Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Druge sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2001. godini.
Obaveštavam vas da, prema službenoj evidenciji, današnjoj sednici prisustvuje 156 narodnih poslanika.
Molim vas da utvrdimo kvorum.
Konstatujem da imamo kvorum za rad Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da su javili da će odsustvovati sledeći narodni poslanici: Nada Kolundžija, Vasilije Pavićević, Radmilo Milošević, Miloš Lukić, Višnja Nežić, Nenad Lemajić, Slobodan Tomović, Kermeci Karolj, Zoran M. Nikolić, Dejan Mihajlov, Branko Bešević, Jon Čizmaš, Petar Mišić, Marijan Rističević, Branislav Pomoriški, Zoran Bošković, Dragan Kovačević, Juhas Atila, Milutin Prodanović, Sava Popadić, Marko Đurišić, Pal Šandor i Predrag Bajčetić.
Obaveštavam Narodnu skupštinu da su pozvani da sednici prisustvuju predsednik, potpredsednici, ministri i sekretar Vlade Republike Srbije, kao i sekretar Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo.
Prelazimo na 9. tačku dnevnog reda: PREDLOG ZAKONA O PRIVREDNIM KOMORAMA (pojedinosti)
Nastavljamo pretres o amandmanu narodnog poslanika Tomislava Nikolića na član 1.
Podsećam vas da je u pretresu o amandmanu učestvovao Tomislav Nikolić, podnosilac amandmana.
Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Stavljam na glasanje amandman.
Za 24, protiv 133, uzdržanih nije bilo, nije glasalo 8, ukupno 165 narodnih poslanika.
Konstatujem da amandman nije prihvaćen.
Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Nataša Jovanović.
Predstavnik predlagača, Vlada, Odbor za razvoj i ekonomske odnose sa inostranstvom i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Ima reč narodni poslanik Nataša Jovanović.

Obrazložiću svoj amandman na član 2. ovog zakona. SRS je juče u načelnoj raspravi iznela svoj stav da se mi protivimo ovakvom organizovanju privrednih komora u Srbiji, i to u okviru administrativnih, teritorijalnih granica. Znači, počev od Republike, preko autonomnih pokrajina, regiona, odnosno okruga i opština.
Mi smatramo da prostor Republike Srbije i kod pravljenja ovakvih zakona mora da bude jedinstven, kao što smatramo da i tržište treba da bude jedinstveno na čitavom prostoru Republike Srbije. U tom smislu i privredni subjekti i preduzetnici moraju da se udružuju radi ostvarivanja svojih interesa na celoj teritoriji, granski ili bilo kako drugačije, dakle, po njihovoj volji i proceni. Mi smo juče u više navrata izneli argumente u prilog našoj tvrdnji da bi bilo najbolje da se primeni princip dobrovoljnosti, a ne princip obaveznosti.
Iako je sam predlagač naveo u obrazloženju, odnosno u prilogu, iskustva i primere iz nekih zapadnoevropskih zemalja i tamo se apsolutno ne vidi, čak, ako ste to hteli da favorizujete (a nama je jasno zbog čega jer i ovde stoji da ovaj zakon ide u prilog tome da se izvrši harmonizacija sa EU i sa onima koji, praktično, za celokupno delovanje naše privrede i Republičke vlade vama daju instrukcije) kod tih primera se ne vidi jasno (to ste nevešto uradili) da je svuda primenjen taj princip obaveznosti. Ali, bez obzira na to mi treba da gledamo naša posla i da pogledamo kakvo je naše višedecenijsko iskustvo, pre svega privrednih subjekata, da u saradnji i u mogućnostima (kako su navedene u članu koji definiše delatnost privredne komore - 10), šta je to sve što treba da im pruži privredna komora.
Mnogi privredni subjekti, ne samo u Šumadiji nego i na području cele Srbije, nisu se ovajdili kada su u pitanju privredne, regionalne ili opštinske, kao i Komora Republike Srbije. Zato mi smatramo da ne treba da ide taj princip teritorijalne podeljenosti u administrativnim granicama kako je to ovde predlagač dao, već, a to ću vam ilustrovati kroz nekoliko primera, bi bilo najbolje da se oni strukovno udružuju. Na primer, ako su tekstilci, a to je grana naše industrije koja je teško posrnula i zaista se nalazi u nezavidnoj situaciji - ako je u pitanju zaštita njihovih interesa na području jedinstvenog tržišta cele Republike Srbije, onda bi bilo najbolje da oni imaju svoje udruženje i svoju komoru.
Zbog čega to potenciram? Pa, evo uči nas iskustvo iz Savezne skupštine npr. odbora koji su se bavili tom problematikom; recimo, kada je u pitanju uvoz repromaterijala za tekstilnu industriju, znači za sve ono što je njima neophodno nije baš dolazilo do tesne saradnje samih subjekata iz tekstilne industrije, preko komora. Jer, složićete se, ovi u Vojvodini imaju jedan stav, u Zlatiborskom okrugu gde je ta grana industrije razvijena drugi, a u Šumadiji neki treći itd. Najbolje bi bilo da se oni udružuju strukovno, jer sami najbolje znaju koji su njihovi problemi.
Takođe, u našoj zemlji su i banke privredni subjekti koji su članovi komora. Zbog toga je veoma važno da im se omogući taj princip granskog, strukovnog osnivanja komora. Recimo, ako je u pitanju banka sa kojom oni žele u poslovnom smislu da sarađuju, da budu njeni deponenti, može da se desi takav primer da na teritoriji tog dela Srbije ne egzistira ta banka sa kojom bi oni hteli da rade. Recimo, u Šumadiji nema Vojvođanske, a u Valjevu nema ove druge itd.
Ovde je izražen još jedan problem kroz buduće delovanje ovako zamišljenih komora na prostoru Kosova i Metohije, jer se jasno pokazalo posle ovih okupatorskih izbora koji su održani, fingirani, 17. novembra, da je ova vlast apsolutno nezainteresovana u tom smislu šta će se dešavati sa našim privrednim subjektima ...
(Predsednik: Vreme.)
... u ruke Hansa Hekerupa, a sada i Rugove, okupatora na Kosovu i Metohiji. Postavlja se pitanje ko može i koja je to komora u stanju da zastupa ili da zaštiti interes "Trepče" ili drugih naših rudnika i privrednih subjekata koji se nalaze na okupiranom delu našeg jedinstvenog prostora Republike Srbije.

Ima reč narodni poslanik Tomislav Nikolić.

Ovaj amandman trebalo bi prihvatiti da izbegnete zamku da iz prethodnog sistema uzimate i ono što ne valja, što vam se čini da će pomagati da ostvarujete ciljeve koje je imao i prethodni režim. Uzeti privredu u svoje ruke i onda manipulisati privredom tako što će pojedini subjekti biti favorizovani, a pojedini biti pušteni na milost i nemilost tržištu i tržišnoj utakmici.
Ako ovako koncipirate privredne komore, pa ih zatvorite u regione, koji se čak i ne slažu sa podelom Srbije na okruge, neke ste gradove, neke ste opštine iz jednog okruga prebacivali u drugi kada su u pitanju privredne komore, ne poštujući ni Zakon o lokalnoj samoupravi. Ako na taj način formirate privredne komore, vrlo brzo ćete dobiti lokalne age, begove, kmetove, koji će odlučivati o svemu što se u privredi dešava i koji će nekome pomoći da preživi, nekome pomoći da uspešno posluje, a nekoga pustiti niz vodu da se snalazi kako sam ume.
Zašto tekstilna industrija nije u jednoj komori, bez obzira na to da li je tekstilna fabrika u Novom Pazaru, Jagodini ili Novom Sadu. Zašto ne omogućite da imaju svoju komoru u koju će slobodno da se udružuju, da imaju 10 svojih komora u koje će slobodno da se udružuju, bez državnog tutorstva nad privredom. Shvatate vi vrlo dobro da je ovo tutorstvo nad preduzećima i drugim oblicima privrednog organizovanja, ali to nećete da kažete.
Da ste opozicija, da je vreme od pre nekoliko godina, izlazili biste za ovu govornicu i ove reči govorili. A, moja je dužnost da govorim isto i kada sam u poziciji i kada sam u opoziciji, za razliku od vas koji mislite da sada imate neku drugu dužnost - da branite ono što ste napadali pre nekoliko godina. Napadali ste državno mešanje u privredu, tutorstvo, komandovanje nad privredom, odlučivanje u privrednim komorama. Znate vi vrlo dobro koji udeo državne vlasti peuzima privredna komora.
Privredna komora odlučuje o listama, kvotama, kontingentima. Privredna komora potvrdi ima li te robe dovoljno u Srbiji, sme li da se izveze, ima li manjka te robe, pa sme da se uveze. Privredna komora da bonitet ko može da uveze. Privredna komora omogući svom članu da dobije kredit od Fonda za razvoj, da tim istim novcem kupi alate i mašine, koje posle proda državnom preduzeću. I sad je to veliki i uspešan biznismen, i ako to vredi dva miliona dolara, i ako je 10% razlika u ceni, to je 200.000 dolara samo po jednoj transakciji.
Naravno, cilj vam je da nestanu velika društvena preduzeća. Ajde, neka nestanu, ali vas još jedanput pitam: šta ćemo sa fabrikama, šta ćemo sa radnicima, šta ćemo sa članovima njihovih porodica? Neko mi je juče dobacivao - da proizvode hranu. Evo, od nas 250, da nas neko vrati na selo - koliko nas uopšte ima neku kolibu na selu u kojoj bi mogao da preživi, a ne poljoprivredne mašine, a ne zemljište na kome može poljopriveda da se radi tako da se čoveku isplati.
Molim vas da još jedanput razmislite. Neki su ovde bili u pravu, ovo nije reforma. Ovo je samo sankcionisanje, ozakonjenje jednog divljeg stanja u Privrednoj komori Srbije i pretvaranja tog stanja u neko legalno stanje. Ali, stanje do koga se nije došlo na legalan način, nikada ni jednom merom, ni jednim zakonom, ni jednom odlukom ne može da bude legalno. Još jednom vas molim, ovu svoju ogromnu energiju koju ulažete u održavanje sednica Narodne skupštine uložite u zakone koji su nam potrebni, u zakone koje država i narod od vas očekuju. Ovo sigurno nije taj zakon.

Ima reč narodni poslanik Stanko Kovačević.

Kao što mi ponekad moji prijatelji iz SPS daju šlagvort za izlazak za ovu govornicu, evo, sada mi je dao šlagvort i gospodin Nikolić, zalažući se za prihvatanje amandmana gospođice Jovanović, koji ima glavni cilj da se spreči ovakav oblik organizovanja Privredne komore Srbije, već da se inisistira na takozvanom granskom organizovanju. Gospodin Nikolić kaže da mu je zadatak da i danas govori istinu, da se i danas zalaže za ono isto za šta se zalagao u vreme dok je učestvovao ili vršio vlast.
Pa, gospodine Nikoliću, zašto te svoje ideje o granskom organizovanju privrede u Srbiji niste sproveli u vreme kada ste učestvovali u vlasti, ili vršili vlast, nego sada nama predlažete da mi to uradimo. Uzgred se mora reći da ovaj zakon ne zabranjuje privrednim subjektima, ako imaju interesa, da se granski organizuju u specijalizovanu asocijaciju. To je suštinski zbog čega ovaj amandman ne treba prihvatiti, jer zakon ne zabranjuje takav oblik organizovanja, ako jedna privredna grupacija ima interesa za to.
Isto tako, nadam se da smo juče raščistili da nije obavezno udruživanje u Privrednu komoru Srbije. Svaki privredni subjekt koji nema interesa da se udruži u Privrednu komoru Srbije, on će reći da neće da bude udružen u Privrednu komoru Srbije, ali isto tako, nema pravo da očekuje usluge koje Privredna komora Srbije treba da mu odradi. Jer, to samo po sebi jedno drugo isključuje. Iz tih razloga ne treba ovaj amandman prihvatiti.

Izvolite. Ima repliku gospodin Nikolić.

Tačno je to da onaj ko nije član Privredne komore više neće moći da računa na usluge Privredne komore. Te usluge Privredne komore  (član 11. stav 1. alineja prva) su i određena javna ovlašćenja koja su komorama poverena zakonom.
Znači, država će ovlastiti isključivo privredne komore da izdaju razne papire. Vi sada kažete, onaj ko nije član privredne komore neće moći da dobije te papire. To će biti papiri bez kojih ne može da se funkcioniše u privredi. Znači, mora da bude član baš ovakve privredne komore. Ne može ni jedan privredni subjekt da ostane izvan privredne komore. Ne može, neće moći da radi.
Sada, na taj vaš šlagvort da vam kažem: kada smo ušli u Vladu Republike Srbije, marta 1998. godine, oko 28% teritorije Kosova i Metohije bilo je pod okupacijom terorista. Oni su zaustavljali vozove, automobile, otimali ljude. O tome i sada imate dovoljno dokaza. Ta vlada je imala, zaista, prečih poslova od ovoga da se bavi privrednim komorama, na način da potvrdi stanje iz 1970. i neke godine.
Kad je Vlada prestala da bude ratna, postala je Vlada obnove. Budite nam na tome zahvalni, jer da nismo tih godinu dana još vršili vlast, vi biste plivali i dalje preko reka, jer kako smo mi otišli sa vlasti ni ona dva mosta u Novom Sadu, koja su vam još ostala da uradite, niste uspeli da uradite, iako imate podršku čitave međunarodne zajednice.
Razmislite dobro, što se Srpske radikalne stranke tiče, a mislim i mnogih pojedinaca iz SPS, uopšte nemaju čega da se stide zbog poslova koje su radili do sada.
Pozivam vas još jednom, pojedince prozivajte, optužujte, svako ko je kriv neka odgovara. Generalno SRS, i pojedinačno, ponosno je bila u Vladi i ponosno je izašla iz Vlade i mirno čeka nove izbore. Da ste bili samo onoliko uspešni, koliko smo bili uspešni mi pre vas, da je hleb četiri dinara, ja sada ne bih mirno čekao sledeće izbore.

Da li se još neko javlja za reč po ovom amandmanu? (Ne.)
Ukoliko ne, stavljam amandman na glasanje.
Za 25, protiv 117, uzdržanih 26, nije glasalo 15, ukupno 183 narodna poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Živica Predojev.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman.
Odbor za razvoj i ekonomske odnose sa inostranstvom je prihvatio ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč?
Ima reč narodni poslanik Živica Predojev.

Poštovani predsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, malo je čudna situacija - ja sam predlagač zakona, a u isto vreme podnosim i amandman.
Nakon podnošenja Predloga zakona, na traženje ljudi, odnosno privrednih subjekata iz Severnobanatskog okruga, ja sam jednostavno podneo takav amandman , koji je, po meni, amandman za zakon, a ne protiv zakona. To je rekao i Zakonodavni odbor, koji je rekao da je on pravno moguć; to je rekao i matični odbor ove skupštine, koji je prihvatio taj amandman; to je rekao i predlagač, koji je rekao da taj amandman ne kvari zakon.
Jedino mi malo smeta nonšalantno čitanje, ja bih to tako rekao, tog amandmana od strane Vlade, koja se nije udubila u suštinu - šta on zapravo predstavlja, a predstavlja zapravo način da se interes privrednih subjekata koji se organizuju kod privredne komore, u stvari, što više približi njima samima, odnosno da im se da mogućnost da mogu što bolje da učestvuju u radu komore i što bolje da valorizuju svoje interese.
Mislim da je potrebno ovaj amandman da prihvatimo, da ovaj amandman (kao i amandman gospodina Trajkovića, koji će verovatno ići iza ovoga) pomaže da ovaj zakon o komorama bude bolji nego što je predlagač dao. Hvala.