Uvaženo predsedništvo, gospođo ministre, dame i gospodo narodni poslanici, na dnevnom redu Skupštine Republike Srbije je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o prevozu u drumskom saobraćaju, a kao razlozi za njegovo došenje navode se određene pravne praznine i neusklađenosti saveznih i propisa Republike Srbije i Crne Gore, kao i pitanje zakonske regulative kada su u pitanju inspekcijska ovlašćenja.
Ovo svakako ukazuje na to da Zakon treba nadograditi a, isto tako, i pojava velikog broja prevoznika, pogotovu divljih, pojava kabotaže i neuređenost međurepubličkog prevoza, što sve utiče na bezbednost saobraćaja. Donošenjem ovih izmena i dopuna Zakona o prevozu u drumskom saobraćaju, kako se kaže u obrazloženju, suzbila bi se siva ekonomija u korišćenju saobraćajnog tržišta Republike Srbije i republička inspekcija bi trebalo da puni republički budžet.
Ministarstvo saobraćaja i telekomunikacija je najavljivalo novi zakon, svakako sam očekivao taj novi zakon, koji bi odgovarao današnjim kao i budućim vremenima, i išao ka Evropi. Međutim, ponovo od Vlade eksperata dobijamo samo izmene i dopune koje su vrlo represivne, a najveći broj izmena i dopuna se odnosi na uvođenje ogromnih kazni za učinjene prekršaje i davanje većih ovlašćenja republičkoj inspekciji.
Ovaj zakon nudi izuzetno represivne mere. U našem okruženju takvih nema. Mislim da će se ovo vrlo loše odraziti i na privatizaciju, i čudno je da sada, po donošenju Zakona o privatizaciji, umesto da u ovoj oblasti stvaramo što povoljnije uslove, mi onemogućavamo državnim organima da oni što bolje rade i da bolje vrše kontrolu.
Činjenica je da ovu delatnost treba urediti i u okviru društvene zajednice, određene odnose u okviru delatnosti, kao i stvoriti regulativu za prevoz između republika Srbije i Crne Gore, što svakako podržavam, a sve drugo bi trebalo rešiti u okviru novog zakona koji bi po svim osnovama rešavao ovu problematiku.
Propisane uslove iz sadašnjeg Zakona za obavljanje javnog prevoza treba preispitati i precizirati i to pre svega kada je u pitanju parking prostor, redovno održavanje i kontrola tehničke ispravnosti vozila, ali isto tako treba propisati i određene uslove koji će odražavati stvarnu mogućnost i osposobljenost za obavljanje ove delatnosti.
Pravna i fizička lica koja žele da se bave ovom delatnošću moraju da ispunjavaju određene uslove. Da li je to poslovni ugao, da li je to finansijska sposobnost, da li stručna osposobljenost, posedovanje određenog broja vozila, posedovanje parking prostora ili autobuskih stanica - sve to treba rešiti zakonom, a verovatno bi moglo da bude rešeno i nekim podzakonskim aktima.
Predloženi zakon svojim rešenjima još više centralizuje odlučivanje i nadzor na republičkom nivou, što svakako nije dobro.
Obećavana je decentralizacija, a u ovim izmenama i dopunama lokalnim samoupravama se poverava samo lokalni prevoz, mada pored toga što propisuju uslove za obavljanje taksi prevoza moraju da imaju još veća ovlašćenja u ovoj oblasti. Povlašćeni položaj autobuskih stanica u ovom predlogu, kao i po dosadašnjem Zakonu o prevozu u drumskom saobraćaju, omogućava vlasnicima monopolski položaj, što je protivustavno. Ovo je izraženo u gradovima gde se naplaćuju stanične usluge, često izuzetno visoke, a njih i nema. Autobuske stanice su, i pored naplate korišćenja, neugledne, prljave i prevoznici ih izbegavaju.
Ovaj izuzetno represivan Predlog zakona u drumskom saobraćaju je vrlo teško amandmanima popraviti, jer je cilj njegovog donošenja regulisan pre svega u članovima 18. i 19, gde se povećavaju prava, dužnosti i ovlašćenja republičkog inspektora za drumski saobraćaj.
Takođe, odredbama u članovima od 21. do 26. vrši se enormno povećanje visina novčanih kazni za privredne prestupe i prekršaje, tako da se one uvećavaju po deset i više puta, što je stvarno preterano, i ko će to plaćati? U članu 27. mislim da nije dat objektivan rok za obavljanje međurepubličkog prevoza putnika po postojećim redovima vožnje koji su registrovani i overeni u Privrednoj komori Jugoslavije.
Rok treba promeniti, jer je predloženi vrlo blizu. Član 2. ovog zakona treba brisati, jer je apsurdno da se posebno zabranjuje korišćenje vozila koje je u vršenju inspekcijskog nadzora isključeno iz saobraćaja. Pa, valjda se to podrazumeva. Takođe, članom 6. je propisana zabrana korišćenja autobuskih stajališta u obavljanju međurepubličkog prevoza, a u cilju sprečavanja kabotaže. Ali, šta sa onim opštinskim mestima koja nemaju autobuske stanice - kako da se tu obavlja prevoz?
U ovom predlogu zakona posebno je interesantan član 18. koji, pored svega ostalog, omogućava republičkom inspektoru da može i da utvrđuje identitet putnika i lica, korisnika prevoza, kontrolom ličnih karata, identifikacionih isprava i drugih odgovarajućih isprava. Pa, da li je to neki novi vid demokratije?
Zbog svega iznetog do sada, socijalisti ne mogu podržati ovaj zakon. Ukoliko se prihvate naši amandmani, zakon će biti svakako kvalitetniji. Hvala.
