Reč ima narodni poslanik Dejan Mihajlov, zatim Dragan Marković, a potom gospodin Nikolić.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo cenjeni poslanici, ministre, zakon je potreban i u svakom slučaju koncept razvoja srpske privrede kroz mala i srednja preduzeća je nešto što je dobro i neophodno u Srbiji. Vidimo da je vreme velikih industrijskih giganata, koji polako odumiru u Srbiji, prošlo. Dosadašnji način uređenja privrede, kako su neki videli, putem tih istih fabrika koje bi zapošljavale po 10, 15 i više hiljada radnika, nije budućnost nijedne zemlje u tranziciji, nijedne zemlje u Evropi, pa ne treba da bude ni kod nas.
Dobra je namera Vlade da se da podrška razvoju malih i srednjih preduzeća. Koncept Vlade i države upravo treba da bude taj da se razviju mala i srednja preduzeća. Izuzetno cenimo zalaganje ministra Vlahovića da se sve agencije, koje proizilaze iz nadležnosti njegovog ministarstva, urede zakonom. Dobili smo Zakon o agenciji za privatizaciju, dobili smo Predlog zakona o agenciji za razvoj malih i srednjih preduzeća. Odlična saradnja sa ministrom pokazala se i ovog puta, naročito prilikom raspravljanja o našim amandmanima koje su Vlada, kao i ministarstvo, prihvatili na ovaj zakon. Nažalost, uvek postoji jedno ali, pa i ovde.
Demokratska stranka Srbije, kao što je poznato u javnosti, povukla se iz Vlade Republike Srbije upravo zato što je bila nezadovoljna načinom i konceptom rada Vlade, gde se vladalo više uredbama, koje su regulisale pojedine oblasti, izlazile iz nadležnosti i bile u suprotnosti sa pravnim poretkom. Jedna od njih je uredba o Generalnom sekretarijatu i drugim službama Vlade Republike Srbije, koja je dva puta dopunjavana, njom je osnovano 12 posebnih organizacija, od čega jedan Biro za komunikacije i 11 agencija. Kako je ovlašćenje za osnivanje svih organizacija izričito u nadležnosti zakonodavca, to je regulisano članom 94. stav 5. Ustava Srbije, mi u DSS-u smo insistirali da sve te uredbe, koje su u suprotnosti sa pravnim poretkom i koje ga vređaju, budu stavljene van snage, da budu ukinute i da nakon toga mi možemo da razgovaramo o svim drugim stvarima i aspektima rada Vlade Repbulike Srbije.
Posebno je važno istaći da je usvajanjem te uredbe, kojom su osnovane agencije, oduzeto pravo Narodnoj skupštini da ona u postupku donošenja zakona, kojim bi se obrazovao biro i 11 agencija, proceni celishodnost postojanja tih agencija.
Možda možemo da kažemo da je nama žao što ministar koji svoje agencije hoće da osnuje zakonom jednostavno nije taj o kome treba govoriti kod ove tačke, zato što smo u dosadašnjoj saradnji uvek nailazili na korektan odnos, ali jednostavno ta uredba nas onemogućava da raspravljamo o suštini ovog zakona.
Suština ovog zakona nije sporna, zakon je dobar i u svakom slučaju nešto što treba Srbiji. Kako je ovde reč o flagrantnoj neustavnosti, potpunom preplitanju nadležnosti ministarstva, agencije i sada ovog zakona, mi treba da vidimo kako će se šta raditi i kako ćemo se ponašati. Ako još uzmemo u obzir da agencija za razvoj malih i srednjih preduzeća Vlade Republike Srbije može, po uredbi, da raspisuje javne konkurse za korišćenje sredstava pomoći, a kako ta nadležnost nije predviđena u Predlogu zakona i delatnosti agencije za razvoj malih i srednjih preduzeća, pitamo se da li će i dalje agencija Vlade Republike Srbije da radi neke poslove. Ko će biti taj ko će procenjivati kada će agencija funkcionisati po uredbi Vlade Republike Srbije, a kada po zakonu o agenciji za razvoj malih i srednjih preduzeća, kada će se primenjivati uredba, a kada će se primenjivati zakon.
Da li su to dve agencije ili je to jedna agencija? Koja agencija će imati veću vlast? To su neke dileme koje, verujem, niko ovde od nas u Skupštini ne može da reši. Može da bude validna samo jedna agencija, a to je ona agencija koja se osniva zakonom jer je tako propisano Ustavom. Kako nam se u ovoj situaciji kao prethodno pitanje, pre glasanja o ovom zakonu, nameću i pitanja uredbi Vlade Republike Srbije, kojima se osnivaju agencije i posebne organizacije, nameće se i pitanje da konačno krenemo da radimo po Ustavu i zakonu.
Ukoliko, nakon ukidanja te uredbe, izglasamo ovu agenciju, ona treba da zaživi kao agencija temeljena na Ustavu i zakonu. Zato ćemi mi iz DSS-a tokom ove rasprave iznositi naše primedbe i pohvale ovog zakona, naročito što ovaj zakon treba da kreira budućnost prirodnog razvoja ove zemlje, da sadržinski nije sporan i da je zakon ministra koji je prihvatio primedbe DSS-a. Mi ćemo insistirati da bude ukinuta uredba Vlade Republike Srbije kojom se osnivaju agencije i biro za komunikacije. Ukoliko do toga ne dođe, prilikom glasanja o zakonu u načelu, a kasnije i u pojedinostima, bićemo uzdržani. To je nešto što se postavlja kao prethodno pitanje i to je nešto od čega će zavisiti naše glasanje. Ukoliko do toga ne dođe, poslanici DSS-a će biti uzdržani u glasanju ovog zakona, ukoliko pre glasanja ne bude ukinuta ova uredba Vlade.
Smatramo da ćemo time tokove koji su postojali vratiti u ustavne i zakonske okvire, da ćemo legalizovati agenciju Vlade Republike Srbije i da ćemo na taj način jednostavno otvoriti mogućnost i pokazati svim ostalim ministarstvima da se agencije osnivaju zakonom. Sam ovaj postupak, a to je i ministar Vlahović rekao, da se agencije osnivaju zakonom, daje argumente DSS-u da je bila u pravu kada je rekla da ne mogu agencije da se osnivaju uredbom Vlade i da agencije moraju da se osnivaju zakonom. Zato mi očekujemo od Vlade Republike Srbije da ukine agenciju, da ukine uredbu, da izglasamo ovu agenciju, da izglasamo predloge zakona o svim drugim agencijama i da na taj način prekinemo sa praksom koja je postojala i ranije, a koja se sada nastavlja.

Pre gospodina Markovića, reč ima gospodin Vlahović.

Dame i gospodo, ja sam propustio u svom uvodnom izlaganju da dam jedno objašnjenje, koje će verovatno razrešiti mnoge dileme u Narodnoj skupštini.
Prvo, osnivanjem Agencije za razvoj malih i srednjih preduzeća, na osnovu ovog zakona, koji ćete, nadam se, izglasati tokom ove rasprave, automatski prestaje da postoji agencija koja je osnovana na bazi vladine uredbe. Dakle, isti ti ljudi koji rade u toj agenciji će preći u agenciju koju osnivamo na osnovu ovog zakona.
Prvo što želim da kažem (a nadam se da sam dovoljno pokazao u svom dosadašnjem radu da kada dam reč onda to bude urađeno iza toga) -dosadašnja Agencija za razvoj malih i srednjih preduzeća, koja je osnovana na bazi uredbe Vlade, u stvari je pokušaj da ne gubimo vreme, pokušaj da iskoristimo da postavimo onu prvu infrastrukturu.
Od prvog dana intencija ovog ministarstva je bila da imamo zakon o centralnoj agenciji za razvoj malih i srednjih preduzeća (o čemu smo pričali i na proteklom zasedanju, kada smo govorili o privatizaciji), da taj zakon otvori prostor za osnivanje regionalnih agencija i da centralna agencija metodološki ima svoj uticaj na rad regionalnih agencija, koje su zadužene za implementaciju programa edukacije, razvoja inkubatora, inovativnih centara, zatim, jedinstvene baze podataka, tumačenje zakona, otklanjanje svih barijera za razvoj preduzetništva itd.
Dakle, ono o čemu mi danas govorimo, i time želim da dam još odgovor na dilemu - da li Zakon o razvoju malih i srednjih preduzeća ili Zakon o agenciji, jeste anatomija razvoja malih i srednjih preduzeća. Da bi jedan proces mogao da funkcioniše, da bi taj proces bio uspešan, potrebni su institucionalni okviri, institucionalna podrška.
Nije dobro formirati posebne fondove i činiti korak nazad ka dirigovanoj centralističkoj ekonomiji, nego je jako dobro razviti servis koji neće da bude servis Vlade direktno, nego servis centralne agencije (dakle, regionalnih agencija) koju osniva Narodna skupština ovim zakonom, za pružanje podrške da se ideja pretoči u praksu.
Jer, ono što govore iskustva u razvoju malih i srednjih preduzeća, a očigledno da gospoda poslanici iz poslaničke grupe SPS-a nisu konsultovali iskustva, govori vrlo jasno da su svi projekti propali zbog neravnomerno i nepravilno definisanih ideja, zbog toga što te ideje nisu bile adekvatno razrađene.
Ja se ne plašim da neće biti finansiranja projekta malih i srednjih preduzeća, jer, verujte mi, finansijski sektor danas, takav kakav jeste, radije investira u razvoj malih i srednjih preduzeća, podršku privatnog preduzetništva, nego u razvoj velikih giganata.
Dakle, da sumiram ovu moju priču, osnivanjem agencije automatski prestaje da važi i da postoji Agencija za razvoj malih i srednjih preduzeća, koja je osnovana na bazi vladine uredbe.
Drugo, mi govorimo o institucionalnoj podršci razvoju malih i srednjih preduzeća, a ne o tome kako će se ona finansirati.
Treće, ne zaboravite, Zakon o privatizaciji govori da će deo privatizacionih prihoda upravo odlaziti za podsticaj razvoja malih i srednjih preduzeća.
I četvrto, postoji, gospodo, Fond za razvoj Republike Srbije, koji je deset godina bio servis propalih velikih društvenih sistema, i kroz koji su prošle pare "Telekoma", i kome svi redom duguju, ali, nažalost, ne privatni preduzetnici, ne mala i srednja preduzeća, koja su bila predmet pažnje u prethodnih deset godina, već društveni sistemi, veliki državni sistemi, zatim fondovi, jer su te pare plasirane na sve druge načine, a najmanje na ekonomski zasnovani način.
Na ovaj način, kao što mi predlažemo, mi ćemo edukacijom podići preduzetničko saznanje i preduzetničku inicijativu, da bi iza toga ideja mogla da se pretoči u praksu, a to su mala i srednja preduzeća, izgradnja fleksibilne ekonomije. I molim vas, kad god hoćemo nešto da uradimo, ne treba da izmišljamo toplu vodu ili da tražimo rupu na saksiji, nego samo treba da iskoristimo pozitivna iskustva onih zemalja koje su imale najefikasniji razvoj malih i srednjih preduzeća.
Ovo se bazira na iskustvima Irske, na iskustvima Škotske, koja su pokazala da samo razvijenom mrežom institucionalne podrške zaista mogu da se kreiraju novi preduzetnici i, umesto da imamo danas 300.000 zaposlenih u malim i srednjim preduzećima, mi sutra treba da imamo najmanje još četiri puta toliko zaposlenih u malim i srednjim preduzećima. Smatramo da je institucionalna podrška ključna stvar i da to treba razdvojiti od načina finansiranja.
Pitanje da li neki zakonski propisi smetaju razvoju malih i srednjih preduzeća je pitanje koje mora da se raspravi pre donošenja bilo kog ekonomskog zakona koji generalno tangira privredu, i zato postoji međuresorska grupa, koja kroz svoje ruke, pre odluke Vlade, pre odbora, provlači predlog ekonomskih zakona i kaže - da, ovi članovi smetaju, ovo smeta.
Sutra, kada budemo imali zakon o lokalnoj samoupravi, regionalne agencije će raditi na efikasnijoj proceduri razvoja preduzetništva i novih preduzeća.
Prema tome, molim vas da ne mešamo fiziologiju sa anatomijom razvoja privatnog preduzetništva i malih i srednjih preduzeća, jer to nije dobro. Finansiranje je jedna priča, institucionalna podrška druga priča, a mi danas govorimo o institucionalnoj podršci. Hvala.

Ima reč gospodin Ivković (replika.)

Replika se odnosi na sledeće - pomenuta je SPS. Ali, pre toga da kažem, uvaženi gospodine ministre, u svakom zakonu postoje prelazne i završne odredbe. Vama treba verovati na reč kada kažete ovde, ali u vašim prelaznim i završnim odredbama nigde ne stoji da usvajanjem ovoga zakona prestaje da važi agencija za koju sam rekao, a vi potvrdili, da već postoji u Vladi Republike Srbije. Prema tome, u prelaznim i završnim odredbama nigde to ne piše. To je prvo.
Drugo, oko malih i srednjih preduzeća ne treba jedni druge da ubeđujemo, jer upravo čovek koji stoji za ovom govornicom je i te kako afirmisao razvoj malih i srednjih preduzeća i potrebu za njima, kao i ta SPS, kojoj pripadam.
Sa par hiljada malih i srednjih preduzeća 1990. godine, mi smo 2000. godine došli na 160.000 malih i srednjih preduzeća, i u ovoj sali sede mnogi vlasnici vrlo uspešnih malih i srednjih preduzeća, i u oblasti proizvodnje, i u oblasti usluga.
Čak u Vojvodini 50% preduzeća pripada kategoriji malih i srednjih preduzeća, a 50%, po težinskom uticaju, po kapitalu, pripada društvenim i državnim preduzećima.
A sada da nešto raščistimo - jedna je stvar agencija, agencija je servis, ali agencija je jedna noga od stola. Sto bez bar tri noge ne može da stoji, na dve noge nikako. Molim vas, mi ulazimo u period kada će se sigurno, pored postojećih nezaposlenih, značajno povećati nezaposlenost, uzrokovana vrlo rigoroznom poreskom politikom, značajno uvećanim poreskim izdvajanjima koja motivišu poslodavce da otpuštaju radnike, jer ne mogu više da izdrže poreska opterećenja.
Pod dva, imamo Zakon o privatizaciji po kojem u ograničenom vremenskom periodu preduzeća, masakrirana kriznim štabovima koji su posustali, idu u prodaju. Zna se da se Cementara Popovac prodaje koliko vredi godišnja proizvodnja Cementare Popovac. Niko ne daje koncesiju za laporac koji se uzima da bi cementara Popovac mogla da radi, ali o tome ćemo pričati kada bude vreme.
Prema tome, imamo pred sobom povećanje broja nezaposlenih, a pogotovu kada zakon o radu, ako ne bude bitnih intervencija, dođe na red. Mala i srednja preduzeća su sigurno veliki iskorak....
(Predsednik: Vreme.)
.... svih zemalja, ali dajte da pričamo o Italiji koja je najviše uspela, gde je Italija imala sistemsku podršku Vlade Italije i razvoja agencije.
Inače, da se zna, zakon koji su socijalisti predlagali nije se zvao zakon o razvoju malih i srednjih preduzeća. On se zvao zakon o podršci razvoju malih i srednjih preduzeća i on je imao sve četiri noge od stola. To znači, Skupština Srbije bi time naredila Vladi Srbije, gospodine Vlahoviću, znate vi kao i ja da sigurno finansije mogu imati različitu kategoriju, da mogu imati različite kamate, da mogu imati različite grejs - periode i različita vremena vraćanja kredita koji su neophodni da se ostvare i razviju mala i srednja preduzeća.
Fond Vlade Republike Srbije koji bi emitovao obveznice, zajmove, koji bi imao različita punjenja, imao bi sigurno mnogo duže grejs-periode, mnogo niže kamate i mnogo duže rokove otplate kredita, nego zelenaške banke koje ćete dovesti da im agencija pomaže da razvijaju mala i srednja preduzeća.

Reč ima gospodin Marković.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre, SSJ je imala poslanički klub, a moram da vas podsetim: od 14 poslanika imamo 8 poslodavaca. Mi smo se dogovorili da glasamo za ovaj zakon, iako imamo nekoliko primedaba. Ja ću reći koje su to primedbe SSJ.
U članu 7. možda nedostaje tačka 8, koja bi dala neko obećanje novim malim i srednjim preduzećima i sadašnjim malim i srednjim preduzećima, da im pomogne finansijski. Ko su novi vlasnici malih i srednjih preduzeća? Novi vlasnici su oni koji su ostali bez posla, a možda je to, u procentima, jedno 60% stručnih ljudi; konkretno u "Zastavi" ima najmanje 500 ljudi koji mogu da budu vlasnici malih i srednjih preduzeća, ali bez nekog kredita oni neće biti u situaciji da naprave to malo preduzeće koje bi zapošljavalo neki broj radnika.
Takođe, imamo primedbu na član 9, gde se kaže - predsednik i tri člana upravnog odbora imenuju se iz reda predstavnika malih i srednjih preduzeća. Možda nedostaje - u gradu gde se formira agencija. Ipak, u svakom gradu vlasnici malih i srednjih preduzeća jedan drugog poznaju i znaju kome možda treba dati određeni kredit. Mi mislimo da to nedostaje u ovom članu.
Isto tako, u članu 10. takođe možda nedostaje - u gradu gde se nalazi agencija. Ja sam taj amandman i predložio na Zakon o privatizaciji, da ukoliko se proda neka fabrika (konkretno u Pomoravskom okrugu, jer sam ja iz Jagodine, proda se recimo Cementara), deo sredstava ide za razvoj malih i srednjih preduzeća za grad Paraćin i ostale gradove u Pomoravskom okrugu.
Takođe možda nedostaje, mislim da je i poljoprivredni proizvođač koji se bavi poljoprivredom, pa neka ima on samo jednu svinju i 50 ari zemlje, jedno malo preduzeće gde prehranjuje svoju porodicu, kao i to da on ima ista prava kao i vlasnici malih i srednjih preduzeća, da može da ode u tu agenciju i da potraži neku pomoć odnosno neki savet.
Poznato je da poljoprivrednom proizvođaču ne trebaju saveti, treba mu određena konkretna pomoć, finansijska. Pošto to ne radi ministar za poljoprivredu - ali ne propusti ni jednu nedelju da ode u lov - da na ovoj skupštini predloži neku tačku dnevnog reda, gde ćemo mi diskutovati o poljoprivrednim proizvođačima; da poljoprivredni proizvođač može da ode u tu agenciju i da pita agenciju, a da agencija bude posrednik (molio bih ministra da prati, pošto bih tražio njegov odgovor) gde će on naći naftu svake godine.
Seljak je mogao da kupi regresiranu naftu, a sada nema kome da se žali. Bar da ode u agenciju, da ode i da dobije konkretan savet, odnosno da ga agencija uputi gde će moći to da obezbedi.
Takođe, kada je u pitanju kredit za poljoprivredne proizvođače - poljoprivredni proizvođač nema kome da se žali, odlazi kod predsednika opštine, a naravno predsednik opštine kaže da nisu njegove ingerencije da pomogne poljoprivrednom proizvođaču, koji će da ode u agenciju, novoformiranu, i da potraži kredit da kupi traktor, kao što se to radi i u drugim razvijenim zapadnim zemljama (a ne samo kada je u pitanju cena struje da se upoređujemo, kako je cena struje u nekoj državi mnogo veća nego što je kod nas).
Kada je u pitanju cena poljoprivrednog proizvoda, odnosno repromaterijala za poljoprivrednog proizvođača, poljoprivredni proizvođač koji ima 5 hektara zemlje ne može da ishrani svoju porodicu. Ja se nadam da će ministar, gospodin Vlahović, dati obećanje da će bar u nekom narednom zakonu (ako ne bude mogao da doradi ovaj predloženi zakon) imati u vidu taj segment u društvu koji je bio zapostavljen zadnjih deset godina, a i sada ništa nije bolje; da će poljoprivredni proizvođači moći da odu u agenciju i da traže neku pomoć.
U ovom predloženom zakonu nije predviđeno da mala i srednja preduzeća koja postoje 20 godina mogu da potraže neku pomoć. Takvim preduzećima ne treba nikakav savet. Svi oni koji su preživeli 1992, 1993, 1994. znaju vrlo dobro kako da se ponašaju, i ekonomski i tržišno, tako da njima takvi saveti ne trebaju. Treba im finansijska pomoć. Koji kriterijum da bude? Da ne bude kriterijum - kao što je to slučaj - ne možete da budete sudija ako niste član partije, ne možete da budete načelnik SUP-a ako niste član te partije, ne možete da budete direktor škole ako niste član neke partije itd. Neka bude kriterijum zadnjih pet godina da se pogleda završni račun. Ukoliko je preduzeće poslovalo uspešno zadnjih pet godina, mislim da je to jedan od uslova, broj jedan, koji to preduzeće treba da ispuni i da dobije nov kredit. Zahvaljujem.

Hvala. Da li se još neko od predstavnika poslaničkih grupa javlja za reč? (Da.)
Izvolite, reč ima gospodin Tomislav Nikolić.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj zakon bih nazvao igračkom, zato što naš ministar za privatizaciju zaboravlja da je ministar i za privredu i za privatizaciju. Ali, za privredu bolje bi bilo da se tog posla nije hvatao, zato što je od naše privrede ostalo samo slovo "p". Priznajem da je ministar ekspert za privatizaciju, ali je pripravnik za privredu. Trebalo je da to budu dva ministarstva sa dva eksperta, ili da pronađemo čoveka koji je ekspert i za jedno i za drugo. Ministar je video samo da se puše fabrički dimnjaci i pretpostavlja da se u njima nešto odvija. Pokazatelji dovoljno jasno govore kako je vođena privreda otkako je u rukama ovog ministra, a posebno indeksi kojima se upoređuje ova godina sa prošlom, obim fizičke proizvodnje, koji su katastrofalni.
Nama ministar ovde duguje izveštaj o stanju u privredi, o stanju o privatizaciji, da nam kaže za ovih deset meseci šta je radio. Nastupio je naš ministar ovde kao mesija. Dolazi ministar za privatizaciju, država će završiti privatizaciju, dobićemo svi radna mesta, pa čak i bez onih šest milijardi dolara. U stvari, mi nestajemo polako, gospodine ministre, politički, DOS nas razbija po svim šavovima u Srbiji.
A, i privredno, velika je vaša zasluga, s tim što to zasluga bih mogao po vašem maniru da stavim u znake navoda.
Dugujete nam izveštaj - šta to bi sa "Fabrikom automobila" u Kragujevcu. Da li je taj princip toliko dobar, ako je dobar što ga ne primeniste na ostala preduzeća u Srbiji, a ako nije dobar da nam kažete: šta će to biti sa "Zastavom" ako nije primenjen dobar princip. Mnogo toga nam ovde dugujete, a ne da budete servis konsultantskih firmi iz sveta.
Evo, da pokušam da analiziram ovaj zakon.
Zakon se donosi na osnovu obaveze koja je proistekla iz usvajanja saveznog zakona (negde krajem septembra ili 27. septembra ove godine) po hitnom postupku. Za jedan dan je podeljen materijal saveznim poslanicima i usvojen je zakon na nekoj drugoj, vanrednoj sednici, održanoj istog dana kada je već bila zakazana neka sednica.
Šta će biti zadatak ove agencije?
Ona će da služi kao institut preko koga će biti prosleđen deo sredstava iz navodnih donacija, koje su samo način plaćanja konsultantskim firmama iz zemalja donatora. Sredstva od 6 miliona dolara - koliko je predviđeno za pomoć našim malim i srednjim preduzećima za konsultacije - idu preko agencije za strana ulaganja, agencije za privatizaciju, agencije za razvoj malih i srednjih preduzeća i Ministarstvu za privredu i privatizaciju.
Član 4. stav 1. tačka 2. - sredstva za osnivanje agencije, kao i sredstva za rad, veoma slično, obezbeđuju se iz donacija, priloga, sponzorstva domaćih i stranih pravnih i fizičkih lica. Uslovi korišćenja sredstava iz donacija su precizno definisani, od nabavki na domaćem tržištu manjih od 50.000 dolara, međunarodne kupovine manje od 100.000 dolara, angažovanja konsultanata, gde donator - banka odobrava izbor konsultanta po proceduri razmatranja i odobrenja i to čak u fazi planiranja, odabira i prethodnog razmatranja.
Nisu sporne donacije same po sebi, ukoliko ih obezbedite, kao što je ova za koju hvalite potpredsednika Savezne vlade Miroljuba Labusa, da je on obezbedio. Koliko ih obezbedite toliko će ih u državi biti, jer na drugi način vi sredstva više ne možete ni da obezbedite. Ali je u ovom slučaju agencija za mala i srednja preduzeća samo prolazni račun zapadnih finansijera.
A, u slučaju agencije za privatizaciju ti donatori su i agenti prodaje u liku konsultanata i investicionih banaka.
Članom 7. stav 1. tačka 5. Predloga zakona predviđa se uspostavljanje jedinstvenog informacionog sistema.
Predlog zakona je pisan nekoliko dana pošto su nam se ovde pojavili u zemlji i IBM, i Bil Gejc. Ovo je priprema za poslove koje će oni dobiti, a za koje će neko omastiti brk u Vladi Republike Srbije.
Onoliko publiciteta dati najbogatijim ljudima na svetu, to njima nije potrebno, to je bilo potrebno onima koji sa njima ovde hoće da sarađuju.
U članu 8. direktora imenuje i razrešava Vlada Republike Srbije. A, zašto to radno mesto nije dostupno građanima Srbije? Zašto nema konkursa za direktora agencije za razvoj malih i srednjih preduzeća?
U članu 13. konačno se pominje ono što je svrha: "Za obavljanje pojedinih stručnih poslova iz svoje nadležnosti Agencija može angažovati druga pravna i fizička domaća ili strana lica". E, zbog tih stranih lica čitav zakon i postoji. Mi ovde pišemo zakon zbog donacije od šest miliona dolara, koja će se, da vas i na to upozorim, sa 4.730.000 dolara realizovati na usluge pojedinaca i firmi, uključujući i reviziju.
Nemojte da nam pričate ovde o regionalnim agencijama, o podrškama, molim poslanike da se ne lepe na ovaj mamac. Kakvi traktori za poljoprivredu, kakva sredstva, đubrivo, zaštita. Od tih 6 miliona, 5 ide odmah stranim konsultantima.
Dalje, ako vam treba još podataka spreman sam da vam ih pružim. Nije loše, dame i gospodo, da znate, nije loše, ovo je lepo zamišljeno. Uništićete veliku privredu. Nemojte tako ružno o njoj da govorite. Svi smo rođeni i odrasli zahvaljujući velikim preduzećima. Ne bi naši očevi iz sela mrdnuli da nije bilo tih velikih preduzeća. Mi bismo još uvek sekli šumu i prodavali u varoši, ako bi uopšte uspeli da je prodamo.
Nikada nemojte zlurado i zlonamerno da govorite o velikoj privredi. Takvo je bilo vreme. Sada smo mi pametni da procenimo ko je pre 60 godina pogrešio što je pravio Železaru u Smederevu. E, takvu pamet niko od nas nema. Zar mislite da će neko kroz 60 godina da vas proziva za ovo što danas radite?
Treba prozivati danas za danas. Osnovana su velika preduzeća. Velika preduzeća su izgradila ovu zemlju. Došla u krizu. Ne treba ih zatvarati. Treba im pomoći. Neka se izvrši potpuna, evo priznajem, destrukcija. Radite sa privredom šta god hoćete, samo obezbedite proizvodnju.
Koža mi se ježi svakog dana kada pročitam koliko fabrika prestaje sa radom. A vi nam ovde pričate o razvoju malih i srednjih preduzeća. Kojih? Samoniklih, koja već postoje, koja su opstala uprkos tome što možda nisu nikada imala nikakvu podršku. Šta će to njima? Da formirate nova mala i srednja preduzeća? Pa, može. Ali, rešite nam problem velike privrede.
Rešite problem desetina hiljada zaposlenih, koji svakog dana očekuju gde će ići na posao, šta će biti sa njima. Rešite problem školstva u velikim preduzećima. "Zastava" sada ima pogon za obrazovanje. Najveći broj radnika u "Zastavi" radi u obrazovanju "Zastavinom", a to nam je taj cilj? Uče bravari da budu varioci, a varioci da budu strugari - a i strugara ima hiljadu na birou.
Uhvatite se ozbiljnog posla, nemojte kad god vam čavke iz inostranstva pošalju neki dinar da nas ovde davite zakonima. Šta će nama zakon za pet miliona dolara koje će potrošiti stranci, koji će otići strancima. Šta će od toga imati naša privreda? Nabavke u zemlji?
Pročitajte novine, slovenačka privreda je ušla u Srbiju, sve žive proizvode prodaje, a vi se pravite naivni. Prodali ste im najbolju lokaciju na Novom Beogradu za robnu kuću "Merkator" - i vi mislite da će narod da veruje da vi hoćete proizvodnju da pomažete? Pa, vi o tome ne znate ništa.
Dame i gospodo narodni poslanici, na žalost, danas sa izmešanim osećanjima učestvujem ... (Žagor, komentari iz sale se ne čuju.) ne treba, ne treba, to je jače od nje. Danas sa izmešanim osećanjima...