Poštovana gospodo narodni poslanici, molio bih da obratite pažnju na član 39. jer je on po svojoj sadržini jedan od suštinskih članova ovog zakona i pravi značajnu distinkciju kada je u pitanju funkcija zamenika javnog tužioca.
U Predlogu zakona dužnost javnog tužioca traje neprekidno, a zamenika javnog tužioca traje, predviđenim rokom, 8 godina. Predsednik Odbora za pravosuđe i upravu, koji je vrlo elokventan kada treba da ispriča ko je šta, pokušao je da objasni da je to stalna funkcija, omeđena rokom od 8 godina. Uopšte nisam razumeo, iako je on profesor fakulteta, nisam mogao da shvatim obrazloženje stalnosti.
Amandman ima sasvim prost predlog, jer ne vidim u čemu postoji razlika između javnog tužioca i zamenika javnog tužioca. Prvo, rade isti posao, primenjuju iste propise i nadasve pred sudskim većima uglavnom sede zamenici javnog tužioca, a poneki put sedi tužilac. Poneki put tužilac i potpiše optužni predlog ili optužnicu, uglavnom to rade zamenici javnog tužioca.
Znači, to su najviši državni činovnici, činovnici najvišeg ranga. I, sada kada im neko kaže da su izabrani na rok od 8 godina, a javni tužilac je izabran neprekidno, znači do penzije, kako možemo utvrditi apsolutnu nezavisnost i stalnost funkcije, a pre svega nezavisnost -nezavisnost u postupanju, u predlaganju, u primeni zakonskih propisa. I kako neko može da mi objasni kada ti najviši državni činovnici, koji štite državne interese, posle 8 godina izgube to radno mesto, ko će njih i gde da primi u radni odnos. Da napravimo neku zemljoradničku zadrugu u koju će ići svi zajedno da nađu načina da žive od nečega, jer su radili tih 8 godina za državu.
Mislim da je obrazloženje Odbora za pravosuđe, kada je u pitanju amandman na ovaj član, apsolutno nekompetentno. Takođe, postoji i priča da zamenici javnih tužilaca nisu isto što i sudije. Ni ona nije tačna, jer je tačna činjenica da, kada su u pitanju najviši državni činovnici, sudije, tužioci i zamenici, oni su apsolutno u istom rangu, sa istom vrstom posla i na istom zadatku. Ne postoji nijedna razlika. Evo, kolega kaže da nije tačno. Pozivam vas da izađete, kolega Katiću, i da objasnite šta to nije tačno. Izađite slobodno da objasnite.
Zato što ćemo ovde napraviti jedan deo poslušničkog aparata, a on je suštinski motor države i treba da sačuva državu, odnosno da sačuva pravnu državu, o kojoj ovih dana svi nešto pričaju, osuđuju, presuđuju, prave se ankete. Kako će neko ko je zamenik javnog tužioca, kome je omeđeno da radi 8 godina taj posao, biti stalan državni činovnik, kada već posle četiri ili pet godina mora da počne da razmišlja, da se nekom udvara ili da jednostavno iz te struke odlazi; jer se ne zna kod nas, kako se menja vreme menjaju se i cene, a kada se menjaju političke stranke na političkoj sceni, onda se ti ljudi proglašavaju politički nepodobnim.
Ako smo birali javne tužioce, kao politički podobne ljude i posebno stručne da rade određeni posao, a o njima moraju da daju mišljenja nezavisne ili nekakve nevladine organizacije, ili mediji o tome treba da kažu ko su i šta su. Kako će se ovi koji su zamenici kao državni činovnici osećati u toj situaciji, kada posle pet godina dođu u situaciju i počnu da razmišljaju, šta će biti sa njihovom funkcijom, odnosno njihovim poslom.
Prema tome, mislim da je ovaj amandman apsolutno smislen, apsolutno čuva nezavisnost javnotužilačke funkcije u svakom pogledu i takođe obezbeđuje upravo ono što je intencija ovog zakona - da se sačuva apsolutna nezavisnost pravosuđa i javnotužilačke funkcije.