DRUGA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA, 07.11.2001.

7. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

DRUGA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA

7. dan rada

07.11.2001

Sednicu je otvorio: Dragan Maršićanin

Sednica je trajala od 10:50 do 17:40

  • TAGOVI

  • Druga sednica Drugog redovnog zasedanja (2001)
  • Predlog zakona o javnom tužilaštvu (pojedinosti) (2001)
  • Predlog zakona o javnom tužilaštvu - glasanje (2001)
  • Predlog zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava (pojedinosti) (2001)
  • Predlog zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava – glasanje (2001)

    • OBRAĆANJA

    ...
    Srpska radikalna stranka

    Dragan Todorović

    Kolege predlažu da budem stalno za govornicom, ali brzo ću.
    Dakle, u članu 57, koji reguliše uslove za izbor, a ne i za imenovanje, kako je naša ideja, predložio sam da se za javnog tužioca i zamenika javnog tužioca može izabrati, a ne da se imenuje, jugoslovenski državljanin koji ispunjava sve uslove. Ponovo potenciram da se izjednači položaj zamenika javnog tužioca i javnog tužioca. Ovo rešenje je u skladu sa predloženim načinom izbora, preuzet uglavnom iz člana 56, a da bih vas poštedeo i sebe izlaska za govornicu, a vezano za ostale amandmane, dozvolićete mi da vas podsetim u kojim okolnostima je ovakav predlog zakona, odnosno seta zakona iz oblasti pravosuđa, donesen.
    Najpre je Ministarstvo za pravosuđe dalo svoj predlog zakona o sudovima i sudijama. To je išlo na neku stručnu raspravu po okružnim i opštinskim sudovima. U isto vreme je DSS, na osnovu predloga seta zakona o pravosuđu iz 1996. i 1997. godine, dala u skupštinsku proceduru ovaj set zakona.
    Da li igrom slučaja ili pod nekim drugim okolnostima, prvi je na red došao ovaj predlog. Na odborima smo u više navrata, i na Zakonodavnom odboru i na Odboru za pravosuđe, razmatrali predložene zakone. Mene zaista čudi činjenica da je jedan od predstavnika Vlade, a mislim da se zove gospodin Protić, izrazio vrlo velike rezerve u pogledu ovih zakona, a da je naknadno Vlada dala mišljenje kako na zakone, tako i na amandmane.
    Takođe, želim da vas podsetim da su se i Zaknodavni i Odbor za pravosuđe u pogledu prihvatljivosti amandmana, koje smo mi kao poslanička grupa, u saradnji sa stručnim timom SPS za pravna pitanja, podneli na ove zakone, pozitivno izrazili o tim amandmanima, imajući u vidu da će takvi amandmani doprineti kvalitetu budućih zakona.
    Naravno, nadam se da ćete i vi imati isto mišljenje, ali kako stvari sada stoje očigledno da nije dovoljno shvaćeno od strane većine poslanika o kakvom se značaju ovde radi.
    Dakle, ista je ideja i suština mojih amandmana na član 58, gde se predlaže da izbor javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca oglašava Visoki savet pravosuđa. Takođe, i na član 59, gde sam predložio da se briše da uz prijave treba da se prilože i dokazi o ispunjavanju uslova za izbor, a ne za imenovanje. Ovo će biti moj poslednji izlazak vezan za ovaj set amandmana. Nadam se da ćete najzad shvatiti suštinu.
    ...

    Dragan Maršićanin

    | Predsedava
    Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu?
    Ukoliko ne, stavljam ga na glasanje.
    Za 39, protiv 121, uzdržan jedan, nije glasalo 7, ukupno prisutno 168 narodnih poslanika.
    Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
    Na član 57. amandman je podnela narodni poslanik Nataša Jovanović.
    Odbor za pravosuđe i upravu nije prihvatio ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je pravno moguć amandman. Izvolite.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Nataša Jovanović

    Dame i gospodo narodni poslanici, u članu 57. Predloga zakona tražila sam da se u prvom stavu briše deo rečenice koji smo imali i kod Zakona o sudijama, a gde se kaže da javni tužilac mora da bude dostojan za dužnost javnog tužioca. Kakva je to paušalna ocena i šta je to, koji su to moralni kriterijumi i ko je taj ko određuje da li je neko dostojan da bude javni tužilac ili nije dostojan. Ako se već nešto hoće, ako se traži od kandidata, a zna se koji su uslovi i da bi neko konkurisao na mesto javnog tužioca, koje sve zakonske uslove mora da ispuni, zašto se onda sada uvodi ovakva definicija koja može vrlo široko da se tumači. Da bude dostojan dužnosti javnog tužioca, da se dopadne vladajućoj strukturi iz DOS-a ili, možda, da bude dostojan javnog tužioca, da ima određenu visinu, težinu, boju očiju, tako da smatram da je ovo zaista jedna besmislica koju smo imali kod usvajanja Zakona o sudijama i predlažem da se ovaj deo stava 1. briše amandmanom koji sam predložila.
    ...

    Dragan Maršićanin

    | Predsedava
    Da li se još neko javlja za reč po ovom amandmanu?
    Ukoliko ne, stavljam ga na glasanje.
    Za 32, protiv 119, uzdržan jedan, nije glasalo 10, ukupno su prisutna 162 narodna poslanika.
    Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
    Nastavljamo rad u 15,00 časova, ali ja vas zaista molim u 15,00 časova.
    (Posle pauze - 15,30.)
    ...

    Dragan Maršićanin

    | Predsedava
    Molim narodne poslanike da utvrdimo kvorum.
    Konstatujem da imamo kvorum za rad Narodne skupštine.
    Na član 58. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Todorović.
    Odbor za pravosuđe i upravu je prihvatio ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
    Da li podnosilac amandmana želi reč? (Ne.)
    Da li neko drugi želi reč? (Ne.)
    Stavljam amandman na glasanje.
    Zaključujem glasanje. Za 35, protiv 115, uzdržan jedan, nije glasalo 8, ukupno 159 narodnih poslanika.
    Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
    Na član 58. amandman je podneo narodni poslanik Tomislav Nikolić.
    Odbor za pravosuđe i upravu i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
    Da li podnosilac amandmana želi reč? (Ne.)
    Da li neko drugi želi reč? (Ne.)
    Stavljam amandman na glasanje.
    Za 42, protiv 109, uzdržanih nije bilo, nije glasalo 11, ukupno 162 narodna poslanika.
    Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
    Na član 59. amandman je podnela narodni poslanik Gordana Pop-Lazić.
    Odbor za pravosuđe i upravu i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
    Da li podnosilac amandmana želi reč?
    ...

    Gordana Pop-Lazić

    Srpska radikalna stranka
    Dame i gospodo, podnela sam amandmane na član 59. i član 60, koji se tiču postupka za izbor i imenovanje javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca, pre svega iz razloga doslednosti, jer se protivim ustanovljavanju Visokog saveta pravosuđa i zbog toga što smatram da bi trebalo da se zaista poštuju neki osnovni principi pravnog normiranja. U članu 58, u drugom stavu piše da se oglas za izbor objavljuje u "Službenom glasniku Republike Srbije" i u drugom sredstvu javnog obaveštavanja, a u članu 59. stav 1. je izostavljeno to "i drugom sredstvu javnog informisanja". Međutim, moguće je, a to se u praksi zaista dešava, da istog dana ne bude objavljen i "Službeni glasnik Republike Srbije" i da istovremeno bude oglas objavljen u nekom dnevnom listu, u kome se inače oglasi objavljuju.
    Tu bi oni koji se jave na oglas, recimo, samo na osnovu datuma koji je objavljen u "Službenom glasniku Republike Srbije" bili u povoljnijem položaju od onih koji su, recimo, u dnevnoj štampi pročitali oglas, pa se prijavili na konkurs. Nemoguće je na osnovu toga utvrditi kada ističe rok za zaključivanje samog oglasa.
    Treći stav sam tražila da se briše zbog toga što smatram da Visoki savet pravosuđa ne treba da bude taj koji će tražiti lični list za svakog kandidata i da taj lični list svakako ne treba ni da se vodi. Pogotovo ne da ga vodi Ministarstvo pravde kako je ovde predviđeno i naročito zbog toga što je sadržina tog ličnog lista takva da je pomalo ponižavajuće za kandidate, a ima i momenata koji se ne mogu ni utvrditi, pogotovo kada je u pitanju imovno stanje kandidata. To je nešto što uvek ostaje za raspravu, na osnovu čega može da se utvrdi da li neko ima ovoliko ili onoliko imovine. Ako se misli na nepokretnost, onda je lako uzeti iz katastra dokumentaciju, ali ako je u pitanju pokretna imovina ili ako su u pitanju novčana sredstva, to ostaje sve opet na onome koji treba sam da prijavi da li ima ovoliko ili onoliko hiljada maraka, kako ste se vi to već u predizbornoj kampanji dogovorili, pa ste svi imali, čini mi se, po tridesetak hiljada maraka ušteđevine. Niko ni više, ni manje.
    Član 60. stavlja u neravnopravan položaj kandidate koji se prijavljuju na konkurs, one koji dolaze iz javnog tužilaštva u odnosu na one koji dolaze iz nekog drugog organa ili organizacije, jer ovi koji dolaze iz javnog tužilaštva moraju da dostave taj lični list, a ovi drugi ne. Podaci o stručnosti ili, kako vi kažete, dostojnosti kandidata su podaci koji se dobijaju od njihovih ranijih poslodavaca i oni su uglavnom subjektivni.
    Pod pretpostavkom da, kako ste sada predvideli, dve godine za javnog tužioca u opštinskom javnom tužilaštvu ili jedna godina za zamenika opštinskog javnog tužioca, tražite podatke od njegovog ranijeg poslodavca: kakav je on, da li je profesionalan, da li je stručan. Uzmimo recimo jednog diplomiranog pravnika koji radi u opštini, koji radi u komunalnoj inspekciji, šta će reći sekretar organa uprave, da li je on stručan da bude javni tužilac ili zamenik javnog tužioca. Da sam na mestu, recimo, tog poslodavca kao sekretar, da imam nekog lošeg radnika i ne znam kako da ga se rešim, sve najlepše bih o njemu napisala.
    Prema tome, to su nepouzdani podaci. Zbog toga sam i tražila intervenciju u oba člana, jer mislim da su kandidati u neravnopravnom položaju prilikom raspisivanja konkursa i prilikom konkurisanja na ova mesta.
    ...

    Dragan Maršićanin

    | Predsedava
    Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)
    Stavljam na glasanje amandman.
    Za 38, protiv 108, uzdržan jedan, nije glasalo 23, ukupno 170 narodnih poslanika.
    Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
    Na član 59. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Todorović.
    Odbor za pravosuđe i upravu je prihvatio ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
    Da li podnosilac amandmana želi reč? (Ne.)
    Da li se neko javlja za reč? (Ne.)
    Stavljam na glasanje amandman.
    Za 51, protiv 104, uzdržan jedan, nije glasalo 13, ukupno 169 narodnih poslanika.
    Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
    Na član 60. amandman je podnela narodni poslanik Gordana Pop-Lazić.
    Odbor za pravosuđe i upravu nije prihvatio ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
    Da li podnosilac amandmana želi reč? (Ne.)
    Da li se neko javlja za reč? (Ne.)
    Stavljam na glasanje amandman.
    Za 46, protiv 114, uzdržanih nije bilo, nije glasalo 11, ukupno 171 narodni poslanik.
    Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
    Na član 61. amandman je podneo narodni poslanik Zoran D.Nikolić.
    Odbor za pravosuđe i upravu je prihvatio ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
    (Zoran D.Nikolić: Odustajem od amandmana.)
    Konstatujem da narodni poslanik Zoran D.Nikolić odustaje od amandmana na član 61.
    Na član 61. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Vučić.
    Odbor za pravosuđe i upravu i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
    Da li podnosilac amandmana želi reč? (Želi.)
    ...

    Aleksandar Vučić

    | predsednik Republike Srbije
    Dame i gospodo narodni poslanici, članom 61. se predlaže da pri imenovanju zamenika javnih tužilaca i pri predlaganju javnih tužilaca Visoki savet pravosuđa uzima u obzir samo stručnost i dostojnost, i svako imenovanje i svaki predlog za izbor moraju biti obrazloženi.
    Naime, Narodna skupština nema ništa od toga što će nečije imenovanje biti obrazloženo. Time je Narodna skupština, kao i narodni poslanici u njoj, stavljen u nedostojan položaj. Oni su ti koji unapred moraju da prihvate obrazloženje imenovanja koje je izvršio neki drugi organ, a nije Narodna skupština Republike Srbije ili njeno nadležno telo, kako bi po Ustavu Republike Srbije to moralo da spada u njene nadležnosti, u njene prerogative vlasti. Zato smatram da bi ovakav član bilo dobro da se izbegne.
    Naravno, bilo bi bolje da ne postoji ni predlog Visokog saveta pravosuđa, ali to ćemo videti u članu 62. koji je pred nama, o kojem će se takođe govoriti. Tu se kaže da ako ne bude izabran javni tužilac, Visoki savet pravosuđa ponovo utvrđuje predlog.
    Čini mi se da to na najbesmisleniji način nipodaštava sve ono što bi moglo da se radi ili uradi u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Zamislite samo primer do kojeg bismo mogli da dođemo u Narodnoj skupštini Republike Srbije ako Visoki savet pravosuđa predloži javne tužioce, mi ovde to ne prihvatimo, a oni su obavezni da ponovo utvrde predlog. Šta ćemo ako ponovo utvrde isti predlog?
    Nigde nema obaveze da, ako Narodna skupština kaže da taj predlog nije valjan, oni moraju da donesu drugačiji predlog. Mi bezmalo nemamo nikakvo pravo, osim da za izvesno vreme odložimo usvajanje onoga što je predložio Visoki savet pravosuđa. To ne samo da je loše zakonsko rešenje, već je i u suprotnosti sa drugim zakonskim aktima, a posebno u suprotnosti sa Ustavom kao ledž superior - om.
    ...

    Dragan Maršićanin

    | Predsedava
    Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)
    Stavljam na glasanje amandman.
    Za 23, protiv 145, uzdržanih nije bilo, nije glasalo 8, ukupno 176 narodnih poslanika.
    Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
    Na član 62. amandman je podneo narodni poslanik Zoran D.Nikolić.
    (Zoran D.Nikolić: Odustajem od amandmana.)
    Konstatujem da je narodni poslanik Zoran D. Nikolić povukao amandman na član 62.
    Na član 63. amandman je podnela narodni poslanik Nataša Jovanović.
    Odbor za pravosuđe i upravu i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
    Da li podnosilac amandmana želi reč? (Ne.)
    Da li se neko javlja za reč? (Ne.)
    Stavljam na glasanje amandman.
    Za 22, protiv 143, uzdržan jedan, nije glasalo 12, ukupno 178 narodnih poslanika.
    Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
    Na član 63. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Todorović.
    Odbor za pravosuđe i upravu nije prihvatio ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
    Da li podnosilac amandmana želi reč? (Ne.)
    Da li se neko javlja za reč? (Ne.)
    Stavljam na glasanje amandman.
    Za 43, protiv 120, uzdržanih nije bilo, nije glasalo 17, ukupno 180 narodnih poslanika.
    Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
    Na član 64. amandman je podnela narodni poslanik Gordana Pop-Lazić.
    Odbor za pravosuđe i upravu i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
    Da li podnosilac amandmana želi reč? (Želi.)
    ...

    Gordana Pop-Lazić

    Srpska radikalna stranka
    Poštovani narodni poslanici, član 64. odnosi se na tekst zakletve koju polažu javni tužioci i zamenici javnih tužilaca. Pre nego što kažem nešto o predloženom tekstu, rekla bih da polaganje zakletve zamenika javnih tužilaca pred predsednikom Narodne skupštine zaista nije primereno u momentu kada javne tužioce bira Skupština, a zamenike javnih tužilaca Visoki savet pravosuđa.
    Tamo gde su izabrani tamo valjda i treba da polažu zakletvu. Što bi polagali zakletvu ovde u ovom zdanju i pred predsednikom Narodne skupštine. Ovo je samo još jedan dokaz nedoslednosti i neusklađenosti teksta zakona.
    Predlagač kaže da tekst zakletve treba da glasi: "Zaklinjem se Svemogućim Bogom da ću ustavnost i zakonitost štititi predano, savesno i nepristrasno". U drugom stavu se kaže: "Zakletva može da se položi i bez reči "Svemogućim Bogom".
    Mene bi zaista bilo sramota da, pre svega kao pravnik, uopšte predložim ovako nešto i ovakvu koncepciju kakvu je predlagač u samom članu koncipirao kao tekst zakletve, jer bi to u praksi zaista izgledalo jako glupo, zato što bi spustilo nivo polaganja zakletve. Verujem da svaki čovek kada treba da položi neku zakletvu, pa čak i onda kada treba da kaže - da, kada se venčava, ima jedan poseban osećaj odgovornosti, a, pogotovo kada se zaklinje da će neku profesiju na koju je izabran obavljati onako kako se to od njega očekuje, znači na osnovu Ustava i zakona.
    Zbog toga smo mi, srpski radikali predložili jedan tekst koji bi bio prihvatljiv apsolutno za sve, a koji bi u sebi sadržavao sve ono što bi jedan tako visoki državni činovnik trebalo da ima na umu kada stupa na tako visoku dužnost. Tekst zakletve bi glasio ovako: "Zaklinjem se da ću svoju dužnost vršiti verno Ustavu i zakonu, po najboljem znanju i umeću i služiti samo istini i pravdi. Kako ja ovu zakletvu budem poštovao, tako mi Bog pomogao".
    Čovek mora kada se zaklinje, pre svega, da ima na umu da postoji nešto i iznad njega. Prvo, postoje Ustav i zakon koje svakako mora da poštuje, drugo, ako je častan čovek mora da misli o tome da možda postoji, a postoji, i nešto iznad njegove moći, bez obzira na kojoj se funkciji nalazio. Mora da ima na umu da je zakletva nešto što ga posebno obavezuje.
    Jer, da to nije tako značajna funkcija ne bi zakletva kao takva ni egzistirala, niti u zakonu niti u praksi. Ako nema Biblije da stavi ruku na Bibliju, ima Ustav, ali Ustav se u našoj zemlji gazi svakodnevno, pa ne predstavlja ništa. Zbog toga, ako ste izbegli - Boga, ovde, amandmanom i uveli - čast, to nije nikakva garancija, jer može da se ispostavi posle nekog vremena da taj čovek i nije častan čovek, pa nije imao u šta ni da se zakune.
    Zato bi ovaj drugi deo zakletve, koju mi srpski radikali predlažemo, a to je: "Kako ja ovu zakletvu budem poštovao, tako mi Bog pomogao", jer i najveći nevernici kada se nađu u nekim teškim životnim situacijama prizovu Boga u pomoć - učinio da ona ipak ima nekakvog značaja za ljude koji je polažu.