Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, amandmanom na član 8. ovog zakona predlažem drugačiji način regulisanja članstva u komori. Za razliku od predlagača zakona koji članstvo u komori tretira kao obavezno, predlažem da to bude dobrovoljno. U jučerašnjoj raspravi i gospodin ministar Vlahović i predstavnik predlagača dali su jednu verziju svog tumačenja - da ovim zakonom nije decidno utvrđena obaveza članstva u komori. Međutim, mislim da to nije bilo uverljivo i da pažljivim čitanjem i tumačenjem člana 8. ovog zakona dolazimo do zaključaka da je predložena obaveznost članstva.
Takođe, mislim da ne možemo prihvatiti ni tumačenje da će se naknadno, statutom komore, regulisati dobrovoljnost članstva. U tom slučaju, statut komore bio bi u nesaglasnosti sa ovim zakonom, a druga stvar, ko nam garantuje da će upravni odbor komore doneti takav statut kojim bi se na ovaj način dobrovoljno regulisalo članstvo u komori.
Ovim mojim amandmanom bi se ispravila jedna nesaglasnost između članova 1. i 8. ovog zakona. Između ta dva člana postoji i logička, a ubeđen sam i pravna kontradikcija.
Naime, članom 1. se komore definišu kao internesne organizacije. U ovom članu tri puta se pominje reč interes. Molim vas, ako nešto definišemo kao interes, onda je sasvim logično da pustimo onoga na koga se taj interes odnosi da svojom slobodnom voljom utvrdi taj svoj interes i da ga onda artikuliše, a ne da nešto definišemo kao interes, a zatim da narednim članom zakona taj interes nametnemo kao obavezu.
Dakle, pustite mene kao preduzetnika da utvrdim da li je moj interes da budem član komore. Ako je to moj interes, ja ću se u komoru učlaniti. Nemojte mi davati na jednom mestu interesno pravo, a odmah zatim i zakonsku obavezu koja taj moj interes potire.
Druga stvar, ako prihvatimo ovakav član 8. ovog zakona, doći ćemo u koliziju između odredaba ovog zakona i odredaba zakona o radu, koji je pred nama na ovoj sednici. Naime, Vlada je prihatila amandman grupe narodnih poslanika, amandman na član 6. Predloga zakona o radu. Taj član, koji će postati sastavni deo Predloga zakona i koji će, pretpostavljam, skupštinska većina ovde usvojiti, utvrđuje sindikat, sasvim normalno, kao slobodno udruženje. Taj član utvrđuje i udruženje poslodavaca, takođe, kao interesno slobodno udruženje. Dakle, i tu je članstvo dobrovoljno. Zašto bi onda treći faktor, koji čini privredni milje jedne države, dakle privrednu komoru, utvrdili kao obaveznu organizaciju? Ako se poslodavcu na jednom mestu, kroz udruženje poslodavaca, daje pravo da bira, da ustanovi svoj interes, pa onda da se tamo učlanjuje, zašto to isto ne bi uradili i na primeru privredne komore.
Ponoviću ono što sam rekao juče: ubeđen sam da je obaveznost potrebna samo onim uskim krugovima, onim uskim privrednim grupama - lobijima i činovništvu zaposlenom u privrednim komorama, jer im treba ta ogromna baza preduzetnika kao izvor za sticanje prihoda. Možda sto dinara nije neki namet za bilo kog, pa i najmanjeg preduzetnika, ali puta nekoliko desetina hiljada, to su velike pare, kojima onda privredne komore raspolažu. Zbog toga se, ubeđen sam, i predlaže ovakva varijanta.
Pozivam vas da otvorimo mogućnost da članstvo u komori bude dobrovoljno.Sasvim sam ubeđen da će u toj varijanti i komore bolje da funkcionišu, više da rade i da rade, pre svega, u interesu svog članstva. Onda će kod mene, kod vas, kod svih preduzetnika, morati da dođu ljudi iz komora, moraće sa nama da razgovaraju, da vide šta je to naš interes, da se onda bore da te interese autentično zastupaju, da bi nas privukli u članstvo i da bi imali našu podršku i članarinu.
(Predsednik: Vreme.)
Iz tih razloga, pozivam vas da glasate za ovaj amandman.