Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Druge sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2001. godini.
Obaveštavam vas da, prema službenoj evidenciji, današnjoj sednici prisustvuje 137 narodnih poslanika.
Konstatujem da imamo kvorum za rad Narodne skupštine.
Obaveštavam da su spremni da prisustvuju sledeći narodni poslanici: Nada Kolundžija, Vasilije Pavićević, Radmilo Milošević, Miloš Lukić, Višnja Nežić, Nenad Lemajić, Miloš Lučić, Melank Šandor, Dragor Hiber, Vladimir Garčević, Pal Šandor, Marko Đurišić, Branislav Pomoriški, Sredoje Mihajlov, Dragan Jočić, Biači Anton i Predrag Bajčetić.
Kasniće Željko Tomić, a Torde Laslo sprečen je da prisustvuje pre podne.
Obaveštavam Narodnu skupštinu da su pozvani da sednici prisustvuju predsednik, potpredsednici, ministri i sekretar Vlade Republike Srbije, kao i sekretar Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo.
Nastavljamo rad po dnevnom redu.
Prelazimo na 9. tačku dnevnog reda: - PREDLOG ZAKONA O PRIVREDNIM KOMORAMA
Primili ste Predlog zakona koji je podnela grupa od 8 narodnih poslanika, kao i materijal "Privredne komore u tržišnim ekonomijama - strana iskustva", radi korišćenja prilikom razmatranja Predloga zakona.
Primili ste mišljenje Vlade Republike Srbije o Predlogu zakona.
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici Živica Predojev, Dragan Kovačević, Vukosav Tomašević, Branimir Trajković, Radojko Petrić, Dragiša Marinković, Tomislav Nikolić, Nataša Jovanović, Gordana Pop-Lazić i Aleksandar Vučić, amandman Vlade Republike Srbije, kao i amandmane predlagača zakona.
Primili ste obaveštenje narodnog poslanika Radoslava Veselinovića, predstavnika predlagača, o povlačenju amandman 1. na član 2.
Primili ste mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Primili ste izveštaje Odbora za razvoj i ekonomske odnose sa inostranstvom i Zakonodavnog odbora.
Pre otvaranja načelnog pretresa podsećam vas da, prema članu 90. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.
Da li ima drugih predloga u vezi sa dužinom rasprave u načelu? (Ne.)
Obaveštavam vas da je po poslaničkim grupama vreme rasprave u načelu sledeće - poslanička grupa Demokratske opozicije Srbije dva sata i šet minuta, poslanička grupa Socijalističke partije Srbije 54 minuta, poslanička grupa Srpske radikalne stranke 27 minuta, poslanička grupa Stranke srpskog jedinstva 16 minuta, poslanička grupa Demokratske opozicije Srbije - Nova Srbija 10 minuta, poslanička grupa Demokratske opozicije Srbije - Liga socijaldemokrata Vojvodine - Liga za Šumadiju 8 minuta, poslanička grupa Demokratska opozicija Srbije - Reformisti Vojvodine i Sandžačka demokratska partija 7 minuta, poslanička grupa Demokratske opozicije Srbije - dr Vojislav Koštunica - Pokret za demokratsku Srbiju 6 minuta.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da podnesu prijave za reč, sa redosledom narodnih poslanika i naznakom da li su opredeljeni za ili protiv.
Mogu da zaključim da su predsednici poslaničkih grupa dostavili liste govornika.
Pre nego što otvorim načelni pretres, a pošto je već dosta predloga bilo da se već sada dogovorimo o planiranju toka sutrašnje sednice, o radnom vremenu za sutra, pa je bilo predloga da se radi do 14,00 sati, do pauze, zbog velike slave, a i da bi moglo da se planira vreme narodnih poslanika, mada je bilo predloga doduše da sutra i ne radimo, pa vas molim da se izjasnimo o tome. Najviše je predloga bilo da radimo do pauze.
Molim vas da odmah takvu odluku i donesemo, da se izjasnimo o tome da ćemo sutra raditi do 14,00 sati.
Za 136, protiv četiri, uzdržanih 9, nije glasalo 24, ukupno 173 poslanika.
Konstatujem da smo doneli odluku da ćemo sutra raditi do 14,00 sati.
Otvaram načelni pretres.
Da li predstavnik predlagača, narodni poslanik Radoslav Veselinović, želi reč? Izvolite.

Poštovani predsedniče, poštovana gospodo narodni poslanici, želim da u ime grupe poslanika predlagača iznesem razloge za donošenje zakona o privrednim komorama u Srbiji.
Privredne komore su jedna od osnovnih tržišnih institucija u razvijenim zemljama sveta. To su interesne organizacije privrede i kao takve su u većini razvijenih zemalja sveta partner vlade i sindikata. Demokratske promene koje su se desile u našoj zemlji dovele su do toga da treba izvršiti transformaciju komorskog sistema u Srbiji. U svakom slučaju, vi znate da su u prethodnom periodu većina preduzeća bila društvena preduzeća, a samim tim i da je Vlada uticala na izbor direktora u tim društvenim preduzećima, koji su kao takvi bili članovi privrednih komora, tj. privredna komora u nekom prethodnom periodu je često bila produžena ruka sistema.
Smatramo da u demokratskim promenama i u okviru zakona koje smo do sada doneli, Zakona o privatizaciji, privredne komore u budućnosti tek treba da dobiju na pravom značaju. Pre svega, želim da vas podsetim da je prva privredna komora osnovana u Parizu, u Marseju, 1599. godine, da je Austrougarska monarhija svoje prve privredne komore osnovala 1850. godine, da je Srbija ukazom kneza Aleksandra Karađorđevića osnovala prvu privrednu komoru, i evo ovde imamo ustrojstvo (drži dokument u rukama) Trgovačkog odbora u Beogradu od 1857. godine, koji se može smatrati i prvom privrednom komorom osnovanom u Srbiji.
Sadašnja organizacija komorskog sistema je osnovana po zakonu iz 1979. godine, a koja se može smatrati zastarelim sistemom, u onom periodu kada je postojao Zakon o udruženom radu. Donošenjem novog ustava, Privredna komora Jugoslavije osnovana je zakonom iz 1992. godine, a Privredna komora Crne Gore osnovana je 1998. godine. Jugoslavija je član Evropske asocijacije privrednih komora, koja ima 14.000.000 članova.
Poštovana gospodo narodni poslanici, prethodni Predlog zakona Odbora za industriju, koji je podržalo 108 narodnih poslanika, povučen je zbog produženja javne rasprave, odnosno zbog letnjeg perioda, kada je javna rasprava o privrednim komorama u svim privrednim subjektima bila produžena.
Sadašnji zakon o privrednim komorama je Predlog zakona grupe od osam narodnih poslanika, ali može se reći sa malim promenama koje su usaglašene sa Ustavom. Privredne komore u Srbiji treba organizovati po ugledu na privredne komore Evropske unije. Predlagači su želeli da ovo opredeljenje dosledno sprovedu u Predlog ovog zakona. Ustavni osnov za donošenje zakona o privrednim komorama postoji u članu 72. stav 1. tačka 4. Ustava Republike Srbije.
Proučavajući strana iskustva, opredelili smo se za evrokontinentalni model komora, koji postoji u Saveznoj Republici Nemačkoj, Francuskoj i drugim zemljama Evropske unije. U svim bivšim jugoslovenskim republikama organizovane su komore po ugledu na zemlje Evropske unije, a ovo se posebno odnosi na privredne komore Slovenije i Hrvatske. Ovim zakonom komore se osnivaju kao javno- pravne institucije. Privrednim komorama poverava se vršenje određenih javnih ovlašćenja utvrđenih zakonom. Tačno je da je u prethodnom periodu veliki broj ovih ovlašćenja ukinut i prenet na razne institucije i ministarstva, a smatramo da će u budućnosti zakonom mnogo toga biti vraćeno privrednim komorama.
Privredne komore su nevladine, nestranačke, samostalne i nezavisne interesne organizacije privrednih subjekata koje posluju na neprofitabilnoj osnovi. Privredne komore su jedinstvene asocijacije svih privrednih subjekata. Članstvo u privrednim komorama je na osnovu upisa u sudski registar. Svi privredni subjekti koji obavljaju privrednu delatnost organizuju se u privredne komore kao pravna lica. Znači, sva preduzeća, udruženja zanatlija, sve zanatske radnje i fizička lica su kolektivni članovi privredne komore, preko udruženja zanatlija. Uz zadružne saveze individualni poljoprivredni proizvođači su kolektivni članovi privredne komore, i sva udruženja, određena, koja se formiraju na ovim prostorima, mogu biti kolektivni članovi privredne komore i komorskih sistema u Srbiji.
Postoje tri nivoa organizovanja privrednih subjekata u Republici Srbiji -Privredna komora Srbije, pokrajinske privredne komore, Privredna komora Beograda i regionalne privredne komore. Privredna komora Srbije zauzima jednu krovnu organizaciju ovog komorskog sistema u Srbiji. U okviru jedinstvenog sistema privrednih komora Srbije izvršiće se podela rada i nadležnosti. Finansiranje privredne komore vrši se iz članarine i naknade za izvršene usluge. Odluku o načinu finansiranja donose organi komore.
Čija je komora? Komora je privrednika i komorom upravljaju vlasnici preduzeća i privrednici. Komora ima skupštinu, upravni odbor, predsednika i granske odbore. U ovakvom načinu upravljanja, preko 800 članova, tj. privrednika i direktora preduzeća, upravljaju komorom i nisu na plaćenim funkcijama.
Zakonom se ustanovljava sistem komora, članstvo u komori i delatnost komore, kao i način međusobne saradnje. Statutom komore i posebnim aktom o međusobnoj saradnji urediće se kako će članovi komore da upravljaju komorom, kako se biraju predstavnici organa komore i kako će se obavljati delatnost zbog koje se komore osnivaju.
Delatnosti komore date su detaljno u članu 10. i 11. Predloga zakona, od kojih ću neke pomenuti: pružanje i organizovanje stručne pomoći svojim članovima, unapređenje i usavršavanje ekonomske saradnje sa inostranstvom, predstavljanje domaće privrede u zemlji i inostranstvu, pružanje pravovremenih i kvalitetnih informacija, pronalaženje potencijalnih partnera, pokretanje inicijative o antidampingu, organizovanje predavanja, seminara i kurseva, usklađivanje interesa članova komore. U privrednoj komori obrazuje se sud časti i stalni izbrani sud.
Poštovane dame i gospodo, javna rasprava povodom zakona o komorama započeta je pre devet meseci, u svim regionalnim privrednim komorama, sa privrednicima. Imajući u vidu da je ovaj zakon dobio podršku Vlade Republike Srbije i privrednih komora, kao i njegovu usklađenost sa iskustvima u drugim državama, u ime predlagača predlažem da glasate za usvajanje ovog zakona. Hvala.

Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? (Ne.)
Da li je neko izdvojio mišljenje na sednicama odbora? (Ne.)
Da li predsednici poslaničkih grupa žele reč? (Da.)

Uvaženo predsedništvo, poštovani narodni poslanici, poslanička grupa SPS podržava zakon o komorama i glasaće za ovaj zakon. Zašto podržavamo zakon? Iz jednog prostog razloga, jer je zakon dobar. Ova činjenica u potpunosti opovrgava jučerašnje mitingaške teze gospodina Čede Jovanovića, da on zna da opozicija uvek iz političkih razloga glasa protiv zakona. Poslanici SPS ne glasaju po tim kriterijumima. Poslanici SPS za zakone glasaju prema tome da li su dobri ili loši, prema tome da li štite ili ugrožavaju interese građana.
Na našu žalost i na žalost građana Srbije, ne našom krivicom, u proteklih godinu dana Vlada Srbije je pred Skupštinu slala uglavnom katastrofalne zakone, zakone koji u najvećoj meri ugrožavaju interese građana, a skoro svi su protivustavni. Setimo se samo Zakona o taksama na stare automobile i mobilne telefone, paketa poreskih zakona, Zakona o porezima na imovinu, paketa socijalnih zakona, Zakona o privatizaciji i zakona koji će sutra doći na dnevni red - zakona o radu. Svi ti zakoni su, građani su to već videli, striktno na štetu građana Srbije. Zašto su oni najštetniji? Ono što je njihov zajednički imenitelj, pokušavali smo da ga sagledamo svih ovih dana, to je što je iz njih izvučena duša. Nigde nema u njima čoveka, svuda je na prestolu kapital, a radnik je u blatu.
Rekao sam da ćemo glasati za ovaj zakon, jer je dobar zakon. Oni koji prate televiziju verovatno će da se užasnu. Ljudi neće da veruju da je Vlada pred ovu skupštinu dala dobar zakon. Međutim, moram da ih razočaram. Ovaj zakon je baš zato dobar, što ga nije predložila Vlada Srbije, već ga je predložila grupa poslanika, a potpisali su ga poslanici iz šest poslaničkih grupa. Praksa u ovoj skupštini pokazuje, a to su građani i videli, da su uglavnom uvek bolji zakoni koje predlažu poslanici ili poslaničke grupe, od vladinih zakona. Mislim da Vlada mora da se zabrine nad ovom činjenicom i da ta činjenica postepeno diskvalifikuje Vladu Srbije.
Setimo se samo zakona o malim i srednjim preduzećima, zakona o zaštiti maloletnika, Zakona o sudovima, koji su socijalisti podržali, a predložila ga je poslanička grupa DSS. Mi smo ga podržali jer je bio mnogo bolji od zakona koji je predložila Vlada Srbije.
Zašto je dobar ovaj zakon? On je dobar iz nekoliko suštinskih razloga, jer na vrlo sveobuhvatan i kompleksan način reguliše udruživanje privrednika u njihovu asocijaciju - privrednu komoru. Dobar je i zbog toga što vrlo precizno definiše poslove komore i njene zadatke. Dobar je iz razloga što je prošao široku javnu raspravu, za razliku od mnogih zakona, i naišao na opštu podršku u svim privrednim komorama u Srbiji. Dobar je i iz razloga što na aktuelan i savremen način uspeva da se uklopi u međunarodnu zakonsku regulativu u ovoj oblasti. Namerno sam rekao "na aktuelan i savremen način", jer Vlada često govori da su njeni zakoni evropski. Nemam sumnje da su evropski. Međutim, mislim da ovaj zakon koji sledi iza ovog - zakon o radu - jeste evropski, ali je ministar koji je otišao da prepiše zakon verovatno ušao u pogrešnu arhivu, pa je prepisao zakon iz 1930. godine. To će građani da vide. Zakon o radu podseća na zakon iz 1930. godine, jer je u njemu samo kapital na vrhu, radnika nema nigde. Znači, taj zakon je sigurno evropski.
Postoji jedna činjenica da nikad nema dovoljno dobrih zakona i toliko dobrih zakona da ne mogu da se izbruse kroz javnu raspravu. Mi ćemo pokušati u raspravi da sa par amandmana ono što još smatramo da nije dobro popravimo.
Međutim, ovde se javlja jedan mali problem. Imaćemo posle usvajanja ovog zakona dobar zakon o privrednim komorama, ali fali jedna sitnica, dame i gospodo, nećemo imati privredu, jer ova vlada je svojim činjenjem ili nečinjenjem, uspela da razori privredni sistem ove zemlje. Mislim da ni na nagradnom kvizu za veoma visoku nagradu ne bi mogao niko da odgovori na pitanje, (a pozivam kolege poslanike da izađu i odgovore): Koja velika fabrika u Srbiji unazad godinu dana radi? To može da bude nagradno pitanje. Da li radi "Zastava"? Da li radi "Zorka"? Da li radi Fabrika vagona? Da li radi "Magnohrom"? Da li radi "Viskoza"? Da li radi Elektronska industrija? Znači, veliki sistemi su zaustavljeni sa jasnom namerom da se rasprodaju.
Prema tome, nećemo imati dovoljno udruženika za privrednu komoru. Male fabrike, mali sistemi se zatvaraju zbog neadekvatnih poreskih zakona - prema tome, imaćemo zakon o komorama, ali nećemo imati privredu. Bez obzira na to, zalažem se da se ovaj zakon usvoji, jer ova vlada (koja je dovela do ovakvog stanja u privredi) verovatno neće dugo, doći će neka druga vlada koja će da napravi bolji privredni ambijent, pa će nam onda dobar zakon o privrednim komorama biti svakako potreban. Zato vas pozivam da glasamo za ovaj zakon o privrednim komorama.

 Reč ima narodni poslanik Stanko Kovačević.

 Poštovani gospodine predsedniče, drage koleginice i kolege poslanici, poslanička grupa Pokreta za demokrasku Srbiju učestvovala je u kreiranju ovog zakona i, kako reče kolega Jovanović, u njegovom brušenju da dođe u ovom obliku pred nas poslanike i pred skupštinske odbore. Ali, nikako ne mogu da se otmem utisku, kad god predstavnik SPS izađe na ovu govornicu automatski mi da šlagvort da im vratimo lopticu u njihovo dvorište. Predstavnik SPS gospodin Jovanović reče ovde da je demokratska vlada, osnovana od Demokratske opozicije Srbije koja je dobila apsolutno poverenje građana ove zemlje, uništila privredni i ekonomski sistem u zadnjih godinu dana. Kako ima morala da izađe za ovu govornicu, (inače, veoma ga cenim kao čoveka), pa da kaže da smo mi uništili privredu Srbije i Jugoslavije da nas pita koje veliko preduzeće u ovom momentu ili zadnjih godinu dana radi a zaboravlja i previđa, (a zbog toga bi trebalo kada izađe za ovu govornicu da ćuti), da su oni unazad 10 godina razorili, uništili i opljačkali privredni i ekonomski sistem ove zemlje.
Sada da se vratimo na predloženi zakon. Tako, potpuno je normalno da jedan ovakav predlog zakona dođe pred ovu skupštinu - jer je bilo krajnje vreme, posle godinu dana, da dođe jedan mnogo savremeniji zakonski predlog od prethodnog zakona, na osnovu koga je dosadašnja Privredna komora Srbije radila. Jer, konačno je vreme da Privredna komora Srbije postane prava asocijacija privrednika, koja će ne samo okupljati, nego i zastupati privrednike i učiniti sve da privrednici postanu partner Vlade u kreiranju i sprovođenju ekonomske politike zemlje - a ne ono što je bila do sada, najobičniji transmiter politike koju usvaja Vlada, a koja je u većini slučajeva bila upravo pogubna za privredni i ekonomski razvoj.
Iz tih razloga, svi poslanici svih poslaničkih grupa trebalo bi ovakav koncept novog zakona o privrednoj komori Srbije da podrže. Jer, nadamo se da će to biti jedan novi ekonomski početak, jedna nova uloga privrede i privrednika Srbije, koja će zajedno i u saradnji sa Vladom, zaista učiniti sve da se ostvare sve one reformske namere demokratske Vlade Srbije - koja treba u narednim godinama, od jednog oronulog, propalog, opljačkanog privrednog i ekonomskog sistema da stvori uslove za novi početak, za novi napredak. Istina, imali smo prilike da zadnjih nekoliko dana čujemo najbolje vesti koje su građani Srbije mogli da čuju, da je upravo ova vlada uspela sa svetom da dogovori i takve ekonomske mere pomoći našoj privredi i našoj ekonomiji, da mnogo lakše dođemo do onih ciljeva koji su i programirani, uslovno rečeno, ugovorom sa narodom, ili obećanjima Demokratske opozicije Srbije koje smo dali uoči izbora građanima Srbije i građanima Jugoslavije.
Iz tih razloga ovaj zakon treba podržati i nadam se da će ovo biti jedan od retkih zakona koji će biti usvojen ogromnom većinom glasova poslanika Narodne skupštine Republike Srbije. I još jednom gospodine Jovanoviću, zaista je šteta što ste jedan dobar uvod, koji ste dali kao podršku ovom zakonu upropastili ocenama da je ova vlada upropastila ekonomiju i privredni sistem Srbije. Nadam da ćete za ovu govornicu ponovo izaći i izviniti se nama, reći - oprostite, zaboravio sam da smo mi to uradili.

 Replika, gospodin Dragan Jovanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, izuzetno cenim gospodina Kovačevića, ali ponajmanje sam očekivao da na temu na koju sam  govorio replicira on. Očekivao sam da izađe ministar za privredu i privatizaciju, pa da na ono što sam  govorio odgovori argumentima, da lepo pred građanima Srbije iznese jedan papir i kaže:  u prošloj godini proizvedeno je 24 hiljade automobila u "Zastavi", u ovoj godini, kada nema sankcija, napravljeno je dve hiljade; prošle godine proizvedeno je 10 hiljada traktora u IMT-u a po programu Vlade Srbije u ovoj godini napravljeno je 650 kada nema sankcija; da izađe i kaže koliko je proizvela "Zorka" iz Šapca u ovoj godini, a koliko u prošloj. Znači, da razgovaramo argumentima.
Juče je ministar rekao, opovrgavajući neke teze, da je pad industrijske proizvodenje u ovoj godini 10%. Rekao je veliku stvar - nije 10% nego 2%. Veliki je to uspeh za Vladu Srbije da u godini kada su nas okružili prijatelji, kada nema sankcija, kada sve ide kao med i mleko, u odnosu na prošlu godinu imamo niži pad proizvodnje za samo 10%. Koliko su fabrike radile prošle godine, a koliko rade ove godine, pogotovo veliki sistemi to najbolje znaju radnici Srbije, to najbolje zna onih 15 hiljada radnika iz "Zastave" na ulici, to najbolje znaju radnici iz svih velikih srpskih fabrika.
Prema tome, dame i gospodo, možemo da polemišemo, ali brojkama i činjenicama, podacima koje daje statistički zavod. Ne u političke ili politikantske svrhe da izmišljamo priče. Nema izmišljenih priča. Pozvao sam svakog poslanika da izađe i kaže kojim kapacitetom i kojim fizičkim obimom su u ovoj godini radilo velike fabrike, a kojim u prošloj, pre bombardovanja, ili u nekoj koja bi trebala da bude reper ovoj godini; a to je neka 1989. ili 1990. godina, jer nema sankcija, znači nema nekih problema druge vrste.

Ima reč gospodin Ivković.

 Dame i gospodo poslanici, da ne bi bilo dileme, gospodin Jovanović je imao ličnu repliku i ja imam repliku kao predsednik poslaničke grupe. A inače, gospodin Jovanović je ovlašćen da zastupa po ovoj tački dnevnog reda poslaničku grupu SPS-a do povratka predsednika poslaničke grupe.
Da se razumemo, sve je apsolutno po zakonu i čisto. Sigurno je treba imati morala, da se govori za ovom govornicom ali treba imati i porodičnog i ličnog vaspitanja. Govoriti za ovom govornicom o poslednjih 10 godina ima pravo svako, i mi najčešće čujemo tu priču kada se nema argumentacija za one argumente koje mi iznosimo i kada se ide u pokušaj da se blati nešto paušalno i palijativno.
Poslednjih 10 godina sigurno SPS, koja je bila na vlasti, nosi veliku odgovornost, jer je bila na vlasti, ali je licemerno govoriti o prethodnih 10 godina, a ne govoriti o svemu onome što je činjeno, od izmišljenih Markala, do izmišljenog Račka, ovom narodu i na ovom prostoru.
Sigurno je da mi nosimo najveću odgovornost. A šta je radila opozicija u prethodnih 10 godina, ko je zveckao zvončićima, ko je pitao šta su ciljevi rata, ko je tražio da se ne plaćaju finansijske i poreske dažbine, ko je tražio da se ne plaćaju komunalne usluge, ko je hteo anarhiju u državi koja je branila nacionalno dostojanstvo i svoj narod?
Treba dobro da razmislite o moralu, o ličnom vaspitanju, pogotovu ako ste bili lično vrlo uspešni u tih 10 godina sa svojim privatnim preduzećima.