Dame i gospodo, pošto očigledno moja argumentacija i obrazloženje, vezano za prošli amandman koji se svodi na istu ideju, dakle da se izjednačava položaj javnog tužioca i zamenika javnog tužioca, nisu bili dovoljni, iskoristiću priliku da vas podsetim na čemu zasnivam ovo naše stanovište.
U Glavi III, koja reguliše položaj javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca, izjednačavaju se njihova prava i obaveze: u pogledu samostalnosti, član 32.; u pogledu održavanja poverenja u samostalnost, član 33.; u pogledu materijalne nezavisnosti, član 34.; u pogledu imuniteta, član 35.; u pogledu odgovornosti za štetu, član 36.; prava na udruživanje, član 37.; kao i prava na stručno usavršavanje, član 38.
Dakle, u svim tim članovima doslovce se kaže da se izjednačava javni tužilac i zamenici javnih tužilaca. Dakle, ovde se radi o jednoj suštinskoj problematici, koja ne bi trebalo da bude opterećena nekim procesnim stvarima vezanim za rešenje u prethodnom zakonu, recimo u Zakonu o Visokom savetu pravosuđa. Molim vas da krajnje ozbiljno shvatite ovaj problem jer će imati daleko veće posledice nego što mi, ili bar većina vas smatra da će imati. Zato sam predložio da se u članu 56. u stavu 1. iza reči "javnog tužioca" doda izraz "i zamenika javnog tužioca", a da se u istom članu, stav 2, kojim se predlaže da zamenika javnog tužioca imenuje Visoki savet pravosuđa, briše.
Dakle, s obzirom na ulogu i značaj zamenika javnog tužioca, logično je da ih bira isti organ kao i javnog tužioca, tj. Narodna skupština, na predlog Visokog saveta pravosuđa. Nadam se da sam sada bio dovoljno precizan i jasan, i da ćete opet imati razumevanja kao u prethodna četiri slučaja, a vezano za moje amandmane.