Tokom rasprave o Predlogu zakona o privrednim komorama u pojedinostima sve više u izlaganju predlagača, a i onih koji ga podržavaju u nastojanju da ovakav zakonski projekat prođe u pojedinostima, očigledno je da je u pitanju jedna manja interesna grupa u okviru grupe predlagača, ali rekla bih po broju onih koji su kreatori i manjih po broju stranaka ovde u vladajućoj koaliciji koja odlučuje o tome, ali veoma moćne grupacije koja će ubuduće u tesnoj saradnji sa Vladom Republike Srbije da odlučuje o profitabilnim privrednim subjektima, o tome koga će podržati, koga ne. Naravno, imaće upliv u sve ono što je za njih korisno.
Amandman na član 9. se nadovezuje na član 2. i na amandman koji sam malopre obrazlagala, gde se pored regionalne teritorijalne podeljenosti i podeljenosti na pokrajine definiše koji su to privredni subjekti koji su članovi privredne komore, pa se onda navodi u članu 9. za koja područja.
Taj član mora da se veže za ono što su govorili oni koji su učestvovali u diskusiji, a pre svega gospodin Nikolić o članu 8. zakona. Onda se vraćamo na to da su članovi komore preduzeća i drugi oblici organizovanja koji obavljaju privrednu delatnost, banke i druge finansijske organizacije i organizacije za osiguranje imovine i lica, jer u članu 9, kroz njihovo izmeštanje po teritoriji ili klasifikovanje, govori se koji su to privredni subjekti.
To nisu preduzetnici i zemljoradničke zadruge, jer njima ovim zakonom nije data mogućnost da budu direktno članovi komore ili da osnuju svoje komore po principu njihove dobrovoljnosti, a ne obaveznosti, da budu članovi preko nekih opštih udruženja, preko posrednika. Tu se postavlja pitanje kako je moguće da predlagači zakona u obrazloženju da poslanici prihvate ovakav zakon kažu da će slobodna tržišna privreda, razvoj privatnog preduzetništva, itd. (to je samo deklarativno) uticati na to da se opšte stanje u privredi naše zemlje poboljša, a ne da se mogućnost preduzetnicima i zemljoradničkim zadrugama, odnosno zemljoradnicima koji žele da budu članovi komore direktno, da oni to budu.
Jer, imamo primer kada su u pitanju turističke agencije: skoro sve veće i poznatije turističke agencije su članovi Jugoslovenskog udruženja turističkih agencija, tzv. JUTE. JUTA je direktni član Privredne komore Srbije i oni koji rade u toj oblasti znaju da određene beneficije, i to jako velike za neke bolje i veće poslove, svakako omogućuje to Jugoslovensko udruženje turističkih agencija.
Sada se postavlja pitanje zašto neke agencije koje to žele, koje sarađuju u oblasti subagenture na području cele Srbije, bez obzira da li su sa juga ili sa severa, istoka ili zapda, ne mogu same da osnuju svoju privrednu komoru, nego to moraju da rade preko posrednika i da dobijaju takvu mogućnost za svoje poslovanje.
Ovde se pojavljuje jedan klasičan brozovski termin iz najmračnijeg komunističkog doba.To su zadružni savezi. To je naša davna prošlost. Zemljoradničke zadruge ne funkcionišu onako kao što bi trebalo da funkcionišu i ne omogućuju privrednicima da zaštite svoje interese, o čemu je malopre govorio Nikolić. Ali, mi imamo već određena udruženja, iz oblasti grana poljoprivrede, ljudi koji su se samoorganizovali kroz udruženja, recimo, Agrozajednice Srbije ili Udruženja voćara Srbije. Zaista je njihovo iskustvo takvo, ja to pouzdano znam, da oni nikakvu mogućnost nemaju, niti bilo kakvu korist, da od Privredne komore Srbije, od regionalne, od opštinske privredne komore zatraže neku pomoć da bi, recimo, na inostranom tržištu prezentovali svoje proizvode. Ako učestvuju na međunarodnim sajamskim manifestacijama, kao što je jedna od najvećih poljoprivrednih u toku godine, oni preko svoje agrozajednice, preko Udruženja voćara otputuju tamo gde misle da mogu da plasiraju svoje proizvode. Dakle, ništa njima tu komora ne pomaže, pa zašto onda oni ne bi mogli sami da se organizuju i da osnuju komoru za sebe.