DRUGA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA, 07.11.2001.

7. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

DRUGA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA

7. dan rada

07.11.2001

Sednicu je otvorio: Dragan Maršićanin

Sednica je trajala od 10:50 do 17:40

  • TAGOVI

  • Druga sednica Drugog redovnog zasedanja (2001)
  • Predlog zakona o javnom tužilaštvu (pojedinosti) (2001)
  • Predlog zakona o javnom tužilaštvu - glasanje (2001)
  • Predlog zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava (pojedinosti) (2001)
  • Predlog zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava – glasanje (2001)

    • OBRAĆANJA

    ...

    Dragan Maršićanin

    | Predsedava
    Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)
    Stavljam amandman na glasanje.
    Za 55, protiv 107, uzdržan jedan, nije glasalo 20, ukupno 183 narodna poslanika.
    Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
    Na član 42. amandman je podnela narodni poslanik Nataša Jovanović.
    Odbor za pravosuđe i upravu i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
    Da li podnosilac amandmana želi reč? (Ne želi.)
    Da li neko drugi želi reč? (Ne želi.)
    Stavljam amandman na glasanje.
    Za 54, protiv 101, uzdržan jedan, nije glasalo 27, ukupno 183 narodna poslanika.
    Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
    Na član 42. amandman je podneo narodni poslanik Zoran D. Nikolić.
    Odbor za pravosuđe i upravu je prihvatio ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
    Da li podnosilac amandmana želi reč?
    Ima reč gospodin Zoran D. Nikolić.
    ...

    Zoran D. Nikolić

    Uvažene kolege narodni poslanici, iskoristiću ovo vreme da obrazložim i ovaj naredni amandman na član 43. jer su međusobno uslovljeni i vezani.
    Član 42. Predloga zakona, stav 3, na koji sam podneo amandman, glasi: "O udaljenju republičkog javnog tužioca odlučuje ministar nadležan za pravosuđe."
    Znači, mi smo podneli jedan set amandmana, vezano za upliv i uticaj izvršne vlasti u javnotužilačku funkciju, kojim smo predlagali izmenu, tako da po amandmanu o udaljenju republičkog javnog tužioca treba da odluči (i po nama) Visoki savet pravosuđa. Ako smo već formirali tu instituciju, koja brine i o statusnim i o svim drugim pitanjima, vezano za pravosuđe i javno tužilaštvo, onda je logično da o ovim pitanjima koja su vezana za udaljenje, koja nisu bezazlena, odlučuje taj isti organ, znači Visoki savet pravosuđa.
    S tim u vezi, s obzirom da je predlagač težio da obezbedi dvostepenost, dao je pravo prigovora na tu odluku o udaljenju, i to Visokom savetu pravosuđa. Znači, ukoliko se prihvati ovaj amandman, da u prvom stepenu Visoki savet pravosuđa odlučuje o udaljenju, onda nema logike zadržati dvostepenost i treba brisati mogućnost prigovora na odluku o udaljenju.
    Nadam se da će i Skupština prihvatiti stav Odbora za pravosuđe, koji je prihvatio i ovaj i naredni amandman.
    ...

    Dragan Maršićanin

    | Predsedava
    Ima reč gospodin Mihajlov.
    ...

    Dejan Mihajlov

    Ovaj amandman spada u grupu onih amandmana koji su bili pravno mogući, dok nije usvojen Zakon o Visokom savetu pravosuđa. Polazeći od činjenice da je svima Ustavom zagarantovano pravo na dvostepenost u postupku, usvajanjem amandmana, kako ste vi predvideli - da obrazložim zašto možda i nije dobro čak i da može da se usvoji ovaj amandman - da se umesto ministra za pravosuđe stavi Visoki savet pravosuđa - bilo bi uskraćeno pravo tužiocu koji se udaljava da ima pravo žalbe.
    Jer, prvostepeni postupak je taj da ministar donese odluku o udaljenju. U sledećem članu, kao što ste rekli, javni tužilac u roku od tri dana ima pravo prigovora Visokom savetu pravosuđa, a Visoki savet pravosuđa u proširenom sastavu, znači u kome ne učestvuje izvršni organ - ministar pravde, donosi odluku da li će biti ili neće biti udaljenja.
    Znači, polazeći od Ustava da, jednostavno, svako ima pravo žalbe na neku odluku, mi smo predvideli dvostepenost i ovde, tako da je ministar pravde taj koji u prvom stepenu odlučuje, a u drugom stepenu odlučuje viši organ, i to u onom sastavu u kome nema ministra pravde.
    Ovo govorim da bih izneo argumentaciju u odnosu na to da je ovaj amandman pravno moguć, ali usvajanjem Zakona o Visokom savetu pravosuđa ovaj amandman, kao takav, je pravno nemoguć. I ovaj i sledeći. Ako razgovaramo o suštini samih predloga, rešenje o dvostepenosti i garanciji Ustavom zagarantovanog prava na dvostepenost postupka, je celishodnije u ovom trenutku.
    ...

    Dragan Maršićanin

    | Predsedava
    Reč ima gospodin Zoran D. Nikolić (replika).
    ...

    Zoran D. Nikolić

    Rekao bih nešto samo oko jedne teze, koju je predstavnik predlagača izneo, da bi eventualno prihvatanje ovog amandmana bilo pravno nemoguće, zbog rešenja koja smo usvojili prilikom usvajanja Zakona o Visokom savetu pravosuđa.
    To ne odgovara istini, s obzirom da u članu 1. Predloga zakona o Visokom savetu pravosuđa, koji smo juče usvojili, stoji: "Ustanovljava se Visoki savet pravosuđa. On predlaže Narodnoj skupštini predsednike sudova, sudije i javne tužioce, imenuje sudije porotnike i zamenike javnih tužilaca i vrši druge nadležnosti određene zakonom."
    Upravo mi sada ovim zakonom određujemo tu drugu nadležnost Visokog saveta za pravosuđe, tako da sa aspekta nesaglasja dva zakona, taj argument ne može da stoji.
    ...

    Dragan Maršićanin

    | Predsedava
    Jasne su stvari, mislim da možemo da pristupimo glasanju, s tim što zbog ovih stvari koje su se sada dogodile i što su se izmenile okolnosti, imamo staro mišljenje Odbora u izmenjenim okolnostima, pa ću zamoliti predlagača da se svaki put, makar sa mesta, izjasni.
    Stavljam amandman na glasanje.
    Za 70, protiv 72, uzdržnih pet, nije glasao 31, ukupno 178 narodnih poslanika.
    Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
    Na član 43. amandmane su podneli, u istovetnom tekstu, narodni poslanici Zoran D. Nikolić i Aleksandar Vučić.
    Odbor za pravosuđe i upravu je prihvatio ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
    Da li predlagač želi reč? (Poslanik Zoran D. Nikolić odustaje, a Aleksandar Vučić ne odustaje.)
    Zbog ovih okolnosti ću stalno pitati za stav podnosioca predloga.
    Ukoliko se niko ne javlja za reč, stavljam amandman na glasanje.
    Za 49, protiv 100, uzdržanih nije bilo, nije glasao 31, ukupno 180 narodnih poslanika.
    Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
    (Glas iz sale: Nemamo kvorum.)
    Da li ovo mogu da protumačim kao zahtev da se utvrdi kvorum?
    Molim da utvrdimo kvorum.
    Vidite da ovi duhovi (Kasperi) ne ubacuju kartice.
    Dajem pauzu do 12,30 časova i pozivam predsednike ili zamenike predsednika poslaničkih grupa, onih šest iz nekada zajedničke poslaničke grupe DOS-a, u moju kancelariju.
    (Posle pauze.)
    ...

    Dragan Maršićanin

    | Predsedava
    Molim vas da utvrdimo da li imamo kvorum za nastavak rada Narodne skupštine.
    Konstatujem da imamo kvorum.
    Amandman na član 44. podneo je narodni poslanik Tomislav Nikolić.
    Odbor za pravosuđe i upravu nije prihvatio ovaj amandman, Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
    Da li podnosilac amandmana želi reč? (Ne.)
    Da li neko drugi želi reč? (Ne.)
    Stavljam amandman na glasanje.
    Za 26, protiv 107, uzdržanih nije bilo, nije glasalo 18, ukupno prisutan 151 narodni poslanik.
    Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
    Na član 45. amandman je podnela narodni poslanik Gordana Pop - Lazić.
    Odbor za pravosuđe i upravu i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
    Da li neko drugi želi reč? (Ne.)
    Stavljam amandman na glasanje.
    Za 38, protiv 120, uzdržan jedan, nije glasalo četiri, ukupno prisutna 163 narodna poslanika.
    Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
    Na član 46. amandman je podnela narodni poslanik Nataša Jovanović.
    Odbor za pravosuđe i upravu nije prihvatio ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
    Da li želite reč? (Da.) Izvolite.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Nataša Jovanović

    Za one poslanike koji nisu obavešteni ni koji je zakon na dnevnom redu, moram da kažem opet, da imaju amandmane ispred sebe  to bi bilo pravo čudo, ovim amandmanom tražim da se član 46. briše. Da biste imali otprilike bilo kakvu vezu sa onim šta se dešava za skupštinskom govornicom i šta je predlagač hteo da kaže, ja ću vam pročitati kako glasi član 46. Predloga zakona: "Javni tužilac i zamenik mogu bez sopstvene saglasnosti biti upućeni u drugo javno tužilaštvo istog ili nižeg ranga, najduže na 9 meseci u dve kalendarske godine".
    Drugi stav: "Upućuju se u javno tužilaštvo čije potrebe to iziskuju".
    Treći stav: "Rešenje o upućivanju donosi republički javni tužilac".
    Pre sat vremena raspravljali smo o amandmanu i članu 42, u kome je do kraja data sloboda ministru Vladanu Batiću da svojom bahatošću radi šta god hoće, da sklanja kako mu se prohte republičkog javnog tužioca, a ovde se daje neka kompenzacija republičkom javnom tužiocu za ono što njemu namerava da uradi Vladan Batić, pa se kaže da on može javne tužioce da pomera bez njihove saglasnosti i na taj način da ih najgore kažnjava.
    Ovako su samo komunisti u Brozovo vreme kažnjavali ljude bez njihove saglasnosti, slali ih na Goli otok, s tim što ste vi ovde precizirali koliko će vremenski da traje ta kazna - dve kalendarske godine. Kada ste već to rekli i napisali u Predlogu zakona, trebalo je, gospodo, da kažete od čega će taj javni tužilac, koga recimo po kazni republički javni tužilac šalje iz Kragujevca u Užice, da se izdržava dve kalendarske godine, gde će on da stanuje, gde će mu porodica, gde će mu deca u školu, šta će sa njim da se dešava i zbog čega tako rigorozna kazna. Zbog čega takvo ovlašćenje, kao što je u članu 42. dato ministru pravde, u članu 46. za republičkog javnog tužioca.
    Naravno, vi nemate valjani odgovor na to pitanje. Vi ćete sada da kažete - pa ako se izbriše, kao što to poslanik Nataša Jovanović traži, član 46. dovešće se funkcionisanje celog zakona u pitanje. Pitanje je da li je uopšte ovakav član bio potreban i da li je uopšte potreban ovakav način uređenja javnog tužilaštva u našoj zemlji.
    ...

    Dragan Maršićanin

    | Predsedava
    Da li se još neko javlja za reč?