Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Druge sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2001. godini.
Obaveštavam vas da, prema službenoj evidenciji, današnjoj sednici prisustvuje 136 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja kvoruma za rad Narodne skupštine, molim vas da ubacite vaše identifikacione kartice.
Pošto je neusaglašen stav ovde, hoćemo li da ubacimo ili da se brojimo. Pa ono, šetnja, pa brojanje. Jeste Mitrovdan, ali hajde da se brojimo. Molim službu da prebroji prisutne narodne poslanike u sali.
Konstatujem da imamo kvorum za rad Narodne skupštine.
Obaveštavam da su sprečeni da prisustvuju sledeći narodni poslanici: Višnja Nežić, Milan Radulović, Dragiša Đoković, Miloš Lukić, Neda Arnerić, Dušan Budišin, Slavoljub Matić, Vojislav Došen, Goran Ćirić, Teodora Vlahović, Jovan Deretić, Gvozden Jovanović, Marina Stamenković, Borivoje Drakulović, Ratimir Svirčević, Marin Krešić, Aleksandra Joksimović, Branislav Kovačević, Boško Ničić, Milorad Stanulov, Branko Bešević, Miloš Radivojčević, Sredoje Mihajlov, Stanko Kovačević, Predrag Bajčetić, Dragoljub Vojinović, Branislav Grubački, Biači Anton, Išpanovič Ištvan, Milutin Prodanović i Mihajlo Jagodić.
Pre podne sprečeni da prisustvuju Miomir Tadić, Vasilije Pavićević i Gordana Čomić.
Obaveštavam Narodnu skupštinu da su pozvani da sednici prisustvuju predsednik, potpredsednici, ministri i sekretar Vlade Republike Srbije, kao i sekretar Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo.
Prelazimo na 8. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O AGENCIJI ZA RAZVOJ MALIH I SREDNjIH PREDUZEĆA
Primili ste Predlog zakona koji je podnela Vlada Republike Srbije.
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici Dragan Marković, Tomislav Nikolić, Gordana Pop-Lazić, Aleksandar Vučić, Nataša Jovanović, Radojko Petrić, Dušan Ilić i Dragan Šormaz. Primili ste izveštaj Zakonodavnog odbora i Odbora za razvoj i ekonomske odnose sa inostranstvom. Primili ste mišljenje Vlade Republike Srbije o amandmanima podnetim na Predlog zakona.
Na sednici Odbora za razvoj i ekonomske odnose sa inostranstvom mišljenja su izvojili narodni poslanici Jovan Todorović i Slobodan Tomović.
Pre otvaranja načelnog pretresa, podsećam vas da, prema članu 90. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.
Da li ima predloga da vreme bude drugačije? (Da.)

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo cenjeni poslanici, mi smo u razgovoru sa predsedništvom pre početka sednice smatrali da možda treba povećati vreme na sedam i osam sati. Moj predlog je sedam časova rasprave u načelu. To znatno ne produžuje, ali pošto je značajna tema treba dati priliku poslaničkim grupama da malo raspravljaju i iznesu svoje stavove.

Ovo je bio predlog da sedam sati traje ukupno vreme rasprave.
Ako nema drugih predloga, stavljam predlog gospodina Mihajlova na glasanje.
Za 74, protiv 77, uzdržanih četiri, nije glasalo deset, ukupno 165 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Time je utvrđeno da ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova.
Konstatujem da je vreme po poslaničkim grupama sledeće:
1. Poslanička grupa DOS - 2 sata i 6 minuta;
2. Poslanička grupa DSS - 54 minuta;
3. Poslanička grupa SPS - 44 minuta;
4. Poslanička grupa SRS - 27 minuta;
5. Poslanička grupa SSJ - 16 minuta;
6. Poslanička grupa Nova Srbija - 9 minuta;
7. Poslanička grupa Liga socijaldemokrata Vojvodine - Liga za Šumadiju - 8 minuta;
8. Poslanička grupa DOS - Reformisti Vojvodine i Sandžačka demokratska partija - 7 minuta;
9. Poslanička grupa DOS- Pokret za demokratsku Srbiju - 6 minuta;
Kao i, naravno, pravo na raspravu predsednika poslaničkih grupa i članova odbora, što ne ulaze u ovo vreme.
Molim predsednike poslaničkih grupa da podnesu liste govornika.
Otvaram načelni pretres.
Da li predstavnik predlagača želi reč? (Da.)
Izvolite, reč ima ministar Vlahović.

Dame i gospodo, poštovani narodni poslanici, poštovano predsedništvo, gospodine predsedniče, pred vama je zakon o Agenciji za razvoj malih i srednjih preduzeća, koji treba da zaokruži institucionalnu podršku za razvoj malih i srednjih preduzeća.
Kao što znate, naša ekonomija i cela privreda nalaze se u tranziciji. Tranzicija mora da znači maksimalno korišćenje postojećih resursa koje imamo u privredi Srbije, to znači kroz privatizaciju popraviti finansijske i poslovne performanse. Istovremeno, konstatujemo, zbog privrednih rezultata takvih kakvi jesu, a iza kojih su visoki nasleđeni dugovi i visoki akumulirani gubici u privredi, jasno nam je da je neophodna izgradnja novih radnih mesta.
Dakle, privatizacija treba da podigne kvalitet postojećih radnih mesta i da kroz privatizaciju dođe do povećanja radnih mesta u svim onim preduzećima koja će biti privatizovana, koja su dovoljno atraktivna za privatizaciju, čija budućnost je ekonomski zasnovana. Istovremeno, naš zadatak je da u tranziciji stvorimo nova radna mesta.
Postoje dva načina za izgradnju novih radnih mesta: jedan jesu direktne velike "grejnfild" investicije, a drugi način jeste razvoj malih i srednjih preduzeća. I za jedan i za drugi način potrebno je institucionalno i pravno zaokruživanje, da bi se zapravo to i ostvarilo. Za razvoj malih i srednjih preduzeća takođe je potrebno institucionalno i pravno zaokruživanje, da bi jedna snažna ideja izgradnje fleksibilne ekonomije zaista bila ostvarena u praksi. Mala i srednja preduzeća u svim zemljama u svetu imaju zaista veliki značaj i ako pogledate, procentualno mereno prema broju preduzeća, sve razvijene ekonomije dominantno imaju prevashodno mala i srednja preduzeća. Velika preduzeća ne prelaze više od 10 do 15% ukupno. Govorim pretežno o razvijenim evropskim zemljama.
Mala i srednja preduzeća su veoma značajna za kreiranje dinamike i ravnoteže u privrednom rastu i privrednom razvoju. Mala i srednja preduzeća, ukoliko je koncepcija njihovog razvoja adekvatno postavljena, treba da znače brži izlazak iz tranzicione recesije. Kao što sam malopre rekao, treba da znače dinamiziranje privrednog rasta, kreiranje novih radnih mesta i razvoj preduzetništva.
Razvoj inicijative, razvoj inovacija, treba da se ogleda u velikom broju preduzetnika u našoj privredi. Međutim, veoma je rizično prepustiti razvoj malih i srednjih preduzeća njima samima, odnosno dozvoliti da ovaj proces teče potpuno spontano.
Da bi ovaj proces bio u potpunosti efikasan, potrebna je pravna i institucionalna podrška. Vladalo je jedno veoma pogrešno uverenje da je potrebno doneti poseban zakon o malim i srednjim preduzećima, gde bi se posebni zakoni isključivo odnosili na mala i srednja preduzeća, a da bi generalno privredni zakoni, oni koji nisu obuhvaćeni ovim poslednjim zakonom, regulisali oblast velike privrede.
To nije tačno i to je pogrešna koncepcija. Privredni sistem, privredni ambijent moraju da budu potpuno isti za mala, srednja i velika preduzeća, pri čemu se, prilikom donošenja pojedinačnih privrednih zakona, koji tangiraju privredu, mora uzeti u obzir specifičnost malih i srednjih preduzeća.
S tim u vezi, spreman sam da vas obavestim da je pri Vladi Srbije osnovana međuresorska grupa više ministara iz tzv. ekonomskog dela Vlade, čiji je zadatak da, pre nego što se ekonomski, privredni zakoni predlože Skupštini, izvrši potpunu analizu u kojoj meri ti privredni zakoni mogu istovremeno da znače i podršku razvoju malih i srednjih preduzeća.
To je što se tiče zakonske regulative, koja treba da definiše okvire za razvoj malih i srednjih preduzeća. Međutim, čini nam se da je mnogo važnija institucionalna podrška razvoju malih i srednjih preduzeća, jer iskustva razvijenih evropskih zemalja i zemalja u tranziciji govore da je svuda gde nije postojala institucionalna podrška urađena kompromitacija ideje o razvoju malih i srednjih preduzeća, a svuda gde je institucionalna podrška bila koordinirana, od centralnog nivoa pa zatim spuštena na nivo regiona i konkretno opština, ostvareno je ovo što se želelo, a to je jedan, rekao bih, vrlo efikasan način izgradnje fleksibilne ekonomije koja se ogleda u malim i srednjim preduzećima.
U konkretnom smislu institucionalna podrška znači osnivanje centralne agencije za razvoj malih i srednjih preduzeća, za preduzetništvo generalno uzev, a istovremeno osnivanje velikog broja regionalnih agencija koje bi trebalo da na terenu implementiraju definisane metodološke okvire na nivou centralne agencije.
Kakav je odnos između Ministarstva, centralne agencije i regionalnih agencija? Ministarstvo je tu da definiše politiku razvoja malih i srednjih preduzeća, centralna agencija je tu da definiše jedinstvenu metodologiju za razvoj malih i srednjih preduzeća, a regionalne agencije imaju zadatak da implementiraju ovo što je definisala centralna agencija za razvoj malih i srednjih preduzeća.
Da vi ne biste pogrešno zaključili da smo mi tek danas krenuli u razvoj malih i srednjih preduzeća, moram da vas obavestim da je zajedno sa Evropskom agencijom za rekonstrukciju osnovano sedam regionalnih agencija, dakle regionalnih čvorišta, koje treba da znače podršku razvoja malih i srednjih preduzeća i implementaciju metodologije koju će definisati centralna agencija. Istovremeno, osnovano je zajedno sa podosnivačima, dakle privatnim preduzetnicima, opštinama, od strane Vlade, nekoliko regionalnih agencija, konkretno u Jablaničkom okrugu, u Mačvanskom, u Kolubarskom, u Šumadijsko-pomoravskom; i već neki rezultati dole postoje.
Dakle, centralna agencija koju sada osnivamo je kapa koja treba da znači jedinstveni metodološki pristup u razvoju malih i srednjih preduzeća i koja treba da znači delegiranje konkretnih zadataka za implementaciju politike razvoja malih i srednjih preduzeća od strane regionalnih agencija.
Zašto je to potrebno? Početak svakog biznisa je skopčan sa velikim rizikom. Postoji veliki broj potencijalnih preduzetnika koji imaju dobre ideje. Međutim, od ideje do implementacije dug je put, koji počinje sa izradom biznis plana, sa edukacijom preduzetnika kako sutra da vodi taj svoj mali biznis, pa konačno - povlačenje kreditne linije od strane banaka, i na kraju - početak realizacije celog projekta.
Iskustva govore (a pogledajmo samo iskustva naših susednih zemalja, konkretno mislim na Bosnu i Hercegovinu) da se tamo gde nije postojala jedinstvena politika edukacije, jedinstven metodološki pristup u razvoju malih i srednjih preduzeća, desilo upravo obrnuto. Ne da se nije razvila fleksibilna ekonomija oličena u malim i srednjim preduzećima, nego su ti potencijalni preduzetnici bankrotirali, jer su morali za povlačenje finansijskih kredita da založe i deo svoje privatne imovine.
Zašto se desio bankrot? Zato što nisu imali dovoljan pristup metodološkim informacijama - kako da se pripreme za početak novog biznisa. Dakle, zadatak agencije nije da daje kredite za razvoj malih i srednjih preduzeća, nego da preduzetnike pripremi za početak biznisa, odnosno realizaciju njihovih preduzetničkih ideja.
U tom smislu centralna agencija za razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetništva će imati sledeće zadatke: da najpre dinamizira regionalni privredni razvoj, efikasnije rešavanje pitanja nezaposlenosti i to kako onih formalno nezaposlenih tako i neformalno nezaposlenih, (znate i sami da danas imamo veliki broj samo formalno zaposlenih ljudi, kojima su takođe potrebna nova radna mesta);zatim, da pokreće preduzetničke inkubatore, da radi na razvoju inovativnih centara, programu edukacije, da podstiče preduzetničke inicijative; da omogući racionalnije korišćenje postojećeg poslovnog prostora, opreme i kapaciteta koji postoje u okviru društvenih preduzeća a ne koriste se; da pruža sve neophodne savete, da informiše, daje uputstva za preduzetnike u proizvodnji, da daje kratke prikaze pojedinih zakona koji tretiraju problematiku malih i srednjih preduzeća; i, na kraju, da predlaže, inicira dogradnju propisa iz oblasti poslovanja malih i srednjih preduzeća.
Ako ste dobro razumeli, mi imamo tri poluge za uspešnu tranzicionu politiku. Jedno je privatizacija, čiji je cilj - nove investicije, investicije u privredu, svuda tamo gde postoji ekonomska zasnovanost za budućnost tih preduzeća koja će biti privatizovana.
Druga ključna strateška poluga su direktne, nove velike investicije u industrijski propulzivne grane i mi ćemo sa svoje strane učiniti da zakonski i institucionalno damo posebne ustupke i kreiramo politiku industrijskog razvoja.
Treća je - razvoj malih i srednjih preduzeća.
Zadatak prve strategije je da popravi kvalitet postojećih radnih mesta i da razvija nova i u okviru privatizovanih preduzeća. Zadatak druge dve je da razvija nova radna mesta u novim osnovnim jedinicama. Da bi se sve to desilo potrebna je pravna, institucionalna podrška, a institucionalna podrška kakvu mi predlažemo je rezultat iskustava onih zemalja koje su bile najuspešnije u razvoju malih i srednjih preduzeća, gde pre svega mislim na Škotsku i na Irsku. Hvala.

Da li žele reč izvestioci nadležnih odbora? (Ne.)
Dva narodna poslanika su izdvojila mišljenje u Odboru, da li žele reč? Izvolite.

Poštovani gospodine predsedniče, uvaženo predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, izdvojio sam mišljenje na Odboru pre svega zbog toga što smatram, iako smo maločas čuli da to kao koncept nije dobro, da bi najpre trebalo da donesemo jedan zakon kojim ćemo urediti podršku razvoju malih i srednjih preduzeća i privatnih preduzetnika.
Generalno posmatrano i ja se slažem sa tim da je potreban isti ambijent i za mala i srednja preduzeća, kao i za ova koja to nisu. Ali, ako želimo nešto da ohrabrimo, ako pri tom znamo da je to nešto na veoma krhkim nogama, da je ovo što sada radimo uglavnom sadržano u zakonima, ili u nekim ad hok akcijama, onda smo iz tih razloga smatrali da bi bilo dobro da najpre donesemo jedan zakon kojim bismo obavezali Vladu Republike Srbije da donosi godišnji program podrške razvoju malih i srednjih preduzeća.
Naravno da bi tim programom naročito trebalo da se predvide: pravci razvoja i prioritetne vrste delatnosti za koje se pruža podrška, zbog toga da preduzetnici znaju šta je to što je propulzivno; zatim, ostvarivanje osnovnih pravaca i oblika podrške malih i srednjih preduzeća; program razvoja infrastrukture i pružanje podrške malim i srednjim preduzećima na republičkom nivou; podsticanje zapošljavanja nezaposlenih lica; obezbeđivanje izvora sredstava za podršku malim i srednjim preduzećima; i konačno, obezbeđivanje prenosa naučno-istraživačkih i tehnoloških rezultata, kao i inovacionih programa. Naravno, te programe bi trebalo usklađivati sa razvojnim programom Republike, programima samozapošljavanja, programima zaštite životne sredine itd.
Istovremeno smo bili mišljenja da od podrške nema ništa ako se ne nađu materijalna sredstva ili ako se ne predvidi kako će se to raditi, pa smo onda smatrali da bi uz taj zakon trebalo formirati i fond za zajmove i garancije malim i srednjim preduzećima Republike Srbije.
Podršku malim i srednjim preduzećima taj fond bi trebalo da ostvaruje: donošenjem i sprovođenjem svoje tekuće i dugoročne zajmodavne garantne politike, u saglasnosti sa ekonomskom politikom Vlade; zatim, prikupljanjem i efikasnim korišćenjem finansijskih sredstava za ostvarivanje ciljeva podrške malim i srednjim preduzećima; učestvovanjem u pripremi i sprovođenju postupka za izbor korisnika sredstava; odobravanjem finansijskih sredstava u skladu sa principima bankarskog poslovanja; obavljanjem funkcije garanta za preuzete obaveze malih i srednjih preduzeća u skladu sa zakonom; kontrolisanjem i vršenjem revizije namenskog korišćenja dodeljenih sredstava itd.
Sve to u ovom predlogu mi nismo dobili. Mi smo dobili Predlog o agenciji. Ne bih hteo da komentarišem taj predlog, jer je on u osnovi korektan. Ali, hteo bih da komentarišem ideju šta bi najpre, po našem mišljenju, trebalo raditi i zato nudim ovu argumentaciju koju ovde iznosim. Podsetiću, svojevremeno je sa ove govornice poslanička grupa SPS-a predložila jedan koncept podrške razvoju malih i srednjih preduzeća. To nije bilo prihvaćeno tom prilikom, između ostalog i zbog obrazloženja da ćemo mi napraviti jedan celovitiji i potpuniji tekst, da ćemo pri tom koristiti i iskustva koja postoje u razvijenim zemljama i da ćemo onda imati odgovor, vezano za rešavanje ove problematike.
Mi smo na Odboru za ekonomske odnose i razvoj imali do sada nekoliko sastanaka, gde su dolazili eksperti iz inostranstva, pre svega iz Italije, pa su iznosili svoja iskustva itd. Ništa od tih iskustava se ne nalazi sada u ovom predlogu.
Zbog toga mi smatramo da bi o podršci razvoju malih i srednjih preduzeća trebalo raspravljati celovitije, a to znači istovremeno raspravljati i o zakonu, i o agenciji, i o fondu. Ovako, ako raspravljamo samo o agenciji, dozvolite da napravim digresiju - to liči kao kad se čovek izjutra obuva, pa obuje cipelu i preko nje čarapu. Teorijski, tako je moguće. Logično, nama to nije prihvatljivo.

Gospodin Todorović - izdvojeno mišljenje na sednici Odbora.

Gospodine predsedniče, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, osim ovoga što je rekao kolega Slobodan Tomović, izdvojio sam mišljenje na Odboru za razvoj i ekonomske odnose, između ostalog, i zato što potpuno razumem da je ovde u pitanju konceptualna razlika između onog što Ministarstvo za privatizaciju nudi i onog zašta se SPS zalaže. Ne samo zato što smo mi bili predlagači zakona koji u ovoj skupštini nije prihvaćen, nego zato što mi se čini da je racionalno razmišljati o tome, da nam je bar u ovoj fazi, u narednih nekoliko godina, koliko će trajati tranzicija, neophodno da imamo zakon koji će podržati razvoj malih i srednjih preduzeća.
Tranzicija neminovno nosi, toga smo valjda i sami svedoci: recesiju u privređivanju; tu neizbalansiranost između velikih i malih o čemu se govori u obrazloženju; neophodnost da se u ovoj fazi podrži razvoj malih i srednjih preduzeća, da bi mogla prihvatiti jedan broj radnika koji će neminovno ostati bez posla u procesima privatizacije.
Zato mi se čini da danas predloženi zakon o agenciji za razvoj malih i srednjih preduzeća predstavlja auto bez motora, jer ne postoje ni banke, ni fondovi koji su na neki način naznačeni, da će učestvovati u razvoju malih i srednjih preduzeća, osim toga što se pominje da će agencija, između ostalog, imati i zadatak da predloži raspoređivanje pomoći. Podvlačim tu reč "pomoći", jer mislim da svako razuman u ovom parlamentu ne može razvoj malih i srednjih preduzeća, i tu neophodno potrebnu balansiranost između velikih i malih zasnivati na neizvesnoj pomoći. Čak i da je pomoć izvesna, pretpostavljam da se misli na stranu pomoć, morali bismo za svaku godinu da bilansiramo odgovarajući obim sredstava koji bi se na zakonom regulisan način usmeravao u razvoj malih i srednjih preduzeća.
Zapravo, mi iz ovog teksta zakona ne vidimo izvorna sredstva koja će služiti razvoju malih i srednjih preduzeća. Zato se tako zdušno zalažemo da se donese odgovarajući zakon koji bi, na primer, opredelio da se deo sredstava, ostvarenih po osnovu privatizacije, neophodno ubaci u odgovarajući fond, a onda iz tog fonda, pod uslovima koji su prihvatljivi u pogledu visine kamate, da se podstiče razvoj, pre svega novih programa i novog zapošljavanja. Ovde to izostaje.
Ne kažem da Vlada možda neće raditi na tome, ali ona u suštini ne može da nam kaže koji je to obim sredstava koji se planira za razvoj malih i srednjih preduzeća. Možda i mi nismo toliko važni, koliko oni budući preduzetnici koji bi iz toga mogli da zaključe da država brine o njima i da im stvara prilike da uđu u taj proces tranzicije, na način koji bi opredelio njihovu delatnost u budućnosti.
Šta još ovde čovek može da kaže? Između ostalog, govori se o stručnoj pomoći. Za mene čitav tekst koji se na to odnosi nije sporan. Mogao bih reći da je čak i obrazloženje, koje je dato uz ovaj predlog, izvanredno, odlično. Ali, ono se, po mom shvatanju, pre svega može odnositi samo na nešto što se zove zakon o podršci i razvoju malih i srednjih preduzeća, jer je agencija deo posla koji bi u okviru te čitave aktivnosti ili, ako hoćete, kampanje za razvoj malih i srednjih preduzeća, trebalo u budućem vremenu obavljati.
Zato mi je i nelogično da se u budućem vremenu za delatnost agencije, pored ostalog, koristi prihod koji će ta agencija ostvariti po osnovu pruženih usluga. Da li to znači da će agencija u budućnosti onima kojima treba da pomogne naplaćivati te usluge? Koje su to usluge koje će agencija i kome vršiti, a da će ih naplatiti, pa će biti prihoda? Ministar mi kaže da će agencija ispostaviti račun državi za usluge koje vrši u pogledu pomoći malim i srednjim preduzećima. Onda se postavi pitanje - zašto onda ne opredelimo odgovarajući fond i to ne regulišemo zakonom, pa onda je tu država?
(Predsednik: Vreme.)
Iz tih razloga sam izdvojio mišljenje, a pošto sam se prijavio za redovnu diskusiju, ono što nisam uspeo da kažem za ovo vreme, reći ću kasnije.

Da li se predsednici poslaničkih grupa javljaju za reč?
Najpre, gospodin Ivković, a zatim gospodin Mihajlov.

Dame i gospodo poslanici, gospodine predsedniče i gospodine ministre, ne mogu da se otmem utisku da mi raspravljamo o nečemu što već postoji. Naime, imao sam priliku da vidim vizit kartu direktora Agencije za mala i srednja preduzeća u Vladi Republike Srbije i mi smo trenutno u poziciji da raspravljamo o nečemu o čemu uopšte ne treba da raspravljamo.
Vlada Republike Srbije može bez ove skupštine da napravi agenciju za mala i srednja preduzeća po svim važećim zakonima, bez ikakvog dodatnog zakona. Ako znamo da već postoji Agencija za mala i srednja preduzeća, ako znamo da Vlada Republike Srbije može bez ikakvih problema da formira agenciju kao pravno lice, pitamo se zašto onda sve ovo moramo danas da radimo i da trošimo, neko kaže, 15.000 državnih maraka. Uopšte nije potrebno danas da raspravljamo o zakonu.
Onda preostaje, uvažene dame koje volite da peglate, preostaje nam jedino da se setimo onog vica koji je aktuelan ovih dana - klati se, klati se, važno je samo da voz ide. Koji je to ambijent uopšte kada raspravljamo o ovom zakonu, o zakonu koji, konstatujem ponovo, apsolutno nije potreban, jer agenciju kao pravno lice može da osnuje Vlada bez ikakvog odobrenja ove skupštine. A i mnoge stvari je uradila ne pitajući Skupštinu, pa čak i prekršila jedno pet-šest članova Ustava Srbije 28. juna ove godine.
Kakav je ambijent? Ambijent je sledeći - imamo uvećana poreska davanja svih privrednih, pravnih i fizičkih lica. Zahvatanja su oko 2,2 puta veća od onih zahvatanja koja su bila prošle godine. Imamo Zakon o privatizaciji, za koji ministar ovde zaista reče da će uvećati broj zaposlenih. A svakome ko se bavi ovim poslom, ko zna istoriju događanja u zemljama koje su - pežorativan izraz - u tranziciji, zna da će ubrzana privatizacija u ograničenom vremenskom periodu, kada su krizni štabovi masakriranjem privrednih potencijala učinili da privreda skoro stane, biti rasprodaja društvene imovine i mi ćemo u suštini imati 500, 600, 700.000 novih nezaposlenih na ulicama Srbije i Jugoslavije. Nema govora o povećanju broja zaposlenih bez sistemske podrške, bez korišćenja para od privatizacije, pre svega za razvoj malih i srednjih preduzeća.
Još jedna stvar, zakon o radu, koji je u proceduri, oko kojeg smo se ućutali i ne govorimo ovih dana, mada verujem da ćemo ispoštovati dogovore sa sindikatima koje smo imali kao poslaničke grupe, predviđa apsolutno pravo budućem poslodavcu da sam opredeljuje koliko će imati zaposlenih u odnosu na broj koji zatekne.
Znači, oko ideje se slažemo sigurno svi. Treba razvijati mala i srednja preduzeća. Mala i srednja preduzeća jesu šansa da postojeći nezaposleni i novi nezaposleni dođu do tržišno orijentisanih poslovnih programa, koji će svojim proizvodima naći prostor ne samo na domaćem, nego i na inostranom tržištu. Mala i srednja preduzeća jesu šansa da naša privreda upotpuni proizvodni, intelektualni i uslužni milje koji je potreban da se smanji uvoz repromaterijala, usluga i opreme sa inostranog tržišta.
Znači, tačno je, ministar je u pravu. Ne treba prepustiti razvoj malih i srednjih preduzeća stihiji. Treba njima upravljati i zato je Socijalistička partija Srbije, preko svoje poslaničke grupe, predložila jedan kompletan zakon, zakon o podršci razvoju malih i srednjih preduzeća. U tom zakonu je ova skupština, da ga je usvojila, direktno obavezivala da Vlada Republike Srbije sistemski delovanjem stvara ambijent za razvoj onih poslovnih programa u oblasti malih i srednjih preduzeća koji će biti korisni ne samo zaposlenima da imaju lične dohotke i sigurnost, nego privredi i razvoju ove zemlje, jer će ti poslovni programi pokrivati nedostatak onih poslovnih programa koji iziskuju danas uvoz određene opreme, uvoz repromaterijala ili razvoj onih uslužnih delatnosti koje sada nemamo dovoljno razvijene i iskorišćene.
Znači, suština predloga jeste bila podrška razvoju, sistemska podrška razvoju malih i srednjih preduzeća, a ako hoćete dirigovani razvoj malih i srednjih preduzeća korišćenjem znanja i pameti Vlade koja nosi odgovornost za to, Vlade koja će stimulisati i svojim sredstvima, ako je potrebno i emitovanjem obveznica, razvoj onih poslovnih programa koji trebaju ovom društvu, koji trebaju ovoj državi.
To je bio pravi zakon o podršci i razvoju malih i srednjih preduzeća. Apsolutno je pogrešna konstatacija, koju je rekao ministar, da je to pogrešna koncepcija. Nije tačno. On možda nije ni razumeo. Zakon o preduzećima na saveznom nivou niko nije dirao. Podrazumevalo se da važi za sva preduzeća, ali se ovde išlo sa zakonom o podršci i razvoju malih i srednjih preduzeća. Tu je suština.
Zašto je važno bilo da se usvoji zakon o podršci i razvoju malih i srednjih preduzeća i zašto je stvarno gubljenje vremena da se diskutuje danas o agenciji koju je Vlada mogla da formira bez nas totalno i po svim važećim propisima? Još koliko vidim, po usvojenom amandmanu ta agencija će biti samoupravni sistem, jer u toj agenciji će upravljati zaposleni. Koliko razumem, ta agencija će čak uzimati proviziju za ono što radi i faktički Vlada preko agencije pravi preduzeća koja će po dohodovnom principu da posluju.
Drugi aspekt je selo. Selo je bitna komponenta života u Srbiji. Selo ne može da živi od primarne poljoprivredne proizvodnje. Selo je bila i ostala danas potrebna injekcija u svakom smislu, u smislu nuđenja poslovnih programa koji su primereni selu, ruralnoj sredini i ako hoćete primarnoj poljoprivrednoj proizvodnji. Razvoj malih i srednjih preduzeća na selu bi stvarao motiv svim strukturama stanovništva, a posebno mladima i ženama da ostanu, žive i rade na selu. Samim tim banke, osiguravajući zavodi i mnogi segmenti društvenog života bi imali motiv da se približe selu i mi bismo direktno uticali na razvoj sela.
Zato jeste bila ideja, kroz zakon o podršci razvoju malih i srednjih preduzeća, da Vlada Republike Srbije sistemskim merama definiše one poslovne programe za koje postoji interes da se razvijaju na selu, između ostalog i da Vlada kroz fond, koji nedostaje ovde, stimuliše razvoj tih malih i srednjih preduzeća. Ti fondovi, bilo je tačno predviđeno, trebalo je da se pune i od procesa privatizacije i od emitovanja obveznica, a ako treba i iz budžetskih sredstava, jer interes države je da se, između ostalog, razvija selo.
Znači, nema govora da je pogrešna koncepcija zakona o podršci razvoju malih i srednjih preduzeća, jer je davao kompletan sistem za podršku države razvoju malih i srednjih preduzeća i podrazumevao jedinstveno važenje zakona o preduzeću na svim nivoima, kako za velike sisteme, tako i za mala i srednja preduzeća.
Taj zakon o podršci i razvoju malih i srednjih preduzeća unutar sebe imao je agenciju sa specifičnim zadacima, o kojima ću govoriti u narednom mom izlasku, ali je imao i fond na koji se ta agencija naslanjala, fond koji je imao kapital. Koja je koncepcija sada koju ministar Vlahović predlaže? On predlaže agenciju koju mi uopšte ne moramo da osnivamo, koja je konačno već osnovana i već postoji direktor (Penezić) Agencije za mala i srednja preduzeća u Vladi. Imam tu vizit kartu i ako je potrebno doneću je za govornicu.
Znači, mi sada gubimo vreme, mi apsolutno gubimo vreme da razmatramo Agenciju o malim i srednjim preduzećima, koja već živi i koju je Vlada sa punim pravom već osnovala i mogla da osnuje bez nas. Šta ta agencija treba da radi? Treba da pomaže ministru da formira strategiju i da daje usluge. Kakve usluge da daje? Neko znanje, ali pošto već vidimo po amandmanu da te usluge i to znanje daje za pare i da tom agencijom, pored Vlade, upravljaju i zaposleni, onda zašto mi ovde provodimo vreme? Zašto uopšte raspravljamo o ovom zakonu? Čemu taj zakon služi? Taj zakon je krnj. On je uzet, to je trećina zakona o podršci i razvoju malih i srednjih preduzeća.
Ali, nema suštine, nema obaveze koju Skupština ima pravo da nametne Vladi Republike Srbije i da kaže Vladi da procenjujući trenutnu situaciju, procenjujući posledice poreske politike, posledice Zakona o privatizaciji, posledice mogućeg zakona o radu, znanje o kretanjima u zemljama u tranziciji, gde je veliki broj novih nezaposlenih bio, Skupština ima pravo da nametne Vladi da baš ona sistemski utiče na razvoj malih i srednjih preduzeća, povezujući domaće znanje i pamet, potrebe građanstva i potrebe razvoja privrede, upotpunjujući privredni ambijent.
To je Skupština morala da uradi. Nažalost, vi ste to propustili, ali nije kasno i mi prihvatamo da se ovaj zakon, ne piše ko ga predlaže, usvoji jer u tom zakonu postoji fond i onda imamo komplet: imamo stav Vlade Republike Srbije, njenu politiku; imamo fond koji Vlada formira, kontroliše i iz koga stimuliše razvoj malih i srednjih preduzeća; imamo agenciju koja u ime Vlade, u ime ove skupštine i naroda taj posao radi.
To je kompletan sistem. Ovo što se čini sa agencijom, koja već postoji, u suštini je nastojanje da ta agencija povezuje inostrane banke, koje će sada u brisani prostor ući i piti krv onima koji budu formirali mala i srednja preduzeća.