Reč ima narodni poslanik Srđan Petrović, a zatim Stanko Kovačević.

Poštovano predsedništvo, poštovane kolege poslanici, poštovana gospođo ministre, sigurno je da je ova tema interesantna i da veliki broj problema stoji u ovoj materiji drumskog saobraćaja, a na to su ukazali i moji prethodnici. Sigurno je da sve te stvari treba da se reše u jednom celokupnom sistemskom zakonu vezanom za ovu oblast.
Međutim, ovaj zakonski predlog, koji je danas pred nama, nema tu ambiciju. On rešava jednu prazninu u zakonu koja je nastala neusklađenošću među propisima na saveznom i republičkom nivou, i sigurno da je on neophodan. Možda je malo zakasneo. Trebalo ga je doneti letos, sigurno, kada je ovaj prevoz bio intenzivniji. Ali, u ovom slučaju nikad nije kasno.
Mislim da je on potreban. On je zahtev prevoznika. U svakom slučaju, trebalo bi da se podrži do donošenja novog sistemskog zakona, u kome će biti regulisana materija do kraja. O tome će govoriti kolege poslanici iz mog poslaničkog kluba. Kažem, zahtev prevoznika, neophodna stvar. Uvodi se ta republička inspekcija, koja će moći da kontroliše tu prazninu nastalu u međurepubličkom prevozu. Znači, iz svih tih razloga, mislimo da je ova izmena zakona neophodna. Poslanička grupa DSS će glasati za ovaj zakon.

Reč ima narodni poslanik Stanko Kovačević, a zatim narodni poslanik Tomislav Nikolić.

Poštovani gospodine predsedniče, gospođo ministre, kolege i koleginice poslanici, poštovani građani, poslanička grupa PDS-a podržaće ovaj zakonski predlog, ne samo zbog toga što ga predlaže ministarstvo iz demokratske Vlade Srbije, čiji smo mi akteri, nego zbog toga, kako naše kolege poslanici u raspravi juče ili prekjuče rekoše, što je ovaj zakonski predlog tipičan tzv. tehnički zakonski predlog. Ne bi trebalo da ima mnogo razloga za preteranu raspravu i nadmudrivanje, jer nije reč o reformskom zakonu, kao što pojedine kolege poslanici imaju običaj da karakterišu neke zakonske predloge.
Dakle, reč je o tehničkom zakonu koji mora da uskladi prava i obaveze nadležnog republičkog ministarstva i republičkih kontrolnih organa sa saveznim Zakonom o javnom prevozu u drumskom saobraćaju i da istovremeno stavi u istu poziciju republičke organe Republike Srbije sa nadležnim organima Republike Crne Gore, jer su organi Republike Crne Gore svojim zakonom, praktično, preuzeli mnogo više prava i nadležnosti nego što bi imali u skladu sa saveznim zakonom.
Takođe, ovaj zakon bi morao da ima veoma pozitivan uticaj i na povećanje bezbednosti u javnom saobraćaju, jer smo svedoci da je u poslednje vreme došlo do naglog porasta veoma teških saobraćajnih nesreća, sa teškim posledicama, pa se nadamo da će biti i pozitivnog uticaja.
Ovde je bilo primedaba da ovaj zakon daje enormno visoke kaznene odredbe. U jednom drugom zakonskom aktu, kada smo takođe raspravljali o primedbama na enormno visoke kaznene odredbe, rekao sam da je uvek manjak sopstvene svesti o potrebi poštovanja zakonskih i tehničkih propisa morao biti nadoknađivan visinom represija.
Naš čovek je takav, naši rukovodioci takvi, naše privredne organizacije su takve da su uvek spremne da izbegavaju svoje obaveze po tehničkim i zakonskim normama, a da se nadaju da za to neće snositi nikakve reperkusije. Iz tih razloga ima određenih opravdanja i za ovako visoke kaznene odredbe.
Na kraju, ponovo da naglasim, poslanička grupa PDS-a, koja radi u sastavu DOS-a, u načelu će se izjasniti za Predlog ovog zakona. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Tomislav Nikolić, a zatim narodni poslanik Čedomir Jovanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, pred nama se ne nalazi tehnički zakon. Nije tačno da je zakon bio potreban za letnju sezonu. Da je bio potreban, ne bi stigao u Skupštinu 24. jula, krajem leta, nego bi došao negde u martu, februaru, računajući skupštinsku proceduru, da stigne za leto u kome dolazi do problema koje ovaj zakon pokušava da otkloni.
Šta je svrha donošenja ovog zakona - mislim da je ovim predlogom zakona Vlada Srbije reagovala na ponašanje svojih prijatelja iz Vlade Republike Crne Gore i da je počeo "utuk na utuk", iako iz Crne Gore samo dva prevoznika obavljaju saobraćaj na teritoriji Republike Srbije. Nekome je palo na pamet da treba da se još više razdvojimo, da nije dovoljno što se svađamo preko medija i da nije dovoljno što i jedni i drugi dovode iste evropske komisije, koje jednima kažu - otcepite se, a drugima kažu - nećemo dozvoliti otcepljenje, nego da krenemo i zakonskom regulativom, da dovedemo građane u situaciju da nam oni iz Crne Gore budu već sada neka druga država, kao što smo mi iz Srbije njima u Crnoj Gori.
I to je jasno iz člana 1. Predloga zakona, na koji sam podneo amandman, u kome se u član 2. postojećeg zakona dodaje tačka 13. i definiše međurepublički prevoz, pa kaže: "To je prevoz pri čijem se obavljanju prelazi granica između Republike Srbije i Republike Crne Gore".
Ovo je prvo zakonsko uvođenje termina granica između dve republike SRJ. Onaj ko piše Predlog zakona, vrlo dobro treba da zna šta je granica i šta podrazumeva granicu, i nije mi čudno što je to zakonodavac napisao, zato što je Vlada DOS-a mesec i po dana posle konstituisanja uvela granicu u Brodarevu, između Republike Srbije i Republike Crne Gore, rigoroznu, klasičnu - obezbeđenje granice, carinski organi, policija, kontrola prevoza putnika i robe.
Nemojte da prejudicirate odluke, ne sme niko da nazove mesto gde se iz Srbije prelazi u Crnu Goru granicom. Može da nazove administrativnom granicom, može na neki drugi način da definiše to mesto, jer istina je da republičko zakonodavstvo sve više razdvaja dve republike, ali da baš mi prvi krenemo, a ovaj zakon (pokušaću to i da vam dokažem) kreće, pokazuje da Srbija treba da bude ili bez Crne Gore ili sa Crnom Gorom, u onom odnosu u kome je i sa Mađarskom (Glas iz sale: I sa Irakom.) Kamo sreće da je sa Irakom, ali to samo može da dobacuje neko ko je totalno glup.
Kamo sreće da niste predvideli zabranu kabotaže članom 11 - znači kada autobus krene iz Budimpešte do Beograda, zabranjeno mu je od Subotice do Beograda da prima putnike; kada autobus krene iz Herceg Novog do Beograda, zabranjeno mu je od Brodareva da prima putnike na teritoriji Republike Srbije; kada autobus krene iz Pirota, njemu je dozvoljeno, i u Beloj Palanci, i u Nišu, i u Jagodini (gde god ima autobusku stanicu, jer ste predvideli da to može da bude samo na stanicama), njemu je dozvoljeno da prima putnike koji putuju na relacijama u okviru teritorije Republike Srbije.
U čemu je razlika, dame i gospodo narodni poslanici, kako to autobus iz Pirota ne ometa prevoznika iz Niša, ne ometa prevoznika iz Paraćina, ne ometa prevoznika iz Ćuprije, iz Jagodine, a ometa ga autobus "Tare" sa Cetinja? Zar nismo jedna država? Da nije te granice, ovakvo pitanje sebi ne biste postavljali uopšte, za vas bi bilo potpuno jednako da li je autobus krenuo iz Pirota, ili je krenuo sa Cetinja, a dobićemo verovatno od Skupštine Vojvodine predlog zakona u kome će kabotaža biti zabranjena i na teritoriji Vojvodine za autobuse koji iz Srbije krenu do Subotice, a možda ćete vi pre njih da kažete - autobus koji ide iz Subotice za Niš ne može da vrši kabotažu od Beograda do Niša.
To su te podele, to se tako razvija i raste, i to ne može da se spreči, ne može da se zaustavi. Ovom predlogu zakona to je osnovna svrha, sve drugo je stvar tehnike, stvar principa o kojima bismo mogli da raspravljamo. Ali, o ovom principu ne želimo sa vama da raspravljamo. A ko je taj ko može da podrži Predlog zakona, u kome ustanovljavamo granicu između Crne Gore i Srbije, mi prvi, da im pokažemo šta da rade na referendumu.
U članu 18. se kaže da republički inspektor za drumski saobraćaj ima pravo i dužnost da u vršenju inspekcijskog nadzora pregleda vozila kojima se obavlja prevoz u drumskom saobraćaju. Ja to ne razumem. Drugi deo rečenice razumem - kontroliše dokumentaciju, ali kako republički inspektor za saobraćaj pregleda vozilo? Imamo li mi MUP? Ako neko treba da izvrši pregled vozila, samo MUP može da ga pošalje na vanredni tehnički pregled. Šta inspektor gleda - da li je čisto vozilo, da li je nekome u vozilu bilo muka, da li je pio alkohol u vozilu, da li puše duvan? Na šta se odnosi ovaj pregled vozila? Zna se ko vrši pregled vozila.
Tačka 6. - utvrđuje identitet putnika i lica - pa ne može, ljudi (pričamo o Predlogu zakona, a šta će biti sa amandmanima, videćemo), opštinski inspektor da uđe u autobus i da kaže - vadite lične karte, dobiće po nosu. To mora da radi MUP.
Član 44a, tačka 5. kaže: - opštinski inspektor ima pravo da isključi vozilo kojim se vrši javni prevoz i prevoz za sopstvene potrebe protivno odredbama zakona.
Molim vas, to je strašna, to je rigorozna odluka, da vi isključite prevoznika iz saobraćaja, tim pre što mu članom 44v nalažete da mora i da čuva vozilo koje je isključeno iz saobraćaja, pa sada on mora, recimo, iz Subotice da pošalje u Paraćin makar trojicu ljudi koji će danonoćno da čuvaju vozilo, jer je obavezan po zakonu. Ali, vi nigde ovde, u odredbi ovog člana zakona, ne kažete kojom odredbom zakona, kada prevoznik prekrši, može da bude vozilo isključeno iz saobraćaja, nego samo ako postupa protivno odredbama zakona.
Odredbama zakona predviđeno je da u tačno određeno vreme stigne na autobusku stanicu, da sa nje krene, a znate koliko je blokada bilo kada lokalni prevoznici samo postave dva autobusa na izlaz iz stanice, i onaj ko je stigao sa strane ne može da izađe. Prođe pet minuta, dođe opštinski inspektor, koji to čeka (kao što su inspektori iz Narodne banke čekali da zatvore Astra banku, a vi to samo tako i radite) i odmah isključuje autobus iz saobraćaja. Da li će taj čovek da propadne, da ide u stečaj, da likvidira, vas to dalje ne interesuje.
Od člana 21. pa nadalje, predviđeno je rigorozno povećanje novčanih s tim što nisam video kaznu za kršenje člana 6, gde se posle tačke 3. dodaje tačka 4, koja glasi: "Međurepublički prevoz - između naseljenih mesta na teritoriji Republike Srbije i Republike Crne Gore korišćenjem autobuskih stanica, bez mogućnosti korišćenja autobuskih stajališta".
Pošto je to odredba koja zabranjuje, gde je sada kaznena odredba za tu tačku 4, kako će biti kažnjen prevoznik koji stane na autobusko stajalište? S druge strane, a zašto da ne stane na autobusko stajalište, pošto je ono bezbedno, jer da nije bezbedno, ne bi bilo stajalište, mora da bude izvan kolovozne trake, mora da bude posebno obeleženo, da se autobus bezbedno isključi i bezbedno uključi.
Zašto to ne bi mogao da bude i prevoz? Zato što, recimo, na teritoriji grada Beograda vi imate mnogo stajališta i vi sami znate da mnogi autobusi, zavisno iz kog pravca dolaze, bar na dva mesta u Beogradu na stajalištima dozvole putnicima kojima je to mnogo bliže da izađu - idu, recimo, na VMA, pa izađu na Autokomandi, ili već kako to biva.
U Beogradu se teško završava posao ako niste stigli na vreme. Zašto da svi idu na autobusku stanicu? Sa autobuske stanice nemate polaske za sve delove grada. Neko će da ide u Gradski zavod za zaštitu zdravlja, neko će na Karaburmu, neko će ko zna gde, nema prevoza za sve te delove, još ako je u špicu, a jeste, pošto je to oko šest ujutru, taj ne može da obavi posao. Autobus prolazi pored bolnice, ima stajalište, zašto ne bi stao ako je u pitanju čovek od 70 godina, težak bolesnik, zašto kazniti onoga ko stane na autobusko stajalište? Kome on to smeta?
I sada, evo završavam, član 29: "Privredna komora Srbije utvrdiće opšte uslove prevoza za međurepublički prevoz u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona." Šta je zakon, ako nisu opšti uslovi prevoza? Da li to komora sada piše nove zakone? Zakonom se definišu opšti uslovi prevoza, a komora to može posle da razrađuje i to neobavezno. Otkud nama pravo da mi dajemo javno ovlašćenje komori da praktično napiše novi zakon. Šta god bude uradila komora, dato je u ovlašćenju ovim članom da napiše jedan opšti akt. Molim vas, opšte akte koji se tiču prevoza možemo i mi da donesemo zakonom, i onim zakonom koji nam nedostaje u putničkom saobraćaju. Zbog toga ćemo biti protiv Predloga ovog zakona.

Da li se još neko od predsednika javlja za reč? Narodni poslanik Čedomir Jovanović, poslanička grupa DOS.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, smatram  da je potrebno ubrzati naš rad i stoga ću pokušati da u najkraćim crtama argumentima obrazložim podršku koju mi dajemo ovoj zakonskoj inicijativi za koju je jasno bila mnogo konkretnija jedinstvena odluka kada je predložen; ali, ne radi se samo o konstataciji kojom se poslužio moj prethodnik, navodeći da je zapravo u skupštinsku proceduru ovaj zakon ušao u julu mesecu.
Sticajem okolnosti upoznat sam sa činjenicom za koju smatram da je važno da je saopštim i vama - zakon je kroz komunikaciju sa saveznim ministarstvom, takođe resornim, dakle za saobraćaj, pripreman početkom marta meseca, a potom u aprilu, ali zbog problema koji su prisutni u funkcionisanju savezne administracije taj zakon formalno je izašao pred Republičku vladu u julu mesecu. Mi potom, kao skupština, nismo bili u stanju da odgovorimo toj zakonskoj inicijativi, onako kako to možemo da učinimo sada.
Mislim da je jasno da se svi slažemo oko potrebe zakonskog regulisanja onog segmenta ovog zakona kojim je ta obaveza do sada bila neregulisana, pre svega mislim na taj međurepublički odnos i činjenicu da je 1995. godine, ukidanjem postojećeg zakona, zapravo stvoren pravni vakuum. To je jasno i mislim da tako nešto niko od nas ne spori.
Ono što su problemi, koji su istaknuti ovde u izlaganju prethodnih predstavnika poslaničkih grupa, jesu visine kazne i neke politizacije koje same po sebi ne smeju dovesti ovaj tehnički zakon u pitanje i, naravno, sumnja u njegov reformski karakter.
Rekli smo da je to zakon koji je proistekao pre svega iz nužde naših potreba da regulišemo zakonom jedan segment našeg privrednog života i aktivnosti. Zbog toga ovaj zakon zaista nema reformski karakter koji neophodno mora imati. Zbog toga je ovo, zapravo, zakon o izmenama i dopunama zakona.
Ono što će na dnevnom redu parlamenta sasvim sigurno biti u vremenu koje je pred nama jeste zakon koji će imati prateću podršku, pre svega zakona o koncesijama. Bez zakona o koncesijama mi ne možemo doneti suštinski reformski zakon o drumskom saobraćaju, a zakon o koncesijama se mora doneti kroz saradnju sa federalnom skupštinom koja opet trpi dosta zbog nefunkcionalnosti savezne države.
Dakle, to su sve poteškoće koje mi moramo uvažiti, ukoliko želimo da se rešavaju problemi koji su dnevni. Ti problemi će u prvoj fazi biti rešeni ukoliko povećamo disciplinu onih učesnika u drumskom saobraćaju koji se tretiraju ovim zakonom.
Pažljivo sam saslušao gospodina Nikolića i moram da konstatujem da postoji velika razlika između njegovog zalaganja i kritike ovog zakona i onog što su Srpska radikalna stranka, čini mi se i Socijalistička partija Srbije, učinile kada su predlagale svoje zakonske verzije kojima se reguliše ova oblast drumskog saobraćaja.
Pred sobom imam Zakon o prevozu u drumskom saobraćaju koji je resorno ministarstvo uradilo 1999. godine, i to je radio ministar Srpske radikalne stranke. Podržavam ideju rigoroznih kazni za one koji ne poštuju propise u saobraćaju, jer mislim da je cena koja prati neopravdanu liberalizaciju i nesankcionisanje saobraćajnih prestupa previsoka.
Svedoci smo zaista radikalnog nepoštovanja saobraćajnih propisa i gotovo svakodnevnih udesa koji su, pre svega, posledica kršenja postojeće zakonske regulative. U ovom zakonskom predlogu koji smo uradili, mi smo istovremeno pokušali da pomirimo dve krajnosti: činjenicu da ne živimo u ekonomski uređenom društvu koje može dopustiti prevozniku da u potpunosti ostvari sva ona prava koja prate njegov status, a između ostalog i izađe u susret nekim našim zahtevima. Zbog toga smo mi sa jedne strane povećali donju granicu sankcija za nepoštovanje propisa, a sa druge strane spustili gornju.
Uporednom analizom zakona iz 1995. godine i ovog sada zakona, videćete da su za oko 40% u proseku kazne niže. Niže su zbog toga što mi ne mislimo da državu finansiramo i popunjavamo budžet kroz takav sistem naplaćivanja kazni i sankcionisanja prekršaja, ali istovremeno smatramo da je potrebno zadržati tu represivnu meru i da je ta razlika moguća i realno saglediva kroz tih 40%, koje smo mi učinili kao ustupak onima koji će biti sankcionisani, ali kroz naše insistiranje na apsolutnom poštovanju ovog zakona. Dakle, donja granica je podignuta, a gornja je spuštena.
Što se tiče problema sa granicom između Republike Srbije i Republike Crne Gore, to je republička granica. Kada govorimo o drumskom saobraćaju, onda bi bilo dobro da zaboravimo političke kontekste koji su nam opterećenje u svakodnevnom funkcionisanju parlamenta.
Pred sobom takođe imam Zakon o prevozu u drumskom saobraćaju kojim se kaže u članu 7. da međurepublički prevoz jeste zapravo prevoz pri čijem se obavljanju prelaze granice između Republike Srbije i Republike Crne Gore. To je Nacrt zakona resornog ministarstva iz 1999. godine koji nije prošao, i jedne i druge opozicione poslaničke grupe. Ne sumnjam da ste vi tada takođe težili očuvanju zajedničke države, kao što mi to pokušavamo danas. Mislim da je potrebno u zakonskom smislu konstatovati da postoji republička granica, granica u primeni propisa i jedne i druge republike, i stoga mi moramo pronaći kvalitetan odgovor na tako nešto.
Što se tiče kazni koje su pominjane, sumnji u opravdanost njihovog iznosa, moram reći da je najveća kazna od 80.000 dinara, a da u Nacrtu zakona, to je u zakonu iz 1995. godine, mi imamo mnogo veće kazne, ukoliko koristimo kao reper u tom sistemu vrednosti nemačku marku. U ovom nacrtu iz 1999. godine zaista imate u članu 100. kaznu od 60.000 do 300.000 dinara, a onda u članu 101. od 40.000 do 200.000 dinara, pa u članu 102. od 20.000 do 100.000 dinara. Dakle, svaka vlast je pokušavala da takvom vrstom represije zaštiti učesnike u javnom saobraćaju, odnosno sankcioniše nepoštovanje propisa koje samo po sebi ima suviše ozbiljne posledice.
Mislim da možemo razgovarati o amandmanima kojim će se korigovati te nelogičnosti na koje je ukazao i gospodin Nikolić i koje se tiču, pre svega, prava inspekcije koja obavlja kontrolu u drumskom saobraćaju. To je sasvim jasno reklo resorno ministarstvo na nadležnom skupštinskom odboru.
Dakle, mi smo spremni za korekciju ovog zakona, u onom pravcu u kojem će se uvažiti neke logične inicijative. U onom smislu u kome vi od nas očekujete da mi po političkim pritiscima popustimo u nečemu što je po našem mišljenju neophodno i što je nužno, to neće biti slučaj.
Pozivam vas na korektnu saradnju i ukazujem na to da ste i vi sami kao vlast donosili, u onom segmentu u kome ste kritikovali ovaj zakon, znatno rigoroznije kaznene odredbe. Mi to ne moramo, budžet popunjavamo iz drugih sredstava, ali vas opominjem da time ne trpi ni jedna ni druga poslanička grupa, da se time sankcionišu pre svega oni koji dovode u pitanje nečije živote ugrožavajući javnu bezbednost u saobraćaju.

Da li se još neko od predstavnika poslaničkih grupa javlja za reč? Po Poslovniku?
Narodni poslanik Branislav Ivković, replika. Osnov za repliku?

Dame i gospodo poslanici, dobar dan i poštovanje, pošto se prvi put danas javljam. Predsednik poslaničke grupe DOS-a gospodin Čedomir Jovanović je ukazao na Nacrt zakona o drumskom saobraćaju. Taj nacrt zakona nije prošao Vladu Republike Srbije i, prema tome, on nije ni dobio podršku Vlade Republike Srbije.
Sigurno je da su i različiti stavovi ministara i članova Vlade, u to vreme više partija, uticali da ne prođe Vladu Republike Srbije, ali kada sam se već javio za reč da kažem da nekako ne ide objašnjenje da zakon nije mogao doći u proceduru ranije, ako znamo da smo imali vanrednu sednicu Skupštine Republike Srbije, gde je očigledno DOS-ovska većina više želela da raspravlja o Poslovniku i imunitetima poslanika nego o ovom zakonu, o kojem tek sada raspravljamo. Raspoloženje u tom pravcu očigledno i danas postoji.
Drugo, Zakon o koncesijama postoji na nivou Republike Srbije i čak oni koji pokušavaju da nađu dlaku u jajetu kažu da mogu da se izvrše samo kozmetičke promene, jer je Zakon o koncesijama onakav kakav treba, a Zakon o koncesijama je usaglašen sa Zakonom o stranim ulaganjima na nivou savezne države.
Što se tiče samog zakona, može se reći i to da nismo mogli afirmativno da čujemo ništa, čak ni od predstavnika poslaničkih grupa koji taj zakon brane.