Dame i gospodo narodni poslanici, približavamo se kraju rasprave u pojedinostima o Predlogu zakona o javnom tužilaštvu. Sve više sam ubeđen da zakon nije urađen dovoljno stručno, da nisu sagledani svi zakoni na koje se odnosi i da će doći u koliziju, ne samo sa republičkim, nego čak i sa saveznim zakonodavstvom.
Na primer, odredbama člana 17. ste predvideli da javni tužilac može zahtevati odlaganje ili prekid izvršenja odluke kad smatra da postoje razlozi da se vanrednim pravnim sredstvima pobija odluka doneta u sudskom ili drugom postupku.
Na stranici 24-toj "Službenog lista SRJ", gde je objavljen Zakon o izvršnom postupku, član 263. kaže: "Odredbe drugih zakona, koje se odnose na zahtev za odlaganje i prekid izvršenja, neće se primenjivati u izvršnom postupku." Šta to znači? Ovo je iz vremena kada smo mi amandmanima menjali zakone u Saveznoj skupštini.
Vi sad predviđate da ako neko dobije spor, na primer, protiv "Cepter banke" i dobije izvršnu presudu, da javni tužilac može, po članu 17, kako ste ga sada usvojili, da zahteva odlaganje ili prekid izvršenja odluke i da više nikada taj dug ne bude naplaćen.
To se dešavalo i ranije. To predviđate i sada, iako je Savezni zakon jasan i rigorozan. Izvršnu odluku više niko ne može da zaustavi, zato što mnogi ljudi i dan-danas šetaju sa izvršnim presudama u džepu i nikada svoje dugove nisu naplatili. Sporovi sa izvršnim presudama se produže još 10 ili 15 godina.
Mi smo hteli da se sa tom praksom prestane i u vreme kada je ministar pravde bio Petar Jojić i kada je SRS učestvovala u Saveznoj vladi, uz veliku borbu na samoj sednici Vlade, ovaj član je ušao u pravni promet. On ne može da bude pobijen Zakonom o javnom tužilaštvu, koji donosimo u Republičkoj skupštini. Znači, neusklađenost zakona je evidentna i očita.
Naravno, ne sviđa mi se mera upozorenja koju ćete izricati javnom tužiocu ili njegovom zameniku. Mislim da kad čovek obavlja tako odgovornu dužnost, kad je najstručniji pravnik koga možete da izaberete, jednostavno ne može da zasluži meru upozorenja - ili će biti udaljen, ili će biti razrešen ili će da radi kako treba. Kakav li je to prekršaj u kome ćete izricati meru upozorenja tužiocu u obavljanju dužnosti? Ne mislim oko zakašnjavanja na posao. Ali, ako javni tužilac ne obavlja svoj posao kako treba, pa makar kako minimalno da je to, on ne može da dobija nikakva upozorenja. Od koga da dobija upozorenja? Nije on đačić, nije učenik.
Naravno, ima ovde pametnih poslanika koji su se poistovetili sa ljudima sa kojima se druže, pa mogu da dobacuju. Ali, ovde se radi o ozbiljnim stvarima. Ovde se radi o zakonima po kojima će sutra početi da deluju i sudovi i tužilaštva. Treba ukazati na sve aspekte, bez obzira na to da li vam se to sviđa ili ne. Bilo bi dobro da ste i vi detaljno čitali ove zakone i da ste sami pronašli šta u njima ne valja. Već broj amandmana koji je prihvaćen na ove zakone govori da nisu bili dobro pripremljeni.
Nikada nisu dobro pripremljeni zakoni koje ne predlaže Vlada, jer niko nema takav aparat. Šta će nam onda Vlada ako smo mi u stanju da sami pišemo zakone, kojima potpuno derogiramo dužnosti Vlade? Vlada je osnovni predlagač zakona i ima ogroman aparat. Hiljade ljudi je zaposleno u tom aparatu. Sada, mi napišemo pet zakona, potpiše ih samo jedan čovek. Evo, ovde pet dana pet zakona obrazlaže jedan čovek. Mislite li da je to dobro?
Mislite li da smo sve sagledali dobro? Mislite li da neće biti sukoba u praksi? Mislite li da neće biti ponižavanja u praksi? Ja mislim da će biti. Mislite li da će biti nezavisno sudstvo, da će biti nezavisno tužilaštvo? Ja sam ubeđen da neće biti nezavisno.
Vi kažete da ne postoji zamenik tužioca u Ustavu. Ne postoji ni vršilac dužnosti republičkog javnog tužioca. Nigde ne možete da nađete vršioca dužnosti republičkog javnog tužioca. Hoće li imati imunitet taj čovek? Hoće li Narodna skupština da odlučuje o njegovom imunitetu, kad ga postavi Visoki savet pravosuđa?
