložili da, ako već neko mora da ga opominje, to čini Visoki savet pravosuđa. Uostalom, o prozivci republičkog tužioca i tužilaštva uopšte nešto slično govorio je moj kolega Petar Jojić u raspravi u načelu, naročito u pogledu ovlašćenja koje ima po Zakonu o izvršenju krivičnih sankcija, tako da mislim da će ovog puta skupštinska većina pogrešiti ukoliko ne prihvati ovaj amandman.