Po kom članu Poslovnika? Nema tog člana.
(Tomislav Nikolić: Nemoj da se bečiš na mene nego vodi sednicu.)
Pitam po kom članu Poslovnika. Uzgred budi rečeno, neko je gospodin, neko je dama, ne po tome šta mu piše, zaokruženo M ili Ž tamo u krštenici, nego po tome kako se ponaša.
Obaveštavam da su sprečeni da prisustvuju sledeći narodni poslanici: Nada Kolundžija, Vasilije Pavićević, Radmilo Milošević, Miloš Lukić, Višnja Nežić, Nenad Lemajić, Slobodan Tomović, Marin Krešić, Branimir Trajković, Dejan Mihajlov, Mihajlo Jagodić, Branko Bešević, Miloš Radivojčević, Ratimir Svirčević, Karolj Pal, Živica Predojev, Branislav Pomoriški, Bojana Aleksić, Milutin Prodanović i Boško Ničić.
Obaveštavam vas da su pozvani da sednici prisustvuju predsednik, potpredsednici, ministri i sekretar Vlade Republike Srbije, kao i sekretar Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo.
Prelazimo na 10. tačku dnevnog reda: - PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O PREVOZU U DRUMSKOM SAOBRAĆAJU
Primili ste Predlog zakona koji je podnela Vlada Republike Srbije.
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Srđan Petrović, Dragan Marković, Živko Selaković, Goran Vesić, Tomislav Nikolić, Nataša Jovanović, Gordana Pop-Lazić, Aleksandar Vučić, Vojkan Tomić, Đura Lazić, Golub Rajić, Jovan Todorović, Miomir Ilić i Zoran D. Nikolić, Rade Bajić, Slobodan Pavlović, Miloš Nešović i Joca Arsić, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Primili ste izveštaje Odbora za saobraćaj i veze i Zakonodavnog odbora.
Pre otvaranja načelnog pretresa podsećam vas da prema članu 90. Poslovnika Narodne skupštine ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.
Da li ima predloga za produženje vremena rasprave u načelu?
Ukoliko nema, konstatujem da radimo po vremenu utvrđenom Poslovnikom.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to nisu učinile, da dostave spisak narodnih poslanika, govornika o ovom zakonu u okviru rasprave u načelu.
Da li ima još neko da podnese spisak? Ukoliko nema, otvaram načelni pretres.
Da li predlagač želi reč?
Reč ima ministar Marija Rašeta-Vukosavljević.

Dobar dan pre svega svima, ovo je prvi od zakona iz oblasti  saobraćaja koji će biti u Republičkoj skupštini i mislili smo da u njihovu promenu krenemo  izmenom postojećeg Zakona o prevozu u drumskom saobraćaju. On je preko leta u stvari bio najurgentniji, ali nismo stigli na dnevni red.
Zakonima o prevozu u drumskom saobraćaju iz 1990. i 1994. godine, koji su prestali da važe njihovom izmenom 1995. godine, bilo je predviđeno da republički, odnosno pokrajinski organ nadležan za sprovođenje zakona i vršenje nadzora nad sprovođenjem zakona mogu da kontrolišu prevoz koji se odnosi na međunarodni, međurepublički, republičko-pokrajinski i međumesni linijski saobraćaj.
Sva ova ovlašćenja u to vreme bila su preneta republičkoj inspekciji iz jednog prostog razloga što na saveznom nivou u to vreme nije postojala inspekcija za drumski saobraćaj. Međutim, važećim zakonom je izvršeno usklađivanje sa saveznom regulativom i tom prilikom je republičkoj inspekciji zakonom utvrđeno samo ovlašćenje isključivo u oblasti obavljanja unutrašnjeg drumskog saobraćaja na teritoriji Republike Sribje. Iz ovoga, naravno, jasno proizilazi da inspekcija Republike Srbije nema zakonom utvrđene mogućnosti da kontroliše saobraćaj koji dolazi iz druge republike.
Pri tome, moram još jednu stvar da kažem, a to je da republička inspekcija Crne Gore ima apsolutno mogućnost da kontroliše međunarodni, međurepublički i međumesni saobraćaj, čime je inspekcija Republike Srbije naravno stavljena u podređeni položaj.
Materija međurepubličkog prevoza nije regulisana ni saveznim, ni republičkim zakonom do sada. Republičko ministarstvo je uputilo saveznom ministarstvu zahtev da se ta oblast reguliše sa predlogom da se kao posebno poglavlje ugradi u Zakon o međunarodnom prevozu u drumskom saobraćaju, na šta smo dobili eksplicitan odgovor da je to isključivo nadležnost Republike.
Takođe, privredne komore poslednjih 10 godina faktički vrše usklađivanje redova vožnje u međurepubličkom saobraćaju, iako je od 1995. godine došlo do brisanja odredaba 3. i 4. člana 220. tada važećeg zakona, kojim su one u stvari imale to pravo. Govorim o privrednim komorama Jugoslavije, Srbije i Crne Gore, koje sada vrše faktičko usklađivanje redova vožnje.
Ovo što sam do sada rekla odnosi se na pravnu regulativu. Međutim, tu postoji niz saobraćajno-bezbednosnih razloga zbog kojih se ova oblast mora definitivno regulisati. Pre svega, postoji veliki broj divljih prevoznika koji nisu obuhvaćeni faktičkim usklađivanjem redova vožnje privrednih komora koje to sada vrše, a pošto republička inspekcija nema mogućnosti kontrole, jednostavno nismo u stanju da zaštitimo ekonomske interese prevoznika koji imaju regulisane svoje redove vožnje i koji su registrovani kod privrednih komora.
Druga pojava koja postoji, to je pojava kabotaže, to je novi izraz u ovom zakonu, a predstavlja u stvari obavljanje međumesnog prevoza u unutrašnjem drumskom saobraćaju onda kada se vrši međurepublički saobraćaj. Znači, onaj koji prevozi, recimo iz Crne Gore, ima utvrđenu liniju, vrši prevoz ujedno i na teritoriji Srbije između mesta, a ta mesta nisu u njegovom redu vožnje i u njegovom rasporedu planirana da budu uvršćena. Na taj način u stvari on direktno nanosi štetu našim prevoznicima na teritoriji Republike Srbije.
Treće, neuređenost međurepubličkog prevoza utiče na ugrožavanje bezbednosti saobraćaja na putevima na teritoriji Republike Srbije, zato što naši inspektori nisu u mogućnosti da izvrše kontrolu utvrđenih zakona i propisanih uslova za obavljanje javnog prevoza i prevoza za sopstvene potrebe.
Sve ove navedene pojave predstavljaju u suštini oblike "sive ekonomije" u korišćenju saobraćajnog tržišta Republike Srbije, čime se nelegalno odlivaju sredstva koja pripadaju budžetu Republike Srbije. Još jednu stvar smo predvideli ovim zakonom, tj. izmenama zakona, a to je pružanje mogućnosti i izjednačavanje svih inspektora, kako gradskih tako i na lokalnom nivou, da vrše kontrolu saobraćaja i kontrolu putnika.Toliko od mene za sada. Hvala.

Da li se izvestioci nadležnih odbora javljaju za reč? (Ne.)
Predsednici poslaničkih grupa? (Da.)
Izvolite, gospodin Pavlović, gospodin Marković.

Gospodine predsedniče Narodne skupštine, uvažena gospođo ministre, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, pred nama je zakon o izmenama i dopunama Zakona o prevozu u drumskom saobraćaju, koji je Narodnoj  skupštini podnela Vlada Republike Srbije. Dakle, radi se o izmeni i dopuni zakona koji je donet 1995. godine, kao prelazno rešenje u doba dok su vladale sankcije prema našoj zemlji.
Doduše, Vlada Republike Srbije i Ministarstvo za saobraćaj i telekomunikacije su obećali, a mi smo sa pravom očekivali novi zakon o prevozu u drumskom saobraćaju, koji bi odgovarao uslovima privređivanja u sadašnjem i budućem vremenu i bio u pravom smislu reči reformski zakon, sa kojim ćemo najzad napustiti sadašnji prevaziđeni sistem organizacije prevoza u drumskom saobraćaju i uhvatiti korak sa Evropom, kako to naša vlada inače zagovara i u drugim oblastima. Očekivali smo, dakle, zakon koji će postaviti nove osnove organizacije prevoza u drumskom saobraćaju, bez administrativnih stega, bez centralizovanog odlučivanja i kontrole, koji su se u dosadašnjoj praksi pokazali neefikasnim.
Međutim, dobili smo Predlog izmena i dopuna samog Zakona o prevozu u drumskom saobraćaju, kojim se u organizaciji prevoza, a mislim u prvom redu na javni prevoz putnika, još više udaljavamo od Evrope, pa i naših najbližih suseda i u kome nema ni nove politike ni nove strategije razvoja saobraćaja. Osnovna karakteristika Predloga zakona je da u celini odiše represijom i da je najveći deo izmena i dopuna u cilju davanja većih ovlašćenja i olakšanja rada inspekcijskih organa i uvođenja enormnih kazni za učinjene prekršaje. Dakle, kaznene mere, koliko mi znamo, nema skoro nijedna zemlja u Evropi.
Za neke propisane mere problem predstavlja i mogućnost njihove selektivne primene, na šta ukazuje dosadašnja praksa sa nizom očiglednih i poznatih primera koje znaju, naravno, i predlagači. Ovakve represivne mere, koje se predlažu ovim izmenama i dopunama Zakona, ne postoje ni u jednoj drugoj oblasti saobraćaja, a kamoli u nekoj drugoj privrednoj delatnosti. Ovim se, po mom mišljenju, pravi i opstrukcija novog Zakona o privatizaciji, jer pod ovakvim zakonskim uslovima za obavljanje prevoza u drumskom saobraćaju neće biti ni ulaska stranog kapitala u preduzeća koja se bave ovim delatnostima, a posebno prevozom putnika.
Dakle, umesto da reformišemo ovu oblast privređivanja, mislim u prvom redu na prevoz putnika, da stvorimo što povoljnije uslove za privatizaciju, predlaže se ovim zakonskim izmenama da se daju veća ovlašćenja inspekciji, stvara se mogućnost vršenja pritisaka i potpune kontrole od strane državnih organa. Po mom mišljenju, osnovno što treba da bude definisano ovim izmenama i dopunama Zakona je da se urede međusobni odnosi u okviru delatnosti, kao i da se utvrdi status ovih delatnosti u okviru naših zajednica.
Postojeća zakonska rešenja i novi predlozi u ovim izmenama su takvi kao da sva preduzeća koja se bave javnim prevozom putnika imaju status javnih preduzeća. Ako bi to bila ideja jednog predlagača, Vlade ili ministarstva, onda se to mora u redovnoj zakonskoj proceduri obaviti, a onda u tom slučaju je jednostavno ugraditi odredbe o inspekcijskom i drugom nadzoru. Uostalom, da podsetim da postoji i republički Zakon o javnim preduzećima, u kojem su mnoge stvari definisane, a mogle bi se primenjivati i u ovom slučaju.
Nema sumnje, to je i gospođa ministar sada rekla, a to uostalom piše i u Predlogu zakona i u obrazloženju, da je veliki realan problem prevoza u drumskom saobraćaju nedostatak adekvatne pravne regulative za prevoz putnika i roba između Republike Srbije i Republike Crne Gore. On je zahtevao svakako, hitno rešenje. To se i predlaže ovim predlogom zakona, uvođenjem pojma - međurepublički prevoz, u tački 13. člana 1. kao dopuna.
Mi kao poslanička grupa naravno podržavamo jedino tu stvar u ovim izmenama i dopunama, mada moram da kažem da po našem mišljenju ima i određenih ustavnih problema u vezi sa ovom temom. Nije tema sada ustavna rasprava o ovom zakonu; možda je prilika da kažem da i u drugim primerima zakona koje smo doneli, i koje ćemo verovatno i doneti, ne možemo mi sada ispitati ustavnost, jer mi Ustavni sud nemamo. Pročitao sam da je to sramota za državu i da jedini valjda u ovom delu Evrope nemamo Ustavni sud. Lično mislim da su za tu stvar najodgovorniji oni koji treba da predlože, a to su predsednik Republike Srbije gospodin Milutinović i aktuelna vlast DOS-a, koji ne mogu očigledno da se personalno sporazumevaju o tome. O tome verovatno nekom drugom prilikom.
Sve ostale predložene mere koje su date u obrazloženju dopuna su manje bitne, i po našem mišljenju bilo je bolje da smo sačekali donošenje novog zakona, koju bi celu problematiku rešio na novim osnovama. Ako je već predložen ovakav nivo izmena i dopuna Zakona o kome mi danas raspravljamo, postavljamo pitanje zašto se nije, recimo, predložilo uvođenje licenci za prevoznike, kako za preduzeća tako i za preduzetnike, a tako i za vozila. Ako je možda pojam licenca bio sporan, ima kod nas i drugih, kao što je: dozvola, uverenje, odobrenje itd. Normalno je da se za dobijanje licence moraju ispuniti određeni uslovi.
U sadašnjem zakonu za obavljanje delatnosti javnog prevoza propisani su uslovi koje je trebalo preispitati , precizirati, a mnoge i brisati, jer se u praksi pokazalo da su čisto formalistički, a naročito u vezi sa obezbeđivanjem parking prostora, redovnog održavanja i kontrole tehničke ispravnosti vozila.
Retki su slučajevi da se vozila parkiraju na onom mestu gde je određeno ugovorom, a još ređi su slučajevi da se redovno održavanje i kontrola tehničke ispravnosti vozila vrše na ugovoreni način. Stoga mislim da bi za dobijanje tih licenci, uverenja itd., trebalo propisati sasvim drugačije uslove, koji će odražavati stvarnu mogućnost i osposobljenost za obavljanje ove delatnosti.
Šta je to što bi trebalo da budu dopunski argumenti? Prvo, dobar poslovni ugled, a tu mislim na ugled koji moraju da imaju i preduzeća, i direktor preduzeća, i preduzetnici i ovlašćena lica koja su odgovorna za saobraćaj. Drugo, odgovarajuća finansijska sposobnost - prevoznik treba da ima kapital i rezerve, na primer od 10.000 maraka u dinarskoj protivvrednosti za prvo vozilo i 5.000 za svako naredno, da finansijska sposobnost podrazumeva redovnost u plaćanju poreza, doprinosa itd. Treće, da direktor, preduzetnik i ovlašćeno lice odgovorno za prevoz moraju imati odgovarajuću stručnu spremu, da moraju imati u vlasništvu ili u dugoročnom zakupu određeni broj vozila, da vozno osoblje ispunjava uslove u pogledu stručne osposobljenosti, da ima odgovarajući parking-prostor itd.
Postupak dobijanja licenci i pribavljanja dokumenata o ispunjenosti ovih uslova mogao je biti utvrđen, definisan i razrađen u okviru ovih izmena i dopuna, a ako ništa drugo onda bi to, po mom mišljenju, mogla da bude jedna poruka da se uredi u nekom novom eventualnom zakonu. Kako sam obavešten u neposrednim kontaktima koje sam imao sa gospodinom Duletom, pomoćnikom ministra saobraćaja, ta stvar je najavljena, pa ćete verovatno, gospođo ministre, u zaključivanju da tu stvar i pomenete.
Neka ovo bude prilog naše poslaničke grupe - šta bi tu još trebalo staviti.
Postojeći Zakon o prevozu u drumskom saobraćaju je svojim rešenjima centralizovao odlučivanje i nadzor na republičkom nivou. Ovim zakonom o izmenama i dopunama, to se vidi iz obrazloženja, napravljen je pomak u tom smislu decentralizacije i to kada je u pitanju nadzor, koji je u jednom segmentu obuhvatio lokalni saobraćaj, a poveren lokalnoj samoupravi, što je dobar pravac.
Ali, navešću i primer taksi prevoza koji ukazuje na potrebu za daljom i još većom decentralizacijom. Zašto? Uslovi za obavljanje taksi prevoza su propisani zakonom, a opština i gradovi su mogli to samo bliže regulisati. Međutim, praksa je pokazala da je potrebno omogućiti da opštine i gradovi, posebno veliki gradovi kao što su Beograd, Novi Sad, Niš, Kragujevac itd, mogu da propisuju i druge uslove u skladu sa svojim potrebama, što sada nije moguće.
Jedan od najvećih problema u linijskom saobraćaju putnika, a to znaju svi, i predlagači, i korisnici i preduzeća, je povlašćeni položaj autobuskih stanica. Postojeća rešenja u Zakonu o prevozu u drumskom saobraćaju, a i ovim izmenama i dopunama se ne predlaže ništa novo, ništa bolje i ništa više, omogućavaju autobuskim stanicama da ostvare monopolski položaj, što je protivzakonito i protivustavno.
Ovaj problem je naročito izražen kod autobuskih stanica u manjim i srednjim gradovima, čiji su vlasnici domicilni prevoznici, koji visokim cenama svojih usluga žele da onemoguće konkurenciju, a izbegavanje korišćenja autobuskih stanica je nemoguće jer inspekcija s pravom traži da se one koriste. Ovaj problem je zahtevao detaljno sagledavanje i na osnovu toga iznalaženje optimalnog rešenja, koje bi bilo pretočeno u predlog ovih izmena i dopuna Zakona.
Da bi potvrdio napred navedene tvrdnje o represivnosti nekih odredaba Zakona o izmenama i dopunama Zakona, ilustrovaću to sa tri primera. Prvo, odredbom člana 44. stav 3. tačka 4) Zakona o prevozu u drumskom saobraćaju, koja se sada članom 19. Predloga o izmenama i dopunama Zakona (odnosno to je sada član 44a stav 5.) nešto i proširuje, daje se apsolutna vlast inspektoru drumskog saobraćaja, koji ima mogućnost da za svaki najbezazleniji prekršaj isključi vozilo iz saobraćaja na 48 sati, a u ponovljenom slučaju, opet za bilo koji prekršaj, i na pet dana.
Takvih zakonskih rešenja nema ni u jednom propisu koji reguliše drugu vrstu saobraćaja ili bilo koju drugu privrednu delatnost. Kada bi se ova odredba zakona primenjivala onako kako je napisana, odnosno kako se ponekad i sprovodi, za kratko vreme bi bila isključena skoro sva vozila kojima se obavlja javni prevoz, a sada po predlogu i prevoz za sopstvene potrebe.
Do toga ne dolazi jer inspektori postupaju selektivno, pa za isti učinjeni prekšaj nekog isključe a nekog ne, što je dodatni argument o opravdanosti ovakvih odredbi koje se ne sprovode u zakonu.
Kada bi se izvršila, na primer, nenajavljena dnevna kontrola vozila na bilo kom putu, pokazalo bi se da se iz saobraćaja može isključiti i 90% autobusa i kamiona, i to vrlo često, uglavnom zbog nebitnih odstupanja od zakona, kao što je na primer: slova kojima je ispisana firma nemaju propisanu visinu; ili - zbog nekog drugog sitnog nedostatka u putnom nalogu.
Ovakve odredbe treba da se primenjuju samo u onim slučajevima kada neko obavlja prevoz a na to nema pravo, ako neko obavlja prevoz a nije registrovan za obavljanje te delatnosti, ne ispunjava uslove za njeno obavljanje, odnosno nema licencu ili obavlja linijski prevoz putnika a nema registrovani red vožnje za tu liniju.
Ova odredba omogućava, radi ilustracije, i jedan ovakav slučaj: autobus sa 50 putnika, koji je na relaciji Beograd-Bar, svrati radi odmora i osveženja putnika na Zlatibor i zadrži se, recimo, pet minuta duže nego što je predviđeno redom vožnje; dolazi inspektor za drumski saobraćaj i isključuje ga na 48 sati, a možda i na pet dana, što je po zakonu moguće. Apsurdno je, svakako, nema dileme.
Drugo, ništa manje nisu represivne ni odredbe člana 20. Zakona o prevozu u drumskom saobraćaju, a sada dopunjenog člana 9. Predloga o izmenama i dopunama istog zakona, kojim se omogućava da se red vožnje briše iz registra ako se prevoz ne obavlja tri, pet ili deset dana. I do sada je pristup u primeni ovih odredbi zakona bio selektivan. Nekim prevoznicima je red vožnje bio brisan zbog neodržavanja ili neotpočinjanja prevoza u julu 2000. godine, kada, svi znamo, nije bilo goriva i nije bilo uslova za vožnju.
Gubljenje reda vožnje, dame i gospodo, je velika kazna za prevoznika i često nenadoknadiva šteta, ali je još veća za građane i korisnike, jer ako nema opravdanja za neobavljanje prevoza, prevoznik ne može da obavlja prevoz ni ostalih 362 dana u toku godine, a niko drugi ga u tome ne može zameniti.
Uostalom, ovakve mere ne postoje ni u drugim oblastima saobraćaja, jer da postoje danas u Srbiji železnica uopšte ne bi radila, niti bi JAT leteo na svim linijama, ili da se zakon primenjuje na gradski ili prigradski prevoz u Beogradu, a važi i za njega, do sada bi bili svi redovi vožnje izbrisani i imali bismo Beograd bez saobraćaja.
Treće, posebna priča celog Predloga zakona su odredbe (povodom članova od 20. do 26. Zakona) kojim su predložena, odnosno izvršena povećana novčanih kazni za privredne prestupe i prekršaje uspostavljene i postojećim zakonom, ali i za one koje se uspostavljaju izmenama i dopunama ovog zakona.
Činjenica da ta povećanja u odnosu na postojeće kazne iznose čak od pet do 50 puta, ili to dođe od 500 do 5000%, što je neodmereno, neprimereno, neopravdano, neosnovano i bez obzira na opravdanje, koje naravno predlagač ima pravo da daje, ne može se nikako održati. Imajući sve ovo u vidu, dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa SPS ne može podržati ovakav predlog zakona.
Mi smatramo da treba da se napravi novi zakon koji bi uvažavao sve relevantne činjenice i bio zaista i ekspertni, i reformski i evropski. U slučaju da zakon ostane u proceduri, mi svakako mislimo da će to tako i biti, mi smo kao poslanička grupa SPS podneli 17 amandmana od ukupno 35 koliko ih ima, kojima smo pokušali da poboljšamo i ovakva zakonska rešenja, ukoliko se bude išlo na njihovo usvajanje i mi ćemo o tome razgovarati kada budemo vodili raspravu u pojedinostima.
Konačan stav naše poslaničke grupe zavisi od odnosa poslaničke većine prema našim predlozima amandmana. Hvala, a predsednika molim da konstatujem da sam potrošio 16,30 minuta i da za drugo javljanje imam još 3,30 minuta.

Reč ima narodni poslanik Dragan Marković, predsednik poslaničke grupe Stranke srpskog jedinstva.

Gospodine predsedniče, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, Stranka srpskog jedinstva neće glasati za ovaj zakon, jer su u ovom zakonu predviđene velike kazne, a prevoznicima nismo stvorili uslove da mogu da plate te kazne.
Podsetimo se da su autobusi u veoma lošem stanju, da je prosečna starost preko 12 godina, da pojedini autobusi izgledaju kao iz serije "Ko to tamo peva", samo još peć treba da se ubaci unutra, da je bezbednost putnika ugrožena zbog toga što su autobusi tehnički neispravni, a neispravni su zbog njihove starosti.
U ovom zakonu nije predviđeno da se na neki način pomogne prevoznicima da dođu do nekih novih vozila, a moramo da konstatujemo da je veliki broj autobusa došao u Jugoslaviju, ali su svi ostali u Beogradu. Ni jedan autobus nije otišao u Niš, u Jagodinu, u Trstenik ili u Pirot.
Mislim da od sledeće ture, ako možemo tako da je nazovemo, ili pomoć koja bude došla u Jugoslaviju, zamolio bih ministra da se potrudi da neki autobus ode i u unutrašnjost.
Takođe, u ovom zakonu nije predviđeno da se pomogne seljacima. Uvek moram da pričam o tome, jer živim na selu i znam kako je na selu. A, kako pomoći seljacima - da nasipamo seoske puteve pored njiva, jer i oni ugrožavaju saobraćaj kad svojim traktorima izađu na glavni put, iznesu blato, onda se desi da dođe do saobraćajne nesreće, što možemo svakog dana da pročitamo u dnevnoj štampi. Znači, moramo da vodimo računa i o seljacima, jer i oni imaju obavezu da, kada registruju svoja vozila, odvajaju jedan deo za Ministarstvo za saobraćaj.
U ovom zakonu nije striktno navedeno, a svaki dan imam kontakt sa pojedinim taksistima, koji kažu da u Beogradu postoji veliki broj divljaka, oni ih tako zovu. Oni kupe tablu koja košta 100 maraka, taksimetar 200 maraka i uzimaju posao onima koji legalno plaćaju porez. Tu je trebalo biti izdvojeno da takvi taksisti, odnosno prevoznici, tzv. divljaci, ukoliko se uhvate u vršenju usluga, plate velike kazne.
Zatim, u ovom zakonu nije predviđeno (a mislim da ministar hoće, imam obećanje i na zadnjoj sednici Odbora) da Ministarstvo za saobraćaj pomogne, preko opština, za one putnike koji putuju u međugradskom opštinskom saobraćaju. Konkretno, za đake čije su kuće udaljene po 10-15 kilometara, da Ministarstvo pošalje dopis svim opštinama da oslobode tu decu da ne plaćaju autobuske karte, pošto znamo da su plate njihovih roditelja veoma niske. To nedostaje u ovom zakonu.
Takođe, u ovom zakonu nedostaje drumski i teretni saobraćaj. Znamo da je prosečna starost kamiona preko 15 godina, da su to neki prevoznici koji već 15 godina rade taj posao, izdržavaju svoje porodice, a nisu u situaciji da mogu da kupe neko novo vozilo. Ministarstvo treba da posreduje, ako ništa drugo, da im pomogne da obezbede neko novo vozilo, kako bi mogli i dalje da žive od te delatnosti.
Stranka srpskog jedinstva neće glasati za ovaj zakon. Nadamo se da će novi zakon doći u Skupštinu do kraja godine i da u tom novom zakonu biti predviđene sve ove stvari koje sam naveo i predložio.
Još nešto bih vas podsetio - danas je u Jugoslaviju došlo 64 države. Održava se Svetsko prvenstvo u kik boksu, prvi put Svetsko prvenstvo od kad postoji SRJ, pa vas sve pozivam da budete naši gosti. To prvenstvo će otvoriti predsednik Vlade Zoran Đinđić, a danas u 11 sati predsednik Vojislav Koštunica primiće delegaciju predsednika federacija, koji su naši gosti već od juče u Jugoslaviji. Prvenstvo se održava do 25. Znači, danas se otvara. Finalne borbe su u subotu i nedelju od 19,00 časova. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Srđan Petrović, a zatim Stanko Kovačević.

Poštovano predsedništvo, poštovane kolege poslanici, poštovana gospođo ministre, sigurno je da je ova tema interesantna i da veliki broj problema stoji u ovoj materiji drumskog saobraćaja, a na to su ukazali i moji prethodnici. Sigurno je da sve te stvari treba da se reše u jednom celokupnom sistemskom zakonu vezanom za ovu oblast.
Međutim, ovaj zakonski predlog, koji je danas pred nama, nema tu ambiciju. On rešava jednu prazninu u zakonu koja je nastala neusklađenošću među propisima na saveznom i republičkom nivou, i sigurno da je on neophodan. Možda je malo zakasneo. Trebalo ga je doneti letos, sigurno, kada je ovaj prevoz bio intenzivniji. Ali, u ovom slučaju nikad nije kasno.
Mislim da je on potreban. On je zahtev prevoznika. U svakom slučaju, trebalo bi da se podrži do donošenja novog sistemskog zakona, u kome će biti regulisana materija do kraja. O tome će govoriti kolege poslanici iz mog poslaničkog kluba. Kažem, zahtev prevoznika, neophodna stvar. Uvodi se ta republička inspekcija, koja će moći da kontroliše tu prazninu nastalu u međurepubličkom prevozu. Znači, iz svih tih razloga, mislimo da je ova izmena zakona neophodna. Poslanička grupa DSS će glasati za ovaj zakon.

Reč ima narodni poslanik Stanko Kovačević, a zatim narodni poslanik Tomislav Nikolić.

Poštovani gospodine predsedniče, gospođo ministre, kolege i koleginice poslanici, poštovani građani, poslanička grupa PDS-a podržaće ovaj zakonski predlog, ne samo zbog toga što ga predlaže ministarstvo iz demokratske Vlade Srbije, čiji smo mi akteri, nego zbog toga, kako naše kolege poslanici u raspravi juče ili prekjuče rekoše, što je ovaj zakonski predlog tipičan tzv. tehnički zakonski predlog. Ne bi trebalo da ima mnogo razloga za preteranu raspravu i nadmudrivanje, jer nije reč o reformskom zakonu, kao što pojedine kolege poslanici imaju običaj da karakterišu neke zakonske predloge.
Dakle, reč je o tehničkom zakonu koji mora da uskladi prava i obaveze nadležnog republičkog ministarstva i republičkih kontrolnih organa sa saveznim Zakonom o javnom prevozu u drumskom saobraćaju i da istovremeno stavi u istu poziciju republičke organe Republike Srbije sa nadležnim organima Republike Crne Gore, jer su organi Republike Crne Gore svojim zakonom, praktično, preuzeli mnogo više prava i nadležnosti nego što bi imali u skladu sa saveznim zakonom.
Takođe, ovaj zakon bi morao da ima veoma pozitivan uticaj i na povećanje bezbednosti u javnom saobraćaju, jer smo svedoci da je u poslednje vreme došlo do naglog porasta veoma teških saobraćajnih nesreća, sa teškim posledicama, pa se nadamo da će biti i pozitivnog uticaja.
Ovde je bilo primedaba da ovaj zakon daje enormno visoke kaznene odredbe. U jednom drugom zakonskom aktu, kada smo takođe raspravljali o primedbama na enormno visoke kaznene odredbe, rekao sam da je uvek manjak sopstvene svesti o potrebi poštovanja zakonskih i tehničkih propisa morao biti nadoknađivan visinom represija.
Naš čovek je takav, naši rukovodioci takvi, naše privredne organizacije su takve da su uvek spremne da izbegavaju svoje obaveze po tehničkim i zakonskim normama, a da se nadaju da za to neće snositi nikakve reperkusije. Iz tih razloga ima određenih opravdanja i za ovako visoke kaznene odredbe.
Na kraju, ponovo da naglasim, poslanička grupa PDS-a, koja radi u sastavu DOS-a, u načelu će se izjasniti za Predlog ovog zakona. Hvala.