Stavljam amandman na glasanje.
Za 60, protiv 96, uzdržan jedan, nije glasalo 25, ukupno 182 narodna poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 8. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Kovačević.
Predstavnik predlagača, Vlada, Odbor za razvoj i ekonomske odnose sa inostranstvom i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li Dragan Kovačević želi reč? (Nije tu.)
Da li neko drugi želi reč? (Niko.)
Stavljam amandman na glasanje.
Za 74, protiv 78, uzdržanih nije bilo, nije glasalo 30, ukupno 182 narodna poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 9. amandman je podnela narodni poslanik Nataša Jovanović.
Predstavnik predlagača, Vlada, Odbor za razvoj i ekonomske odnose sa inostranstvom i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Ima reč narodni poslanik Nataša Jovanović.

Tokom rasprave o Predlogu zakona o privrednim komorama u pojedinostima sve više u izlaganju predlagača, a i onih koji ga podržavaju u nastojanju da ovakav zakonski projekat prođe u pojedinostima, očigledno je da je u pitanju jedna manja interesna grupa u okviru grupe predlagača, ali rekla bih po broju onih koji su kreatori i manjih po broju stranaka ovde u vladajućoj koaliciji koja odlučuje o tome, ali veoma moćne grupacije koja će ubuduće u tesnoj saradnji sa Vladom Republike Srbije da odlučuje o profitabilnim privrednim subjektima, o tome koga će podržati, koga ne. Naravno, imaće upliv u sve ono što je za njih korisno.
Amandman na član 9. se nadovezuje na član 2. i na amandman koji sam malopre obrazlagala, gde se pored regionalne teritorijalne podeljenosti i podeljenosti na pokrajine definiše koji su to privredni subjekti koji su članovi privredne komore, pa se onda navodi u članu 9. za koja područja.
Taj član mora da se veže za ono što su govorili oni koji su učestvovali u diskusiji, a pre svega gospodin Nikolić o članu 8. zakona. Onda se vraćamo na to da su članovi komore preduzeća i drugi oblici organizovanja koji obavljaju privrednu delatnost, banke i druge finansijske organizacije i organizacije za osiguranje imovine i lica, jer u članu 9, kroz njihovo izmeštanje po teritoriji ili klasifikovanje, govori se koji su to privredni subjekti.
To nisu preduzetnici i zemljoradničke zadruge, jer njima ovim zakonom nije data mogućnost da budu direktno članovi komore ili da osnuju svoje komore po principu njihove dobrovoljnosti, a ne obaveznosti, da budu članovi preko nekih opštih udruženja, preko posrednika. Tu se postavlja pitanje kako je moguće da predlagači zakona u obrazloženju da poslanici prihvate ovakav zakon kažu da će slobodna tržišna privreda, razvoj privatnog preduzetništva, itd. (to je samo deklarativno) uticati na to da se opšte stanje u privredi naše zemlje poboljša, a ne da se mogućnost preduzetnicima i zemljoradničkim zadrugama, odnosno zemljoradnicima koji žele da budu članovi komore direktno, da oni to budu.
Jer, imamo primer kada su u pitanju turističke agencije: skoro sve veće i poznatije turističke agencije su članovi Jugoslovenskog udruženja turističkih agencija, tzv. JUTE. JUTA je direktni član Privredne komore Srbije i oni koji rade u toj oblasti znaju da određene beneficije, i to jako velike za neke bolje i veće poslove, svakako omogućuje to Jugoslovensko udruženje turističkih agencija.
Sada se postavlja pitanje zašto neke agencije koje to žele, koje sarađuju u oblasti subagenture na području cele Srbije, bez obzira da li su sa juga ili sa severa, istoka ili zapda, ne mogu same da osnuju svoju privrednu komoru, nego to moraju da rade preko posrednika i da dobijaju takvu mogućnost za svoje poslovanje.
Ovde se pojavljuje jedan klasičan brozovski termin iz najmračnijeg komunističkog doba.To su zadružni savezi. To je naša davna prošlost. Zemljoradničke zadruge ne funkcionišu onako kao što bi trebalo da funkcionišu i ne omogućuju privrednicima da zaštite svoje interese, o čemu je malopre govorio Nikolić. Ali, mi imamo već određena udruženja, iz oblasti grana poljoprivrede, ljudi koji su se samoorganizovali kroz udruženja, recimo, Agrozajednice Srbije ili Udruženja voćara Srbije. Zaista je njihovo iskustvo takvo, ja to pouzdano znam, da oni nikakvu mogućnost nemaju, niti bilo kakvu korist, da od Privredne komore Srbije, od regionalne, od opštinske privredne komore zatraže neku pomoć da bi, recimo, na inostranom tržištu prezentovali svoje proizvode. Ako učestvuju na međunarodnim sajamskim manifestacijama, kao što je jedna od najvećih poljoprivrednih u toku godine, oni preko svoje agrozajednice, preko Udruženja voćara otputuju tamo gde misle da mogu da plasiraju svoje proizvode. Dakle, ništa njima tu komora ne pomaže, pa zašto onda oni ne bi mogli sami da se organizuju i da osnuju komoru za sebe.

Da li se još neko javlja za reč po ovom amandmanu? (Da.)
Da li po Poslovniku ili po amandmanu?

Po Poslovniku.
Dame i gospodo narodni poslanici, morao sam da se javim i da predložim da utvrdimo kvorum, jer ipak mislim da nije u redu o ovako važnoj materiji raspravljati pred možda jedva stotinak poslanika.

Dobro, da utvrdimo kvorum.

Konstatujem da možemo da nastavimo rad.
Ako se niko ne javlja po amandmanu narodnog poslanika Nataše Jovanović, stavljam na glasanje amandman.
Za 9, protiv 108, uzdržanih nije bilo, nije glasalo 35, ukupno 152.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 10. amandman je podneo narodni poslanik Radojko Petrić.
Predstavnik predlagača, Vlada i Odbor za razvoj i ekonomske odnose sa inostranstvom nisu prihvatili amandman.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Ima reč narodni poslanik Radojko Petrić.

Poštovano predsedništvo, poštovani poslanici, u članu 10. Predloga zakona taksativno u 16 alineja navedene su delatnosti koje obavlja Privredna komora.
Svojim amandmanom sam predložio da se dodaju sledeće dve alineje: prva, da Privredna komora u cilju afirmisanja i podsticanja stvaralaštva u privredi, a posebno pronalazaštva i racionalizatorstva dodeljuje, pravnim i fizičkim licima, nagrade i druga društvena priznanja.
Smatram da su javno afirmisani i izuzetno dobri rezultati i poslovanje, posebno u inovatorstvu i pronalazaštvu, značajan podstrek za dalje unapređivanje rada i poslovanja u privredi. Taj vid afirmacije značajan je i za fizička lica i za preduzeća. Smatram da to nije primaran zadatak, ali ipak nije ni beznačajan, da on treba da ostane kao zadatak koji je predviđen da Komora bude obavezna da prati ostvarene rezultate i da za posebno postignute i dobre rezultate u privredi dodeljuje nagrade i druga priznanja.
Treba imati u vidu da se u oblasti kulture, umetnosti, sporta putem dodeljivanja nagrada javno afirmišu ostvareni i značajni rezultati i time se vrši podsticaj za budući rad. Tako treba organizovati da se afirmišu i dodeljuju priznanja i za oblast privrednog stvaralaštva, a ne samo u oblasti umetnosti, kulture, sporta itd.
U razgovorima sam obavešten da to predlagač nije prihvatio, jer smatra da će to statutom biti obuhvaćeno. Može to, u krajnjem slučaju, i tako da bude rešeno, ali to nema istu težinu kao kad se predvidi zakonom, i ima mnogo veću težinu i afirmiše se to stvaralaštvo ako je i zakonom predviđeno da se to čini.
Drugim delom amandmana predložio sam da se u ovom istom članu 10. doda na kraju nova alineja, da se obaveže Privredna komora da izda uverenje o činjenicama o kojima vodi službenu evidenciju. Znači, o svim činjenicama o kojima vodi službenu evidenciju da je obavezna, na zahtev privrede, da izda odgovarajuću potvrdu, odgovarajuće uverenje.
Ovo u zakonu nije obuhvaćeno, izuzev u članu 11. gde kaže: "Izdaje uverenje o bonitetu svojih članova". To je samo jedan deo segmenta, gde se proverava bonitet, mada to radi i Zavod za obračun i plaćanje pri Narodnoj banci Jugoslavije; ali ne smeta, ako pređe platni promet u banke, da ovaj deo ostane kod Privredne komore i da izvrši proveru, da prati itd.
I, dalje stoji, da daje potvrdu i uverenje, odnosno da uverenja imaju karakter javnih isprava. Nigde se ne predviđa da se potvrde i uverenja daju drugom. Prema tome, to je čisto tehničko pitanje i logično je da se prihvati. Ne vidim zbog čega to nisu odmah, na bazi amandmana, predlagač i Vlada prihvatili.

Da li se još neko javlja za reč? Reč ima narodni poslanik Branislav Ivković.

Magistar Radojko Petrić, poslanik SPS,  Skupštini je, sa svojim ličnim iskustvom dugogodišnjeg privrednika i čoveka koji je završavajući fakultet nastavio da se usavršava, podneo zaista amandman gde mislim da treba da se opredelite pozitivno i da ga prihvatite.
Posebno bih, kao profesor univerziteta, insistirao na tome da mi u zakonu obavežemo Privrednu komoru Srbije da obavezno podstiče razvoj stvaralaštva u onim oblastima koje su privredi interesantne.
Znači, privreda je ta koja ima potpuno pravo da iskaže svoj interes za one oblasti istraživanja, naučnog stvaralaštva, koje će dati podsticaj privrednom razvoju u onim oblastima gde možda nismo u dovoljnoj meri sa svetom, ili ne možemo da razumemo i prihvatimo rešenje sveta.
Zašto to ne bismo uradili, zašto ih tu ne bismo obavezali da oni nagradama za diplomske radove, za magistrature, za doktorate, za naučne doprinose u suštini imaju pravo i obaveze da stimulišu naučni rad, i konačno usmeravaju naučni rad u one oblasti za koje je to privredi važno.
I, da se vratim na onu priču o regionima - vrlo je dobro što je Privredna komora Srbije strukturirana tako da ima Privrednu komoru Beograda i regionalne privredne komore. Oni koji su stavljali zamerke na takvu priču su zaboravili da svaki region ima svoju specifičnost u resursnom potencijalu i jasno je da regionalizacija privrednih komora, koja jeste prisutna u praksi danas, i zakonom treba da bude verifikovana. Podrazumeva obavezu regionalnih privrednih komora da vrše afirmaciju naučnog, stručnog stvaralaštva, ali i privrednog razvoja, u onom smislu gde se optimalno koriste resursi kojima taj region raspolaže.
Užički region ima primenu tehnologije, jer je tu vodni potencijal 55% vodnog potencijala Srbije, vode za piće, leži upravo u Užičkom regionu, ali on ima drugu specifičnost - da razvija čiste tehnologije, ali sigurno da razvija i tercijarne delatnosti, turizam itd.
Znači, zato i jeste regionalizacija, da bi bilo primereno resursu, potencijalu tog regiona, razvoju privrede, a amandman Radojka Petrića upravo govori o primeni i razvoju naučnog stvaralaštva, naučnog istraživanja, svrsishodnog istraživanja, a ne "priča radi priče", teorijska, nego primenjivog istraživanja u privredi, da bi se dobio rezultat i povećala privredna proizvodnja.
U tom smislu apelujem i na vas da podržite ovaj amandman. Hvala.

Da li se još neko javlja za reč po ovom amandmanu? (Ne.)
Ukoliko ne, stavljam amandman na glasanje.
Za 45, protiv 99, uzdržana dva, nije glasalo 17, ukupno 163 narodna poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 21. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Vučić.
Predstavnik predlagača, Vlada i Odbor za razvoj i ekonomske odnose sa inostranstvom nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč?
Ima reč gospodin Tomislav Nikolić.