DRUGA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA, 21.11.2001.

11. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

DRUGA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA

11. dan rada

21.11.2001

Sednicu je otvorio: Dragan Maršićanin

Sednica je trajala od 10:40 do 13:05

OBRAĆANJA

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu? Izvolite gospodine Nikolić.
...
Srpska radikalna stranka

Tomislav Nikolić

Srpska radikalna stranka
I nepažljivom čitaocu ovog predloga zakona jasno je da bi ovu privrednu komoru trebalo nazvati državnom privrednom komorom. Očigledno je da vi u stvari ovim konstituišete državne privredne komore. I, više tu nema konkurencije.
Sećam se mnogih promašaja ljudi iz drugih političkih opcija koji su hteli da zadrže monopol. Sećam se promašaja nad stranačkim organizovanjem kada je rečeno da to sve može u okviru socijalističkog saveza. Sećam se promašaja u vezi sa sindikatima, kada je jedan državni sindikat preimenovan u samostalni pa se raščulo da će u njemu biti članovi, i svi zaposleni u zemlji. Međutim, bujao je otpor protiv toga, drugi vidovi organizovanja, drugi sindikati su se izborili za svoj legalitet.
Tako će vam biti i sa ovim privrednim komorama. Neće izdržati privrednici koji ne budu kod vas na dobroj listi, neće izdržati a da se ne organizuju mimo vas i na kraju ćemo ovaj zakon menjati i omogućiti formiranje privrednih komora svakom ko to želi. Videćete.
Ovom državnom privrednom komorom favorizovaćete svoje privrednike, kao što je to bilo uvek. Ali, u vreme pre vas bezmalo, ne kažem u poslednjih nekoliko godina, ali pre toga, sva preduzeća su bila društvena, svi direktori su bili državni direktori, postavljao ih je CK i onda je privredna komora samo odlučivala u zavisnosti od različitih interesa, ali je najčešće bio interes da firma ne propadne.
Sada imamo samonikli ali veoma razvijen privatni sektor. Društvena preduzeća su porukom ministra i porukom predlagača juče ostavljena na milost i nemilost. Ova državna privredna komora će se baviti privatnicima, onima koji su u petooktobarskim strankama, više onima koji nisu neće se baviti uopšte, a uostalom oni već godinu i nešto dana uopšte ne mogu da rade, i raznim uredbama Vlade skoro svi su već i propali.
Uz očigledan trend zatvaranja i državnih banaka i privatnih banaka koje nisu po volji, očigledno je da pripremate teren za monopole.
Ali, u svetu više nisu mogući monopoli, pa neće biti mogući ni u Republici Srbiji, u to sam ubeđen, tim pre što, ponavljam, ovakav monopol koji je poslednjih godinu dana izražen u našoj zemlji, nije doneo bolji život. Možda bi neko i prihvatio monopol da se u Srbiji iz dana u dan živi za mikron bolje nego juče. Ali, pošto se ne živi, a monopol je strašan i stege su strašne i okovi su strašni, okovi će popucati.
Zato bi bilo dobro da prihvatite ovaj amandman. Međutim, ja i ne insistiram na parcijalnom prihvatanju ovog ili onog amandmana. Koncept zakona, po našem shvatanju, nije dobar. Vi ćete se u to uveriti kada zakon bude počeo da se ostvaruje, ukoliko budete imali podršku većine za njegovo prihvatanje. Ali, bilo bi dobro da sprečite donošenje tog zakona, da se još jednom dobro razmisli o tome koji deo preduzeća će ostati izvan pažnje, izvan pomoći i izvan države. Ovim zakonom će država deo svojih nadležnosti preneti državnoj privrednoj komori i od toga će zavisiti sva preduzeća i sva privreda.

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)
Stavljam amandman na glasanje.
Za 25, protiv 117, uzdržanih 18, nije glasalo 23, ukupno 183 narodna poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 8. amandman je podneo narodni poslanik Vukosav Tomašević.
Predstavnik predlagača, Vlada, Odbor za razvoj i ekonomske odnose sa inostranstvom i Zakonodavni odbor nisu prihvatili amandman.
Da li podnosioc amandmana želi reč? (Da.)

Vukosav Tomašević

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, amandmanom na član 8. ovog zakona predlažem drugačiji način regulisanja članstva u komori. Za razliku od predlagača zakona koji članstvo u komori tretira kao obavezno, predlažem da to bude dobrovoljno. U jučerašnjoj  raspravi i gospodin ministar Vlahović i predstavnik predlagača dali su jednu verziju svog tumačenja - da ovim zakonom nije decidno utvrđena obaveza članstva u komori. Međutim, mislim da to  nije bilo uverljivo i da pažljivim čitanjem i tumačenjem člana 8. ovog zakona dolazimo do zaključaka da je predložena obaveznost članstva.
Takođe, mislim da ne možemo prihvatiti ni tumačenje da će se naknadno, statutom komore, regulisati dobrovoljnost članstva. U tom slučaju, statut komore bio bi u nesaglasnosti sa ovim zakonom, a druga stvar, ko nam garantuje da će upravni odbor komore doneti takav statut kojim bi se na ovaj način dobrovoljno regulisalo članstvo u komori.
Ovim mojim amandmanom bi se ispravila jedna nesaglasnost između članova 1. i 8. ovog zakona. Između ta dva člana postoji i logička, a ubeđen sam i pravna kontradikcija.
Naime, članom 1. se komore definišu kao internesne organizacije. U ovom članu tri puta se pominje reč interes. Molim vas, ako nešto definišemo kao interes, onda je sasvim logično da pustimo onoga na koga se taj interes odnosi da svojom slobodnom voljom utvrdi taj svoj interes i da ga onda artikuliše, a ne da nešto definišemo kao interes, a zatim da narednim članom zakona taj interes nametnemo kao obavezu.
Dakle, pustite mene kao preduzetnika da utvrdim da li je moj interes da budem član komore. Ako je to moj interes, ja ću se u komoru učlaniti. Nemojte mi davati na jednom mestu interesno pravo, a odmah zatim i zakonsku obavezu koja taj moj interes potire.
Druga stvar, ako prihvatimo ovakav član 8. ovog zakona, doći ćemo u koliziju između odredaba ovog zakona i odredaba zakona o radu, koji je pred nama na ovoj sednici. Naime, Vlada je prihatila amandman grupe narodnih poslanika, amandman na član 6. Predloga zakona o radu. Taj član, koji će postati sastavni deo Predloga zakona i koji će, pretpostavljam, skupštinska većina ovde usvojiti, utvrđuje sindikat, sasvim normalno, kao slobodno udruženje. Taj član utvrđuje i udruženje poslodavaca, takođe, kao interesno slobodno udruženje. Dakle, i tu je članstvo dobrovoljno. Zašto bi onda treći faktor, koji čini privredni milje jedne države, dakle privrednu komoru, utvrdili kao obaveznu organizaciju? Ako se poslodavcu na jednom mestu, kroz udruženje poslodavaca, daje pravo da bira, da ustanovi svoj interes, pa onda da se tamo učlanjuje, zašto to isto ne bi uradili i na primeru privredne komore.
Ponoviću ono što sam rekao juče: ubeđen sam da je obaveznost potrebna samo onim uskim krugovima, onim uskim privrednim grupama - lobijima i činovništvu zaposlenom u privrednim komorama, jer im treba ta ogromna baza preduzetnika kao izvor za sticanje prihoda. Možda sto dinara nije neki namet za bilo kog, pa i najmanjeg preduzetnika, ali puta nekoliko desetina hiljada, to su velike pare, kojima onda privredne komore raspolažu. Zbog toga se, ubeđen sam, i predlaže ovakva varijanta.
Pozivam vas da otvorimo mogućnost da članstvo u komori bude dobrovoljno.Sasvim sam ubeđen da će u toj varijanti i komore bolje da funkcionišu, više da rade i da rade, pre svega, u interesu svog članstva. Onda će kod mene, kod vas, kod svih preduzetnika, morati da dođu ljudi iz komora, moraće sa nama da razgovaraju, da vide šta je to naš interes, da se onda bore da te interese autentično zastupaju, da bi nas privukli u članstvo i da bi imali našu podršku i članarinu.
(Predsednik: Vreme.)
Iz tih razloga, pozivam vas da glasate za ovaj amandman.

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Reč ima gospodin  Veselinović.

Radoslav Veselinović

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, predlažem da se ovaj  amandman odbije iz razloga što je kompletan ovaj  zakon rađen u saglasnosti sa zakonima iz razvijenih zemalja. U svakom  slučaju, hoću da kažem da u svim  zemljama u  okolnom   regionu, kao što je Austrija, Nemačka, Slovenija, Hrvatska, imaju uređeno na sličan  način. Stoga, predlažem da ovaj  amandman odbijete.

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)
Stavljam amandman na glasanje.
Za 67, protiv 99, uzdržano 5, nije glasalo 16, ukupno 187 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 8. amandman je podneo narodni poslanik Tomislav Nikolić.
Predstavnik predlagača, Vlada, Odbor za razvoj i ekonomske odnose sa inostranstvom i Zakonodavni odbor nisu prihvatili amandman.
Da li podnosilac amandmana želi reč? (Da.)
...
Srpska radikalna stranka

Tomislav Nikolić

Srpska radikalna stranka
Sudeći po datumima pod kojima su zavedeni amandmani, otprilike smo u isto vreme predali amandmane  prethodnik i ja, koji su u neku ruku slični ali nisu istovetni. Mislim da je amandman koji smo podneli potpuniji, ukoliko želi da se ostvari cilj i svrha koju je obrazlagao i prethodnik.
Naime, amandmanom sam predvideo stav 6. koji će glasiti jasno: "Članstvo u komori je dobrovoljno". Tako da bismo mogli da izbegnemo sve dileme, a pretpostavljam da će biti dilema oko toga da li je članstvo u komori obavezno ili ne. Znao sam da će nas ubeđivati da nije obavezno, a da će napisati da jeste. Mislim da predlagač tu ne treba mnogo da se dvoumi. Ako nam je juče govorio da je članstvo u komori dobrovoljno, danas bi bilo najlakše da amandman prihvati.
Međutim, predložio sam da se brišu st. 2. i 3. ovog člana. To je ono o čemu smo govorili u raspravi u načelu - da komora uzima preduzetnike pod svoju kontrolu, oni mogu biti članovi samo ako su članovi udruženja preduzetnika, i da će o svim njihovim aktima, o njihovom ponašanju, članstvu i predstavljanju odlučivati skupština privredne komore. Zašto onda preduzetnici ne mogu da budu direktno članovi privredne komore? Zašto zemljoradnici ne mogu direktno da budu članovi privredne komore? Zašto moraju da se udružuju najpre u zadruge, pa da zadruge budu članovi privrednih komora?
Juče nas je neko ko podržava Predlog zakona ubeđivao da u severnom delu Italije najbolje posluju firme koje imaju jednog zaposlenog. Dobro, seoska imanja imaju troje, nekad četvoro, a daj bože da imaju samo dvoje zaposlenih. Ali, to imanje bi trebalo da bude član privredne komore i da ima ista prava koja imaju i ostali subjekti komore.
Zadruga je jedan drugi vid organizovanja. Mogu dva-tri seljaka za izvoz šljiva da naprave zadrugu, zadruga izveze šljive, a uveze đubrivo. Ako to budete pustili, da lopovi više ne uzimaju novac na razlici u ceni. Ali, zašto moraju da se učlanjuju u neke druge oblike organizovanja da bi postali članovi privredne komore? Ako su članovi privredne komore, oni će se baviti nekom drugom privrednom delatnošću. Zašto moraju prethodno da se grupišu da bi im skupština komore odobrila da budu članovi komore ili ne znam na koji će to način biti.
Dakle, izbrisati st. 2. i 3, što će automatski značiti da svako može biti član privredne komore i dodati stav (sadašnji 6.) 4. - da je članstvo u privrednoj komori dobrovoljno.
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Da li se još neko javlja za reč po ovom amandmanu? Ima reč predstavnik predlagača.

Radoslav Veselinović

Dame i gospodo narodni poslanici, amandman nije prihvatila ni Vlada, a ni odbori, stoga smatram da amandman treba odbiti iz istih razloga kao što sam rekao i za prethodni.