Dame i gospodo, podnela sam amandmane na član 59. i član 60, koji se tiču postupka za izbor i imenovanje javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca, pre svega iz razloga doslednosti, jer se protivim ustanovljavanju Visokog saveta pravosuđa i zbog toga što smatram da bi trebalo da se zaista poštuju neki osnovni principi pravnog normiranja. U članu 58, u drugom stavu piše da se oglas za izbor objavljuje u "Službenom glasniku Republike Srbije" i u drugom sredstvu javnog obaveštavanja, a u članu 59. stav 1. je izostavljeno to "i drugom sredstvu javnog informisanja". Međutim, moguće je, a to se u praksi zaista dešava, da istog dana ne bude objavljen i "Službeni glasnik Republike Srbije" i da istovremeno bude oglas objavljen u nekom dnevnom listu, u kome se inače oglasi objavljuju.
Tu bi oni koji se jave na oglas, recimo, samo na osnovu datuma koji je objavljen u "Službenom glasniku Republike Srbije" bili u povoljnijem položaju od onih koji su, recimo, u dnevnoj štampi pročitali oglas, pa se prijavili na konkurs. Nemoguće je na osnovu toga utvrditi kada ističe rok za zaključivanje samog oglasa.
Treći stav sam tražila da se briše zbog toga što smatram da Visoki savet pravosuđa ne treba da bude taj koji će tražiti lični list za svakog kandidata i da taj lični list svakako ne treba ni da se vodi. Pogotovo ne da ga vodi Ministarstvo pravde kako je ovde predviđeno i naročito zbog toga što je sadržina tog ličnog lista takva da je pomalo ponižavajuće za kandidate, a ima i momenata koji se ne mogu ni utvrditi, pogotovo kada je u pitanju imovno stanje kandidata. To je nešto što uvek ostaje za raspravu, na osnovu čega može da se utvrdi da li neko ima ovoliko ili onoliko imovine. Ako se misli na nepokretnost, onda je lako uzeti iz katastra dokumentaciju, ali ako je u pitanju pokretna imovina ili ako su u pitanju novčana sredstva, to ostaje sve opet na onome koji treba sam da prijavi da li ima ovoliko ili onoliko hiljada maraka, kako ste se vi to već u predizbornoj kampanji dogovorili, pa ste svi imali, čini mi se, po tridesetak hiljada maraka ušteđevine. Niko ni više, ni manje.
Član 60. stavlja u neravnopravan položaj kandidate koji se prijavljuju na konkurs, one koji dolaze iz javnog tužilaštva u odnosu na one koji dolaze iz nekog drugog organa ili organizacije, jer ovi koji dolaze iz javnog tužilaštva moraju da dostave taj lični list, a ovi drugi ne. Podaci o stručnosti ili, kako vi kažete, dostojnosti kandidata su podaci koji se dobijaju od njihovih ranijih poslodavaca i oni su uglavnom subjektivni.
Pod pretpostavkom da, kako ste sada predvideli, dve godine za javnog tužioca u opštinskom javnom tužilaštvu ili jedna godina za zamenika opštinskog javnog tužioca, tražite podatke od njegovog ranijeg poslodavca: kakav je on, da li je profesionalan, da li je stručan. Uzmimo recimo jednog diplomiranog pravnika koji radi u opštini, koji radi u komunalnoj inspekciji, šta će reći sekretar organa uprave, da li je on stručan da bude javni tužilac ili zamenik javnog tužioca. Da sam na mestu, recimo, tog poslodavca kao sekretar, da imam nekog lošeg radnika i ne znam kako da ga se rešim, sve najlepše bih o njemu napisala.
Prema tome, to su nepouzdani podaci. Zbog toga sam i tražila intervenciju u oba člana, jer mislim da su kandidati u neravnopravnom položaju prilikom raspisivanja konkursa i prilikom konkurisanja na ova mesta.