Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Druge sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2001. godini.

Obaveštavam vas da prema službenoj evidenciji, današnjoj sednici prisustvuje 138 narodnih poslanika.

Radi utvrđivanja kvoruma, molim vas da ubacite svoje identifikacione kartice.

Molim službu da izvrši prebrojavanje broja prisutnih narodnih poslanika u sali.

U sali je prisutno 130 narodnih poslanika.

Molim narodne poslanike da izvrše svoju poslaničku obavezu da ubace identifikacione kartice u poslaničke jedinice.

Konstatujem da imamo kvorum za rad Narodne skupštine. Izvolite.

(Povreda Poslovnika.) Dame i gospodo narodni poslanici, razumem potrebu predsednika Skupštine da dokaže da je sposoban da vodi Narodnu skupštinu, ali ne može da je vodi povredama Poslovnika kao što je olako i učinio zatraživši da služba prebroji poslanike koji se nalaze u sali.

Ne znam na osnovu kog člana Poslovnika ste to uradili, gospodine predsedniče, s obzirom na to da imate ista prava kao i svi ostali narodni poslanici; a posebno pravo kada se vidi da elektronski sistem za glasanje pokazuje da kvoruma nema, otkud vam pravo da tražite da se prebrojavate. Najpre je trebalo ustanoviti da elektronski sistem nije ispravan, onda bismo mi možda tvrdili da jeste, o tome bi se vodila rasprava, pozvali bismo stručnjaka da utvrdi da li elektronski sistem radi ili ne radi.

Ali, jednostavno, kada vidite da nema dovoljno poslanika DOS-a, čak ni sa fiktivnim karticama koje su u gornjem delu sale neprekidno u poslaničkim jedinicama, na silu prebrojavate poslanike opozicije koji nisu dužni da vam obezbede kvorum.

Znate, kvorum treba da obezbedi onaj kome je stalo da danas zakon bude izglasan. Nama nije stalo da bilo koji zakon koji vi predložite bude izglasan i zbog toga vam ne obezbeđujemo kvorum.

Ali, ovo je samo zbog javnosti, dobacujte koliko god hoćete, vas nema nikada dovoljno u sali da se održava sednica Narodne skupštine. To je problem ove države. To ne može da se svali na opoziciju, to je greh onih koji su u vlasti. Zato, gospodine predsedniče, manite te manire, pokušajte da sprovedete svoju odluku da kažnjavate narodne poslanike koji vam ne dolaze na sednice, priznajte da onaj sastanak sa šefovima poslaničkih grupa, vaših, nije urodio plodom i nemojte da obezbeđujete kvorum preko poslanika opozicije. To ne radi nijedan parlament u svetu.

Kako niste ukazali na član na koji se odnosi povreda Poslovnika, nemam šta ni da stavim na glasanje. Vi vrlo dobro znate da o ovom pitanju mesecima vodimo raspravu na sličan način, vodimo neke prazne razgovore. Radi se o činjenici da su narodni poslanici dužni kada su u sali da ubace identifikacione kartice. Svi narodni poslanici to ne čine. Ja nemam ništa protiv da predstavnici, poslanici opozicije ne budu u sali, i da uđu u salu kada se od strane skupštinske većine obezbedi kvorum. Pa, izvolite, sedite u hodniku i čekajte, ali ne možete sedeti ovde i zamlaćivati Skupštinu svakodnevno sa istim stvarima. Nemam ništa  protiv, izađite napolje i sedite napolje, ili uđite unutra i ubacite identifikacione kartice.

(Gordana Pop-Lazić, sa mesta: Ti si zamlata.)

Možete vi meni dobacivati, sram vas bilo, to su vaše obaveze po Poslovniku i u tom delu Poslovnik nije izmenjen iz vremena kada ste ga vi donosili. Prema tome, možete džabe da se bečite na mene, to je jednostavno tako.

U sali ima 146 narodnih poslanika u ovom momentu i mi sada vodimo raspravu o tome da li ima kvoruma ili nema kvoruma.

Izvolite, povreda Poslovnika.

Ja bih vas zamolio, gospodine predsedniče, da birate izraze i da ne koristite izraze koji vređaju dostojanstvo Narodne skupštine, a posebno da ih ne koristite kada ih upućujete jednoj ženi, jer je to sramota.

To samo govori o tome koliko ste vi kvalitetan čovek. Makar koliko da vam je suprotstavljena kao narodni poslanik, poštujte to što se radi o jednoj dami. Svoje izraze ostavite za svoju kuću, za svoju političku stranku, za ulicu, za kafanu. Ovde se izriču opomene narodnim poslanicima ni zbog čega, bez ijedne uvredljive reči. Kada skrene sa teme vi izreknete opomenu koja kažete da sada i košta, a vi ste ovde u dva navrata, pročitajte stenogram, koristili nepristojne izraze, nedopustive za predsednika Narodne skupštine, upućene narodnom poslaniku Gordani Pop-Lazić.

Tražim da Skupština stavi na glasanje da vam izrekne opomenu za ponašanje sa predsedničkog mesta.

Po kom članu Poslovnika? Nema tog člana.
(Tomislav Nikolić: Nemoj da se bečiš na mene nego vodi sednicu.)
Pitam po kom članu Poslovnika. Uzgred budi rečeno, neko je gospodin, neko je dama, ne po tome šta mu piše, zaokruženo M ili Ž tamo u krštenici, nego po tome kako se ponaša.
Obaveštavam da su sprečeni da prisustvuju sledeći narodni poslanici: Nada Kolundžija, Vasilije Pavićević, Radmilo Milošević, Miloš Lukić, Višnja Nežić, Nenad Lemajić, Slobodan Tomović, Marin Krešić, Branimir Trajković, Dejan Mihajlov, Mihajlo Jagodić, Branko Bešević, Miloš Radivojčević, Ratimir Svirčević, Karolj Pal, Živica Predojev, Branislav Pomoriški, Bojana Aleksić, Milutin Prodanović i Boško Ničić.
Obaveštavam vas da su pozvani da sednici prisustvuju predsednik, potpredsednici, ministri i sekretar Vlade Republike Srbije, kao i sekretar Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo.
Prelazimo na 10. tačku dnevnog reda: - PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O PREVOZU U DRUMSKOM SAOBRAĆAJU
Primili ste Predlog zakona koji je podnela Vlada Republike Srbije.
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Srđan Petrović, Dragan Marković, Živko Selaković, Goran Vesić, Tomislav Nikolić, Nataša Jovanović, Gordana Pop-Lazić, Aleksandar Vučić, Vojkan Tomić, Đura Lazić, Golub Rajić, Jovan Todorović, Miomir Ilić i Zoran D. Nikolić, Rade Bajić, Slobodan Pavlović, Miloš Nešović i Joca Arsić, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Primili ste izveštaje Odbora za saobraćaj i veze i Zakonodavnog odbora.
Pre otvaranja načelnog pretresa podsećam vas da prema članu 90. Poslovnika Narodne skupštine ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.
Da li ima predloga za produženje vremena rasprave u načelu?
Ukoliko nema, konstatujem da radimo po vremenu utvrđenom Poslovnikom.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to nisu učinile, da dostave spisak narodnih poslanika, govornika o ovom zakonu u okviru rasprave u načelu.
Da li ima još neko da podnese spisak? Ukoliko nema, otvaram načelni pretres.
Da li predlagač želi reč?
Reč ima ministar Marija Rašeta-Vukosavljević.

Dobar dan pre svega svima, ovo je prvi od zakona iz oblasti  saobraćaja koji će biti u Republičkoj skupštini i mislili smo da u njihovu promenu krenemo  izmenom postojećeg Zakona o prevozu u drumskom saobraćaju. On je preko leta u stvari bio najurgentniji, ali nismo stigli na dnevni red.
Zakonima o prevozu u drumskom saobraćaju iz 1990. i 1994. godine, koji su prestali da važe njihovom izmenom 1995. godine, bilo je predviđeno da republički, odnosno pokrajinski organ nadležan za sprovođenje zakona i vršenje nadzora nad sprovođenjem zakona mogu da kontrolišu prevoz koji se odnosi na međunarodni, međurepublički, republičko-pokrajinski i međumesni linijski saobraćaj.
Sva ova ovlašćenja u to vreme bila su preneta republičkoj inspekciji iz jednog prostog razloga što na saveznom nivou u to vreme nije postojala inspekcija za drumski saobraćaj. Međutim, važećim zakonom je izvršeno usklađivanje sa saveznom regulativom i tom prilikom je republičkoj inspekciji zakonom utvrđeno samo ovlašćenje isključivo u oblasti obavljanja unutrašnjeg drumskog saobraćaja na teritoriji Republike Sribje. Iz ovoga, naravno, jasno proizilazi da inspekcija Republike Srbije nema zakonom utvrđene mogućnosti da kontroliše saobraćaj koji dolazi iz druge republike.
Pri tome, moram još jednu stvar da kažem, a to je da republička inspekcija Crne Gore ima apsolutno mogućnost da kontroliše međunarodni, međurepublički i međumesni saobraćaj, čime je inspekcija Republike Srbije naravno stavljena u podređeni položaj.
Materija međurepubličkog prevoza nije regulisana ni saveznim, ni republičkim zakonom do sada. Republičko ministarstvo je uputilo saveznom ministarstvu zahtev da se ta oblast reguliše sa predlogom da se kao posebno poglavlje ugradi u Zakon o međunarodnom prevozu u drumskom saobraćaju, na šta smo dobili eksplicitan odgovor da je to isključivo nadležnost Republike.
Takođe, privredne komore poslednjih 10 godina faktički vrše usklađivanje redova vožnje u međurepubličkom saobraćaju, iako je od 1995. godine došlo do brisanja odredaba 3. i 4. člana 220. tada važećeg zakona, kojim su one u stvari imale to pravo. Govorim o privrednim komorama Jugoslavije, Srbije i Crne Gore, koje sada vrše faktičko usklađivanje redova vožnje.
Ovo što sam do sada rekla odnosi se na pravnu regulativu. Međutim, tu postoji niz saobraćajno-bezbednosnih razloga zbog kojih se ova oblast mora definitivno regulisati. Pre svega, postoji veliki broj divljih prevoznika koji nisu obuhvaćeni faktičkim usklađivanjem redova vožnje privrednih komora koje to sada vrše, a pošto republička inspekcija nema mogućnosti kontrole, jednostavno nismo u stanju da zaštitimo ekonomske interese prevoznika koji imaju regulisane svoje redove vožnje i koji su registrovani kod privrednih komora.
Druga pojava koja postoji, to je pojava kabotaže, to je novi izraz u ovom zakonu, a predstavlja u stvari obavljanje međumesnog prevoza u unutrašnjem drumskom saobraćaju onda kada se vrši međurepublički saobraćaj. Znači, onaj koji prevozi, recimo iz Crne Gore, ima utvrđenu liniju, vrši prevoz ujedno i na teritoriji Srbije između mesta, a ta mesta nisu u njegovom redu vožnje i u njegovom rasporedu planirana da budu uvršćena. Na taj način u stvari on direktno nanosi štetu našim prevoznicima na teritoriji Republike Srbije.
Treće, neuređenost međurepubličkog prevoza utiče na ugrožavanje bezbednosti saobraćaja na putevima na teritoriji Republike Srbije, zato što naši inspektori nisu u mogućnosti da izvrše kontrolu utvrđenih zakona i propisanih uslova za obavljanje javnog prevoza i prevoza za sopstvene potrebe.
Sve ove navedene pojave predstavljaju u suštini oblike "sive ekonomije" u korišćenju saobraćajnog tržišta Republike Srbije, čime se nelegalno odlivaju sredstva koja pripadaju budžetu Republike Srbije. Još jednu stvar smo predvideli ovim zakonom, tj. izmenama zakona, a to je pružanje mogućnosti i izjednačavanje svih inspektora, kako gradskih tako i na lokalnom nivou, da vrše kontrolu saobraćaja i kontrolu putnika.Toliko od mene za sada. Hvala.

Da li se izvestioci nadležnih odbora javljaju za reč? (Ne.)
Predsednici poslaničkih grupa? (Da.)
Izvolite, gospodin Pavlović, gospodin Marković.

Gospodine predsedniče Narodne skupštine, uvažena gospođo ministre, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, pred nama je zakon o izmenama i dopunama Zakona o prevozu u drumskom saobraćaju, koji je Narodnoj  skupštini podnela Vlada Republike Srbije. Dakle, radi se o izmeni i dopuni zakona koji je donet 1995. godine, kao prelazno rešenje u doba dok su vladale sankcije prema našoj zemlji.
Doduše, Vlada Republike Srbije i Ministarstvo za saobraćaj i telekomunikacije su obećali, a mi smo sa pravom očekivali novi zakon o prevozu u drumskom saobraćaju, koji bi odgovarao uslovima privređivanja u sadašnjem i budućem vremenu i bio u pravom smislu reči reformski zakon, sa kojim ćemo najzad napustiti sadašnji prevaziđeni sistem organizacije prevoza u drumskom saobraćaju i uhvatiti korak sa Evropom, kako to naša vlada inače zagovara i u drugim oblastima. Očekivali smo, dakle, zakon koji će postaviti nove osnove organizacije prevoza u drumskom saobraćaju, bez administrativnih stega, bez centralizovanog odlučivanja i kontrole, koji su se u dosadašnjoj praksi pokazali neefikasnim.
Međutim, dobili smo Predlog izmena i dopuna samog Zakona o prevozu u drumskom saobraćaju, kojim se u organizaciji prevoza, a mislim u prvom redu na javni prevoz putnika, još više udaljavamo od Evrope, pa i naših najbližih suseda i u kome nema ni nove politike ni nove strategije razvoja saobraćaja. Osnovna karakteristika Predloga zakona je da u celini odiše represijom i da je najveći deo izmena i dopuna u cilju davanja većih ovlašćenja i olakšanja rada inspekcijskih organa i uvođenja enormnih kazni za učinjene prekršaje. Dakle, kaznene mere, koliko mi znamo, nema skoro nijedna zemlja u Evropi.
Za neke propisane mere problem predstavlja i mogućnost njihove selektivne primene, na šta ukazuje dosadašnja praksa sa nizom očiglednih i poznatih primera koje znaju, naravno, i predlagači. Ovakve represivne mere, koje se predlažu ovim izmenama i dopunama Zakona, ne postoje ni u jednoj drugoj oblasti saobraćaja, a kamoli u nekoj drugoj privrednoj delatnosti. Ovim se, po mom mišljenju, pravi i opstrukcija novog Zakona o privatizaciji, jer pod ovakvim zakonskim uslovima za obavljanje prevoza u drumskom saobraćaju neće biti ni ulaska stranog kapitala u preduzeća koja se bave ovim delatnostima, a posebno prevozom putnika.
Dakle, umesto da reformišemo ovu oblast privređivanja, mislim u prvom redu na prevoz putnika, da stvorimo što povoljnije uslove za privatizaciju, predlaže se ovim zakonskim izmenama da se daju veća ovlašćenja inspekciji, stvara se mogućnost vršenja pritisaka i potpune kontrole od strane državnih organa. Po mom mišljenju, osnovno što treba da bude definisano ovim izmenama i dopunama Zakona je da se urede međusobni odnosi u okviru delatnosti, kao i da se utvrdi status ovih delatnosti u okviru naših zajednica.
Postojeća zakonska rešenja i novi predlozi u ovim izmenama su takvi kao da sva preduzeća koja se bave javnim prevozom putnika imaju status javnih preduzeća. Ako bi to bila ideja jednog predlagača, Vlade ili ministarstva, onda se to mora u redovnoj zakonskoj proceduri obaviti, a onda u tom slučaju je jednostavno ugraditi odredbe o inspekcijskom i drugom nadzoru. Uostalom, da podsetim da postoji i republički Zakon o javnim preduzećima, u kojem su mnoge stvari definisane, a mogle bi se primenjivati i u ovom slučaju.
Nema sumnje, to je i gospođa ministar sada rekla, a to uostalom piše i u Predlogu zakona i u obrazloženju, da je veliki realan problem prevoza u drumskom saobraćaju nedostatak adekvatne pravne regulative za prevoz putnika i roba između Republike Srbije i Republike Crne Gore. On je zahtevao svakako, hitno rešenje. To se i predlaže ovim predlogom zakona, uvođenjem pojma - međurepublički prevoz, u tački 13. člana 1. kao dopuna.
Mi kao poslanička grupa naravno podržavamo jedino tu stvar u ovim izmenama i dopunama, mada moram da kažem da po našem mišljenju ima i određenih ustavnih problema u vezi sa ovom temom. Nije tema sada ustavna rasprava o ovom zakonu; možda je prilika da kažem da i u drugim primerima zakona koje smo doneli, i koje ćemo verovatno i doneti, ne možemo mi sada ispitati ustavnost, jer mi Ustavni sud nemamo. Pročitao sam da je to sramota za državu i da jedini valjda u ovom delu Evrope nemamo Ustavni sud. Lično mislim da su za tu stvar najodgovorniji oni koji treba da predlože, a to su predsednik Republike Srbije gospodin Milutinović i aktuelna vlast DOS-a, koji ne mogu očigledno da se personalno sporazumevaju o tome. O tome verovatno nekom drugom prilikom.
Sve ostale predložene mere koje su date u obrazloženju dopuna su manje bitne, i po našem mišljenju bilo je bolje da smo sačekali donošenje novog zakona, koju bi celu problematiku rešio na novim osnovama. Ako je već predložen ovakav nivo izmena i dopuna Zakona o kome mi danas raspravljamo, postavljamo pitanje zašto se nije, recimo, predložilo uvođenje licenci za prevoznike, kako za preduzeća tako i za preduzetnike, a tako i za vozila. Ako je možda pojam licenca bio sporan, ima kod nas i drugih, kao što je: dozvola, uverenje, odobrenje itd. Normalno je da se za dobijanje licence moraju ispuniti određeni uslovi.
U sadašnjem zakonu za obavljanje delatnosti javnog prevoza propisani su uslovi koje je trebalo preispitati , precizirati, a mnoge i brisati, jer se u praksi pokazalo da su čisto formalistički, a naročito u vezi sa obezbeđivanjem parking prostora, redovnog održavanja i kontrole tehničke ispravnosti vozila.
Retki su slučajevi da se vozila parkiraju na onom mestu gde je određeno ugovorom, a još ređi su slučajevi da se redovno održavanje i kontrola tehničke ispravnosti vozila vrše na ugovoreni način. Stoga mislim da bi za dobijanje tih licenci, uverenja itd., trebalo propisati sasvim drugačije uslove, koji će odražavati stvarnu mogućnost i osposobljenost za obavljanje ove delatnosti.
Šta je to što bi trebalo da budu dopunski argumenti? Prvo, dobar poslovni ugled, a tu mislim na ugled koji moraju da imaju i preduzeća, i direktor preduzeća, i preduzetnici i ovlašćena lica koja su odgovorna za saobraćaj. Drugo, odgovarajuća finansijska sposobnost - prevoznik treba da ima kapital i rezerve, na primer od 10.000 maraka u dinarskoj protivvrednosti za prvo vozilo i 5.000 za svako naredno, da finansijska sposobnost podrazumeva redovnost u plaćanju poreza, doprinosa itd. Treće, da direktor, preduzetnik i ovlašćeno lice odgovorno za prevoz moraju imati odgovarajuću stručnu spremu, da moraju imati u vlasništvu ili u dugoročnom zakupu određeni broj vozila, da vozno osoblje ispunjava uslove u pogledu stručne osposobljenosti, da ima odgovarajući parking-prostor itd.
Postupak dobijanja licenci i pribavljanja dokumenata o ispunjenosti ovih uslova mogao je biti utvrđen, definisan i razrađen u okviru ovih izmena i dopuna, a ako ništa drugo onda bi to, po mom mišljenju, mogla da bude jedna poruka da se uredi u nekom novom eventualnom zakonu. Kako sam obavešten u neposrednim kontaktima koje sam imao sa gospodinom Duletom, pomoćnikom ministra saobraćaja, ta stvar je najavljena, pa ćete verovatno, gospođo ministre, u zaključivanju da tu stvar i pomenete.
Neka ovo bude prilog naše poslaničke grupe - šta bi tu još trebalo staviti.
Postojeći Zakon o prevozu u drumskom saobraćaju je svojim rešenjima centralizovao odlučivanje i nadzor na republičkom nivou. Ovim zakonom o izmenama i dopunama, to se vidi iz obrazloženja, napravljen je pomak u tom smislu decentralizacije i to kada je u pitanju nadzor, koji je u jednom segmentu obuhvatio lokalni saobraćaj, a poveren lokalnoj samoupravi, što je dobar pravac.
Ali, navešću i primer taksi prevoza koji ukazuje na potrebu za daljom i još većom decentralizacijom. Zašto? Uslovi za obavljanje taksi prevoza su propisani zakonom, a opština i gradovi su mogli to samo bliže regulisati. Međutim, praksa je pokazala da je potrebno omogućiti da opštine i gradovi, posebno veliki gradovi kao što su Beograd, Novi Sad, Niš, Kragujevac itd, mogu da propisuju i druge uslove u skladu sa svojim potrebama, što sada nije moguće.
Jedan od najvećih problema u linijskom saobraćaju putnika, a to znaju svi, i predlagači, i korisnici i preduzeća, je povlašćeni položaj autobuskih stanica. Postojeća rešenja u Zakonu o prevozu u drumskom saobraćaju, a i ovim izmenama i dopunama se ne predlaže ništa novo, ništa bolje i ništa više, omogućavaju autobuskim stanicama da ostvare monopolski položaj, što je protivzakonito i protivustavno.
Ovaj problem je naročito izražen kod autobuskih stanica u manjim i srednjim gradovima, čiji su vlasnici domicilni prevoznici, koji visokim cenama svojih usluga žele da onemoguće konkurenciju, a izbegavanje korišćenja autobuskih stanica je nemoguće jer inspekcija s pravom traži da se one koriste. Ovaj problem je zahtevao detaljno sagledavanje i na osnovu toga iznalaženje optimalnog rešenja, koje bi bilo pretočeno u predlog ovih izmena i dopuna Zakona.
Da bi potvrdio napred navedene tvrdnje o represivnosti nekih odredaba Zakona o izmenama i dopunama Zakona, ilustrovaću to sa tri primera. Prvo, odredbom člana 44. stav 3. tačka 4) Zakona o prevozu u drumskom saobraćaju, koja se sada članom 19. Predloga o izmenama i dopunama Zakona (odnosno to je sada član 44a stav 5.) nešto i proširuje, daje se apsolutna vlast inspektoru drumskog saobraćaja, koji ima mogućnost da za svaki najbezazleniji prekršaj isključi vozilo iz saobraćaja na 48 sati, a u ponovljenom slučaju, opet za bilo koji prekršaj, i na pet dana.
Takvih zakonskih rešenja nema ni u jednom propisu koji reguliše drugu vrstu saobraćaja ili bilo koju drugu privrednu delatnost. Kada bi se ova odredba zakona primenjivala onako kako je napisana, odnosno kako se ponekad i sprovodi, za kratko vreme bi bila isključena skoro sva vozila kojima se obavlja javni prevoz, a sada po predlogu i prevoz za sopstvene potrebe.
Do toga ne dolazi jer inspektori postupaju selektivno, pa za isti učinjeni prekšaj nekog isključe a nekog ne, što je dodatni argument o opravdanosti ovakvih odredbi koje se ne sprovode u zakonu.
Kada bi se izvršila, na primer, nenajavljena dnevna kontrola vozila na bilo kom putu, pokazalo bi se da se iz saobraćaja može isključiti i 90% autobusa i kamiona, i to vrlo često, uglavnom zbog nebitnih odstupanja od zakona, kao što je na primer: slova kojima je ispisana firma nemaju propisanu visinu; ili - zbog nekog drugog sitnog nedostatka u putnom nalogu.
Ovakve odredbe treba da se primenjuju samo u onim slučajevima kada neko obavlja prevoz a na to nema pravo, ako neko obavlja prevoz a nije registrovan za obavljanje te delatnosti, ne ispunjava uslove za njeno obavljanje, odnosno nema licencu ili obavlja linijski prevoz putnika a nema registrovani red vožnje za tu liniju.
Ova odredba omogućava, radi ilustracije, i jedan ovakav slučaj: autobus sa 50 putnika, koji je na relaciji Beograd-Bar, svrati radi odmora i osveženja putnika na Zlatibor i zadrži se, recimo, pet minuta duže nego što je predviđeno redom vožnje; dolazi inspektor za drumski saobraćaj i isključuje ga na 48 sati, a možda i na pet dana, što je po zakonu moguće. Apsurdno je, svakako, nema dileme.
Drugo, ništa manje nisu represivne ni odredbe člana 20. Zakona o prevozu u drumskom saobraćaju, a sada dopunjenog člana 9. Predloga o izmenama i dopunama istog zakona, kojim se omogućava da se red vožnje briše iz registra ako se prevoz ne obavlja tri, pet ili deset dana. I do sada je pristup u primeni ovih odredbi zakona bio selektivan. Nekim prevoznicima je red vožnje bio brisan zbog neodržavanja ili neotpočinjanja prevoza u julu 2000. godine, kada, svi znamo, nije bilo goriva i nije bilo uslova za vožnju.
Gubljenje reda vožnje, dame i gospodo, je velika kazna za prevoznika i često nenadoknadiva šteta, ali je još veća za građane i korisnike, jer ako nema opravdanja za neobavljanje prevoza, prevoznik ne može da obavlja prevoz ni ostalih 362 dana u toku godine, a niko drugi ga u tome ne može zameniti.
Uostalom, ovakve mere ne postoje ni u drugim oblastima saobraćaja, jer da postoje danas u Srbiji železnica uopšte ne bi radila, niti bi JAT leteo na svim linijama, ili da se zakon primenjuje na gradski ili prigradski prevoz u Beogradu, a važi i za njega, do sada bi bili svi redovi vožnje izbrisani i imali bismo Beograd bez saobraćaja.
Treće, posebna priča celog Predloga zakona su odredbe (povodom članova od 20. do 26. Zakona) kojim su predložena, odnosno izvršena povećana novčanih kazni za privredne prestupe i prekršaje uspostavljene i postojećim zakonom, ali i za one koje se uspostavljaju izmenama i dopunama ovog zakona.
Činjenica da ta povećanja u odnosu na postojeće kazne iznose čak od pet do 50 puta, ili to dođe od 500 do 5000%, što je neodmereno, neprimereno, neopravdano, neosnovano i bez obzira na opravdanje, koje naravno predlagač ima pravo da daje, ne može se nikako održati. Imajući sve ovo u vidu, dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa SPS ne može podržati ovakav predlog zakona.
Mi smatramo da treba da se napravi novi zakon koji bi uvažavao sve relevantne činjenice i bio zaista i ekspertni, i reformski i evropski. U slučaju da zakon ostane u proceduri, mi svakako mislimo da će to tako i biti, mi smo kao poslanička grupa SPS podneli 17 amandmana od ukupno 35 koliko ih ima, kojima smo pokušali da poboljšamo i ovakva zakonska rešenja, ukoliko se bude išlo na njihovo usvajanje i mi ćemo o tome razgovarati kada budemo vodili raspravu u pojedinostima.
Konačan stav naše poslaničke grupe zavisi od odnosa poslaničke većine prema našim predlozima amandmana. Hvala, a predsednika molim da konstatujem da sam potrošio 16,30 minuta i da za drugo javljanje imam još 3,30 minuta.

Reč ima narodni poslanik Dragan Marković, predsednik poslaničke grupe Stranke srpskog jedinstva.

Gospodine predsedniče, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, Stranka srpskog jedinstva neće glasati za ovaj zakon, jer su u ovom zakonu predviđene velike kazne, a prevoznicima nismo stvorili uslove da mogu da plate te kazne.
Podsetimo se da su autobusi u veoma lošem stanju, da je prosečna starost preko 12 godina, da pojedini autobusi izgledaju kao iz serije "Ko to tamo peva", samo još peć treba da se ubaci unutra, da je bezbednost putnika ugrožena zbog toga što su autobusi tehnički neispravni, a neispravni su zbog njihove starosti.
U ovom zakonu nije predviđeno da se na neki način pomogne prevoznicima da dođu do nekih novih vozila, a moramo da konstatujemo da je veliki broj autobusa došao u Jugoslaviju, ali su svi ostali u Beogradu. Ni jedan autobus nije otišao u Niš, u Jagodinu, u Trstenik ili u Pirot.
Mislim da od sledeće ture, ako možemo tako da je nazovemo, ili pomoć koja bude došla u Jugoslaviju, zamolio bih ministra da se potrudi da neki autobus ode i u unutrašnjost.
Takođe, u ovom zakonu nije predviđeno da se pomogne seljacima. Uvek moram da pričam o tome, jer živim na selu i znam kako je na selu. A, kako pomoći seljacima - da nasipamo seoske puteve pored njiva, jer i oni ugrožavaju saobraćaj kad svojim traktorima izađu na glavni put, iznesu blato, onda se desi da dođe do saobraćajne nesreće, što možemo svakog dana da pročitamo u dnevnoj štampi. Znači, moramo da vodimo računa i o seljacima, jer i oni imaju obavezu da, kada registruju svoja vozila, odvajaju jedan deo za Ministarstvo za saobraćaj.
U ovom zakonu nije striktno navedeno, a svaki dan imam kontakt sa pojedinim taksistima, koji kažu da u Beogradu postoji veliki broj divljaka, oni ih tako zovu. Oni kupe tablu koja košta 100 maraka, taksimetar 200 maraka i uzimaju posao onima koji legalno plaćaju porez. Tu je trebalo biti izdvojeno da takvi taksisti, odnosno prevoznici, tzv. divljaci, ukoliko se uhvate u vršenju usluga, plate velike kazne.
Zatim, u ovom zakonu nije predviđeno (a mislim da ministar hoće, imam obećanje i na zadnjoj sednici Odbora) da Ministarstvo za saobraćaj pomogne, preko opština, za one putnike koji putuju u međugradskom opštinskom saobraćaju. Konkretno, za đake čije su kuće udaljene po 10-15 kilometara, da Ministarstvo pošalje dopis svim opštinama da oslobode tu decu da ne plaćaju autobuske karte, pošto znamo da su plate njihovih roditelja veoma niske. To nedostaje u ovom zakonu.
Takođe, u ovom zakonu nedostaje drumski i teretni saobraćaj. Znamo da je prosečna starost kamiona preko 15 godina, da su to neki prevoznici koji već 15 godina rade taj posao, izdržavaju svoje porodice, a nisu u situaciji da mogu da kupe neko novo vozilo. Ministarstvo treba da posreduje, ako ništa drugo, da im pomogne da obezbede neko novo vozilo, kako bi mogli i dalje da žive od te delatnosti.
Stranka srpskog jedinstva neće glasati za ovaj zakon. Nadamo se da će novi zakon doći u Skupštinu do kraja godine i da u tom novom zakonu biti predviđene sve ove stvari koje sam naveo i predložio.
Još nešto bih vas podsetio - danas je u Jugoslaviju došlo 64 države. Održava se Svetsko prvenstvo u kik boksu, prvi put Svetsko prvenstvo od kad postoji SRJ, pa vas sve pozivam da budete naši gosti. To prvenstvo će otvoriti predsednik Vlade Zoran Đinđić, a danas u 11 sati predsednik Vojislav Koštunica primiće delegaciju predsednika federacija, koji su naši gosti već od juče u Jugoslaviji. Prvenstvo se održava do 25. Znači, danas se otvara. Finalne borbe su u subotu i nedelju od 19,00 časova. Zahvaljujem.