DRUGA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA, 07.11.2001.

7. dan rada

OBRAĆANJA

Aleksandar Vučić

| predsednik Republike Srbije
 Dame i gospodo narodni poslanici, zašto smatram da bi bilo dobro prihvatiti ovaj amandman? Bilo bi dobro prihvatiti ga iz prostog razloga što se ponovo na jedan čudan način ograničava u svojim vlastima, u svojim prerogativima i ingerencijama Narodna skupština Republike Srbije. Znači, mi smo ti koji makar i formalno, doduše na predlog Visokog saveta pravosuđa, biramo javne tužioce, ali onda se ne daje pravo nama, dakle nadležnom Odboru za pravosuđe i upravu ili Narodnoj skupštini Republike Srbije da donosi odluku o njihovom upućivanju, to se pravo ne daje čak ni Visokom savetu pravosuđa koji ste napravili po prethodnom zakonu, već se to daje republičkom javnom tužiocu.
Mi ovde kada i biramo, biramo za tačno određena javna tužilaštva. Ako hoćemo nekog drugog da izaberemo u neko drugo tužilaštvo, Skupština je nadležna, Skupština je ovlašćena da izabere nekog drugog za pomenuto tužilaštvo. Ne mora to da radi nikakav Visoki savet pravosuđa, a posebno ne republički javni tužilac, kako je predviđeno ovom normom.
Drugo, čini mi se, što se tiče samog zakona, da ne bi smetalo, čak ni vaše ključne odredbe se ne bi dirale, ukoliko biste prihvatili ovaj amandman. Ostale bi vam norme i odredbe o premeštaju. Dakle, menjalo bi se samo upućivanje i računam da bi predlagač mogao da prihvati ovaj amandman.

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Reč ima gospodin Mihajlov.

Dejan Mihajlov

Pre svega, premeštaj i upućivanje su različiti pojmovi i ne mogu se tumačiti isto. Što se tiče upućivanja, kaže se da to nije kazna, nije ništa drugo, kada potrebe to iziskuju i ne upućuju se na dve godine; a ako se čita član, kao što treba da se pročita,  lepo piše da je najduže devet meseci u toku dve kalendarske godine. Sama ta činjenica govori - ukoliko dođe do poremećaja u radu nekog tužilaštva, ukoliko se razboli jedan deo, veći broj zamenika javnih tužilaca, ukoliko dođe do povećanja obima posla dok Skupština, recimo, ne stigne da odreaguje da izabere novog tužioca, dolazimo u situaciju da treba nekog uputiti na taj rad tamo.
Zna se kako su zarade regulisane, kako su ostale stvari regulisane ovim zakonom, da postoji mogućnost da se povećaju, naročito zbog teških okolnosti u kojima se radi, i to opet radi Visoki savet pravosuđa u proširenom sastavu. Znači da ova odredba treba da postoji upravi da bi se u nekim vanrednim situacijama omogućio nesmetani rad tužilaštva, kako bi građani i uopšte država mogli da zaštite svoja prava.

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Ako se više niko ne javlja za reč, stavljam amandman na glasanje.
Za 50, protiv 121, uzdržanih nije bilo, nije glasalo 5, ukupno 176 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 47. amandman je podneo narodni poslanik Tomislav Nikolić.
Odbor za pravosuđe i upravu nije prihvatio ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Izvolite.
...
Srpska radikalna stranka

Tomislav Nikolić

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, pokušao sam amandmanom da zaustavim dalje ponižavanje javnotužilačke funkcije predviđeno nekim odredbama ovog zakona i, na primer, da vas sprečim da drastično pogazite Ustav Republike Srbije, član 3. i član 13.
Član 3. kaže: "Ustavom se jamče i priznaju lična, politička, nacionalna, ekonomska, socijalna, kulturna i druga prava čoveka i građanina."
Član 13. kaže: "Građani su jednaki u pravima i dužnostima i imaju jednaku zaštitu pred državnim i drugim organima bez obzira na rasu, pol, rođenje, jezik, nacionalnu pripadnost, veroispovest, političko ili drugo uverenje".
Vi ste predvideli članom 47. da sudija, javni tužilac i zamenik ne mogu biti članovi političke stranke. Time ih sprečavate i kršite osnovna ljudska prava, a ničim se ne dokazuje da je članstvo u političkoj stranci nemoral, nesavest, nepoštovanje dužnosti. Mislim da je mnogo prihvatljivije da javni tužilac i zamenik ne mogu da budu funkcioneri i istaknuti aktivisti političke stranke, a to hoće li biti u jednoj političkoj stranci vi ne možete da im zabranite, zato što Ustav, član 100. koji se tiče sudija i član 105. koji se tiče javnih tužilaca, kaže da javni tužilac ne može obavljati službu ili posao zakonom utvrđen kao nespojiv sa njegovom funkcijom. Zašto sudija ne može da bude član političke stranke?
Ako ste tako rigorozni prema državnim činovnicima, zašto onda profesori univerziteta mogu da budu članovi političke stranke? Zašto ambasadori mogu da budu članovi političke stranke? Zašto državni novinari mogu da budu članovi političke stranke? Svuda je potrebno da neko zastupa državu, objektivnost. Kako to da samo javni tužioci i sudije ne mogu da budu članovi političke stranke? Tobož, oni će to koristiti u svom poslu. Zar neće profesori univerziteta i nastavnici u osnovnim školama to koristiti u svom poslu i jesu li profesori univerziteta više puta na predavanjima u stvari držali politička predavanja, a nisu se obazirali na to šta bi tog dana trebalo da rade.
Ne može da se kaže da će republički javni tužilac propisati koji su postupci oprečni dostojanstvu i samostalnosti javnog tužioca. To mora zakon. Sve ono što zabranjujete javnom tužiocu ili sudiji (ali prošao je taj zakon o sudijama) mora da bude propisano zakonom, ne može nikakvim rešenjem njemu neposredno nadređenog organa, zato što je on samostalan u vršenju svoje dužnosti, i ako neko misli da je nešto nespojivo sa sudijskom funkcijom to mora da izričito bude određeno zakonom. Nije on radnik na traci, pa brigadir određuje da li je pogrešio dok je obavljao posao ili ne. To je veoma odgovorna funkcija.
Podsetiću vas da je Savezni ustavni sud juče odlučio da je uredba Savezne vlade o izručenju Slobodana Miloševića u Hag neustavna. To znači da je uredba Republičke vlade neustavna i to znači da javni tužilac danas mora da podnese krivičnu prijavu protiv svih onih koji su učestvovali u donošenju uredbe i onih koji su sproveli uredbu, po funkciji, po zadatku koji mu je dat Zakonom o javnom tužilaštvu.
A ja, kao savestan građanin, evo da pomognem MUP-u Srbije: slučajno sam u "Novostima" video foto-robot nekoga ko je osumnjičen za ubistvo Slavka Ćuruvije. Ja sam ovde prepoznao Aleksandra Radovića, direktora Republičke uprave javnih prihoda. Imam snimke iz Republike Srpske kada je maltretirao srpski narod, otprilike liči na to, a pozivam novinare da mi dostave fotografije Aleksandra Radovića da se uverim da li sam u pravu ili nisam.

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Da li se još neko javlja za reč po ovom amandmanu, koji nema mnogo veze sa Aleksandrom Radovićem? (Ne.)
Stavljam na glasanje ovaj amandman.
Za 52, protiv 114, uzdržan jedan, nije glasalo 11, ukupno 178 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 48. amandman je podneo narodni poslanik Ljubiša Maravić.
Odbor za pravosuđe i upravu je prihvatio ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li se neko javlja za reč? (Ne.)
Stavljam na glasanje amandman.
Za 38, protiv 129, uzdržan jedan, nije glasalo 10, ukupno 178 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 48. amandman je podnela narodni poslanik Gordana Pop-Lazić.
Odbor za pravosuđe i upravu nije prihvatio ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li podnosilac amandmana želi reč? (Želi.)

Gordana Pop-Lazić

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, član 48. tiče se postupka odlučivanja o nespojivosti i dužnost obaveštavanja javnih tužilaca u slučaju da obavljaju neku službu ili neki posao za koje postoji mogućnost da su nespojivi sa njegovom dužnošću. Pitam se, hoće li javni tužioci gledati u bob šta je to što bi eventualno moglo da bude u suprotnosti i nespojivo sa njihovom funkcijom i kada će to republički javni tužilac, kome ste stavili to u nadležnost, da utvrdi (ne kaže se ni kojim aktom, ni kako, ni do kada) koji su to poslovi. Ustav nas striktno obavezuje da to bude zakonom propisano. Nismo mi sada vlasni da to prenosimo na javnog tužioca. Moralo bi da bude ugrađeno u ovaj zakon, kao i u Zakon o sudijama koji je već donet i ne može da se interveniše trenutno u njemu po ovom pitanju, ali moralo bi da bude ugrađeno u zakon i da ne ostavimo javnom tužiocu da o tome odlučuje.
U članu 48. stav 2. se kaže: "Javni tužilac o takvoj svojoj službi ili poslu obaveštava neposredno višeg javnog tužioca, a republički javni tužilac obaveštava ministra nadležnog za pravosuđe." Otkud sad ovde ministar nadležan za pravosuđe da bude nadležan za ovako nešto i da se meša u posao tužilaštva? Apsolutno mu tu nije mesto. Potpuno je nedosledan zakon u tom smislu gde sve ministar za pravosuđe može da interveniše.
Da ste stavili, u skladu sa ovim fantomskim zakonom koji smo dobili, Zakonom o Visokom savetu pravosuđa, da on o tome odlučuje, još bih mogla da shvatim logiku razmišljanja predlagača. Ovako, nikako.
Ona koncepcija koja bi eventualno mogla da bude jedino prihvatljiva, to je da se obavesti nadležni odbor Skupštine, jer Skupština još uvek i po ovim zakonima imenuje republičkog javnog tužioca. U tom smislu sam tražila da se nadležnost ministra nadležnog za pravosuđe, ministra pravde, ovde isključi, i da ta obaveza bude na Odboru za pravosuđe.

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)
Stavljam na glasanje amandman.
Za 46, protiv 118, uzdržanih nije bilo, nije glasalo 15, ukupno 179 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 49. amandman je podneo narodni poslanik Branko Ružić.
Odbor za pravosuđe i upravu je prihvatio ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li podnosilac amandmana želi reč? (Želi.)
...
Socijalistička partija Srbije

Branko Ružić

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, pre svega, želim da kažem da se u Predlogu zakona, u članu 49. stav 2. definiše da ministar nadležan za pravosuđe pokreće i vodi postupak odlučivanja o tome da li su druge službe, poslovi ili postupci nespojivi sa dužnošću republičkog javnog tužioca.
Amandman koji sam podneo, a koji je usvojio Odbor za pravosuđe i upravu, definiše da umesto ministra nadležnog za pravosuđe, Visoki savet pravosuđa odlučuje o tome da li su druge službe, poslovi ili postupci nespojivi sa dužnošću republičkog javnog tužioca, s obzirom da, ukoliko se ostavi ovo rešenje da ministar nadležan za pravosuđe odlučuje o tome, to praktično implicira mešanje izvršne vlasti u rad tužilaštva. Uvažavajući ustavni položaj javnog tužilaštva kao samostalnog organa, primerenije je rešenje da o nespojivosti sa dužnošću republičkog javnog tužioca odlučuje Visoki savet pravosuđa.

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Da li se još neko javlja za reč?