DRUGA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA, 07.11.2001.

7. dan rada

OBRAĆANJA

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Da li se još neko javlja za reč? Ne.
Samo da vas obavestim da mišljenje gospodina Mamule, kao zamenika predsednika Odbora za upravu i pravosuđe, možemo samo primiti k znanju u vezi ocene da li su amandmani i posle usvajanja Zakona o Visokom savetu pravosuđa, neki od amandmana koje je naveo, pravno mogući ili nisu, jer mi nemamo zvanični stav Zakonodavnog odbora, koji se malo uspavao, jer je očigledno da je trebalo da ima sednicu i da oceni nove okolnosti.
Tako ću ja i u daljem radu vas obaveštavati o njihovom zvaničnom stavu koji je do sada podnet, ako je moguće; posle ovih primedaba, zapravo to više ne stoji, ali moja dužnost je da čitam ono što imam zvanično dostavljeno od strane Zakonodavnog odbora.
Stavljam na glasanje ovaj amandman.
Za 60, protiv 110, uzdržan jedan, nije glasalo 12, ukupno prisutna 183 narodna poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 40. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Tomić.
Odbor za pravosuđe i upravu nije prihvatio ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li podnosilac amandmana želi reč? Izvolite.

Dragan Tomić

 Gospodo narodni poslanici, kada se radi o članu 40. on je karakterističan iz jedne druge pozicije i u nadnaslovu kaže - uticaj promena u uređenju javnog tužilaštva. Mi smo ovim amandmanom dali svoj komentar na stav 2. koji u zakonu glasi: "Ako javno tužilaštvo bude ukinuto, javni tužilac nastavlja dužnost shodno odluci Visokog saveta pravosuđa."
Mi smo kroz amandman postavili pitanje - šta se dešava sa zamenicima javnih tužilaca. Da li oni nestaju kao dim, prestaju da postoje, gube radna mesta, šta se događa sa njima? Jer, znate, u javnom tužilaštvu funkcionišu i tužioci i zamenici. Čini mi se da je ovo pomalo slovna greška i da je ovde Odbor za pravosuđe i upravu bio neoprezan kada je odbio ovaj amandman, da se doda iza reči "javni tužilac" i "zamenici javnog tužioca".
Jer, ako javno tužilaštvo nastavi da radi, a sigurno će nastaviti još neko vreme dok ne raščisti predmete, sporove i ono što je bilo u toku rada do ukidanja, jer se ta materija ne može tek tako prekinuti, i nestati iz pravnog prometa, šta se dešava sa ljudima koji su zamenici javnog tužioca.
Čini mi se da je ovde neoprezno odbijen ovaj amandman, kao i prethodni, i da protivargumenti koji su izloženi, čini mi se, nisu dobro utemeljeni kada je bio u pitanju i prethodni, član 39, a posebno kada je u pitanju ovaj član 40. zakona, posebno kada se radi o stavu 2. ovog zakona, gde se govori o zamenicima javnog tužioca.
Moram ponovo da podsetim - između javnih tužilaca i zamenika i u odgovornosti ne postoji nikakva razlika, u poslu ne postoji nikakva razlika i glavni teret javnotužilačke funkcije u svakom tužilaštvu nose zamenici. Poznato je da samo u Okružnom sudu u Beogradu postoji preko 30 i nešto zamenika javnog tužioca.
Usvajanjem prethodnog člana vi ste ih stavili u poziciju da razmišljaju šta će da rade narednih pet, šest ili sedam godina, ili da li će uopšte nastaviti da rade taj posao ili da odu iz ove institucije. Nismo sa ovim sačuvali ono što je noseći kostur javnotužilačke funkcije, a to su zamenici, i ono što oni rade. Čini mi se i kod ovog člana 40. da smo takođe napravili određenu grešku. Hvala.

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Da li se još neko javlja za reč po ovom amandmanu? Izvolite.

Dejan Mihajlov

Ovaj amandman bi imao smisla da je usvojen onaj prethodni, da oni imaju stalnost. Suština je u tome da oni nisu u vezi, ali treba da imamo u vidu činjenicu da Visoki savet pravosuđa imenuje zamenike javnog tužioca i pretpostavlja se, ukoliko usvojimo da javni tužilac poverava određene poslove zamenicima, da je on taj koji im je nadređen. Ne postavlja se pitanje ko će donositi odluke u vezi sa njihovim raspoređivanjem, jer je logično da onaj ko imenuje, a to je Visoki savet pravosuđa, ukoliko dođe do rasformiranja određenog javnog tužilaštva, snosi odgovornost i za njihovo raspoređivanje.
Tako da bi ovaj amandman imao smisla jedino da ih Skupština bira, a da su oni stalni, pa da se predviđa posebna obaveza. Ali, jednostavno je nepotrebno, jer je već Visoki savet pravosuđa taj koji ih imenuje, on može da ih rasporedi iz jednog tužilaštva u drugo, ukoliko se oni rasporede.

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Ukoliko se više niko ne javlja za reč, stavljam amandman na glasanje.
Za 58, protiv 109, uzdržan jedan, nije glasalo 15, ukupno 183 narodna poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 40. amandman je podnela narodni poslanik Nataša Jovanović.
Odbor za pravosuđe i upravu i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li podnosilac amandmana želi reč? (Da.)
Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Nataša Jovanović

Dame i gospodo narodni poslanici, u Predlogu zakona o javnom tužilaštvu dešava se nešto što nije samo zabuna i konfuzija, već jedan haos koji se unosi u ovakav predlog zakona i poigravanje sa zamenicima javnih tužilaca. Mi nikako da čujemo od predlagača u koju kategoriju i gde svrstava zamenike javnih tužilaca. Ako smo mi više puta potencirali juče kod usvajanja Zakona o Visokom savetu pravosuđa, da apsolutno iste ingerencije, istu procesnu, istu materijalnu odgovornost kao i javni tužioci imaju i zamenici, ako zamenici javnih tužilaca imaju imunitet kao što to imaju javni tužioci, postavlja se pitanje zašto se onda kroz Predlog zakona tako surovo poigrava sa funkcijom zamenika javnih tužilaca.
Postavlja se pitanje, šta će dalje da se dešava sa tim ljudima, a po članu 40. i sa samim javnim tužiocima. Da li će predlagač ovim predlogom odnosno članom da stvori mogućnost da se neko, pa i sam ministar pravde, poigrava njima kao ping-pong lopticama, raspoređuje ih po svom ličnom nahođenju, po nahođenju jedne političke grupacije, gde mu padne na pamet. Ovde se kaže da zamenik javnog tužioca nastavlja dužnost, ako bude smanjen broj zamenika u javnom tužilaštvu. Sada se postavlja jedno pitanje za predlagača - ko donosi odluku o tome gde zamenik javnog tužioca nastavlja tu svoju dužnost. To uopšte ovde ne stoji.
U drugom stavu se kaže da ako javno tužilaštvo bude ukinuto, javni tužilac nastavlja dužnost shodno odluci Visokog saveta pravosuđa. Kao što sam juče rekla, ceo zakon, a to nam je danas potvrdio i predlagač i neki od poslanika koji podržavaju ovaj predlog zakona, naslanja se na zakon koji je izglasan o Visokom savetu pravosuđa, a čemu se protivi SRS. Sada vam postavljam pitanje - kako je moguće da vi javnog tužioca premeštate u neko drugo mesto, kada smo mi njega izabrali, a i ubuduće će da ga bira Narodna skupština Republike Srbije, za to tužilaštvo, ko će o tome da donosi odluku i kakva je to mogućnost i kakav konfor koji vi sebi dajete za pravo ovakvim predlogom zakona, a naročito u članu 40. Zato vas pozivam da prihvatite ovaj amandman.

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)
Stavljam na glasanje ovaj amandman.
Za 51, protiv 101, uzdržan jedan, nije glasalo 29, ukupno 182 narodna poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 41. amandman je podnela narodni poslanik Gordana Pop-Lazić.
Odbor za pravosuđe i upravu nije prihvatio ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li podnosilac amandmana želi reč? (Da.)
Izvolite.

Gordana Pop-Lazić

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, član 41. se odnosi na udaljenje sa dužnosti javnog tužioca i definiše razloge za udaljenje. U prvom stavu se kaže da se javni tužilac i zamenik javnog tužioca udaljuju sa dužnosti kada im je određen pritvor. To je sasvim uredu. Stav 2, međutim, koristi jedan termin koji je neprimeren za zakon, a to je: "Mogu biti udaljeni sa dužnosti kada je pokrenut postupak za njihovo razrešenje ili krivični postupak za delo zbog koga mogu biti razrešeni." Smatram da ovaj termin ostavlja mogućnost za dodatne pritiske na javne tužioce i zamenike javnih tužilaca. Treba ga promeniti. U tom smislu sam dala amandman da ovaj stav 2. glasi ovako: "Do okončanja postupka za njihovo razrešenje ili okončanja postupka za krivično gonjenje, udaljuju se sa dužnosti".
Ako pratimo posle članove koji slede iza ovog člana 41, videćemo da u članu 42, kada je ovo alternativno udaljenje predviđeno, znači ako nije obavezno, odluku o tome donosi republički javni tužilac, a ako je u pitanju republički javni tužilac - ministar nadležan za pravosuđe.
Član 44. opet kaže da Visoki savet pravosuđa ovu odluku o udaljenju, koju je doneo dakle neposredno viši javni tužilac ili republički javni tužilac ili ministar pravde (ako je u pitanju republički javni tužilac), pre okončanja postupka za razrešenje može ukinuti. Sada vidite u čijim je sve kandžama, recimo, jedan javni tužilac ili zamenik javnog tužioca dok traje postupak za njegovo razrešenje ili je potreban krivični postupak. U tom jednom periodu, zbog svih ovih od kojih zavisi odluka o njegovoj sudbini, dakle da li će biti razrešen ili neće, kako će dalje teći krivični postupak zbog razloga zbog kojih je i pokrenut, ako nastavi da radi ono što treba da radi po zakonu, on je u situaciji da radi ono što mu se kaže ili što mu se nametne. Postaje slepi poslušnik onih koji o njemu odlučuju. Tu se gubi ta samostalnost javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca. Zbog toga vas molim da obratite pažnju na ovaj termin, da mogu biti udaljeni i da to treba izbrisati iz zakona kao alternativu. Ako je protiv nekoga pokrenut neki postupak, kada je u pitanju razrešenje ili krivični postupak, taj mora za to vreme dok se ne okonča postupak da bude van funkcije koju vrši. Hvala.

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Da li se još neko javlja za reč? (Da.)
Izvolite.

Aleksandar Vučić

| predsednik Republike Srbije
Dame i gospodo narodni poslanici, u članu 41. u kome se govori o udaljenju sa dužnosti i razlozima za udaljenje, mislim da je amandman narodnog poslanika Gordane Pop-Lazić nešto što bi trebalo da prihvate svi poslanici. Uveren sam da će predlagač to prihvatiti. Uveren sam, zato što ovaj amandman na neuporedivo precizniji način određuje razloge i trenutak udaljenja sa dužnosti, kao i eventualni povratak na dužnost, nego što je to učinjeno Predlogom zakona odnosno stavom 2. člana 41. Naime, tu se kaže da mogu biti udaljeni, dakle mogu biti udaljeni sa dužnosti, kada je pokrenut postupak. Postavlja se ponovo diskreciono ovlašćenje ili pravo, mogućnost arbitrarnog ponašanja, neko će biti, a neko neće biti, može, a ne mora. Dakle, ni to ne znamo.
Ima još jedna vrlo velika opasnost, da ne bi bilo da je ovo kao restriktivnije, a to je - onog trenutka kada je udaljen sa dužnosti (kada je pokrenut postupak za njegovo razrešenje ili krivični postupak za delo zbog koga može biti razrešen), ako ne dođe do razrešenja, nigde ne stoji jasna i precizna odredba da će on i dalje obavljati svoju dužnost. To je nešto što je amandmanom narodnog poslanika Gordane Pop-Lazić potpuno jasno stavljeno do znanja. Onog trenutka kad je poveden postupak, on se udaljuje sa dužnosti, onoga trenutka kada ne dolazi do razrešenja, zbog toga što se obustavlja postupak, zbog oslobađajuće presude ili bilo kog drugog razloga, tog trenutka se čovek vraća na svoju dužnost.
Čini mi se da je ta norma neuporedivo preciznija, nego ova koju je izneo predlagač.