DRUGA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA, 07.11.2001.

7. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

DRUGA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA

7. dan rada

07.11.2001

Sednicu je otvorio: Dragan Maršićanin

Sednica je trajala od 10:50 do 17:40

  • TAGOVI

  • Druga sednica Drugog redovnog zasedanja (2001)
  • Predlog zakona o javnom tužilaštvu (pojedinosti) (2001)
  • Predlog zakona o javnom tužilaštvu - glasanje (2001)
  • Predlog zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava (pojedinosti) (2001)
  • Predlog zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava – glasanje (2001)

    • OBRAĆANJA

    ...

    Dragan Maršićanin

    | Predsedava
            Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Druge sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2001. godini.
    Obaveštavam vas da, prema službenoj evidenciji, današnjoj sednici prisustvuje 138 narodnih poslanika.
    Moram da zamolim sve predsednike poslaničkih grupa da u svojim poslaničkim grupama, u svojim strankama, najozbiljnije razmotre i reše problem nedostatka kvoruma, sa kojim se svakodnevno suočava Narodna skupština Republike Srbije.
    Narodna skupština, vrlo dobro znate, ne može na bilo koji način da utiče na rad narodnih poslanika, niti se to može regulisati Poslovnikom, niti odlukom bilo odbora, bilo predsednika Skupštine. To je u isključivoj nadležnosti stranaka, da vode računa o prisutnosti narodnih poslanika i o meri odgovornosti sa kojom oni obavljaju svoje poslaničke dužnosti.
    Molim predsednike poslaničkih grupa da o ovome na najozbiljniji način, unutar poslaničkih grupa, razgovaraju i da pomognu radu Narodne skupštine.
    Radi utvrđivanja kvoruma za rad Narodne skupštine, molim vas da ubacite vaše identifikacione kartice.
    Konstatujem da imamo kvorum za rad Narodne skupštine.
    Obaveštavam da su javili da će odsustvovati sledeći narodni poslanici: Višnja Nežić, Miloš Radulović, Radomir Naumov, Miloš Lukić, Neda Arnerić, Dušan Budišin, Slavoljub Matić, Vojislav Došen, Goran Ćirić, Miloš Radivojčević, Teodora Vlahović, Vasilije Pavićević, Dragiša Đoković, Dušan Golubović, Dragan Lazić, Dragan Šutanovac, Aleksandra Joksimović, Biači Anton, Išpanovič Ištvan, Predrag Bajčetić i Milorad Stanulov.
    Zakašnjenje je najavio Predrag Stojanović, odsustvo za pre podne Pal Šandor i Nataša Milojević, a za po podne Boris Karaičić i Stanko Kovačević.
    Obaveštavam Narodnu skupštinu da su pozvani da sednici prisustvuju predsednik, potpredsednici, ministri i sekretar Vlade Republike Srbije, kao i sekretar Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo.
    Prelazimo na 6. tačku dnevnog reda: - PREDLOG ZAKONA O JAVNOM TUŽILAŠTVU (nastavak u pojedinostima)
    Na član 27. amandman je podnela narodni poslanik Nataša Jovanović.
    Odbor za pravosuđe i upravu nije prihvatio ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
    Da li podnosilac amandmana želi reč? (Ne želi.)
    Da li neko drugi želi reč?
    Ima reč gospodin Aleksandar Vučić.
    ...

    Aleksandar Vučić

    | predsednik Republike Srbije
    Dame i gospodo narodni poslanici, mi smo već u generalnoj raspravi, i u raspravi u pojedinostima, povodom Zakona o sudijama, razgovarali o istoj stvari o kojoj trenutno razgovaramo, dakle o članu 27. i uvođenju tzv. ličnog lista, koji je prihvaćen od strane većine u Narodnoj skupštini Republike Srbije za sudije, a sada se predlaže i za javne tužioce.
    Mi smo tada imali načelnu primedbu, a i juče smo ukazali nekoliko puta na kršenje principa, vezano za naknade za rad i za uvođenje sporednog zakonodavstva, da to umnogome šteti našem zakonodavstvu, da je mnogo bolje vršiti kodifikaciju ili u jednom zakonu objediniti sve norme određene materije bilo koje oblasti. Međutim, čini mi se da su predlagači zakona želeli po svaku cenu i na svaki način da unesu jedno novo zamešateljstvo, da bude što je moguće veća konfuzija, u kojoj će se malo ko snaći.
    A sa druge strane, time se direktno zadire u odredbe Zakona o radu i radnim odnosima, kao i u ono što je posao MUP-a, vezano za evidenciju građana. Na stranu sve ono što je vezano za član 28. koji govori o sadržini ličnog lista, u kome se zahteva čak upis, odnosno spisak krvnih srodnika u pravoj liniji, pobočnoj liniji, do četvrtog stepena srodstva i tazbinskih srodnika u pravoj liniji itd.
    Prave se neki novi dosijei koji će biti korišćeni na ko zna koje načine, zbog ne znamo kojih razloga. Potpuno je neverovatno da nam neko govori da ovo predstavlja neku novu demokratsku tekovinu ili reforme koje treba da se sprovedu u pravosuđu.
    Mi smatramo da se ovim samo ulazi u norme nekih drugih zakona. Naravno, ove će biti primenjivane, jer predstavljaju specijalne norme, predstavljaju ledž specialis u odnosu na neke druge zakone, ali smatramo da ovo ne bi trebalo da se prihvati i da bi za predlagača bilo neuporedivo bolje da se ovakav član ili ova dva člana koja su povezana (govorim o čl. 27. i 28.) u svakom slučaju odbiju. Hvala.
    ...

    Dragan Maršićanin

    | Predsedava
    Ako se više niko ne javlja za reč, stavljam amandman na glasanje.
    Za 22, protiv 122, uzdržanih nije bilo, nije glasalo 11, ukupno 165 narodnih poslanika.
    Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
    Na član 28. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Vučić.
    Odbor za pravosuđe i upravu nije prihvatio amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
    Da li podnosilac amandmana želi reč?
    Ima reč gospodin Vučić.
    ...

    Aleksandar Vučić

    | predsednik Republike Srbije
    Malopre sam pokušao da ukažem na činjenicu - šta to treba po Predlogu zakona da sadrži lični list. Hajde da pokušamo i na takav način da razmatramo odredbe ovoga zakona. Možda bi po toj zamisli trebalo da se obezbedi potpuna stručnost, potpuna čistota,  apsolutna lična kompetentnost i, istovremeno, familijarna čistota da bi neko mogao da bude javni tužilac.
    Na stranu onda što oni koji su do danas protivzakonito postavljeni ne bi to mogli da budu, ali ima nešto drugo što je ovde zanimljivo, a to je - kakav će to biti uticaj, da izađe predlagač pa da nam objasni, šta će to uticati ako mu neko od krvnih srodnika u pobočnoj liniji, do četvrtog stepena srodstva npr, nije bio dostojan te funkcije (da upotrebim izraz, pošto oni ne vole izraz - ugled, nego dostojan, on je manje laiciziran i više stručan, više okrenut pravničkoj javnosti). Da mi kažu šta će onda biti pravna posledica, kakve će to konsekvence proizvoditi, jer pretpostavljam da se ovakva sadržina ličnog lista ne pravi bez veze, ne pravi se nepotrebno, pa mi se onda postavlja pitanje - koji su razlozi, koji su motivi?
    Kakve su to pravne političke konsekvence, šta će biti sa tim čovekom, ako se taj neko u ne znam kom stepenu srodstva nije ponašao onako kako je predlagač zakona mislio da treba da se ponaša ili nije obavljao određenu vrstu posla, određenu vrstu zanimanja.
    Mislim da je ovo nešto što je potpuno nelogično. Svaki čovek odgovara za svoje postupke, za ono što sam može da učini, da uradi. Ne može moje dete da bude odgovorno za ono što sam ja uradio niti će moji roditelji da budu odgovorni za ono što sam ja uradio; mogu do 18. godine delimično da budu odgovorni, ali posle toga ne. I smešno je na ovakav način nekoga lišavati njegovog prava koje mu je Ustavom zagarantovano i koje niko ne sme da mu sprečava i u kome niko ne sme da ga obuzdava. Ja vas zato još jedanput pozivam da bar, ako već postoje lični listovi, brisanjem ovog člana nateramo predlagača da svojim izmenama i dopunama kasnije na drugačiji i neuporedivo primereniji način uredi ovu materiju.
    Sve ono što se kaže da sadrži lični list, dakle ime i prezime, podaci o rođenju, nacionalnost, prebivalište, pa te podatke imamo u MUP-u. Ti podaci već postoje i šta sada? Treba izmišljati ponovo toplu vodu pa će samo za određenu vrstu građana, za jedan deo građana koji će se baviti javnotužilačkim poslom ili sudijskim poslom, kako smo videli u Zakonu o sudijama, postojati specijalna evidencija, specijalni dosijei, specijalni lični listovi, i oni će morati da zavise od toga kakav im je tamo neko u trećem stepenu srodstva po pobočnoj liniji, tazbinskoj liniji, ne znam ni ja kojoj, šta je ko radio.
    Pozivam vas da se zbog ovoga prihvati ovaj amandman i da na takav način nateramo predlagača zakona da to u izmenama i dopunama kasnije predloži neuporedivo bolje, nešto što ne bi predstavljalo ovakve probleme i ovakve teškoće i nešto sa čim, čini mi se, niko nije računao, a posebno imajući u vidu stvaranje sporednog zakondavstva o kome smo već toliko govorili. Hvala vam.
    ...

    Dragan Maršićanin

    | Predsedava
    Da li se još neko javlja za reč po ovom amandmanu?
    Ukoliko ne, stavljam ga na glasanje.
    Za 22, protiv 141, uzdržanih nije bilo, nije glasalo 6, ukupno je prisutno 169 narodnih poslanika.
    Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
    Na član 28. amandman je podneo narodni poslanik Đorđe Mamula.
    Odbor za pravosuđe i upravu je prihvatio ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra ga pravno mogućim.
    Da li predlagač želi reč? (Ne.)
    Da li se neko drugi javlja za reč? (Ne.)
    Ukoliko ne, stavljam ga na glasanje.
    Za 127, protiv 28, uzdržan jedan, nije glasalo 12, ukupno 168 narodnih poslanika.
    Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj amandman.
    Na član 34. amandman je podneo narodni poslanik Tomislav Nikolić.
    Odbor za pravosuđe i upravu nije prihvatio amandman, a Zakonodavni odbor smatra ga pravno mogućim.
    Da li podnosilac amandmana....? (Ne.)
    Da li neko drugi želi reč? (Ne.)
    Ukoliko ne, stavljam ga na glasanje.
    Za 50, protiv 113, uzdržanih nije bilo, nije glasalo 7, ukupno 170 narodnih poslanika.
    Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
    Na član 37. amandman je podnela narodni poslanik Gordana Pop-Lazić.
    Odbor za pravosuđe i upravu nije prihvatio amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
    Izvolite.
    ...

    Gordana Pop-Lazić

    Srpska radikalna stranka
    Dame i gospodo narodni poslanici, član 37. se odnosi na pravo javnih tužilaca na udruživanje. Ovaj isti član imali smo i u Zakonu o sudijama i takođe smo tražili njegovo brisanje, jer smatramo da je to neprimereno funkciji koju javni tužioci obavljaju. Nikakvo udruživanje javnih tužilaca, radi navodne zaštite i svoje samostalnosti, nije primereno njihovoj funkciji, a njihova funkcija je definisana zakonom i nadležnostima javnog tužioca već u članu 1. ovog zakona - moraju da gone počinioce krivičnih dela, drugih kažnjivih dela, štite ustavnost i zakonitost i preduzimaju druge radnje na koje je zakonom javno tužilaštvo ovlašćeno.
    Oni, kao i svi drugi radnici organa uprave, nemaju čak pravo ni na štrajk. Ja sam ubeđena da predlagač nije mislio ni na kakvo udruživanje kao što je udruženje sportskih ribolovaca ili ljubitelja ruža, nego udruživanje u izvesne nevladine organizacije, alternativne pokrete i tome slično, kao što već u praksi imamo kada je u pitanju Društvo sudija, a to je nešto što ne bismo smeli da dozvolimo. Javni tužioci i sudije imaju odgovornost samo prema svojoj državi, odnosno prema Skupštini za ono što rade, jer smo ih mi izabrali na te funkcije i ne mogu da traže nikakvu podršku bilo kakvih drugih organizacija, čiji bi, eventualno, članovi bili. Moguće je da predlagač misli na nešto drugo, ali u svom obrazloženju nije ništa rekao sem onoga što stoji u ovom članu, čije brisanje tražim, da imaju pravo na udruživanje.
    Trebalo je možda barem u obrazloženju da se kaže na kakva se to udruženja odnosi, da bi to bilo jasnije, a ovako ostaje da pretpostavljamo, obzirom na praksu koja trenutno u Srbiji vlada, gde imamo i slučajeve da je i sudija Vrhovnog suda, kao što je sudija Ivošević, imao snage i smelosti na svoju sramotu i našu sramotu da ode u jednu zemlju u inostranstvu i da kaže da se stidi što je sudija u srpskoj državi.
    Ova vlast ga je ponovo vratila na tu funkciju, a to služi na čast ovoj vlasti.
    ...

    Dragan Maršićanin

    | Predsedava
    Da li se još neko javlja za reč? Izvolite.
    ...

    Aleksandar Vučić

    | predsednik Republike Srbije
    Dame i gospodo narodni poslanici, i malopre, kada je bilo reči o materijalnoj nezavisnosti javnih tužilaca, trebalo je prihvatiti amandman narodnog poslanika Tomislava Nikolića, zato što je i ta materija regulisana drugim zakonom, ali očigledno je da smo mi rešili da u svakoj oblasti napravimo specijalne norme, pa ko se snađe. Od 50 zakona gde se reguliše nečiji status, nečiji položaj, nečija prava i obaveze, možda će se pronaći i videti šta u stvari treba da čini i na koji način da čini.
    Što se tiče člana 37, gde se govori o pravu na udruživanje, slični su razlozi onima o kojima smo već govorili, kada je ista stvar bila predviđena za sudije i sudijska udruženja. Moram da kažem da imamo negativnih iskustava sa sudijama, a vezano za formiranje tzv. Društva sudija koje je pokazalo kako i na koji način pravosuđe u našoj zemlji ne sme i ne treba da funkcioniše. Kao glavni u tom društvu - jer ima glavnu reč kada se pojavi na televiziji, ne kao sudija, već kao ministar unutrašnjih poslova, kao javni tužilac, kao predsednik Vrhovnog suda Srbije, kao predsednik Ustavnog suda - pojavljuje se izvesni Ivošević, a ne znam čime je takvu funkciju zaslužio. Valjda se negde nekome zadužio, pa je rešio da svima kaže šta hoće i kako hoće. On ocenjuje i rad Narodne skupštine, kako ko šta čini i kakvi su zakonski predlozi. Meša se u sve i svašta, pa se pitam ako nam takvi budu i javni tužioci, na šta će da liče njihova udruženja. I ne samo na šta će da liče, već mi se postavlja pitanje - a šta će im takvo udruženje, jer javnotužilačka funkcija predstavlja samostalni državni organ. On radi na osnovu Ustava, zakona po svojoj savesti.
    Ako tako ne postupa on mora da bude razrešen. Ne znam šta on ima da se udružuje i oko čega da se udružuje. Kaže u drugom stavu: "Mogu da preduzimaju mere radi zaštite i održanja svoje samostalnosti". Šta će - da kupe bejzbol palice, pa da se tuku ili ne znam šta da rade, kakve to mere da preduzimaju. O čemu je reč? Hoće li opet da se pojavi neki Ivošević, ili ne znam ko, koji će da ode na televiziju i kaže - svi tamo u Skupštini nemaju mozga, nemaju pameti, ili ne znam ni ja šta, samo je on pametan; pa da onda kaže da je to udruženje iznad Ustava, iznad zakona, kao što je i Društvo sudija, kome ne daj bože neko nešto da kaže. Ne daj bože neko nešto da im kaže, odmah će da bude prikačen za banderu, nacrtan kao meta - pa sada tucite i udrite po njemu kako znate i umete.
    Ne razumem čemu i zašto je ovo potrebno, kome je ovo potrebno, šta bi takvo udruženje radilo. Nemamo mi mnogo tužilaca, nemamo mi mnogo ni sudija. Ako imamo 3.000 sudija (a već ih je 1.200 u Društvu sudija, koji su zaštićeni kao beli medvedi, rade šta hoće u našoj zemlji), onda se postavlja pitanje - na šta će ovo da liči, na šta će ovo da ispadne ili, što bi rekao naš narod "na šta će da izađe" ako isto budemo sprovodili u javnom tužilaštvu.
    ...

    Dragan Maršićanin

    | Predsedava
    Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)
    Stavljam amandman na glasanje.
    Za 23, protiv, 141, uzdržanih nije bilo, nije glasalo 10, ukupno 174 narodna poslanika.
    Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
    Na član 39. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Tomić.
    Odbor za pravosuđe i upravu nije prihvatio ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je pravno moguć.
    Da li podnosilac amandmana želi reč?
    ...

    Dragan Tomić

    Poštovana gospodo narodni poslanici, molio bih da obratite pažnju na član 39. jer je on po svojoj sadržini jedan od suštinskih članova ovog zakona i pravi značajnu distinkciju kada je u pitanju funkcija zamenika javnog tužioca.
    U Predlogu zakona dužnost javnog tužioca traje neprekidno, a zamenika javnog tužioca traje, predviđenim rokom, 8 godina. Predsednik Odbora za pravosuđe i upravu, koji je vrlo elokventan kada treba da ispriča ko je šta, pokušao je da objasni da je to stalna funkcija, omeđena rokom od 8 godina. Uopšte nisam razumeo, iako je on profesor fakulteta, nisam mogao da shvatim obrazloženje stalnosti.
    Amandman ima sasvim prost predlog, jer ne vidim u čemu postoji razlika između javnog tužioca i zamenika javnog tužioca. Prvo, rade isti posao, primenjuju iste propise i nadasve pred sudskim većima uglavnom sede zamenici javnog tužioca, a poneki put sedi tužilac. Poneki put tužilac i potpiše optužni predlog ili optužnicu, uglavnom to rade zamenici javnog tužioca.
    Znači, to su najviši državni činovnici, činovnici najvišeg ranga. I, sada kada im neko kaže da su izabrani na rok od 8 godina, a javni tužilac je izabran neprekidno, znači do penzije, kako možemo utvrditi apsolutnu nezavisnost i stalnost funkcije, a pre svega nezavisnost -nezavisnost u postupanju, u predlaganju, u primeni zakonskih propisa. I kako neko može da mi objasni kada ti najviši državni činovnici, koji štite državne interese, posle 8 godina izgube to radno mesto, ko će njih i gde da primi u radni odnos. Da napravimo neku zemljoradničku zadrugu u koju će ići svi zajedno da nađu načina da žive od nečega, jer su radili tih 8 godina za državu.
    Mislim da je obrazloženje Odbora za pravosuđe, kada je u pitanju amandman na ovaj član, apsolutno nekompetentno. Takođe, postoji i priča da zamenici javnih tužilaca nisu isto što i sudije. Ni ona nije tačna, jer je tačna činjenica da, kada su u pitanju najviši državni činovnici, sudije, tužioci i zamenici, oni su apsolutno u istom rangu, sa istom vrstom posla i na istom zadatku. Ne postoji nijedna razlika. Evo, kolega kaže da nije tačno. Pozivam vas da izađete, kolega Katiću, i da objasnite šta to nije tačno. Izađite slobodno da objasnite.
    Zato što ćemo ovde napraviti jedan deo poslušničkog aparata, a on je suštinski motor države i treba da sačuva državu, odnosno da sačuva pravnu državu, o kojoj ovih dana svi nešto pričaju, osuđuju, presuđuju, prave se ankete. Kako će neko ko je zamenik javnog tužioca, kome je omeđeno da radi 8 godina taj posao, biti stalan državni činovnik, kada već posle četiri ili pet godina mora da počne da razmišlja, da se nekom udvara ili da jednostavno iz te struke odlazi; jer se ne zna kod nas, kako se menja vreme menjaju se i cene, a kada se menjaju političke stranke na političkoj sceni, onda se ti ljudi proglašavaju politički nepodobnim.
    Ako smo birali javne tužioce, kao politički podobne ljude i posebno stručne da rade određeni posao, a o njima moraju da daju mišljenja nezavisne ili nekakve nevladine organizacije, ili mediji o tome treba da kažu ko su i šta su. Kako će se ovi koji su zamenici kao državni činovnici osećati u toj situaciji, kada posle pet godina dođu u situaciju i počnu da razmišljaju, šta će biti sa njihovom funkcijom, odnosno njihovim poslom.
    Prema tome, mislim da je ovaj amandman apsolutno smislen, apsolutno čuva nezavisnost javnotužilačke funkcije u svakom pogledu i takođe obezbeđuje upravo ono što je intencija ovog zakona - da se sačuva apsolutna nezavisnost pravosuđa i javnotužilačke funkcije.